Osvrt na tržište za 12.09.2024. - žitarice i uljarice. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Otkupne cene kukuruza u Ukrajini ove nedelje su porasle na nivo cena stočne pšenice usled ograničene ponude proizvođača i predviđanja smanjene žetve.
Od ponedeljka su izvozne cene kukuruza za isporuku u crnomorske luke porasle za 3-5 USD/t na 180-185 USD/t ili 8.350-8.500 UAH/t, dok trgovci već nude 188-189 USD/t za isporuku u decembru.
U TG 2023/24, glavni kupci ukrajinskog kukuruza bili su Španija, Kina i Egipat. Ali ove godine je žetva kukuruza u EU, posebno u Španiji, nešto bolja, što će dovesti do smanjenja uvoza. Međutim, potražnja za ukrajinskim kukuruzom će ostati visoka na pozadini prognoza o smanjenju izvoza iz Ukrajine za 30% i smanjenju žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji.
Trenutno se ukrajinski kukuruz na bazi SPT-porta trguje za 20 dolara/t više od decembarskih fjučersa u Čikagu, što ograničava dalji rast njegovih cena. Osim toga, SAD planiraju da ove godine uberu skoro rekordan rod kukuruza.
Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu tokom nedelje su pali za 2% na 159,4 USD/t (+1% za mesec) u iščekivanju ažurirane prognoze USDA, koja će biti objavljena 12. septembra.
U TG 2024/25 (od 8. septembra) EU je povećala uvoz kukuruza za 20% na 3,85 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, od čega je 2,3 miliona tona ili 60% isporučeno iz Ukrajine. Glavni uvoznici ove sezone bili su Španija (1,28 miliona tona) i Holandija (788 hiljada tona).
Novembarski fjučersi kukuruza na pariskoj berzi pali su za 0,5% tokom nedelje na 202,75 evra/t ili 223,4 dolara/t (što odgovara prošlomesečnom nivou), ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU i visoke stope uvoza na početku sezone.
Trgovci očekuju niže prognoze za globalnu proizvodnju kukuruza i zalihe u novom izveštaju USDA koji će podržati kotacije.
Suvo i toplo vreme u Brazilu odlaže setvu kukuruza prve žetve i soje, pa bi, na osnovu rezultata setve, berzanske kotacije kukuruza u oktobru - novembru mogle ponovo da rastu.
Preliminarna procena štete poljoprivrednih preduzeća u Kurskoj oblasti zbog vojnih dejstava iznosi 85 milijardi rubalja. O tome je na završnoj sednici Ministarstva poljoprivrede govorio v.d. guvernera regiona Aleksej Smirnov, koji je pobedio na nedavnim izborima. Ove godine, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima – mrazu i suši – preduzete su sveobuhvatne mere za povećanje proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, ali je režim kontraterorističkih operacija uveden u avgustu značajno uticao na ekonomiju regiona i poljoprivredni sektor, naveo je on.
„Prema preliminarnim informacijama, u osam pograničnih oblasti oštećena su 94 preduzeća, a procenjena šteta iznosi deset milijardi rubalja, i raste,“ istakao je Smirnov. „U biljnoj proizvodnji neće biti završeni žetveni radovi na površini od 160 hiljada hektara. Kao rezultat, bruto proizvodnja žitarica će se smanjiti za 1,5 miliona tona, uljarica za 500 hiljada tona, a šećerne repe za 700 hiljada tona.“ Prema njegovoj prezentaciji, ove godine bi prinos žitarica u regionu mogao iznositi 4 miliona tona u poređenju sa 5,5 miliona tona u 2023. godini, uljarica 900 hiljada tona (1,4 miliona tona), a šećerne repe 4,5 miliona tona (5,2 miliona tona). Proizvodnja šećera mogla bi se smanjiti za 25 hiljada tona, na 500 hiljada tona. V.d. guvernera je takođe dodao da je poljoprivredna mehanizacija preduzeća u pograničnim oblastima oštećena ili odvezena izvan Rusije, a u skladištima je ostalo više od 300 hiljada tona žitarica.
Takođe, značajnu štetu pretrpeo je i stočarski sektor. Potvrđena je smrt 352 hiljade grla stoke, uključujući više od 300 hiljada svinja i 26 hiljada grla goveda, naveo je Smirnov. „Ovo će do kraja godine dovesti do smanjenja ukupne proizvodnje mesa za 85 hiljada tona, a mleka za 71 hiljadu tona,“ precizirao je on. Prema prezentaciji, ukupna proizvodnja mesa u Kurskoj oblasti ove godine mogla bi iznositi 605 hiljada tona, a mleka 394 hiljade tona. Ukupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda smanjiće se za procenjenih 95 milijardi rubalja, na 419 milijardi rubalja, dok će regionalni budžet biti uskraćen za 1,4 milijarde rubalja.
Smirnov je naveo da su u procenu štete već uključeni Rosreestr, Rosstat, Centralna banka i brojna ministarstva i agencije. Tokom svog obraćanja, zatražio je da se u ovu procenu uključe i zaposleni Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, guverner je naglasio da je u trenutnim uslovima neophodno podržati preduzeća: produžiti rokove za povoljne kredite ili ih otpisati proizvođačima čija proizvodnja ne može biti obnovljena.
Potrebno je pružiti im poreske olakšice, nadoknaditi plate zaposlenima u preduzećima koja su bila primorana da obustave rad, nadoknaditi nastalu štetu, kao i osloboditi region od kaznenih sankcija zbog neispunjavanja rezultata predviđenih sporazumima. Važno je i dati prioritet regionu u učešću u programima i nacionalnim projektima federalnih agencija za razvoj teritorija. Uprkos svim izazovima, region ima potencijal za razvoj, a privlačenje novih investicija bi bilo olakšano priznanjem celokupne teritorije kao slobodne ekonomske zone, dodao je Smirnov.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Osvrt na tržište za 11.09.2024. - mlinski proizvodi. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište za 11.09.2024. - komponente za stočnu hranu. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište za 11.09.2024. - žitarice i uljarice. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište za 11.09.2024. - repromaterijal. Za više informacija morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište za 11.09.2024. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani i ulogovani
