Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.06.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.06.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Kazahstan je spreman da izvozi brašno, pšenicu, uljarice i visoko prerađene proizvode na crnogorsko tržište, javlja 24KZ. Pored toga, dve zemlje planiraju saradnju u proizvodnji semena, biotehnologiji i stočarstvu.
Olžas Bektenov i predsednik Crne Gore Jakov Milatović razgovarali su o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, posebno o sporazumima postignutim nakon razgovora između lidera dve zemlje. Dva lidera su takođe razgovarala o razvoju partnerstava u obrazovanju, digitalnim tehnologijama, turizmu, trgovini, transportu i logistici. U tom smislu, strane su razgovarale o povezivanju Transkaspijske rute sa lukom Bar. Ovo će stvoriti novi multimodalni koridor od kraja do kraja ka Južnoj i Centralnoj Evropi.
Na kraju sastanka, premijer je naglasio da će Kazahstan nadgledati sprovođenje svih sporazuma postignutih na najvišem nivou. Jakov Milatović je, sa svoje strane, istakao dostignuća Kazahstana u digitalnoj transformaciji i njegovu nameru da se ugleda na ovo iskustvo.
Nemački poljoprivrednici sve više preispituju uzgoj uljane repice, jer rizici u proizvodnji nastavljaju da rastu. Prema istraživanju koje je sproveo nemački poljoprivredni medij agrarheute, značajan deo poljoprivrednika bi radije prestao da uzgaja ovu kulturu, ali to nije u mogućnosti zbog nedostatka profitabilnih alternativa u plodoredu.
Glavni izazovi za proizvodnju uljane repice uključuju visok pritisak štetočina, ograničen pristup alatima za zaštitu useva i sve veće agronomske rizike. Ovi faktori čine usev manje predvidljivim i težim za upravljanje, posebno pod pooštrenim propisima o sredstvima za zaštitu bilja.
Istovremeno, mnogi poljoprivrednici ističu da uljana repica ostaje ekonomski važna u njihovim rotacijama. Kao rezultat toga, oni nastavljaju da je gaje uprkos velikim zabrinutostima, uglavnom zato što trenutno nijedna druga kultura ne nudi uporedivu ravnotežu profitabilnosti i agronomskih koristi.
U anketi u kojoj je učestvovalo 598 ispitanika, 56% je reklo da će nastaviti da gaji uljanu repicu. Međutim, oko 45% je naznačilo planove da ili potpuno napusti ovu kulturu ili značajno smanji površine pod njom. Najkritičnije raspoloženje zabeleženo je u istočnim i severnim regionima Nemačke.
Uprkos rastućoj neizvesnosti među poljoprivrednicima, površine pod uljanom repicom u Nemačkoj su se nedavno povećale na oko 1,5 miliona hektara. Međutim, istraživanje ističe strukturne izazove u sektoru i sugeriše da bi poljoprivrednici mogli postepeno smanjiti zavisnost od ove kulture ako se pojave stabilnije i profitabilnije alternative.
Povećani napadi na ukrajinske morske luke, brodove i logističku infrastrukturu mogli bi da smanje izvoz žita iz Ukrajine za skoro trećinu, kažu predstavnici industrije i operateri terminala za žito.
Prema rečima učesnika na tržištu, mesečni izvoz žitarica mogao bi da padne sa približno 6 miliona tona na 4 miliona tona. Najveći rizici su povezani sa radom luka Velike Odese, kroz koje prolazi najveći deo poljoprivrednog izvoza zemlje.
Alternativne rute preko dunavskih luka nisu u mogućnosti da u potpunosti nadoknade moguće smanjenje pretovara zbog visokih logističkih troškova i ograničenog kapaciteta.
Stručnjaci napominju da poljoprivredni sektor ostaje jedan od ključnih izvora deviznih prihoda za Ukrajinu. Stoga, svaki poremećaj u izvozu može negativno uticati i na poljoprivrednike i na ekonomiju zemlje u celini.
