Zaključno sa 26. avgustom, izvoz meke pšenice iz EU u sezoni 2025-2026 dostigao je 2,18 miliona tona. Ta brojka je 48% niža nego u istom periodu prošle godine. Izvoz ječma iznosio je 1,4 miliona tona (+14% u odnosu na isti period prethodne godine), prema podacima Evropske komisije.
Apsolutni lider u izvozu meke pšenice je Rumunija sa 1,26 miliona tona. Nemačka je na drugom mestu sa 270,3 hiljade tona. Slede Litvanija (195,6 hiljada tona), Bugarska (183,2 hiljade tona) i Poljska (164,14 hiljada tona).
Ukrajina je zemljama bloka isporučila 575,8 hiljada tona kukuruza, 280,3 hiljade tona meke pšenice i 170 tona ovsa.
Na listi glavnih kupaca meke pšenice iz EU našli su se Saudijska Arabija (254,5 hiljada tona), Maroko (194,65 hiljada tona), Nigerija (128,84 hiljade tona), Velika Britanija (124,15 hiljada tona) i Jordan (117,25 hiljada tona).
Podaci o izvozu žitarica iz Francuske su nepotpuni od početka kalendarske 2024. godine, nema podataka za tržišnu godinu 2025-2026. Podaci za Bugarsku i Irsku su nepotpuni od početka tržišne godine 2023-2024, kako je navedeno u materijalima EU.
Prvi operativni podaci o žetvi suncokreta u Odeskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti potvrđuju veoma nizak prinos. Tako je sa prvih 3,2 hiljade hektara ubrano samo 1,8 hiljada tona suncokreta sa prinosom od 0,56 tona/hektaru, zbog čega prerađivači drže otkupne cene suncokreta na visokom nivou i istovremeno povećavaju planove za preradu uljane repice i soje u fabrikama na jugu i u centru Ukrajine kako bi obezbedili njihov rad tokom cele sezone.
Cene potražnje za suncokretom u Ukrajini ostale su na 26.000-27.000 grivni/t (50% sadržaja ulja) za isporuku fabrikama tokom nedelje, jer potražnja za uljem ostaje visoka, a masovna žetva suncokreta neće početi pre 10.-15. septembra.
Fabrike za ekstrakciju ulja u južnoj i centralnoj Ukrajini povećale su svoje planove prerade uljane repice i pojačale kupovinu kako bi osigurale zalihe sirovina u septembru i oktobru, jer je marža prerade uljane repice i dalje veća od suncokretove, a izvozne cene suncokretovog ulja nastavljaju da padaju zbog prognoza povećanja žetve u Ruskoj Federaciji.
Unija proizvođača ulja i masti povećala je prognozu proizvodnje uljarica u Ruskoj Federaciji u 2025. godini na 33,5 miliona tona (28,6 miliona tona prošle godine), posebno uljane repice - na 5,3 (5,1) miliona tona, soje - na 8 (7,7) miliona tona, suncokreta - na rekordnih 18,3 miliona tona. Prognoza proizvodnje biljnog ulja u novoj sezoni povećana je na 10,5 miliona tona, što već povećava pritisak na cene.
Cene potražnje za ruskim suncokretovim uljem za isporuku u avgustu-septembru pale su za 5-10 dolara/t na 1.130-1.135 dolara/t tokom nedelje, usled sezonskog pada cena i prognoza dobre žetve.
Vreme u Ruskoj Federaciji pogoduje razvoju useva suncokreta, što omogućava povećanje prognoza žetve. Stoga, analitičari procenjuju povećanu konkurenciju na tržištu suncokretovog ulja i pad njegovih cena.
U septembru se na svetskom tržištu očekuje sezonsko povećanje ponude uljane repice i suncokreta iz EU, Ukrajine i Ruske Federacije, što će, na fonu smanjene potražnje iz Indije krajem meseca, dovesti do pada cena, posebno zato što još uvek nema faktora koji podržavaju cene soje i suncokreta.
