Rumunija ove godine ima izuzetno povoljne uslove za uzgoj žitarica i uljarica. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i vodećih analitičara, zemlja bi mogla da ubere jednu od najvećih žetvi u poslednjih nekoliko godina.
Pšenica: rast od 40%
Procenjuje se da je žetva pšenice 13,3 miliona tona, što je 40% više nego prošle godine (9,3 miliona tona). Prema rečima stručnjaka Cezara Đorđa, ovo bi čak moglo da nadmaši rekordnu žetvu iz 2021. godine. Takvo povećanje je omogućeno intenzivnim padavinama u proleće, koje su značajno poboljšale stanje useva.
Suncokret: Rumunija je ponovo lider EU
Prema prognozi Evropske komisije, Rumunija će ubrati 2,2 miliona tona suncokreta, što je 50% više nego prošle godine. Ovo zemlju čini najvećim proizvođačem suncokreta u EU.
• Bugarska — druga: 1,9 miliona tona (+16%)
• Francuska — treće: 1,8 miliona tona (+22%)
Uljana repica: rekordne površine i rast prinosa
Rekordnih 702.000 hektara je zasejano uljanom repicom u Rumuniji ove godine, a očekuje se žetva od 1,5–1,6 miliona tona (u poređenju sa 1,16 miliona tona prošle sezone).
Uticaj na region Crnog mora
Očekivani visok rod pšenice, ječma i uljane repice u Rumuniji može povećati konkurenciju na tržištu crnomorskog regiona, posebno za ukrajinsko i rusko žito.
Rumunski poljoprivrednici tradicionalno počinju aktivno da izvoze žitarice na početku sezone, što može da izvrši pritisak na cene i ograniči izvozne mogućnosti drugih dobavljača.
Turska državna komisija za žito (TMO) objavila je svoje nabavne cene žitarica za 2025. godinu, utvrđujući osnovnu otkupnu cenu za mlinarsku i tvrdu pšenicu na 13.500 turskih lira/tona (oko 420 USD). Sa dodatnim premijama, proizvođači će dobiti do 16.020 turskih lira/tona (oko 500 USD). Cilj ove mere je podrška domaćoj proizvodnji žitarica u uslovima rastućih troškova proizvodnje i nestabilnosti tržišta.
Turski odbor za žito (TMO) zvanično je objavio domaće nabavne cene za sezonu žitarica 2025. godine, što signalizira snažnu institucionalnu podršku lokalnim poljoprivrednicima usred kontinuiranih inflatornih pritisaka u poljoprivredi. Prema saopštenju, otkupna cena je utvrđena na 13.500 turskih lira/tona (oko 420 USD) za mlinarsku i tvrdu pšenicu drugog stepena i 11.000 turskih lira/tona (oko 345 USD) za ječam.
Uključivanjem dodatnih plaćanja od strane Ministarstva poljoprivrede i šumarstva – koja obuhvataju osnovnu podršku, podsticaje za planiranu proizvodnju i bonuse za sertifikovano seme – poljoprivrednici će efektivno dobiti 16.020 lira/toni (oko 500 USD) za pšenicu i 13.520 lira/toni (oko 422 USD) za ječam. Ovi nivoi predstavljaju međugodišnje povećanje od preko 45% za pšenicu.
TMO je saopštio da je žetva pšenice za 2025. godinu počela u lokalnim regionima u maju i da je dostigla približno 2% širom zemlje. Radi olakšavanja urednog skladištenja i nabavke, agencija je počela da prihvata isporuke pšenice i ječma na osnovu obaveza počev od 12. maja, od proizvođača registrovanih u Sistemu za registraciju poljoprivrednika (ÇKS).
Kampanju za 2025. godinu će podržati preko 600 nabavnih mesta širom Turske. Agencija je naglasila da je odluka o cenama doneta u bliskoj saglasnosti sa praćenjem tržišta i uzimajući u obzir održivost proizvođača.
Pored najavljenih cena, subvencije za gorivo i đubrivo ostaće na snazi. Poljoprivrednici koji se bave planiranom proizvodnjom dobiće dodatnu podršku, a oni koji koriste sertifikovano seme ispunjavaće uslove za dodatna plaćanja u okviru novog modela.
Plaćanja za proizvode biće prebačena u roku od 30 dana od isporuke na registrovane bankovne račune poljoprivrednika. Povećanjem domaćih nabavnih cena, Turska ima za cilj da stabilizuje lokalnu ponudu žitarica i održi angažovanje poljoprivrednika u uzgoju žitarica, posebno zato što troškovi ulaganja i neizvesnosti u globalnoj trgovini nastavljaju da menjaju proizvodne strategije.
