Proizvodnja:
Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 25. septembra 2025. godine žetvene površine kukuruza iznose 961.215 hektara. Očekuje se proizvodnja od oko 4,4 miliona tona uz prosečni prinos od 4,6 t/ha. U odnosu na prošlu godinu očekivana proizvodnja kukuruza je za 12,9% manja, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024) za 27,2%. (Prilog 1.)
Ovogodišnja suša doprinela je da se sa berbom kukuruza otpočne ranije. U avgustu je skidan kukuruz za pripremu silaže, a skoro u svim regionima Srbije početkom septembra krenula je berba kukuruza za zrno. Prinosi i kvalitet se razlikovao u zavisnosti od lokaliteta, uticaja vremenskih neprilika kao i od primenjenih agrotehničkih mera.
Tržište:
Domaće: Ostvarenom proizvodnjom 2025. godine biće zadovoljene domaće potrebe u tržišnoj 2025/26 godini, od oko 3,7 miliona tona, a oko 1,2 miliona tona kukuruza biće raspoloživo za izvoz. (Prilog 1.)
Prema podacima Uprave carina u prethodnoj tržišnoj 2024/25 godini (oktobar prethodne-septembar tekuće) izvezeno je oko 1,4 miliona tona kukuruza zajedno sa proizvodima preračunatim u zrno. Ostvareni izvoz, posmatrano po količini, je za 42,2% manji u odnosu na izvoz kukuruza tržišne 2023/24 godine, a kao posledica manje proizvodnje 2024. godine, pojave aflatoksina zbog suše u 2024. godini, kao i logističkih problema pri izvozu.
Prosečna julska cena kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad iznosila je 24,63 din/kg bez PDV-a, za 31,5% viša od cene u istom mesecu 2024. godine. U avgustu cena raste na 25,93 (rast prosečne cene od 5,3%). Zabeleženi rast cene ostvaren je zahvaljujući rastu u prvoj polovini meseca, usled smanjene ponude i lošeg izgleda useva, koji je nadmašio pad cena u drugoj polovini. Tokom septembra pojačana je ponuda novog roda što je uticalo na smanjenje cene kukuruza. Prosečna septembarska cena iznosila je 23,27 din/kg bez PDV-a. U oktobru cena nastavlja septembarski pad i dostiže nivo od 22,39 din/kg bez PDV-a. U odnosu na početak posmatranog perioda, odnosno jul mesec, prosečna cena kukuruza u oktobru niža je za 9,1%. Druge nedelje novembra na Produktnoj berzi Novi Sad prosečna cena kukuruza iznosila je 22,13 din/kg bez PDV (24,34 din/kg sa PDV). (Prilog 2.)
Svetsko: Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede o svetskom tržištu i trgovini, prognozirana svetska proizvodnja kukuruza u 2025/26 manja je u odnosu na prognoze sa početka septembra, za 230 hiljada tona, i iznosi 1.286,23 miliona tona. Prognozira se manja proizvodnja za SAD (niža za 1,58 miliona tona u odnosu na prognoze u septembru) i Egipat (niža za 550 hiljada tona, a njihovo smanjenje ublažava veća proizvodnja kukuruza u Meksiku (očekivane veće površine te i veća proizvodnja za 1,2 miliona tona) i EU (povećana proizvodnja za 450 hiljada tona). Glavne promene u svetskoj trgovini uključuju veći izvoz kukuruza za SAD i Južnu Afriku, ali smanjenje za Ukrajinu, ukupni nivo izvoza iznosi 203,47 miliona tona. Uvoz kukuruza je povećan za Iran, Egipat, Venecuelu i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je smanjen za Kinu, EU i Tajland. Svetske zalihe kukuruza su delimično smanjene na 281,3 miliona tona.
U periodu jul-oktobar na kretanje cena zabeležen je uticaj rasta cena kod pšenice u julu, kao i soje u avgustu. Generalno pored skoka cena pomenutih roba, procene proizvodnje 2025. godine imale su značajan uticaj na kretanje cena na američkim berzama. Druge nedelje novembra (na dan 14.11.2025.) na berzi u Čikagu cena kukuruza iznosi 169,36 $/t. (Izvor: Produktna berza Novi Sad, Prilog 5.).
Druge nedelje novembra (na dan 14.11.2025.) na berzi u Parizu cena kukuruza iznosi 189,5 €/t. (Prilog 4.)
Aktuelnosti:
Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavise od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene. Prirodne nepogode negativno utiču na useve, mogu dovesti do otežavanja i pomeranja rokova setve/žetve, smanjenja prinosa ili do potpunog uništenja useva i dr. Usled učestalih loših klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju nije zgoreg pomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPŠV) je u teži da unapredi sposobnosti proizvođača kukuruza da se suprotstave dejstvu prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) izradilo priručnik ''Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbiji''. Isti se može naći na Web stranici https://openknowledge.fao.org/server/api/core/bitstreams/4d56576a-15c8-40e8-8beb-d3d8a0fc31ba/content . Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Sada kada je završena blokada vlade, konačno imamo novembarski izveštaj o procenama svetske ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda. Glavna stvar koju možemo zaključiti iz ovih procena može biti da se očekuje da će cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka.
