Osvrt na nedelju iza nas od 07.04.2025. do 11.04.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na nedelju iza nas od 07.04.2025. do 11.04.2025. - subvencije i regulative. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 10.04.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 10.04.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 10.04.2025. - stoka i meso. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 10.04.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Mnoge varijable se postavljaju na tržišta roba u globalnom okruženju. Odluke Kine nesumnjivo su imale veći uticaj na tržišta od prvobitne odluke SAD, posebno na tržištima gde je ona veliki uvoznik, kao što su soja, meso i minerali. Za kukuruz, efekti mogu biti indirektni, odnosno na nusproizvode kao što su DDG i etanol, kao i na gubitak tržišnog udela za meso u Kini. Neke od ovih varijabli mogu se konvertovati u kupovinu iz drugih izvora, kao što su Južna Amerika i Crno more, na primer, sve dok postoji snabdevanje. Još jedan uticaj koji se mora proceniti, a ima još vremena, je odluka američkih uzgajivača o setvi.
Nekoliko aspekata uključuje američke carine na globalnom nivou. Neke tačke imaju delikatnije efekte, dok druge imaju diskretnu konvergenciju na tržištima. Porez od 67% na kineske proizvode od strane Sjedinjenih Država doveo je do uzvratnog poreza od 34% na američke proizvode. Naravno, američki agrobiznis je jedan od sektora koji su najviše pogođeni carinama i ponavlja zabrinutost iz 2018. godine, kada su Sjedinjene Države dobile odmazdu od 25% na cene soje.
U ovom okruženju, neke tačke treba smatrati relevantnim u ovom trenutku:
– Novi pregovori ili nove carine mogu nastati kao posledica kineske odmazde. Ako više zemalja sledi kinesku verziju, scenario globalne trgovine bi mogao postati haotičan;
– Odluka da se američki proizvodi oporezuju sa 34% pokazuje averziju Kine prema popuštanju otvaranjem svog tržišta za proizvode trećih strana. Nakon carine, Kina je uvela trgovinske blokade za 16 američkih kompanija u okruženju uvoza;
– Odluka Kine je generalizovala meru, tako da sektorska diskusija od sada može da uđe u pregovore. Na primer, da li bi agrobiznis proizvodi mogli biti izuzeti od novog oporezivanja, kao što su meso i žitarice? Do dana kada se tarife uvedu, tržište će imati realniji pogled na situaciju, ali se ne čini da će Sjedinjene Države odgovoriti bez reciprociteta;
– U početku, ako porez zaista utiče na soju, sa 34 odsto, za Kinu će postati neodrživ, a ta potražnja će se prebaciti na Južnu Ameriku. Cene na CBOT-u su pale tokom nedelje, ali ipak blago s obzirom na veličinu problema. Soja je lako mogla da dostigne granicu i izgubi najnižu vrednost majskog ugovora na 9,60 dolara po bušelu, ali je i dalje teško prihvatiti da će ovaj kineski porez ostati;
– Čini se da se, međutim, osetio psihološki uticaj na američke uzgajivače. USDA je 31. marta objavila svoj izveštaj o namerama za setvu, potvrđujući povećanje površine kukuruza na 95,3 miliona hektara i smanjenje površine soje na 83,5 miliona hektara. Ništa novo za tržište s obzirom na kontekst. Međutim, ova anketa je sprovedena sa uzgajivačima pre donošenja odluka o tarifama;
– Da li bi obuzdavanje niskih cena soje moglo biti povezano sa promenljivom „veći pad površine”? To je moguće jer je 2019. godine površina zasejana sojom pala sa 89 na 77 miliona hektara.
