Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
U 2026. godini ukupni bruto rod suncokreta, soje, repice i uljane konoplje mogao bi iznositi oko 34 miliona tona u odnosu na više od 33 miliona tona u 2025. godini. Ovu prognozu na Prvom Povolžskom uljarskom forumu izneo je zamenik rukovodioca Centra za stručnu ekspertizu Ruske poljoprivredne banke Oleg Knjanjzkov. Između ostalog, rod suncokreta mogao bi biti oko 17 miliona tona, soje – oko 9 miliona tona, repice – oko 5,6 miliona tona.
Površine pod suncokretom u 2025. godini iznosile su 11,1 milion hektara, što je za 12,8% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 17 miliona tona, a prinos 16,6 c/ha. Suncokret ostaje osnovna kultura sa stabilnim potencijalom prihoda i ključnim elementom u rotaciji useva, istakao je ekspert. „Po suncokretu vodeće pozicije zauzele su Saratovska i Orenburška oblast, koje su zajedno ubrale 4,1 milion tona, što je više od količina četiri makroregiona – Sibira, Severnog Kavkaza, Urala i Dalekog Istoka – zajedno uzetih, na koje je otišlo 2,6 miliona tona“, uporedio je on.
Površine soje prošle godine povećane su za 9,9%, na 4,8 miliona hektara, rod je iznosio 9 miliona tona, što je za 26,9% više nego 2024. godine, a prosečan prinos po hektaru porastao je za više od 20%, na 20,2 c. „Soja je prestala da bude nišna kultura i postala sistemski element hrane i uljne bezbednosti zemlje“, naglasio je Knjanjzkov. „Porast prinosa odražava efekat primene savremenih agrotehnoloških metoda, kvalitetnog semenskog materijala i kontrolisane intenzifikacije“.
Repica je u 2025. godini zauzimala 3 miliona hektara – za 8,2% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 5,6 miliona tona, povećan za 19,6%, a prinos je porastao na 19,3 c/ha. Repica pokazuje stabilnu pozitivnu dinamiku i formira dovoljan obim ponude za stabilan rad prerađivača i proširenje izvoznih isporuka, kaže Knjanjzkov. Pri tome, porast bruto roda soje i repice u 2025. godini u većini regiona obezbeđen je intenzifikacijom proizvodnje i povećanjem prinosa, a ne samo proširenjem površina za setvu, ukazuje ekspert.
Prema rečima Knjanjzkova, analiza top-10 regiona po bruto rodu uljanih pokazuje formiranje „multifunkcionalnih“ centara proizvodnje. Tako je Altajski kraj ubrao 2,1 milion tona uljanih i zauzeo prvo mesto po repici, treće po soji i suncokretu. Voronješka oblast sa 1,6 miliona tona ušla je u red lidera po soji i suncokretu. Tambovska oblast sa rezultatom od 1,4 miliona tona pokazala je visoke pozicije po soji i suncokretu. „Pri tome je moguća i visoka efikasnost i pri specijalizaciji na jednu kulturu: primer Saratovske oblasti potvrđuje da i diverzifikacija i monokulturni model mogu biti ekonomski uspešni. Konačni izbor će odrediti ekonomija proizvodnje i tržišna konjunktura“, dodao je ekspert RSHB.
Proizvodnja suncokretovog ulja u Rusiji u sezoni 2025/26 procenjuje se na više od 8 miliona tona, ukupna proizvodnja biljnih ulja – na 10,8 miliona tona. Dodatni faktor razvoja uljne industrije biće uvođenje novih prerađivačkih kapaciteta ukupnog obima do 1,5 miliona tona ove godine. Pri tome, što se tiče suncokreta, izvor rasta proizvodnje biće povećanje dubine prerade, smatra Knjanjzkov. Razvoj gajenja soje RSHB pre svega povezuje sa proširenjem prerađivačkih kapaciteta, a repice – sa obezbeđenjem stabilne sirovinske baze za izvoz i duboku preradu.