Na svetskom tržištu praktično nema potražnje za skupim ukrajinskim kukuruzom, pa su trgovci prestali da kupuju nove serije, a samo nekoliko kompanija kupuje količine neophodne za ispunjenje ugovora, dok cene nastavljaju aktivno da padaju.
Izvozne cene kukuruza pale su na 225–227 dolara/t ili 10.400–10.600 grivni/t sa isporukom u luku, ali pod uslovom brze isporuke do 10.–15. juna.
Vredi napomenuti da su cene novog roda kukuruza pale na 195-200 dolara/t usred povoljnih vremenskih uslova u SAD, Ukrajini i EU.
Ministarstvo agrarne politike Ukrajine procenjuje žetvu kukuruza u zemlji 2025. godine na 26 miliona tona, što je niže od prve prognoze Ministarstva poljoprivrede SAD od 30,5 miliona tona.
Zaključno sa 30. majem, u Ukrajini je kukuruzom zasejano 3,94 miliona hektara ili 98% planirane površine, a ukupna površina setve može dostići 4,2 miliona hektara. Vremenski uslovi su i dalje veoma povoljni za razvoj useva.
U 2024/25. godine (zaključno sa 2. junom), izvoz kukuruza iz Ukrajine iznosio je 20,58 miliona tona (26,6 miliona tona prošle godine) od 22 miliona tona prognoziranih za ovu sezonu.
Vredi napomenuti jučerašnji nagli pad fjučersa kukuruza za jun na Pariskoj berzi za 5,8% na 185 evra/t ili 210 dolara/t (-8,1% za nedelju dana), što pokazuje nisku potražnju za kukuruzom pre isteka (kraja) ugovora 10. juna.
Cene za novi rod kukuruza u Parizu pale su za 1,6% na 197,5 evra/t tokom nedelje, uprkos tome što je Evropska komisija snizila svoju prognozu za žetvu kukuruza u EU za 2025/2026. godinu sa 65 miliona tona na 63,8 miliona tona, što će i dalje premašiti 59,3 miliona tona iz sezone 2024/25.
Završetak setve kukuruza u SAD pod optimalnim vremenskim uslovima povećava pritisak na kotacije, pa su julski fjučersi u Čikagu pali za 5% na 172,6 dolara/t za nedelju dana (-3,7% za mesec dana).
Od 1. maja, 93% planirane površine u SAD je zasejano kukuruzom, što odgovara petogodišnjem proseku, a broj useva u dobrom ili odličnom stanju povećan je za 1% na 69% nedeljno (75% prošle godine
Do 2030. godine izvoz žitarica iz Rusije trebalo bi da iznosi 75 miliona tona, a mahunarki - 5 miliona tona, rekao je zamenik ministra poljoprivrede Maksim Marković na Sveruskom forumu o žitaricama. Ove brojke predviđene su planovima Ministarstva poljoprivrede za sprovođenje ukaza predsednika Vladimira Putina o povećanju izvoza poljoprivrednih proizvoda do 2030. godine za 1,5 puta u poređenju sa 2021. godinom. Obim proizvodnje žitarica i mahunarki do ovog trenutka trebalo bi da dostigne 170 miliona tona.
Prema prognozi poljoprivredne agencije, zalihe žitarica u inostranstvu ove sezone iznosiće 53 miliona tona, uključujući 44,5 miliona tona pšenice, u odnosu na rekordnih 72 miliona tona u prethodnoj poljoprivrednoj godini. „Razlog pada je smanjenje prenetih zaliha žitarica na nivo prosečnih dugoročnih vrednosti, što je posledica rekordnih obima zaliha u 2024. godini“, objasnio je Marković. Dodatni makroekonomski faktor koji je ograničavao spoljne pošiljke bio je pad marginalnosti zaliha u kontekstu jačanja rublje. „Postoje i neki drugi faktori“, dodao je zamenik ministra.
Uprkos smanjenju pošiljki, žitarice ostaju ključna izvozna pozicija agroindustrijskog kompleksa, naglasio je zvaničnik. Postoji potražnja partnera za izgradnjom pouzdanih i stabilnih lanaca snabdevanja žitaricama i jačanjem dugoročne saradnje u ovoj oblasti, napomenuo je.
