Prva vakcina protiv afričke svinjske kuge za tovljene životinje puštena je u javnu prodaju.
Biro za stočarsku industriju (BAI) odobrio je komercijalnu prodaju AVAC ASF LIVE, prve vakcine protiv afričke svinjske kuge (ASK) za tovljene životinje koja je odobrena za javnu prodaju, dajući industriji zlostavljanih svinja novo oružje dok vlada ubrzava obnovu svinjskog stada u zemlji.
AVAC ASF LIVE, koju je razvila kompanija AVAC Vietnam Joint Stock Company, je živa, atenuirana, liofilizovana vakcina sa obrisanim genima, dizajnirana da zaštiti svinje od virusa afričke svinjske kuge. Njeno odobrenje dolazi skoro sedam godina nakon što je ASK prvi put pogodila Filipine 2019. godine, smanjujući nacionalnu populaciju svinja na oko 8 miliona grla sa oko 13 miliona pre epidemije.
Podsekretar poljoprivrede za stočarstvo, Konstante J. Palabrika, rekao je da se druga vakcina, PROVAC iz Južne Koreje, trenutno testira na BAI, što bi potencijalno moglo dati uzgajivačima svinja još jednu mogućnost do sledeće godine.
BAI je izvestio da su epidemije AKS dostigle 76 od 82 filipinske provincije, što ističe obim izazova sa kojima se suočava industrija. Šteta je bila posebno bolna za uzgajivače u dvorištima, koji često imaju manje resursa za održavanje strogih mera biološke bezbednosti i apsorbovanje gubitaka od epidemija bolesti.
Vlada pozicionira vakcinaciju kao deo šire strategije repopulacije koja uključuje nadzor bolesti, biološku bezbednost, kontrolu kretanja i ciljano obnavljanje stanovništva. Cilj je da se populacija svinja vrati na nivo pre izbijanja AKS.
Prema najnovijem izveštaju, El Niño uslovi su već prisutni. Ovo će najverovatnije biti veoma snažan događaj – postoji oko 90 odsto šanse da se to desi u periodu od septembra 2026. do januara 2027. godine, što bi ga svrstalo među najjače od 1950. godine. El Niño uslovi se predviđaju sve do maja 2027. (82 odsto verovatnoće).Tokom El Niño događaja obično se povećavaju padavine u Centralnoj Aziji, južnom delu Severne Amerike, jugoistočnoj Južnoj Americi, južnoj Evropi, istočnoj i južnoj Istočnoj Africi, kao i u južnoj i istočnoj Kini. Sušniji uslovi od proseka tipično se javljaju u Centralnoj Americi, na Karibima, u severnoj Južnoj Americi, delovima zapadne i severne Istočne Afrike, Sahelu, Južnoj Africi, Indiji, severnoj Kini, na Maritimnom kontinentu i u Australiji.Pozitivna faza Indijskog okeanskog dipola (IOD) očekuje se od septembra do decembra 2026, pri čemu je moguć i snažan događaj. Pozitivan IOD dodatno pojačava isušujući uticaj El Niña u Australiji i na Maritimnom kontinentu, a značajno povećava šanse za vlažnu i intenzivnu sezonu kratkih kiša u Istočnoj Africi.Maritimni kontinent je ostrvski deo jugoistočne Azije koji obuhvata Indoneziju, Filipine, ostrvski deo Malezije, Brunej, Singapur, Istočni Timor i Papuu Novu Gvineju.U periodu od kraja avgusta do početka septembra 2026. predviđaju se abnormalno visoke temperature u oblastima aktivnog razvoja useva u centralnom i jugoistočnom delu SAD, Meksiku, Centralnoj Americi, na Karibima, u severoistočnom Paragvaju, južnoj Evropi, Zapadnoj Africi, Sahelu, Istočnoj Africi, Jemenu, južnoj i severnoj Indiji, Pakistanu, Centralnoj Aziji, severozapadnoj i centralnoj Kini, južnom Vijetnamu i južnim Filipinima.Kakav je uticaj na Balkan i Srbiju?Uticaj El Niña na Evropu, pa samim tim i na Balkan, nije toliko snažan i direktan kao u tropima, ali postoje određene tendencije.Za južnu Evropu i Balkan El Niño najčešće povećava šanse za iznadprosečne padavine, posebno tokom jeseni i zime. To znači veću verovatnoću nestabilnijeg vremena, intenzivnijih kiša i lokalnih poplava. Istovremeno, postoji povećana mogućnost blaže zime i iznadprosečnih temperatura u pojedinim periodima.Za Srbiju konkretno, očekuje se:veća varijabilnost padavina (sušniji periodi naizmenično sa obilnijim kišama),
povećan rizik od toplotnih talasa u prelaznim mesecima,
mogući uticaj na poljoprivredu kroz stres zbog vrućine i neujednačenih padavina,
potencijalno blaža zima, ali sa većom nestabilnošću.