Cene u svetskim lukama – 22.08.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Prema prognozama Saveza uljanih kultura, ove godine u Rusiji bi prinos uljanih kultura mogao premašiti 33,5 miliona tona (uključujući nove regione, u 2024. – 28,6 miliona tona), piše pole rf. Istovremeno, profesionalni analitičari, koje je ispitao Centar za cenovne indekse (CCI), procenjuju da će žetva suncokreta, repice i soje u sezoni 2025/26 iznositi 31,6 miliona tona, a uz nove regione – 33,1 miliona tona, što će biti novi rekord. Prognoze prinosa repice su povećane sa 5,1 milion tona na 5,3 miliona tona, soje sa 7,7 na 8 miliona tona, a žetva suncokreta, prema prognozama analitičara, iznosiće 18,3 miliona tona, što će biti apsolutni rekord. Institut za agrarno tržište (IKAR) procenjuje žetvu suncokreta ove godine na 17,8-18 miliona tona, repice na 5-5,1 milion tona, soje na 7,9-8 miliona tona (bez novih regiona). Prema procenama OleoScope, ukupna žetva suncokreta ove godine biće 18,2 miliona tona (uključujući nove teritorije – 19,5 miliona tona), repice 5,1 milion tona (5,2 miliona tona), soje 7,9 miliona tona.
„Avgust-Agro“ ove godine planira povećati prinos pšenice
Poljoprivredna gazdinstva „Avgust-Agro“ uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima nastavljaju žetvu, a pokazatelji trenutno prevazilaze prošlogodišnje, rekao je generalni direktor kompanije Ajdar Galjautdinov tokom pres tura povodom 35. godišnjice firme „Avgust“. Ove godine agroholding planira da ubere 320-350 hiljada tona pšenice u odnosu na oko 250 hiljada tona u 2024. Međutim, zbog nepovoljne tržišne konjunkture kompanija smanjuje površine zasejavanja: za ovogodišnju žetvu smanjene su za 10-12%, a površina zasejavanja ozime pšenice za žetvu 2026. planira se da bude smanjena još za 10-15%.
Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji izdaje utilitarna digitalna prava na pšenicu
Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji koristi mehanizam izdavanja utilitarnih digitalnih prava (UCP), obezbeđenih isporukom prehrambene pšenice, za privlačenje finansiranja. Ovaj korak otvara novu fazu u razvoju digitalnog robnog tržišta u zemlji i nudi poslovnom svetu ne samo zamenu klasičnom kreditu, već i strateški instrument sekjuritizacije robnih tokova i upravljanja obrtnim kapitalom, kao alternativu postojećim rešenjima, saopštila je kompanija. Maksimalni iznos privlačenja je 510 miliona rubalja, što je ekvivalentno 34 hiljade tona pšenice. Svaka utilitarna digitalna prava predstavlja pravo potraživanja 100 kg pšenice 3. klase.
Fjučersi za žitarice su ojačali u četvrtak. Decembarski ugovor za pšenicu SRW zatvoren je na 5,30 dolara/bušer (195 dolara/tona; +0,3% u odnosu na sredu). Decembarski ugovor za pšenicu HRW u Kanzasu porastao je na 5,26 dolara/bušer (193 dolara/tona; +0,5%). Decembarski ugovor za pšenicu na Euronext berzi zaključen je na 195,75 evra/tona (227 dolara/tona; +1,3%). Decembarski ugovor za kukuruz u SAD porastao je na 4,12 dolara/bušer (162 dolara/tona; +1,9%).
Međunarodni savet za žitarice (IGC) povećao je svoju prognozu globalne proizvodnje kukuruza za 2025/26. godinu za 23 miliona tona na 1,299 milijardi miliona tona, navodeći poboljšane izglede u SAD. Rod kukuruza u SAD sada se procenjuje na 423,5 miliona tona, u odnosu na prethodnu prognozu od 398,9 miliona tona.
Međunarodna industrijska komisija (IGC) je takođe povećala svoju procenu globalne proizvodnje pšenice za 3 miliona tona, na 811 miliona tona. Ruski rod pšenice je povećan na 83,7 miliona tona sa 81,7 miliona tona u julu. Prognoza izvoza je podignuta sa 43,0 miliona tona na 43,6 miliona tona.