„2025. godina je pokazala da je tržište uljanih kultura Rusije prešlo iz faze kvantitativnog rasta u fazu strukturnog i tehnološkog jačanja. Povećanje prinosa, razvoj prerade i uvođenje novih kapaciteta formiraju dugoročni trend razvoja industrije. Za poljoprivredne proizvođače i prerađivače to znači da trenutni tržišni uslovi nisu jednokratni efekat uspešne sezone, već stabilna osnova za modernizaciju, investicije i proširenje izvoznog prisustva. Pri tome naglašavamo potrebu poštovanja rotacije useva radi očuvanja plodnosti zemljišta“, prokomentarisao je Knjanjzkov.
Prema analitičarima, zaključno sa 30. januarom, soja je u Brazilu požnjevena na 10% površina (6% prošle godine), a u najvećoj državi - proizvođaču soje - na skoro 25% površina (12,2% prošle godine, 12,6% u proseku tokom 5 godina).
Ove godine, površine pod sojom u zemlji su povećane za 4% na rekordnih 49,1 miliona hektara, što je, uz povoljne vremenske uslove tokom cele sezone, omogućilo analitičarima da značajno povećaju prognoze žetve.
U ponedeljak su poljoprivredne konsultantske kompanije povećale svoje prognoze za proizvodnju soje u Brazilu u 2025/26. godine zbog boljih nego očekivanih podataka o prinosima.
Tako je agencija AgRural povećala svoju prognozu u odnosu na januarske procene za 4,9 miliona tona na 181 milion tona, agencija StoneX - za 4 miliona tona na 181,62 miliona tona, agencija Celeres - za 4,1 milion tona na 181,3 miliona tona, dok je USDA u svom januarskom izveštaju povećao prognozu sa 175 na 177 miliona tona (u poređenju sa 171,5 miliona tona u 2024/25. godine).
Rekordna žetva soje povećaće ponudu u prvom kvartalu 2026. godine, spuštajući globalne cene, koje trenutno podržava jaka suša u Argentini koja negativno utiče na usev. Međutim, prognoza padavina za naredne dane mogla bi poboljšati stanje useva u zemlji i smanjiti pritisak na cene.
Prema podacima Berze žita u Buenos Ajresu, zaključno sa 28. januarom, skoro 66% useva soje u Argentini imalo je optimalan ili dovoljan nivo vlažnosti zemljišta, dok je 30% useva imalo kritično nizak nivo. U provincijama Buenos Ajres i Kordoba, usevi soje su u fazi cvetanja, a u Santa Feu su ušli u fazu nalivanja zrna. Generalno, stanje useva je prilično dobro, iako je tokom 1. do 25. januara u provinciji Buenos Ajres palo samo 36 mm padavina (50% manje od normalnog), a u Kordobi – 62 mm padavina (-35%).
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Ukrajinski poljoprivrednici će 2026. godine zasejati 22–23 miliona hektara usevima, ako se linija fronta značajno ne promeni. Ovo mišljenje je u intervjuu za Mind izrazio Pavlo Kovalь, generalni direktor Ukrajinske agrarne konfederacije.
On je napomenuo da je skoro 6 miliona hektara naznačene površine već zasejano ozimim usevima: 570 hiljada hektara ozimog ječma i 1,1 milion hektara ozime uljane repice, oko 70 hiljada hektara ozime raži i 4,8 miliona hektara pšenice.
„Ove brojke mogu biti donekle revidirane zbog složenosti prikupljanja informacija“, dodao je stručnjak.
On je uverio da će čak i u teškoj godini Ukrajina ubrati dovoljan rod za bezbednost hrane i izvoz.
„Ako kosimo 40 centi po hektaru (oko 20 miliona tona), pa čak i ako polovina toga bude prehrambena pšenica, to je skoro 9 miliona tona (a Ukrajini je potrebno oko 3,5 miliona tona godišnje). To jest, imaćemo zalihe za tri godine – naravno, ako Rusi ponovo ne pokvare liftove, železnicu itd.“, objasnio je Pavlo Kovalь.
Što se tiče prolećnog klina, stručnjak je siguran da će jedna od osnovnih kultura biti suncokret, kao i kukuruz i soja. Količina jarog ječma biće neznatna – oko 500 hiljada hektara (to je kultura koja je najviše smanjena u usevima). Suncokret, prema njegovim rečima, ostaje najmarginalnija kultura po hektaru, tako da će njegovi usevi ponovo dostići oko 5 miliona hektara.
