Osvrt na tržište za 28.01.2025. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Uprkos teškim uslovima uzgoja u većem delu zemlje, predviđa se da će Australija objaviti svoju treću najveću proizvodnju pšenice i petu rekordnu ukupnu proizvodnju repice, navodi se u izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) američkog Ministarstva poljoprivrede.
Proizvodnja pšenice za tržišnu godinu 2024-25 procenjuje se na 32 miliona tona, 21% iznad proseka za prethodnih 10 godina uprkos nedovoljnim količinama padavina u južnom delu Australije, gde se uzgaja najveći deo pšenice u zemlji.
„Ova procena proizvodnje je podržana podacima o prijemu žitarica od tri glavna prerađivača u Australiji — GrainCorp, Viterra i CBH“, saopštio je FAS. „Postizanje ovog rezultata bilo bi izvanredno s obzirom na sezonske izazove sa kojima se suočavaju uzgajivači u južnom Novom Južnom Velsu, Viktoriji, Južnoj Australiji i Zapadnoj Australiji. Nasuprot tome, severni Novi Južni Vels i Kvinslend su iskusili povoljne uslove, ali obično zajedno čine manje od 20% nacionalne proizvodnje pšenice.
Izvoz pšenice se povećava za 26 odsto na 24 miliona tona, što je povećanje od 4,2 miliona tona u odnosu na 2023-24, saopštio je FAS.
„Ovaj rast se prvenstveno pripisuje procenjenom povećanju proizvodnje od 6 miliona tona“, saopštio je FAS. „Ako se realizuje, ovo bi predstavljalo četvrti najveći obim izvoza pšenice u istoriji, premašivši desetogodišnji prosek od 19 miliona tona. Međutim, ostaje 25% ispod rekordnih 31,8 miliona tona postignutih u 2022-23.
FAS je primetio da je Kina, tradicionalno jedan od najvećih kupaca pšenice u Australiji, poslednjih meseci smanjila svoj udeo u australskom izvozu pšenice.
„To je uglavnom zbog usporavanja izvoza u Kinu u poslednja tri meseca 2023-24 i prva dva meseca 2024-25, nivoa koji nisu viđeni od nestašice snabdevanja u Australiji izazvane sušom tokom 2017-2019," saopštio je FAS. .
Proizvodnja ječma u Australiji za period 2024-2025. određena je na 11,7 miliona tona, što je povećanje od 8% u odnosu na prethodnu godinu. FAS je rekao da se povećanje „pripisuje prvenstveno povećanju zasađene površine od 6%. Kao razlog za rast proizvodnje navodi se i povećanje prinosa od 6%.
„Faktor koji doprinosi poboljšanju prinosa ječma je to što australijski proizvođači ječma nastavljaju da smanjuju svoj fokus na proizvodnju ječma od slada i umesto toga se sve više fokusiraju na ječam sa većim prinosom hrane za životinje“, saopštio je FAS.
Uprkos značajnom povećanju proizvodnje, izvoz ječma za 2024-25. godinu procenjuje se na 5,5 miliona tona, što je pad od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je FAS. FAS je objasnio da je ponovni ulazak Kine na tržište nakon ukidanja trgovinskih tarifa doveo do dramatičnog porasta izvoza u 2023-24, što je dovelo do značajnog smanjenja zaliha ječma u ovoj godini.
Niži nivo izvoza ječma je „zasnovan na relativno niskoj početnoj poziciji zaliha sa malim mogućnostima za smanjenje, za razliku od situacije u 2023-24.
Ako već niste čuli, 2024. je zvanično postala najtoplija godina na svetu, nadmašivši prethodni rekord postavljen samo godinu dana ranije. Bila je to prva godina sa prosečnom temperaturom koja je premašila prag od 1,5 stepeni Celzijusa koji je utvrđen Pariskim sporazumom. Iako nema ništa specifično u vezi sa 1,5 C, to jeste i bila je simbolična vrednost ili cilj koji se pokušava da ne postigne. Temperature u različitim skupovima podataka kretale su se od 1,46 C iznad predindustrijskog proseka, do 1,62 C toplije. Zemlja je imala rekordnu toplotu 14 uzastopnih meseci od juna 2023. do jula 2024. godine. Izveštava se da je jul 2024. godine najtopliji mesec u najmanje poslednjih 175 godina.
Ovaj grafikon prikazuje globalne temperaturne anomalije od 1850. do 2024. koristeći vremenski period 1850-1900 kao prosek (ovo je poznato kao predindustrijski prosek). Grafikon prikazuje brojne skupove podataka, ali možete videti da sve u svemu prate veoma sličan obrazac. Možete videti kako su globalne temperature počele naglo da rastu 1980-ih i taj porast se nastavlja do danas.