Zaključno sa 18. avgustom, 62% useva kukuruza u Francuskoj je ocenjeno u dobrom ili odličnom stanju, što je pad u odnosu na 65% nedelju dana ranije i 76% pre godinu dana, prema podacima FranceAgriMer-a.
Žetva meke pšenice u Francuskoj je bila završena, u poređenju sa petogodišnjim prosekom od 98%.
Argentina je požnjela 6,6 miliona hektara kukuruza od planiranih 7,1 miliona hektara, saopštila je Žitna berza u Buenos Ajresu. Prošle godine je požnjeveno 7,0 miliona hektara od 7,2 miliona hektara. Prinos je procenjen na 7,21 miliona tona po hektaru.
Udeo argentinske pšenice ocenjene kao dobre ili odlične dostigao je 97%, u odnosu na 96% nedelju dana ranije i 84% pre godinu dana.
U svom avgustovskom izveštaju, stručnjaci Međunarodnog saveta za žitarice (IGC) povećali su svoju prognozu za globalnu proizvodnju žitarica (pšenice i stočnog žita) u 2025/26. godine za 27 miliona tona u poređenju sa njihovim julskim procenama na 2.404 miliona tona, što je 3,6% više od 2024/25. godine (2.321 milion tona). Konkretno, prognoze za žetvu kukuruza u SAD i globalnu proizvodnju pšenice, sirka i ovsa su naglo povećane.
Prognoza svetske potrošnje žitarica povećana je za 15 miliona tona na 2.391 milion tona (2% više nego prošle sezone, kada su iznosile 2.342 miliona tona), jer će niže cene stočnog žita povećati potražnju. Prognoza trgovine (jul/jun) povećana je za 7 miliona tona na 437 (425) miliona tona. S obzirom na povećanje proizvodnje i početnih zaliha, prognoza svetskih završnih zaliha svih žitarica u 2025/26. godini povećana je za 16 miliona tona na 597 miliona tona, što je 13 miliona tona više od brojke iz ove sezone.
Prognoza globalne proizvodnje pšenice povećana je za 3 miliona tona na 811 miliona tona (što će premašiti prethodnu žetvu od 800 miliona tona za 1,38%), a procena potrošnje povećana je za 2 miliona tona na 816 miliona tona (804 miliona tona u 2024/25. godišnjoj sezoni). Istovremeno, na pozadini smanjenja početnih zaliha, prognoza globalnih završnih zaliha pšenice u 2025/26. godišnjoj sezoni smanjena je za 1 milion tona na 264 miliona tona, u poređenju sa 269 miliona tona u 2024/25. godišnjoj sezoni i 273 miliona tona u 2023/24. godišnjoj sezoni.
Prognoza za globalnu proizvodnju kukuruza povećana je za 23 miliona tona na 1.299 miliona tona, što je 5,3% više nego u 2024/25. godine (1.234 miliona tona). Procena potrošnje kukuruza povećana je za samo 13 miliona tona na 1.285 miliona tona (1.249 miliona tona prošle godine), usled čega je prognoza za globalne završne zalihe povećana za 16 miliona tona na 294 miliona tona, što je već 14 miliona tona više nego u 2024/25. godini.
Prognoza svetske proizvodnje soje u 2025/26. godine povećana je za 2 miliona tona na 430 miliona tona (što će premašiti brojku od 425 miliona tona iz prethodne sezone za 1,2%), a njena potrošnja za 1 milion tona na 430 miliona tona (412 miliona tona ove sezone), ali zbog povećanja početnih zaliha, prognoza za kraj svetskih zaliha soje u 2025/26. godini povećana je za 2 miliona tona na 85 miliona tona, što će biti nešto niže od 86 miliona tona iz tekuće sezone.
Nakon rasta u prethodnoj kalendarskoj godini, očekuje se pad globalne trgovine u 2026. godini. Egipat će biti ubedljivo najveći uvoznik soje tokom prognoznog perioda.
Bilans ponude i potražnje za pirinčem za finansijsku godinu 2024/25. je uglavnom nepromenjen u odnosu na procenu iz jula. Očekuje se da će se zalihe pirinča povećati za oko 7 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog nagomilavanja u Indiji. Izgledi za finansijsku godinu 2025/26. su takođe uglavnom nepromenjeni, a ponuda i potrošnja će verovatno biti na rekordnim nivoima. Sa nešto nižim prenosima, očekuje se da će ukupne zalihe pasti za 1 milion tona u odnosu na prethodni mesec.