Pozitivna faza Indijskog okeanskog dipola nema značajniji direktan uticaj na Balkan.Stručnjaci napominju da lokalni faktori i drugi klimatski obrasci (poput Severnoatlantske oscilacije) često imaju veći uticaj na vreme u našem regionu od samog El Niña. Zbog toga je važno pratiti zvanične sezonske prognoze RHMZ-a i evropskih meteoroloških centara.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 31.08.2026. do 04.09.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 31.08.2026. do 04.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Evropska unija je od 3. septembra obustavila uvoz nekoliko životinjskih proizvoda iz Brazila, uključujući govedinu, piletinu, jaja i med. Ograničenja su povezana sa zahtevima EU o upotrebi antimikrobnih sredstava u stočarstvu. Brazil će morati da dokaže usklađenost sa evropskim standardima pre nego što se trgovina može nastaviti.
Najveća neizvesnost vlada oko tržišta govedine. EU je važan kupac visokokvalitetnih brazilskih goveđih rezova, koje je teško brzo preusmeriti na alternativna tržišta po uporedivim cenama. Učesnici na tržištu napominju da bi prilagođavanje sektora novim zahtevima moglo potrajati znatno zbog dugog ciklusa proizvodnje govedine.
Očekuje se da će uticaj na brazilsku živinu biti ograničeniji. EU je činila 4,3% brazilskog izvoza živine u 2025. godini, ukupno 231,3 hiljade tona, dok je njen udeo povećan na 6,5%, ili 189,9 hiljada tona, u prvoj polovini 2026. godine. Izvoznici su već počeli da preusmeravaju proizvode na alternativne destinacije, uključujući Bliski istok i Meksiko.
Ograničenja se odnose na pravila EU koja zabranjuju upotrebu antibiotika za podsticanje rasta životinja, kao i antimikrobnih sredstava rezervisanih za lečenje ljudi. U međuvremenu, drugi veliki latinoamerički dobavljači, uključujući Argentinu, Urugvaj i Paragvaj, zadržavaju pristup evropskom tržištu.
Brazilski proizvođači su već uveli poseban protokol za kontrolu upotrebe antimikrobnih sredstava i nadaju se da će ponovo dobiti pristup EU kada se potvrdi usklađenost sa evropskim zahtevima. Međutim, vreme je i dalje neizvesno. Ako ograničenja ostanu na snazi duže vreme, deo brazilske govedine i živine mogao bi biti preusmeren na druga tržišta, povećavajući ponudu i vršeći pritisak na cene tamo.
Tokom prvih šest meseci godine, Španija je proizvela 2,76 miliona metričkih tona svinjetine (težina trupa), što je povećanje od 3,2% u odnosu na isti period 2025. godine.
Broj zaklanih svinja u Španiji dostigao je 28,4 miliona grla tokom prve polovine 2026. godine, što je povećanje od 2,1% u odnosu na 27,8 miliona zabeleženih između januara i juna 2025. godine.
Prema podacima o klanju, mesečni trend je varirao. U januaru je zaklano ukupno 4,99 miliona grla, što je nešto manje od istog meseca prethodne godine. Nasuprot tome, u februaru i martu je zabeležen porast u odnosu na prethodnu godinu, sa 4,98 i 5,11 miliona zaklanih životinja, respektivno. April je takođe premašio brojke iz 2025. godine, dok je u maju zabeležen blagi pad.
Došlo je do još većeg povećanja proizvodnje svinjetine. Tokom prvih šest meseci godine, proizvodnja je dostigla 2,76 miliona metričkih tona (težina trupa), što je povećanje od 3,2% u odnosu na isti period 2025. godine, kada je iznosila 2,67 miliona metričkih tona.
Ova razlika između rasta broja zaklanih životinja (+2,1%) i rasta obima proizvodnje svinjetine (+3,2%) odražava veću prosečnu težinu trupa za polugodište. Na osnovu kumulativnih podataka, prosečna težina je porasla sa približno 96,0 kg po trupu u 2025. godini na 97,1 kg po trupu u 2026. godini.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Vreme čekanja za prolazak brodova kroz Sulinski kanal trenutno dostiže oko 10 dana, što potencijalno dodaje troškove prevoza od oko 10 dolara po toni. Ovo je izvestila Katerina Kononenko, menadžerka operacija brodarstva kompanije Avalon.
Za brod nosivosti od oko 6.000 tona, troškovi čekanja se procenjuju na 5.000–7.000 dolara dnevno. Po toni, svaki dodatni dan čekanja efikasno dodaje oko 1 dolar/t troškovima transporta.
Stoga, čekanje u redu od 10 dana moglo bi da poveća troškove za oko 10 dolara/t, dok bi čekanje od 20 dana moglo da poveća troškove za približno 20 dolara/t. Za teret od 5.000 tona, 20 dana čekanja u redu moglo bi da rezultira dodatnim troškovima od oko 100.000 dolara.
Ranije su čarter ugovori obično dozvoljavali dva besplatna dana čekanja, dok su se neki troškovi zadržavanja mogli nadoknaditi bržim utovarom ili istovarom. Međutim, sa trenutnim dužinama redova, ovaj mehanizam više nije dovoljan da značajno smanji dodatne troškove.
Kao rezultat toga, kašnjenja na Sulinskom kanalu postaju posebna komponenta troškova prevoza robe preko Dunava. Što duže brodovi moraju da čekaju na prolaz, to je veći uticaj zadržavanja na ukupne troškove logistike tereta.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
