AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Prekidi u crnomorskom brodarstvu poboljšavaju konkurentnost francuske pšenice u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Viši troškovi prevoza, premije osiguranja od ratnog rizika i sve veća neizvesnost oko izvršenja ugovora suzili su tradicionalnu cenovnu prednost ruske pšenice, izveštava Fastmarkets.

Iako je razlika u ceni FOB i dalje značajna, slika troškova isporuke je drugačija. Od 26. avgusta, ruska pšenica sa 12,5% proteina procenjena je na oko 217 dolara po toni, u poređenju sa 280 dolara po toni za francusku pšenicu sa 11% proteina. Nedavni pošiljke francuske pšenice za Egipat prodavane su po ceni od oko 290 dolara po toni CIF. U međuvremenu, teret iz ruskih crnomorskih luka za Egipat porastao je na 60 dolara po toni usred povećanih rizika u transportu.

Francuska pšenica već se kreće ka kupcima. Očekuje se da će dva broda marke Handysize stići u La Palis u narednim danima kako bi utovarila oko 60.000 tona pšenice za Egipat, dok se još jedan francuski tovar utovaruje za Sudan. Izvori sa tržišta rekli su da su egipatske terete prodali trgovci Bunge i InVivo. Potražnju takođe podržava kvalitet ovogodišnjeg francuskog roda, koji je generalno pokazao viši nivo proteina od normalnog i niži sadržaj vlage, što olakšava zamenu ruske i ukrajinske pšenice.

Posebno je značajan povratak Francuske na sudansko tržište. Sudan nije uvozio francusku pšenicu od avgusta 2008. godine, što je najnoviji uvoz prvi u oko 18 godina. Sudan je uvezao oko 2,7 miliona tona pšenice u tržišnoj 2025/26. godini, dok je Rusija činila skoro 90% vrednosti uvoza žitarica i brašna u zemlju u prvoj polovini 2026. godine, u vrednosti od oko 341 milion dolara.

Trgovci ne očekuju da će ruska pšenica biti potpuno zamenjena. Međutim, ako se poremećaji u crnomorskom transportu nastave, Francuska bi mogla postati jedan od najkonkurentnijih dobavljača sa pouzdanim isporukama u Severnu Afriku i region Crvenog mora. Dodatni pritisak na ruski izvoz dolazi od skupljih alternativnih ruta: preusmeravanje žita iz južne Rusije ka Baltičkom moru moglo bi povećati troškove logistike za 30–50 dolara po toni.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Prema preliminarnim procenama analitičkog centra SovEkon, Rusija bi u septembru mogla da izveze između 1,8 i 2,3 miliona tona pšenice. To je 52,1–62,5 odsto manje u odnosu na septembar 2025. godine, kada je izvezeno 4,8 miliona tona, i predstavlja najmanju količinu od 2010. godine. Petogodišnji prosek izvoza u septembru iznosio je 4,9 miliona tona.

Generalni direktor SovEkona Andrej Sizov ističe da u prognozi i dalje postoji širok raspon. Ako ne dođe do novih masovnih napada na infrastrukturu, tržište će verovatno dostići dno i može da počne da se oporavlja, zahvaljujući razvoju postojećih kanala izvoza, izjavio je za „Kommersant“.

Uzroci pada izvoza

Smanjenje je počelo u julu i nastavljeno u avgustu. Glavni razlozi su ograničenja plovidbe u Azovsko-Donskom basenu i oštećenja izvoznih terminala u luci Novorosijsk. Prema proceni Reksoft Konsaltinga, početkom avgusta žitarice su se izvozile samo iz osam luka, naspram 29 luka u istom periodu prošle godine.

Istovremeno raste značaj kopnenih ruta. Direktor Instituta za konjunkturna istraživanja poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko ističe da su se povećale isporuke prema kopnenim granicama i preko alternativnih luka. Izvoznici usmeravaju veće količine u Kazahstan i druge zemlje Centralne Azije. Sizov posebno skreće pažnju na rastuće kupovine ruskih žitarica od strane Azerbejdžana, koje se ostvaruju železnicom. IKAR za sada ne daje preciznu procenu za septembar, ali očekuje značajan pad u odnosu na prošlu godinu.

Nezavisni ekspert Aleksandar Korbut ranije je procenio da bi, ukoliko se logistika ne normalizuje, izvoz u septembru mogao da iznosi 2–2,2 miliona tona. Blagi rast u odnosu na avgust moguće je očekivati zahvaljujući novim koridorima – intenziviranju izvoza preko baltičkih luka i delimično preko Dalekog istoka – ali ti obimi verovatno neće biti značajni.