Zahvaljujući rastućim izvoznim cenama soje i kukuruza, indeks žitarica i uljarica (GOI) kompanije IGC blago je ojačao u odnosu na prethodnu godinu, ostajući nepromenjen u odnosu na prošlu godinu.
Kina povećava kupovinu soje iz Južne Amerike, ali ne kupuje soju iz Sjedinjenih Država, što zabrinjava trgovce koji ne razumeju ko može da proda 20-30 miliona tona američke soje koju će Kina odbiti ako se u bliskoj budućnosti ne potpiše trgovinski sporazum između zemalja.
Kina do sada nije kupila nijednu pošiljku soje nove roda iz Sjedinjenih Država, iako je obično do 14% očekivanog obima kupovine ugovoreno pre početka žetve. Kina će iskoristiti ovu situaciju da izvrši pritisak na Trampa u pregovorima.
Kina je u 2023/24. godine kupila 25 miliona tona soje od Sjedinjenih Država za 13,2 milijarde dolara, što je 54% celokupnog izvoza soje iz Sjedinjenih Država.
Prema podacima kompanije Oil World (Nemačka), globalni izvoz soje nastavio je da raste u prvoj polovini avgusta, jer je 5 najvećih zemalja izvoznica povećalo zalihe za 30% u poređenju sa istim periodom 2024. godine zbog velike potražnje iz Kine, Egipta, Meksika, EU i drugih zemalja.
Tako je Brazil između 1. i 18. avgusta povećao izvoz soje u poređenju sa odgovarajućim periodom prošle godine sa 4,32 na 5,17 miliona tona, sojine sačme sa 1,05 na 1,23 miliona tona, a sojinog ulja sa 88 na 95 hiljada tona.
Argentina je između 1. i 17. avgusta povećala izvoz soje za 500.000 tona u poređenju sa istim periodom u avgustu 2024. godine, na 760.000 tona, od čega je 700.000 tona isporučeno Kini, a 42.000 tona Iraku.
Izvoz soje iz SAD u prve dve nedelje avgusta povećan je za 0,26 miliona tona u poređenju sa prošlom godinom, na 1,02 miliona tona, ali nije bilo isporuka u Kinu već 11 nedelja zaredom.
Prema podacima kineske carine, ukupan uvoz soje u Kinu u julu dostigao je rekordnih 11,67 miliona tona, što je rezultat snažne kupovine brazilske soje i zabrinutosti da se uvoz iz SAD neće oporaviti zbog carina. Uvoz iz Brazila porastao je za 13,9% na 10,39 miliona tona, što čini 89% ukupnog uvoza, dok je uvoz iz SAD pao za 11,5% na 420,87 hiljada tona. Istovremeno, uvoz iz Argentine porastao je na 561,03 hiljade tona.
Prema pisanju Blumberga, Američko udruženje proizvođača soje poslalo je pismo Trampu (koji je pobedio zahvaljujući podršci poljoprivrednika) tražeći od njega da postigne sporazum sa Kinom o ukidanju carina i povećanju kupovine soje, jer se proizvođači soje približavaju finansijskoj litici i neće moći da izdrže dugotrajan trgovinski rat.
Novembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi ostali su stabilni na 372 dolara/t nakon naglog skoka od 5,5% 12. avgusta, nakon Trampove odluke da odloži carine Kini za 90 dana, ali prognoze dobre žetve i nedostatak izvozne prodaje u Kinu izvršiće pritisak na cene u bliskoj budućnosti. Podaci o povećanoj preradi soje u SAD podržali su kotacije.
Prema podacima NOPA, prerada soje u SAD u julu je porasla sa 5,37 na 5,6 miliona tona u poređenju sa junom (5,26 miliona tona u julu 2024. godine), premašivši očekivanja i dostigavši maksimum za ovaj mesec, a ukupno je u 2024/25. godine iznosila rekordnih 61,2 miliona tona (u poređenju sa 57,6 miliona tona u septembru-julu 2023/24. godine). Uprkos povećanju prerade, zalihe sojinog ulja u SAD u julu su porasle za samo 1% i niže su za 8% nego u julu 2024. godine, što ukazuje na povećanje domaće potrošnje sojinog ulja, koja je u julu dostigla 8-mesečni maksimum od 1,1 milion tona.