Na primer, ruska pšenica čini trećinu afričkog tržišta za ovu žitaricu, isporučuje se u 40 zemalja na kontinentu, rekao je za Interfaks Dmitrij Sergejev, predsednik Upravnog odbora Unije izvoznika i proizvođača žitarica, generalni direktor kompanije United Grain Company. Tokom proteklih šest sezona, obim izvoza je povećan za trećinu - sa oko 15 miliona tona u poljoprivrednoj 2018/19-2020/21 na 20 miliona tona u poljoprivrednoj 2023/24. godini, uporedio je on. Među najznačajnijim uspesima poslednjih godina naveo je nagli porast ili početak isporuka Alžiru, Libiji, Keniji, Maroku, Tunisu i Tanzaniji. Tržište žitarica u Africi ima visok potencijal: stanovništvo tamo brzo raste, srednja klasa se povećava, kupovna moć raste, primetio je Sergejev.
Zamenik premijera Dmitrij Patrušev je ranije tokom foruma rekao da je „situacija sa izvozom žitarica prilično komplikovana“. „U poređenju sa istim periodom 2024. godine, dinamika je znatno niža. Donekle, takve stope su posledica objektivnih spoljnih faktora, ali, međutim, verujem da su potrebna određena poboljšanja u pogledu administrativnih i upravljačkih odluka i da će one svakako biti sprovedene“, uverio je on.
Kina je pojačala napore u upravljanju vremenskim uslovima kako bi povećala količinu padavina u sušnim regionima na severu zemlje gde se uzgaja pšenica. Prema podacima Kineske meteorološke administracije, operacije su donele preko potrebne kiše u žitnom pojasu Kine prošle nedelje. Kopnene i vazdušne operacije su izvedene u provincijama Šansi i Šansi, kao i u Unutrašnjoj Mongoliji, objavio je Blumberg.
Kina najavljuje najveći svetski program modifikacije vremena, povećavajući ulaganja u upravljanje vremenskim uslovima poslednjih godina, jer klimatske promene povećavaju rizike po bezbednost hrane u zemlji. Proces uključuje prskanje hemikalija u oblake pomoću aviona i dronova kako bi se povećale padavine kiše i snega i suzbio grad.
Kina je ove godine povećala broj operacija kontrole padavina sa zemlje za 20% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Tako je u Ćinghaju, Unutrašnjoj Mongoliji, Šanksiju i drugim provincijama izvršeno 32 operacije izazivanja kiše upotrebom avijacije, sa ukupnim trajanjem od 102 sata. U Gansuu, Šanksiju, Šanksiju i drugim provincijama izvršeno je 1.488 operacija izazivanja kiše sa zemlje. Prema preliminarnim procenama, operacije su zahvatile površinu od oko 732.000 kvadratnih kilometara i povećale količinu padavina za oko 560 miliona tona, javila je Sinhua.
U 2025. godini, u zemlji je sprovedeno ukupno 553 operacije izazivanja kiše iz vazduha i oko 17.000 operacija izazivanja kiše sa zemlje.
„Tehnologija modifikacije vremena je važan deo izgradnje meteorološke supersile“, napisao je Li Điming, direktor Kineskog centra za modifikaciju vremena, u članku ove nedelje. A
Prema prognozi stručnjaka iz Oil World-a (Nemačka), u 2025. godini, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, proizvodnja uljarica u EU će se povećati za 3,5-4 miliona tona u poređenju sa prošlogodišnjim petogodišnjim minimumom od 29,1 milion tona, posebno suncokreta - sa 8,8 na 10-10,3 miliona tona.
U nekim zemljama, uključujući Nemačku, Poljsku, Francusku i Mađarsku, i dalje postoji deficit vlage u zemljištu, dok je u Rumuniji i Bugarskoj bilo povoljnih padavina, zahvaljujući kojima će se proizvodnja suncokreta povećati sa 1,9 na 2,3-2,4 miliona tona i sa 1,6 na 2,1-2,2 miliona tona, respektivno.
Očekuje se da će proizvodnja uljane repice porasti sa 16,9 miliona tona (najniži nivo u poslednjih 5 godina) na 19,2-19,4 miliona tona u poređenju sa prošlom godinom, sa najvećim povećanjem u Rumuniji (za 1 milion tona), Nemačkoj (0,3 miliona tona), Francuskoj (0,3 miliona tona) i Češkoj (0,2 miliona tona).
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, u SAD će površine pod suncokretom u 2025. godini porasti za skoro 50% na fonu ograničenih ponuda i velike potražnje, pa će žetva dostići 834,61 hiljada tona, što će premašiti brojku iz 2024. za 60%. Najviše će porasti proizvodnja uljanog suncokreta, čije će površine pod setvom porasti za 62% u odnosu na prošlu godinu na 388,703 hiljade hektara, a žetva - za 70% na 730 hiljada tona.