U 2025. predviđa se smanjenje sa 87,1 na 83,5 miliona hektara. Bilo bi prostora za dalje povećanje površine kukuruza u ovoj sezoni 2025;
– Kukuruz je diskretno pogođen carinama. To je zato što Kina nije kupovala američki kukuruz najmanje četiri godine i samo povremeno je apsorbovala određenu količinu američkih DDG. Dakle, ako bude bilo kakvog uticaja na kukuruz, to će se desiti zbog drugih azijskih destinacija, poput Vijetnama, Južne Koreje, ali i Evrope. Čak i bez odmazde, ova tržišta mogu prebaciti svoju trgovinu u Južnu Ameriku i smanjiti kupovinu iz Sjedinjenih Država;
– Kanada i Meksiko su pošteđeni novih carina i glavni su učesnici u kupovini američkog kukuruza, etanola i DDG. Stoga je uticaj na tržište kukuruza u ovom trenutku skroman i i dalje će zavisiti od očiglednijih akcija globalnih uvoznika u vezi sa kukuruzom iz SAD;
– Može doći do indirektnog uticaja u sektoru mesa. Sjedinjene Države prodaju Kini 20 hiljada tona/mesečno govedine i istu prosečnu količinu svinjskog mesa. Ovaj gubitak kineskog tržišta mogao bi da implicira, možda, prilagođavanje proizvodnje u sektoru i još jedno u potražnji za američkim kukuruzom. S druge strane, potražnja bi se približila evropskom i brazilskom mesu. Naravno, u početku bi pad cena u Sjedinjenim Državama mogao pomoći u kontroli inflacije.
Stoga, postoji mnogo varijabli koje treba analizirati u vremenima radikalnih promena u globalnoj trgovini. Kukuruz je možda bio jedan od proizvoda koji su najmanje direktno pogođeni, ali trpi indirektne posledice. Za sada, američki izvoz kukuruza održava odličan tempo nedeljne prodaje od preko milion tona. Sada je akumulirana prodaja na 54,2 miliona tona, u poređenju sa projekcijom USDA za godinu od 62,2 miliona tona. Do kraja tekuće poslovne godine ostalo je još 20 nedelja, a sa milion tona nedeljno, prognozu USDA bi trebalo lako da se premaši.
U maju, USDA će objaviti svoj prvi izveštaj o ponudi i potražnji za poslovnu godinu 25/26, koji se odnosi na usev u SAD 2025. Ovaj scenario ima tendenciju da bude lošiji za novi usev, barem za decembarski ugovor. Od 20. počinje setva, a vremenska prognoza je za normalne padavine širom Srednjeg zapada, što je povoljno za unapređenje setve unutar lokalnog prozora.
Argentina ubrzava žetvu, dostigavši skoro 22% i uz normalan napredak u prodaji. Postoji prirodna mogućnost da će se globalna potražnja za argentinskim kukuruzom povećati, čak do granice ograničavanja izvoza iz SAD. Brazil je i dalje isključen iz prodaje, a potražnja bi trebalo da se približi Argentini u narednih 90 dana.
Stručnjaci FAO-a gotovo da nisu promenili prognozu svetske proizvodnje pšenice u 2025. u odnosu na prve procene iz marta, ostavljajući je na 795 miliona tona, što će odgovarati prilagođenoj prognozi za 2024. godinu.
U Ukrajini će proizvodnja pšenice 2025. godine biti ispod petogodišnjeg proseka zbog posledica rata i sušnog vremena, što će smanjiti prinose.
Zasad ozime pšenice u glavnim zemljama severne hemisfere u proizvodnji pšenice uglavnom je ostao nepromenjen tokom meseca. Očekuje se da će u EU proizvodnja pšenice porasti za 12% u odnosu na prethodnu godinu na 135,5 miliona tona, podstaknuta većim zasadima i poboljšanim prinosima nakon prošlogodišnjih nepovoljnih vremenskih uslova. Međutim, deficit padavina u istočnom delu regiona mogao bi da smanji potencijalnu žetvu.
U Ruskoj Federaciji proizvodnja pšenice će se smanjiti 2025. godine zbog smanjenja zasejanih površina i niskog nivoa vlage u zemljištu.
U SAD će se smanjiti i proizvodnja pšenice, pošto je suša pogodila useve na većoj površini nego prošle godine, pa će i prinosi biti manji.
U Kanadi, gde će setva pšenice početi u maju, očekuje se povećanje zasejanih površina uz visoke cene, ali će to biti nadoknađeno smanjenjem prinosa, pa će proizvodnja biti u skladu sa prošlogodišnjim ciframa, iako će premašiti petogodišnji prosek.
Osvrt na tržište za 09.04.2025. - voće i povrće. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