Na dan objavljivanja WASDE-a, cena decembarskog ugovora za kukuruz (ZCZ25) na Čikaškoj berzi za trgovinu pala je sa 4,42 dolara na 4,30 dolara, a cena decembarskog ugovora za pšenicu (KEZ25) na CBOT-u pala je sa 5,26 dolara na 5,15 dolara. Cene su nadoknadile ove gubitke sledećeg trgovačkog dana.
To znači da je novembarski izveštaj WASDE-a imao mali uticaj na cene kukuruza i pšenice (Tabela 1).
Promene u procenama ponude i potražnje pšenice sadržanim u novembarskom WASDE izveštaju odražavaju se u odnosima zaliha i upotrebe. Odnos STU za svu pšenicu u SAD povećao se sa 41% u septembarskom WASDE izveštaju na 44% u novembru. U novembru 2024. godine, odnos STU je iznosio 41%. Prosečan odnos STU u poslednjih 16 godina (od 2009-10. do 2024-25.) je 41%.
Odnos STU kod tvrde crvene ozime pšenice povećan je sa 50% u septembarskom izveštaju WASDE na 55% u novembarskom izveštaju. Odnos STU je bio 54% u novembru 2024. Prosečan 16-godišnji odnos STU kod HRW pšenice je 50%.
Posmatrajući svetsku situaciju sa pšenicom, odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu (STU) povećao se sa 32% u septembru na 33% u novembru. WASDE iz novembra 2024. godine projektovao je svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice na 32%. Šesnaestogodišnji svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice je 34%.
U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE), Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) je snizilo projektovanu prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD za 2025-26. godinu sa 5,10 dolara u septembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice na 5 dolara. U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE) iz 2024. godine, projektovana prosečna godišnja cena za 2024-25. godinu bila je 5,60 dolara.
Odnosi STU pšenice ukazuju na to da bi se cene pšenice mogle približiti prosečnoj ceni za 16 godina, koja iznosi 5,80 dolara za Pond Krik, Oklahoma, i 5,98 dolara za prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD.
U izveštajima WASDE o kukuruzu za septembar i novembar bilo je samo malih promena. Proizvodnja kukuruza u SAD ostala je u suštini nepromenjena, a potrošnja je smanjena za oko 400 miliona bušela. Svetska proizvodnja kukuruza pala je za 100 miliona bušela, a potrošnja je povećana za 200 miliona bušela. Rezultat je bila mala promena u završnim zalihama.
Takođe postoji vrlo mala razlika između procena WASDE SAD i sveta o STU kukuruza za novembar 2024, septembar 2025. i novembar 2025.
Procena zaliha kukuruza u SAD za novembar 2025. (13%) je iznad 16-godišnjeg proseka (11%). Svetski odnos zaliha kukuruza (22%) je ispod 16-godišnjeg proseka (24%).
Cena kukuruza u Pond Kriku 17. septembra 2025. godine bila je 3,91 dolara, a 17. novembra 2025. godine cena je bila 3,96 dolara. Dana 17. novembra 2024. godine, cena kukuruza u Pond Kriku bila je 4,14 dolara.
Septembarski izveštaj WASDE-a je projektovao prosečnu cenu kukuruza za marketinšku 2025-26. godinu na 4 dolara. Ova cena je snižena na 3,90 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a, što se može uporediti sa 4,14 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a iz 2024. Prosečna cena za 16 godina je 4,59 dolara.
Ovogodišnji novembarski odnosi WASDE STU za svu američku pšenicu i za HRW pšenicu su iznad proseka. To implicira cene pšenice ispod proseka. Svetski odnos STU pšenice je ispod proseka i implicira cene pšenice iznad proseka. Međutim, odnos STU u SAD je veći od svetskog odnosa STU, tako da se predviđa da će cene pšenice ostati ispod proseka.
Kukuruz, kao i pšenica, ima iznadprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u SAD i ispodprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u svetu. Kao što se i očekivalo, očekuje se da će cene kukuruza ostati ispod proseka.
Ukratko, novembarski izveštaji WASDE o pšenici i kukuruzu imali su mali uticaj na cene. Projektovano je da će i cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka.
Kina ubrzava razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina, prelazeći sa laboratorijskih istraživanja na praktičnu kultivaciju. Cilj projekta je smanjenje zavisnosti od uvoza soje, koja je primarni izvor proteina za industriju stočne hrane.
U provinciji Đilin, poljoprivrednici su počeli da beru sorte kukuruza koje sadrže 3-4% više proteina od standardnih vrsta.
„Ovo je naša prva godina da uzgajamo ovaj kukuruz. Izgleda obično, ali je sadržaj proteina znatno veći“, rekao je Ći Hongbo, šef poljoprivredne zadruge u okrugu Lišu.