Dodatna posledica bi mogla biti povećanje domaćih zaliha žitarica pred novu žetvu. Prema rečima učesnika na tržištu, rezerve žitarica u Ukrajini bi mogle dostići 9,5 miliona tona do 1. jula, što značajno premašuje brojke iz prethodnih godina. Višak ponude na domaćem tržištu mogao bi povećati pritisak na otkupne cene tokom žetve.
Ukrajina ostaje jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, sa oko 6% učešća u svetskoj trgovini pšenicom i 11% u svetskoj trgovini kukuruzom. Stoga, svaki problem sa ukrajinskim izvozom mogao bi da utiče ne samo na domaće već i na svetsko tržište žitarica.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 15.06.2026. do 19.06.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 15.06.2026. do 19.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Globalna poljoprivreda ulazi u fazu strukturne transformacije, gde rast produktivnosti nadmašuje povećanje potražnje za hranom. To stvara rizike od prekomerne ponude žitarica, uljarica i vlakanastih useva, što je delimično nadoknađeno potražnjom iz sektora biogoriva. Istovremeno, usporavanje rasta stanovništva i potrošnje po glavi stanovnika povećavaju dugoročni pritisak na poljoprivredne prihode. U ovom okruženju, biogoriva se sve više vide kao jedna od retkih stabilizujućih sila u potražnji za poljoprivrednim robama, iako njihov udeo u globalnoj potrošnji tečnih goriva ostaje oko 3,2%.
Međutim, tržište etanola je pod sve većim pritiskom zbog širenja električnih vozila, poboljšanja efikasnosti goriva i stagnacije u politikama obaveznog mešanja. Pod trenutnim tržišnim uslovima, potražnja za etanolom u SAD mogla bi da opadne za skoro 50% do 2050. godine, na oko 6,6 milijardi galona. Ovo bi direktno uticalo na sektor kukuruza, gde se značajan deo proizvodnje koristi za etanol, što bi potencijalno moglo da promeni strukturu domaće potražnje za žitaricama.
Implikacije po poljoprivredno zemljište su značajne: oko jedne trećine američkih površina pod kukuruzom posvećenih proizvodnji etanola moglo bi da izgubi svoju trenutnu namenu. To bi predstavljalo povlačenje zemljišta iz proizvodnje velikih razmera i moglo bi da intenzivira strukturne viškove žitarica, dodatno dodatno pritiskajući cene na dugi rok.
Istovremeno, politika obnovljivog dizela nastavlja da podržava potražnju za uljaricama, posebno sojom. Kapacitet prerade u SAD povećan je za oko 20% od 2022. godine, jačajući ulogu sojinog ulja u formiranju vrednosti i pomerajući ravnotežu između proteinskih i uljnih komponenti u cenama soje. Očekuje se da će dalje širenje biodizela delimično nadoknaditi slabost u segmentu etanola.
Dodatni potencijal rasta pojavljuje se u održivom avionskom gorivu (SAF) i brodskim gorivima, koja trenutno drže mali udeo na globalnom tržištu, ali se smatraju dugoročnim pokretačima potražnje za poljoprivrednim sirovinama. Ovi segmenti bi mogli postati glavni novi kanali za potrošnju biomase usred dekarbonizacije transportnog sektora.
U optimističnom scenariju vođenom političkom podrškom, tehnološkim napretkom i povećanjem efikasnosti, globalna proizvodnja biogoriva mogla bi se višestruko povećati do 2050. godine. To uključuje etanol, biodizel i nova avionska i brodska goriva, značajno proširujući tržišta poljoprivrednih sirovina.
Realizacija ovog potencijala u velikoj meri zavisi od tehnološkog napretka u poljoprivredi, uključujući oplemenjivanje useva, preciznu poljoprivredu i digitalizaciju. Međutim, nivoi usvajanja ostaju neujednačeni, što ograničava rast produktivnosti u određenim regionima i segmentima.
Stoga, biogoriva postepeno postaju strukturna komponenta globalne poljoprivredne ravnoteže, istovremeno ograničavajući prekomernu ponudu i stvarajući nove centre potražnje. Istovremeno, oslanjanje na određene segmente – posebno na etanol – uvodi rizike strukturnih pomeranja u dugoročnoj potražnji za žitaricama.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.06.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.06.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