U Ukrajini je, zaključno sa 30. majem, suncokretom zasejano 4,73 miliona hektara ili 93% planirane površine (4,9 miliona hektara u 2024. godini), ali prema procenama stručnjaka, površina ove sezone će premašiti 5,2 miliona hektara.
U Ruskoj Federaciji je, zaključno sa 27. majem, suncokretom zasejano 9,9 miliona hektara, ili 91% od planiranih 10,8 miliona hektara, što je za milion hektara više nego prošle godine.
Prema prognozi Unije proizvođača nafte i masti, Ruska Federacija će 2025. godine ubrati 33,8 miliona tona uljarica u poređenju sa 31,6 miliona tona u 2024. i 31,8 miliona tona u 2023. godini.
Specijalizovani sindikat procenjuje potencijal sakupljanja na 33,8 miliona tona
Ove godine, žetva uljarica u Rusiji mogla bi da iznosi 33,8 miliona tona, u poređenju sa 31,6 miliona tona u 2024. i 31,8 miliona tona u 2023. godini. Interfaks o tome piše pozivajući se na prezentaciju izvršnog direktora Unije proizvođača ulja i masti Mihaila Maljceva, koju je predstavio na Sveruskom forumu o žitaricama.
„Uprkos prilično teškoj žetvi 2024. godine, ipak smo postigli gotovo isti rekord kao 2023. godine. A 2025. godine, na osnovu prognoza za površine pod usevima i vremenske prilike, u osnovi računamo na još jedan rekord“, rekao je Malcev.
Istovremeno, prema njegovim rečima, ako je ranije sindikat govorio o tri glavne uljarice - suncokretu, soji i uljanoj repici - onda će od ove godine više pažnje posvetiti lanu, čija bi žetva mogla da iznosi 1,6 miliona tona.
„Ako smo ranije govorili o prve tri (glavne uljarice - suncokret, soja i uljana repica), onda ćemo od ove sezone pažljivije pogledati i dodati lan, koji će sada biti među prve četiri“, rekao je on. Što se tiče izvoznih isporuka, izvršena je preorijentacija ka Kini. Obim obrade će se povećati.
„Vidimo pozitivne pokazatelje u pogledu površine i obima proizvodnje uljarica. <...> Mislim da ćemo na početku sezone (avgust 2025), uzimajući u obzir veliku ponudu uljarica i ravnotežu tržišta, moći da ponovimo značajno povećanje obima prerade i izvoza koje smo imali 2024. godine“, dodao je izvršni direktor.
Ove godine, proizvodnja suncokretovog ulja u uniji prognozira se na 7,3 miliona tona (7,1 milion tona prošle godine), sojinog ulja - 1,2 miliona tona (1,1 milion tona), ulja od uljane repice - 2,1 milion tona (1,6 miliona tona), i ulja od lanenog semena - 0,1 milion tona (0,02 miliona tona). Izvoz suncokretovog ulja u sezoni 2024/25 procenjuje se na 5 miliona tona, prognoza za sezonu 2025/26 je 5,2 miliona tona. Izvoz sojinog ulja može iznositi 0,7 miliona i 1 milion tona, respektivno, ulja uljane repice - 1,6 miliona tona i 2,1 milion tona, ulja od lanenog semena - 0,01 milion tona i 0,1 milion tona.
Kako je tokom foruma rekao Igor Pavenski, šef stručnog odbora Unije izvoznika i proizvođača žitarica, žetva žitarica u Ruskoj Federaciji u sezoni 2025/26 (počinje 1. jula) mogla bi da poraste na 132-138 miliona tona (u poređenju sa 125,9 miliona tona u sezoni 2024/25), od čega je 85-90 miliona tona pšenice (82,6 miliona tona u tekućoj sezoni).
Po njegovom mišljenju, žetva ječma može se povećati i na 18-18,4 miliona tona (16,7 miliona tona u sezoni 2024/25), a kukuruza na 14,7-15 miliona tona (13 miliona tona). Takav rast će biti moguć zahvaljujući povećanim prinosima useva.
Pored toga, prema rečima Pavenskog, žetva mahunarki mogla bi dostići rekordnih 6,7-6,9 miliona tona (5,4 miliona tona u sezoni 2024/25).