Situacija u Crnom moru

Turski list Ekonomim, pozivajući se na izvore u turskom Ministarstvu transporta i spoljnih poslova, izvestio je da Ankara intenzivira diplomatske kontakte sa Rusijom i Ukrajinom oko otvaranja novog žitnog koridora u Crnom moru. Predsednik Upravnog odbora Komore za pomorsku trgovinu Turske Tamer Kuran sastao se sa zamenikom ministra transporta Durmušom Unjuvarom. Zamenik ministra potvrdio je „intenzivne diskusije“ o žitnom sporazumu, ali preciznih rokova još nema.

Trenutno se žitarice ne isporučuju ni iz Rusije ni iz Ukrajine preko Crnog mora

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 07.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Američka delegacija, koju su predvodili Vitkof i Kušner, a u kojoj su bili predstavnici Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta i Ministarstva finansija, sastala se sa Putinom i drugim ruskim zvaničnicima u Moskvi 5. septembra kako bi razgovarali o sledećim koracima ka mirnom rešenju. Američka delegacija je 6. septembra stigla u Ukrajinu, gde se sastala sa Zelenskim i predstavnicima ukrajinske vlade. Treba podsetiti da je Vitkof bio u Moskvi 8 puta, ali nikada nije bio u Ukrajini, a ovog puta su Rusi zahtevali da Vitkof prvo poseti Rusku Federaciju, pa tek onda Ukrajinu.

Prema pisanju agencija Blumberg i Rojters, Kremlj je pojačao zahteve za okončanje rata zbog poverenja u svoju vojnu nadmoć na frontu i odbija da prihvati sporazum o prekidu vatre duž linije fronta dok se ne zauzme cela Donjecka oblast. Kremlj očekuje da će dostići granice regiona do početka 2027. godine i nastavlja da zahteva demilitarizaciju Ukrajine i prekid isporuke zapadnog oružja i obaveštajnih podataka. Putin je spreman da zaustavi sukob samo pod svojim uslovima, a očekivanja u pogledu rezultata posete američkih pregovarača Moskvi ocenjuju se kao izuzetno niska.

Neki mediji su objavili mirovne uslove predstavljene Trampovim izaslanicima. Među njima su:

Potpuno primirje.

Teritorijalni ustupci u korist Ruske Federacije - povlačenje Oružanih snaga Ukrajine iz Donbasa i dela Zaporoške oblasti, gde se kasnije planira raspoređivanje mirovnog kontingenta UN.

Referendum i izbori nakon sprovođenja sporazuma.

Određene izmene Ustava Ukrajine.

Odbijanje prisilnog vraćanja teritorija koje će doći pod kontrolu Ruske Federacije.

Učvršćivanje vanblokovskog statusa Ukrajine i odbijanje da se pridruži NATO-u i drugim vojnim savezima.

Ograničenje veličine Oružanih snaga Ukrajine.

Odvojeni sporazumi o jezičkom pitanju.

Nova ukrajinska vlada trebalo bi da potpiše punopravni mirovni sporazum nakon referenduma i izbora.

Sporazum mora biti ratifikovan kroz posebnu proceduru u UN.

Nakon rezultata pregovora sa specijalnim izaslanicima predsednika SAD Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su sve tri runde ovih pregovora bile veoma suštinske i da su svaki pregovor o prekidu vatre veoma važni.

Kremlj trenutno odlaže pregovore u očekivanju završetka izbora za Dumu, rezultata lokalnih izbora u Nemačkoj i sastanka Trampa i Sija za dve nedelje.

Na izborima za parlament Saksonije-Anhalt, prema preliminarnim podacima, pobedila je desničarska stranka ADG sa rezultatom od 44,5%, a njena liderka Alis Vajdel (lezbejka koja se javno izjašnjava protiv homoseksualaca) izjavila je da bi nakon pobede njene stranke na lokalnim izborima u drugim državama, vlada Merca, koja podržava Ukrajinu, a ne Nemačku, trebalo da podnese ostavku do kraja godine. Dakle, Putin se nada da će, sledeći SAD, Evropa odbiti da podrži Ukrajinu posle izbora i spreman je da na to sačeka još godinu ili dve.

Prva vakcina protiv afričke svinjske kuge za tovljene životinje puštena je u javnu prodaju.

Biro za stočarsku industriju (BAI) odobrio je komercijalnu prodaju AVAC ASF LIVE, prve vakcine protiv afričke svinjske kuge (ASK) za tovljene životinje koja je odobrena za javnu prodaju, dajući industriji zlostavljanih svinja novo oružje dok vlada ubrzava obnovu svinjskog stada u zemlji.