U Ukrajini su izvozne cene GMO soje isporučene crnomorskim lukama u avgustu-septembru porasle na 388-392 dolara/t usred nedostatka ponude i rasta cena fjučersa. Stoga bi poljoprivrednici trebalo da iskoriste visoke početne cene za unaprednu prodaju, jer bi cene američke soje mogle naglo pasti u septembru zbog povećane ponude i nedostatka potražnje iz Kine.
Izvozne cene za soju bez GMO su pale na 410-420 dolara/t isporučeno u luku i 450-470 dolara/t isporučeno kupcima u EU, ali će potražnja za takvom sojom nastaviti da opada.
Smanjenje zaliha i aktivna potražnja za suncokretovim uljem na kraju sezone podigli su cene suncokreta u Ukrajini na najviše nivoe u sezoni 2024/25, ali predstojeća žetva suncokreta malo hladi tržište i cene počinju da opadaju.
Potražnja za suncokretovim uljem u Ukrajini pala je za 300-500 UAH/t na 26.800-27.000 UAH/t (50% sadržaja ulja) za nedelju dana, nakon blagog pada izvoznih cena suncokretovog ulja na 1.150-1.160 dolara/t sa isporukom u luku.
Ove godine se očekuje kašnjenje u masovnoj žetvi suncokreta, jer će južni i istočni regioni zbog suše početi sa radovima ranije, ali će dobiti veoma nizak rod, a ostali regioni, zbog hladnog i vlažnog vremena u junu i julu, počeće masovnu žetvu suncokreta tek od 10. do 15. septembra, tako da će do tada potražnja za sirovinama ostati visoka.
Prognoze žetve suncokreta u Ukrajini su snižene na 13-13,5 miliona tona, ali će projektovani prinos suncokreta u centralnim i zapadnim regionima biti veći nego prošle godine, što delimično nadoknađuje gubitke na istoku i jugu.
Mnoge fabrike u Ukrajini su prešle na preradu uljane repice, tako da neće žuriti sa kupovinom suncokreta kako bi učitale proizvodnju u avgustu i septembru, što znači da se ne očekuje novi rast cena u narednim nedeljama.
Treba napomenuti da su vremenski uslovi u Ruskoj Federaciji i Kazahstanu prilično povoljni za setvu suncokreta, pa su prognoze žetve u porastu, kao i za Bugarsku i Rumuniju. To će povećati ponudu suncokretovog ulja na tržištu i ubrzati pad cena u septembru i oktobru.
Institut za studije poljoprivrednog tržišta( IKAR) je povećao prognozu za žetvu pšenice sa 84,5 miliona tona na 85,5 miliona tona, piše Interfaks. Procena ukupne žetve žitarica povećana je sa 130,5 miliona tona na 132 miliona tona. Izvozni potencijal je takođe revidiran naviše - sa 53 miliona tona na 54,5 miliona tona žitarica, uključujući 42,5 miliona tona pšenice (prethodna procena je bila 41,5 miliona tona). Glavni faktori za povećanje prognoza bili su veći od očekivanog prinos pšenice i ječma u Centru i Povolžju, kao i očekivanje visokog roda u Sibiru i na Uralu. „Iako postoje značajni vremenski rizici: pada kiša u ključnim regionima žetve“, primetio je generalni direktor IKAR-a .Dmitrij Riljko.
„UK AgroAktiv“ (deo „Progres Agro“) završio je žetvu ozimih žitarica – to je više od 54 hiljade hektara, od čega je skoro 94% pod pšenicom – u Krasnodarskom kraju. Prosečan prinos je bio 64 c/ha za pšenicu i 67 c/ha za ječam. To je 50% više od prosečnih regionalnih pokazatelja, ali manje od pokazatelja kompanije prošle godine, rečeno je Agroinvestoru.„Generalni direktor UK AgroAktiv Sergej Ševčenko. Istovremeno, kvalitet zrna je poboljšan. „Dobili smo rekordnu žetvu pšenice 3. klase za nas u poređenju sa prethodnim godinama“, napomenuo je on. Kompanija je takođe završila žetvu ozime pšenice u Tambovskoj oblasti.
