Očekuje se da će proizvodnja svinjetine u Evropskoj uniji opadati 2027. godine zbog manjeg stada svinja i slabije profitabilnosti sektora. Prema podacima FAS USDA, prognozira se da će klanje svinja u EU pasti za 0,52% na oko 229,3 miliona grla.
Ukupno stado svinja moglo bi se smanjiti za 0,62% na 129 miliona grla. Ovo bi označilo najniži nivo ikada zabeležen i nastavilo strukturno smanjenje evropskog sektora svinjogojstva.
Jedan od glavnih faktora je pad cena prasadi u 2026. godini zbog slabije potražnje španske industrije svinjskog uzgoja. Niže cene opterećuju profitabilnost farmi za uzgoj i mogle bi dovesti do smanjenja stada krmača i, posledično, manje proizvodnje prasadi.
Najoštriji padovi u proizvodnji prasadi očekuju se u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj i Mađarskoj. Najveća smanjenja obima klanja prognoziraju se u Španiji i Nemačkoj.
Ministarstvo poljoprivrede SAD napominje da se sektor nastavlja prilagođavati produženom periodu slabe profitabilnosti, strožim ekološkim zahtevima i širim strukturnim promenama. Dalji pad broja svinja mogao bi da smanji ponudu svinjetine na tržištu EU i pruži podršku cenama.
Bruto žetva glavnih uljarica u Ruskoj Federaciji u 2026. godini, isključujući okupirane teritorije, mogla bi dostići rekordnih 39–40 miliona tona u poređenju sa 34,4 miliona tona u 2025. godini, odnosno povećanje od približno 4–5 miliona tona.
Površine pod uljaricama su takođe dostigle istorijski maksimum — 22,5 miliona hektara isključujući nove regione i 23,2 miliona hektara uključujući njih, što je 4% više nego prošle godine.
Prema analitičkom centru RUSEED, žetva suncokreta se prognozira na 20,6–21 milion tona u poređenju sa 17,5 miliona tona prošle godine.
Očekuje se da će proizvodnja soje biti 8,6–8,8 miliona tona naspram 9 miliona tona, uljane repice — 7,4–7,8 miliona tona naspram 5,5 miliona tona, i uljanog lana — 1,9–2 miliona tona.
U uslovima naglog povećanja ponude, proizvodnja biljnog ulja u sezoni 2026/27 mogla bi porasti na 12 miliona tona.
Zaključno sa 29. septembrom, usevi uljarica u Ruskoj Federaciji su požnjeveni sa približno 8 miliona hektara, odnosno 34% površine, a vršidbeno je 13,8 miliona tona, što odgovara nivou prošle godine.
Žetva suncokreta zaostaje zbog kasnog početka setve, ali je prinos i dalje veći nego prošle godine. Najveće proširenje površina pod uljaricama primećuje se u regionu Povolžja, na Uralu i u Sibiru.
Istovremeno, blokada luka Azovskog i Crnog mora oštro je ograničila izvoz prerađenih proizvoda. U septembru je izvoz suncokretovog ulja iz Ruske Federacije iznosio samo 5 hiljada tona, u poređenju sa preko 200 hiljada tona u septembru 2025. godine.
Kombinacija rekordne žetve i ograničenih izvoznih mogućnosti mogla bi dovesti do akumulacije značajnih zaliha sirovina i daljeg pada domaćih otkupnih cena.
Jeftinije sirovine će omogućiti ruskim prerađivačima da agresivnije smanje izvozne cene suncokretovog ulja i povećaju konkurenciju sa ukrajinskim proizvodima na svetskim tržištima, posebno u drugoj polovini sezone.
Stoga, očekivano povećanje proizvodnje suncokretovog, uljane repice i biljnih ulja u Ruskoj Federaciji može postati jedan od ključnih faktora koji vrše pritisak na svetske cene uljarica i njihovih prerađenih proizvoda u 2026/27. godini.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.10.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.10.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 07.10.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 07.10.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06.10.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06.10.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija. Na kraju jula je javni dug iznosio 41,82 milijarde evra, a njegovo učešće u BDP-u bilo je 43,2 odsto.
Javni dug jer na kraju prošle godine bio 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a.
Ministarstvo finansija je objavilo i da deficit republičkog budžeta u periodu januar – avgust 2026. godine iznosi 98,4 milijarde dinara, što je bolje od budžetskog plana za 78 milijardi dinara, jer je planiran deficit 176,4 milijardi dinara.
U avgustu je ostvaren deficit u iznosu od 600 miliona dinara. Naplaćeni prihodi iznose 195,8 milijradi dinara, od čega su poreski prihodi 142,3 milijrde dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 78,2 milijardi dinara i akciza u iznosu od 26,9 milijardi dinara.
Prihod po osnovu poreza na dobit iznosi 18,3 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 52,5 milijardi ; dinara, a priliv donacija u avgustu iznosio je milijardu dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 196,4 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 54,5 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 34,4 milijardi dinara, kapitalni izdaci 33,9 milijardi dinara, socijalna zaštita 19,4 milijardi dinara, rashodi za robu i usluge 16,4 milijardi dinara, a isplata subvencija 14,2 milijardi dinara.
Na nivou sektora države u osam meseci ove godine je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 109,3 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od šest milijardi dinara.
Beta
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.10.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.10.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 28.09.2026. do 02.10.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 28.09.2026. do 02.10.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Svih osam glavnih đubriva koje prati DTN bili su skuplji krajem septembra nego godinu dana ranije. Bezvodni amonijak je zabeležio najveći porast, porastavši za 25% u odnosu na isti period prošle godine na 977 dolara/t, uključujući povećanje od oko 6% u odnosu na protekli mesec.
Prosečna cena uree je bila 675 dolara/t, što je povećanje od 9% u odnosu na isti period prošle godine. MAP je porastao za 5% na 970 dolara/t, DAP je porastao za 3% na 926 dolara/t, a potaša je porasla za 2% na 498 dolara/t. UAN28 i UAN32 su bili oko 1% viši u odnosu na isti period prošle godine.
Najjači oporavak cena se primećuje kod azotnih đubriva pred jesenju sezonu primene u američkom kukuruznom pojasu. Uprkos visokoj ceni po toni, bezvodni amonijak ostaje najjeftiniji izvor azota sa cenom od oko 0,60 dolara po funti stvarnog azota.
Fosfatna đubriva ostaju skupa zbog visokih troškova sumpora, ograničene ponude i smanjene proizvodnje na nekim proizvodnim lokacijama. Za razliku od azotnih proizvoda, koji su zabeležili značajnu letnju korekciju, cene MAP-a i DAP-a su ostale relativno stabilne.
Ministarstvo poljoprivrede SAD očekuje da će potrošnja američkih poljoprivrednih proizvoda na đubrivo, kreč i sredstva za poboljšanje zemljišta porasti za 15,3% u 2026. godini na oko 39,6 milijardi dolara. Viši troškovi đubriva dodatno pritiskaju troškove proizvodnje u vreme kada se predviđa pad neto prihoda poljoprivrede prilagođenog inflaciji.