Projekat vodi Jan Đianbin, predsednik Poljoprivrednog univerziteta Huadžong. Istraživanja pokazuju da povećanje sadržaja proteina u kukuruzu za 1% obezbeđuje dodatnih 2,8 miliona tona proteina, što je ekvivalentno 7 miliona tona soje. Povećanje sadržaja proteina sa 8% na 12% moglo bi omogućiti Kini da smanji uvoz soje za skoro 30 miliona tona godišnje - oko jedne trećine trenutnih količina.
S obzirom na to da je uvoz soje u 2024. godini dostigao 105 miliona tona, u vrednosti od 52,7 milijardi dolara, razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina je strateški korak ka jačanju bezbednosti hrane, smanjenju troškova hrane i smanjenju rizika usred globalne trgovinske nestabilnosti.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Prema poslednjim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 13. novembrom, u Ukrajini je požnjeveno 47,937 miliona tona žitarica i mahunarki sa 9,826 miliona hektara ili 84% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,88 tona/ha, dok je prošle godine, na ovaj datum, požnjeveno 52,083 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,643 miliona hektara ili 90% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,89 tona/ha.
Pored toga, sledeći broj kasnih useva je požnjeven na navedeni datum:
kukuruz – 17,913 miliona tona sa 2,72 miliona hektara ili 62% površine sa prinosom od 6,59 tona/hektaru (prošle godine je ubrano 22,348 miliona tona sa 3,56 miliona hektara ili 88% površine sa prinosom od 6,27 tona/hektaru),
heljda – 82,3 hiljade tona sa 59,3 hiljade hektara ili 97% površine sa prinosom od 1,39 tona/hektaru (87,8 hiljada hektara; 99%; 127,2 hiljade tona; 1,45 tona/hektaru),
proso – 62,1 hiljada tona sa 35,7 hiljada hektara ili 88% površine sa prinosom od 1,74 tone/hektaru (88,1 hiljada hektara; 93%; 161 hiljada tona; 1,83 tone/hektaru).
Takođe, 13. novembra je ubrana sledeća količina uljarica:
suncokret – 8,918 miliona tona sa 4,74 miliona hektara ili 91% površine sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (4,78 miliona hektara; 97%; 9,96 miliona tona; 2,09 tona/hektaru),
soja – 4,654 miliona tona sa 1,96 miliona hektara ili 95% površine sa prinosom od 2,38 tona/hektaru (2,56 miliona hektara; 98%; 5,89 miliona tona; 2,27 tona/hektaru).
Pored toga, navedenog datuma, ubrano je 9,289 miliona tona šećerne repe sa 174,7 hiljada hektara ili 88% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 53,17 tona/ha (prošle godine ubrano je 11,43 miliona tona sa 238,1 hiljada hektara ili 92% površine, sa prinosom od 48,02 tone/ha).
Prošle nedelje, poljoprivrednici su završili žetvu soje i suncokreta, ali se u Ukrajini u narednim danima prognoziraju temperature ispod nule i sneg, što će nastaviti da odlaže žetvu kukuruza.
Zaključno sa 14. novembrom, Ukrajina je požnjela 47,94 miliona tona žitarica sa 9,83 miliona hektara, što pokriva 84% zasejanih površina.
Konkretno, žetva uključuje:
Pšenica – 22,90 miliona tona sa 5,05 miliona hektara, sa prinosom od 4,53 t/ha.
Ječam – 5,42 miliona tona sa 1,36 miliona hektara, sa prinosom od 3,98 t/ha.
Grašak – 0,67 miliona tona sa 0,28 miliona hektara, sa prinosom od 2,44 t/ha.
Kukuruz – 17,91 miliona tona sa 2,72 miliona hektara, prosečno 6,59 t/ha (62% posejane površine).
Ostale žitarice i mahunarke – 0,89 miliona tona sa 0,32 miliona hektara.
Vodeći regioni za sakupljanje žita: Černihiv – 4,12 miliona tona sa 0,59 miliona ha, Odesa – 3,83 miliona tona sa 1,16 miliona ha, Vinica – 3,72 miliona tona sa 0,61 miliona ha, Poltava – 3,70 miliona tona sa 0,61 miliona ha.
Ukupna količina useva uljarica je iznosila 16,89 miliona tona zaključno sa 14. novembrom:
Seme suncokreta – 8,92 miliona tona sa 4,74 miliona hektara, prosečan prinos 1,88 t/ha.
Soja – 4,65 miliona tona sa 1,96 miliona hektara, prosečan prinos 2,38 t/ha.
Uljana repica – 3,31 miliona tona sa 1,26 miliona hektara, prinos 2,63 t/ha.
Ukupno je požnjeveno 91% površina pod suncokretom, 95% pod sojom, a žetva uljane repice je završena.
Žetva šećerne repe dostigla je 9,29 miliona tona sa 0,17 miliona hektara, što pokriva 88% zasejane površine.