U agroholdingu „Step“, prinos i kvalitet žitarica uglavnom odgovaraju planiranim pokazateljima, sa izuzetkom određenih područja pogođenih klimatskim anomalijama, ocenio je generalni direktor kompanije Andrej Nedužko. U klasteru „Step Stavropolj“, kiše su pomerile tempo žetve za skoro jedan i po puta, dok su u Rostovskoj oblasti i Krasnodarskom kraju vrućina i suša postale komplikovani faktor.
„Rezultati žetve žitarica na farmama Labinskog agrokompleksa su ispod naših očekivanja“, priznaje Aleksej Skorobogatov, generalni direktor kompanije, čija se preduzeća nalaze u 17 okruga Krasnodarskog kraja. Dugotrajna suša postala je pravi test i imala je izuzetno negativan uticaj na useve. „Moramo da prođemo kroz jednu od najtežih sezona“, prokomentarisao je on za Agroinvestor.„- Naše farme u severnim regionima Krasnodarskog kraja su imale posebno teško vreme - tamošnja polja su patila od akutnog nedostatka produktivne vlage u zemljištu tokom celog vegetacionog perioda biljaka. Nažalost, nedostatak padavina doveo je do smanjenja prinosa čak i u tradicionalno plodnim područjima.“ Labinski stručnjaci procenjuju prosečan prinos ozime pšenice kao nizak - 42,6 c/ha.
Preduzeća holdinga „ AgroGard“» ozimi usevi u Krasnodarskom kraju požnjeveni su u optimalnom roku. „U Centru je žetva ozimih useva ove godine počela kasnije, sporije je, sa prekidima, jer ometaju dugotrajne kiše, ali to nam ne izaziva ozbiljne zabrinutosti“, deli generalni direktor kompanije Pavel Carev. Prosečan prinos ozimig ječma u Krasnodarskom kraju bio je 67,7 c/ha, što je niže od prošlogodišnjeg nivoa, ali je ovo prilično dobar rezultat, naglašava direktor. Prosečan prinos ozimine pšenice u Krasnodarskom kraju bio je 56,8 c/ha, što je znatno niže od proseka za proteklih pet godina. Generalno, Carev pozitivno ocenjuje prve rezultate žetve ozimih useva. Kvalitet zrna je takođe pristojan, oko 75% požnjevene pšenice je prehrambene klase.
Carev dodaje da je vremenski faktor jedina poteškoća za kompaniju. „Uprkos svim naporima agronoma u Krasnodarskom kraju, ozim usevima je nedostajala vlaga, pšenica i ječam u brojnim regionima Kubana bili su pogođeni ponovljenim prolećnim mrazevima i vetrovitim vremenom početkom leta. Jedinica žitarica je primetno smanjena. U centralnim regionima, rokovi žetve su odloženi zbog kišnog vremena“, rekao je on za Agroinvestor.".
U prvoj nedelji avgusta, agroholding Lazarevskoe u Tulskoj oblasti je u potpunosti požnjeo ozimu uljanu repicu, a požnjeveno je 63% ozime pšenice. Tada je prinos bio veći od planiranog. Za ozimu pšenicu planirano je 55 c/ha, zapravo - 60 c/ha; za uljanu repicu - 25 c/ha i 26,9 c/ha, respektivno. „Kompanija se pridržava jasne strategije u oblasti uzgoja žitarica, što nam omogućava da efikasno upravljamo proizvodnim procesom i ostvarujemo svoje ciljeve. Odeljenje posluje u dva pravca - stočno žito za sopstvene potrebe i žito sa visokim sadržajem glutena za prodaju. To nam omogućava da optimizujemo strukturu posejanih površina i zadovoljimo potrebe i stočarskog kompleksa, koji je jezgro poslovanja, i kupaca, uglavnom iz pekarske industrije“, kaže Kristina Romanovskajska, rukovodilac Lazarevskog.