Analitički centar „SovEkon“ povećao je prognozu izvoza ruske pšenice u sezoni 2025/26 za 1,1 milion tona, na 40,8 miliona tona. Indikator je korigovan nakon revizije prognoze žetve: procena žetve pšenice ove godine je prethodno povećana za 1,2 miliona tona, na 81 milion tona (82,6 miliona tona u 2024. godini) usred povoljnih vremenskih uslova, pojašnjava centar. Analitičari procenjuju da će isporuke pšenice stranim tržištima biti blizu proseka. Prva prognoza za izvoz žitarica uopšte u novoj sezoni je 49,4 miliona tona u odnosu na 50,2 miliona tona u 2024/25. Konkretno, pošiljke ječma mogle bi iznositi 2,7 miliona tona (3,6 miliona tona u tekućoj poljoprivrednoj godini), a kukuruza – 3 miliona tona (2,8 miliona tona).
Početak nove izvozne kampanje može biti spor zbog relativno visokih cena u rubljama i, moguće, osrednje žetve na jugu, pre svega zbog Rostovske oblasti, smatra SovEkon. Ranije je na završnom sastanku kolegijuma Ministarstva poljoprivrede, ministarka poljoprivrede Oksana Lut izjavila da resor ima izvesne zabrinutosti u vezi sa vremenskim uslovima: u Krasnodarskom kraju i Rostovskoj oblasti dolazi do suzbijanja biljaka zbog nedostatka padavina. Dodatni faktor za slab izvoz na početku nove poljoprivredne godine mogle bi biti istorijski niske rezerve na kraju sezone 2024/25, dodaje SovEcon. Prema procenama Rosstata, zaključno sa 1. majem, rezerve pšenice u poljoprivrednim organizacijama iznosile su 7,8 miliona tona, što je 31% manje od prošlogodišnje vrednosti i 6% manje od proseka.
„Uprkos povećanju prognoze izvoza, obim je znatno manji nego u sezonama 2022/23 i 2023/24, što će, zajedno sa aktivnim smanjenjem ruskih rezervi, podržati globalne cene“, smatraju analitičari centra. Ipak, očekuje se da će Rusija sledeće sezone zadržati prvo mesto u svetu po izvozu pšenice, rekao je šef stručnog odbora Saveza izvoznika i proizvođača žita Igor Pavenski na Sveruskom forumu o žitu. Njegova prognoza za pošiljke je 42-45 miliona tona (41,5 miliona tona u tekućoj sezoni). Drugo mesto zauzeće Evropska unija sa 29,8 miliona tona (24 miliona tona u 2024/25), treće Kanada sa 25,5 miliona tona (26,3 miliona tona).
Isporuke žitarica u periodu od jula 2024. do maja 2025. iznosile su oko 49 miliona tona, što je 18,2 miliona tona manje od brojke za isti period prošle sezone, piše Pole.ru pozivajući se na prezentaciju Pavenskog. Prognoza izvoza za celu tekuću sezonu je 52,4 miliona tona. Uključujući i isporuke pšenice u junu-maju, očekuju se na nivou od 40,8 miliona tona, što je 10,2 miliona tona manje nego u istom periodu sezone 2023/24. Ukupno, do kraja ove poljoprivredne godine, na strana tržišta bi moglo biti isporučeno 41,5 miliona tona pšenice. Procena izvoza ječma u sezoni 2024/25 je 4,6 miliona tona, u poređenju sa rekordnih 9 miliona tona u sezoni 2023/24, a izvoz kukuruza je 3,05 miliona tona (7,34 miliona tona). Pavenski je dodao da uprkos smanjenju izvoza žitarica, izvozna brojka „još uvek nije loša, ovo je treći rezultat u istoriji“.
Evropska komisija je snizila prognozu bruto žetve žitarica u zemljama Evropske unije u sezoni 2025/2026 sa 280,3 miliona tona na 279,6 miliona tona.
Prognoza proizvodnje meke pšenice povećana je sa 126,3 miliona tona na 126,6 miliona tona, a ječma sa 51,7 miliona tona na 52,3 miliona tona. Procena buduće žetve kukuruza smanjena je sa 65,0 miliona tona na 63,8 miliona tona.
U tekućoj sezoni, zemlje EU su požnjele 255,2 miliona tona žitarica, uključujući 111,7 miliona tona meke pšenice, 49,1 milion tona ječma i 59,6 miliona tona kukuruza.
Evropska komisija procenjuje izvozni potencijal žitarica u sezoni 2025/2026 na 45,3 miliona tona, uključujući 29,8 miliona tona meke pšenice, 0,9 miliona tona tvrde pšenice, 10,1 milion tona ječma i 4,2 miliona tona kukuruza.