AVAC ASF LIVE, koju je razvila kompanija AVAC Vietnam Joint Stock Company, je živa, atenuirana, liofilizovana vakcina sa obrisanim genima, dizajnirana da zaštiti svinje od virusa afričke svinjske kuge. Njeno odobrenje dolazi skoro sedam godina nakon što je ASK prvi put pogodila Filipine 2019. godine, smanjujući nacionalnu populaciju svinja na oko 8 miliona grla sa oko 13 miliona pre epidemije.

Podsekretar poljoprivrede za stočarstvo, Konstante J. Palabrika, rekao je da se druga vakcina, PROVAC iz Južne Koreje, trenutno testira na BAI, što bi potencijalno moglo dati uzgajivačima svinja još jednu mogućnost do sledeće godine.

BAI je izvestio da su epidemije AKS dostigle 76 od 82 filipinske provincije, što ističe obim izazova sa kojima se suočava industrija. Šteta je bila posebno bolna za uzgajivače u dvorištima, koji često imaju manje resursa za održavanje strogih mera biološke bezbednosti i apsorbovanje gubitaka od epidemija bolesti.

Vlada pozicionira vakcinaciju kao deo šire strategije repopulacije koja uključuje nadzor bolesti, biološku bezbednost, kontrolu kretanja i ciljano obnavljanje stanovništva. Cilj je da se populacija svinja vrati na nivo pre izbijanja AKS.

Prema najnovijem izveštaju, El Niño uslovi su već prisutni. Ovo će najverovatnije biti veoma snažan događaj – postoji oko 90 odsto šanse da se to desi u periodu od septembra 2026. do januara 2027. godine, što bi ga svrstalo među najjače od 1950. godine. El Niño uslovi se predviđaju sve do maja 2027. (82 odsto verovatnoće).Tokom El Niño događaja obično se povećavaju padavine u Centralnoj Aziji, južnom delu Severne Amerike, jugoistočnoj Južnoj Americi, južnoj Evropi, istočnoj i južnoj Istočnoj Africi, kao i u južnoj i istočnoj Kini. Sušniji uslovi od proseka tipično se javljaju u Centralnoj Americi, na Karibima, u severnoj Južnoj Americi, delovima zapadne i severne Istočne Afrike, Sahelu, Južnoj Africi, Indiji, severnoj Kini, na Maritimnom kontinentu i u Australiji.Pozitivna faza Indijskog okeanskog dipola (IOD) očekuje se od septembra do decembra 2026, pri čemu je moguć i snažan događaj. Pozitivan IOD dodatno pojačava isušujući uticaj El Niña u Australiji i na Maritimnom kontinentu, a značajno povećava šanse za vlažnu i intenzivnu sezonu kratkih kiša u Istočnoj Africi.Maritimni kontinent je ostrvski deo jugoistočne Azije koji obuhvata Indoneziju, Filipine, ostrvski deo Malezije, Brunej, Singapur, Istočni Timor i Papuu Novu Gvineju.U periodu od kraja avgusta do početka septembra 2026. predviđaju se abnormalno visoke temperature u oblastima aktivnog razvoja useva u centralnom i jugoistočnom delu SAD, Meksiku, Centralnoj Americi, na Karibima, u severoistočnom Paragvaju, južnoj Evropi, Zapadnoj Africi, Sahelu, Istočnoj Africi, Jemenu, južnoj i severnoj Indiji, Pakistanu, Centralnoj Aziji, severozapadnoj i centralnoj Kini, južnom Vijetnamu i južnim Filipinima.Kakav je uticaj na Balkan i Srbiju?Uticaj El Niña na Evropu, pa samim tim i na Balkan, nije toliko snažan i direktan kao u tropima, ali postoje određene tendencije.Za južnu Evropu i Balkan El Niño najčešće povećava šanse za iznadprosečne padavine, posebno tokom jeseni i zime. To znači veću verovatnoću nestabilnijeg vremena, intenzivnijih kiša i lokalnih poplava. Istovremeno, postoji povećana mogućnost blaže zime i iznadprosečnih temperatura u pojedinim periodima.Za Srbiju konkretno, očekuje se:veća varijabilnost padavina (sušniji periodi naizmenično sa obilnijim kišama),

povećan rizik od toplotnih talasa u prelaznim mesecima,

mogući uticaj na poljoprivredu kroz stres zbog vrućine i neujednačenih padavina,

potencijalno blaža zima, ali sa većom nestabilnošću.

Pozitivna faza Indijskog okeanskog dipola nema značajniji direktan uticaj na Balkan.Stručnjaci napominju da lokalni faktori i drugi klimatski obrasci (poput Severnoatlantske oscilacije) često imaju veći uticaj na vreme u našem regionu od samog El Niña. Zbog toga je važno pratiti zvanične sezonske prognoze RHMZ-a i evropskih meteoroloških centara.