Osvrt na tržište za 28.11.2024. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.11.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Osvrt na tržište za 28.11.2024. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 28.11.2024. - stoka i meso. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Kompanije ADM (Archer Daniels Midland), Bunge, Cargill i Louis Dreifus kolektivno kontrolišu 50-60% međunarodne trgovine pšenicom, kukuruzom i sojom, prenosi Agrarheute pozivajući se na podatke istraživanja Komiteta za poljoprivredu Evropskog parlamenta.
Autori studije smatraju da to stvara rizike za poljoprivrednike i potrošače, pa traže od EU da se umeša u situaciju. Po njihovom mišljenju, ove kompanije mogu da zloupotrebe svoju tržišnu poziciju i detaljno poznavanje tržišta za špekulacije koje će naneti gubitke poljoprivrednicima i potrošačima.
Studija, koju su pripremili stručnjaci konsultantske firme Ernst & Ioung (EI) i Univerziteta u Bonu, poziva političare da povećaju transparentnost tržišta i razmotre uvođenje poreza na višak profita. Prema procenama stručnjaka, kombinovani promet sirovina četiri poljoprivredna giganta u 2022. godini iznosio je 540 miliona tona, dok je ukupan promet svetske trgovine, prema procenama američkog MSG-a, dostigao 920 miliona tona. Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta razmatraće podatke istraživanja 2. decembra.
Nijedna od ovih kompanija ne daje tačne podatke o količini sirovina i njihovom poreklu. Prema procenama stručnjaka, promet Cargill-a je 217 miliona tona, Bungea - 142 miliona tona, ADM-a - 100 miliona tona, Draifusa - 83 miliona tona.
Još pre 10 godina udeo ove četiri kompanije na svetskom tržištu bio je 70-90%, ali su ih istisnuli novi konkurenti, pre svega – kineski gigant Cofco International (CIL), koji je 2022. godine prodao 127 miliona tona žitarice i uljarice i voće. Holandska Viterra, podružnica Glenkor grupe, ima promet od oko 100 miliona tona.
Velika četvorka se bori protiv novih konkurenata, pokušavajući da ih apsorbuje, i širi se u oblasti kao što su biogoriva, jestiva ulja, hrana za životinje i prehrambeni proizvodi. Od 2021. Cargill i ADM su pojačali kupovinu konkurenata, a najveći posao će biti Bungeova kupovina Viterre.
Evropska komisija će odobriti sporazum vredan milijardu dolara, pod određenim uslovima: Viterra mora da proda naftne poslove u Mađarskoj i Poljskoj, kao i neka povezana transportna sredstva. Međutim, antimonopolske vlasti drugih zemalja, posebno Kanade, još nisu odobrile sporazum.
Prema EIA, izvoz etanola za gorivo iz Sjedinjenih Država u prvih 8 meseci ove godine porastao je za 34,92 odsto na rekordnih 29,59 miliona barela u poređenju sa istim periodom 2023. godine, prenosi S&P Global Platts.
Niske cene američkog etanola usred stabilne globalne potražnje pomogle su povećanju njegove ponude iz Sjedinjenih Država u Veliku Britaniju, Indiju i Kolumbiju. Izvoz je takođe podstaknut smanjenjem zaliha etanola iz Brazila, gde je domaća potražnja za E100 dostigla višegodišnji maksimum usred naglog povećanja ukupne potrošnje goriva i niskih cena u Brazilu.
Prema podacima brazilskog udruženja UNICA, zemlja je od januara do oktobra 2024. izvezla 1,6 milijardi litara etanola, što je 17 odsto manje od odgovarajuće cifre prošle godine.
Povećanje izvoza etanola iz Sjedinjenih Država ublažilo je efekte velikih zaliha i proizvodnje kukuruza u SAD, sprečavajući produžene periode prekomerne ponude na tržištima i održavajući dobre marže. Prema Plattsu, gotovinske marže etanola bile su pozitivne tokom većeg dela 2024. i ostale su nepromenjene od početka oktobra.
Prema EIA, u 2024., američka proizvodnja etanola dostigla je rekordnih 1,046 miliona barela dnevno, u poređenju sa prosečnom dnevnom stopom od 1,024 miliona barela dnevno u 2023.
Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.
Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.
Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.
„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.
Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.
Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.
Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.
Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.
„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.
„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“
Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.
Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.
Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.
On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.
Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.
Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.
Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.
Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.
On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.
„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.
Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.
Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.
„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.
Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.
Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.
Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.
Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.
Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.
Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.
Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.
Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.
Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.
Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.
Osvrt na tržište za 27.11.2024. - mlinski proizvodi. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Osvrt na tržište za 27.11.2024. - voće i povrće. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