„Danas možemo konstatovati da se usevi šećerne repe u Ukrajini smanjuju: ako smo 2023–2024. godine posejali 250 hiljada hektara, onda ove marketinške godine – samo 199 hiljada hektara. Od ubranog roda proizveli smo 1,72 miliona tona šećera, a domaćem tržištu je potrebno oko 900 hiljada tona. To jest, trebalo bi da izvezemo oko 800 hiljada tona“, rezimirao je Pavlo Kovalь.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je u jesenjoj setvi 2025. godine zasejano 842.347 hektara, što je povećanje od 5,5% u odnosu na konačne rezultate setve iz 2024. godine.
Ovo povećanje nije slučajno – dolazi kao direktna reakcija ratara na dve uzastopne sušne godine (2024. i posebno 2025.), kada su jari usevi pretrpeli ozbiljne gubitke prinosa zbog ekstremne suše tokom leta, visokih temperatura i deficita padavina.
Mnogi proizvođači su se okrenuli sigurnijim ozimim kulturama koje bolje podnose stres i daju stabilniji prihod u promenljivim klimatskim uslovima.
Struktura setve pokazuje jasan trend rasta kod ključnih kultura (površine za 2025. godinu):
- Pšenica → ~631.965 ha (+5,2%)
- Ječam → ~103.500 ha (+8,0%)
- Raž → ~4.900 ha (+8,5%)
- Uljana repica → 52.000 ha (+7,5%)
- Ostale ozime kulture 37.000 ha
- Jedina kultura sa padom je ovas → ~12.300 ha (−5,7%).
Posebno ohrabruje da su površine pod pšenicom veće za 6,7% u poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024). Ovo je jasan signal da srpski ratari nastavljaju da veruju u pšenicu kao osnovnu i najstabilniju ratarsku kulturu. Veće površine pod ozimim žitaricama i uljanom repicom ukazuju na potencijalno veću ukupnu proizvodnju u 2026. godini – pod uslovom da zima i proleće budu povoljni. Istovremeno, ovo može uticati na domaće tržište repromaterijala, đubriva, semena i zaštitnih sredstava u narednim mesecima.
Pratite sa nama dnevne cene, ponudu, tražnju i prognoze – jer prava informacija u pravo vreme donosi najbolju zaradu!
Za brzu proveru aktuelnih cena, oglašavanje robe ili analizu tržišta → registrujte se na www.infotim.rs ili u našoj mobilnoj aplikaciji.
Vaš Info Tim Logistika – uz vas u svakoj sezoni, pa i u sušnim vremenima!
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Prošle nedelje, Evropska komisija je snizila prognozu izvoza meke pšenice za tekuću sezonu sa 31,0 miliona na 29,5 miliona tona.
Evropska pšenica trenutno doživljava snažan konkurentski pritisak argentinskog žita. Argentina bi ove sezone mogla da izveze rekordne količine pšenice zahvaljujući svojoj najvećoj žetvi ikada.
Zbog pogoršanja izgleda za evropski izvoz pšenice, Evropska komisija je povećala svoju prognozu završnih zaliha sa 11,7 miliona na 13,0 miliona tona.
Istovremeno, Evropska komisija je povećala svoju prognozu izvoza ječma za tekuću sezonu sa 10,1 miliona na 11,0 miliona tona i smanjila prognozu prenetih zaliha sa 6,1 miliona na 4,2 miliona tona. Izvoznici su iskoristili snažnu spoljnu potražnju, što je podiglo cene ječma iznad cena pšenice za mlevenje.
Evropska komisija je takođe povećala svoju procenu proizvodnje kukuruza u EU ove sezone sa 57,8 miliona na 58,2 miliona tona, dok je prognozu uvoza ostavila nepromenjenom na 18,8 miliona tona.
Procena proizvodnje žitarica u EU je neznatno revidirana naviše, zahvaljujući kukuruzu, sa 287,2 miliona na 287,4 miliona tona. U međuvremenu, procena žetve meke pšenice je smanjena na 134,2 miliona tona, dok je procena žetve ječma ostala nepromenjena na 55,7 miliona tona.