Berkli Zemlja je izvestila da je 24 odsto Zemljine površine zabeležilo rekordne godišnje temperature, što je uticalo na oko 3,3 milijarde ljudi. Postojale su 104 zemlje koje su navodno postavile nove nacionalne godišnje prosečne temperaturne rekorde 2024. godine, uključujući Kanadu.
Dok su temperature kopna bile rekordno visoke, bile su i temperature okeana. Rekordne globalne temperature okeana dovele su do četvrtog zabeleženog globalnog izbeljivanja korala, koji je ubio značajne delove globalnog korala. Procenjeno je da je 40 odsto južnog Velikog koraljnog grebena umrlo tokom ovog događaja.
Za one koji ne veruju različitim agencijama koje beleže globalne temperature, Univerzitet Alabame u Hantsvilu, koji koristi globalne satelite za beleženje temperature donjih osam kilometara atmosfere, takođe je izvestio da je 2024. lako najtoplija godina u njihovoj skup podataka, unazad 46 godina.
Drugi način da se sagledaju globalne temperature je da se prebroji koliko je nacionalnih ili teritorijalnih rekorda toplote svih vremena oboreno. 2024. godine, 22 nacije ili teritorije oborile su nacionalne toplotne rekorde, bez postavljenog nacionalnog hladnog rekorda. Ako pogledamo mesečne rekorde, oborena su 202 mesečna rekorda toplote i samo tri hladno rekorda.
Globalni nivoi ugljen-dioksida su dostigli 424 delova na milion u 2024. Da to stavim u perspektivu, kada sam počeo da pišem članke o vremenu 2004. godine, globalni nivoi CO2 su bili 378 ppm, i sećam se da sam napravio veliku stvar oko probijanja 400 ppm u 2015. godini. Pored toga što je bila najtoplija godina u istoriji, 2024. je bila i najvlažnija godina u istoriji, nadmašivši 2016. Za prvi put u poslednjih 85 godina zabeleženih, atmosferska vlaga je bila u proseku preko jednog inča ili 25 mm. Četiri najvlažnije godine zabeležene su: 2024, 2016, 2023, 2019. Nije iznenađujuće da neke od najboljih vremenskih priča 2024. imaju veze sa rekordnim padavinama i poplavama.
Kakvi su izgledi za 2025. godinu? Prognostičari traže manje od pet odsto šanse da 2025. obori rekord iz 2024. godine. Delimično zahvaljujući slaboj La Nini ili hladnoj fazi tropskog Pacifika, oni misle da će ova godina biti treća najtoplija godina u istoriji, iza 2024. i 2023.
Sada pređimo na naš pogled na globalnu pokrivenost ledom. Na Arktiku, zahvaljujući skoro rekordno toplim temperaturama, minimalna pokrivenost morskim ledom bila je šesta najniža u istoriji. U letnjem periodu zabeležene su rekordne padavine širom regiona. Kombinacija vlage sa vrućinom i mera letnjeg zelenila bila je druga najveća u poslednjih 25 godina. Južni severozapadni prolaz kroz Kanadu bio je čist od leda od kraja avgusta i prijavio je najniže nivoe leda do sada.
Na jugu oko Antarktika, pokrivenost morskim ledom nastavila se na rekordno niskim nivoima tokom većeg dela 2024. godine, što je druga najniža pokrivenost u istoriji. Gubitak leda je usporen tokom leta na južnoj hemisferi, a decembar 2024. je prijavio devetu najmanju pokrivenost ledom u istoriji.
Sada pređimo na neke od velikih vremenskih priča tokom protekle godine iz celog sveta. Počevši od Južne Amerike, Brazil je doživeo neke od najgorih poplava i suša 2024. U maju je južni Brazil doživela jaku kišu koja je donela ozbiljne poplave koje su dovele do urušavanja hidro brane. Za samo nedelju dana širom regiona palo je skoro pola godine kiše. U međuvremenu, skoro 60 odsto Brazila zabeležilo je najgoru sušu otkako je počelo vođenje evidencije. Reka Paragvaj, koja hrani najveću svetsku tropsku močvaru, pala je na najnižu tačku u poslednjih 120 godina. Uslovi suše su takođe doneli rekordne požare. Srećom, rasprostranjene kiše su se pojavile kasno tokom jeseni 2024. što će, nadamo se, prekinuti dvogodišnju sušu.
Na Bliskom istoku, kiša je takođe bila jedna od glavnih vremenskih priča. U aprilu, Ujedinjeni Arapski Emirati su primili skoro čitavu godinu padavina u samo jednom danu, zahvaljujući niskom nivou koji se formirao u regionu koji je pomogao da se podstakne konvekcija. Ukupne padavine su bile čak 259,5 mm. Aerodrom u Dubaiju prijavio je 160 mm kiše, što je bilo ono što su obično očekivali tokom godinu i po dana. Da se ova ista vrsta događaja dogodila širom Prerija, videli bismo 600 do 800 mm kiše. Jaka kiša dovela je do velikih poplava, pri čemu su međunarodni letovi morali biti otkazani.
Širom Afrike je bilo i neuobičajenih padavina, a kao i u Brazilu, bila je i jaka suša. Namibija je u maju proglasila vanredno stanje pošto je zemlju zahvatila najgora suša u jednom veku. U međuvremenu, tropske padavine su se pomerile na sever, što je na kraju dovelo do poplavnih padavina u pustinji Sahara po prvi put u više od 50 godina. Satelitske procene su pokazale da je u nekim regionima u septembru palo do 200 mm kiše tokom dvodnevnog perioda. Padavine su prouzrokovale da veliki deo pustinje bude zelen na satelitskim snimcima u narednih nekoliko meseci.
Autor: Daniel Bezte je profesor po profesiji sa diplomom geografije, specijaliziran za klimatologiju, sa Univerziteta u Vinipegu. On upravlja kompjuterizovanom meteorološkom stanicom u blizini Birds Hill Parka, Man.
U petak su svetske cene nafte i poljoprivrednih proizvoda pale usled vesti o kineskoj ekonomiji, smanjenju izvoznih dažbina u Argentini i početku novih tarifnih ratova iz Sjedinjenih Država.
Martovski fjučersi su pali:
za 1,9% na 199,9 USD/t – za meku zimsku SRV pšenicu u Čikagu,
za 2% na 205,6 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju,
za 1,6% na 218,7 USD/t – za tvrdu proleću HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 0,7% na 191,9 USD/t – za kukuruz u Čikagu,
za 0,95 do 387,9 $/t – za soju u Čikagu.
Na Euronektu u Parizu, martovski fjučersi su takođe pali:
za pšenicu – za 1,9% na 226 €/t ili 236,4 $/t,
za kukuruz – za 1% na 213,75 €/t ili 223,6 $/t.
Argentinske vlasti, kako bi podržale izvoznu industriju kritičnu za privredu, najavile su smanjenje za period od 27. januara do 30. juna izvozne carine na soju sa 33% na 26%, na sojinu sačmu i ulje - sa 31% na 24,5%. %, na kukuruz, pšenicu, ječam i sirak – sa 12% na 9,5%, piše Grain Trade.
Argentina je najveći svetski izvoznik sojinog ulja i sačme i treći najveći izvoznik kukuruza, kao i veliki proizvođač pšenice. U uslovima vrućine i nedostatka padavina, berza žita u Buenos Ajresu snizila je svoje prognoze za žetvu soje i kukuruza u 2024/25 MG na 49,6 odnosno 49 miliona tona, što je dovelo do viših cena.
Kineski PMI u proizvodnji pao je na 49,1 (iako se očekivalo da će ostati stabilan na 50,1), a PMI za neproizvodnu delatnost pao je na 50,2 sa 52,2, što ukazuje na smanjenje proizvodnje uprkos vladinim stimulativnim merama. Trampovo uvođenje carina na robu iz Kine dodatno će smanjiti potražnju za njima i usporiti ekonomiju.
Samo 47 odsto trenutne prodaje soje u SAD dolazi iz Kine, što je najniži nivo u poslednjih 17 godina (ne računajući period trgovinskog rata), javljaju stručnjaci Rojtersu.
Kineski uvoz američke soje u 2024. pao je za 5,7% na godišnjem nivou na 22,13 miliona tona jer su se pojačali strahovi od oživljavanja kinesko-američkog trgovinskog rata.
Brazil je ostao najveći kineski dobavljač soje u 2024. godini, povećavši svoj udeo u uvozu za 6,7% na 74,65 miliona tona. Ukupan udeo brazilskog pasulja na tržištu glavnog uvoznika soje dostigao je 71 odsto, dok je udeo pasulja iz SAD pao na 21 odsto. Uvoz soje u Argentinu se više nego udvostručio na 4,1 milion tona u 2024. godini, u odnosu na 1,95 miliona tona u 2023.
Sveukupno, Kina je uvezla rekordnih 105,03 miliona tona soje u 2024. godini, prema podacima Generalne uprave carina.
Osvrt na tržište za 27.01.2025. - subvencije i regulative. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 27.01.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 27.01.2025. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
