Za ceo tekst morate biti ulogovani
Bruto žetva glavnih uljarica u Rusiji biće oko 28 miliona tona - 0,2 miliona tona manje nego 2023. godine. Ovu prognozu Agroinvestoru je saopštio analitički centar Rusagrotrans. Pokazatelj će ostati na prošlogodišnjem nivou zbog povećanja zasejanih površina, uprkos smanjenju prinosa. Ove godine, prema Rosstatu, površina zasejana uljaricama dostigla je 18,86 miliona hektara u poređenju sa 17,6 miliona hektara godinu dana ranije (u daljem tekstu - bez novih regiona). I Ministarstvo poljoprivrede procenjuje proizvodnju uljarica u ovoj godini na 28 miliona tona.
Konkretno, proizvodnja suncokreta bi mogla pasti na 15,8 miliona tona nakon rekordnih 17,3 miliona tona prošle godine. Poljoprivredne kulture, prema Rosstatu, smanjene su za 63 hiljade hektara, na 9,75 miliona hektara. Iako su se površine pod suncokretom neznatno smanjile, pad bruto prinosa mogao bi biti značajan zbog pada prinosa u južnim predelima, gde su i tokom letnjih meseci zadržali suvi vremenski uslovi, objašnjavaju analitičari.
Tako je na teritoriji sedam okruga Rostovske oblasti zabeležena suša zemljišta na poljima suncokreta, prenela je nedavno Agrohemijska služba regiona na svom Telegram kanalu. Pored toga, u regionu je prilikom ispitivanja useva suncokreta otkriven razvoj suve rizopusne truleži – opasne bolesti koja dovodi do gubitaka do 20 odsto useva, upozorilo je regionalno odeljenje Ruskog poljoprivrednog centra.
U analitičkom centru selekcione kompanije Ruseed smatraju da će bruto žetva suncokreta u Rusiji ove godine biti najmanje 15,6 miliona tona, bez novih regiona. Poljoprivreda će ostati među najmarginalnijim, kažu analitičari, predviđajući rast njene vrednosti. Sledeće godine, prema njihovim procenama, očekuje se povećanje površina pod suncokretom.
Povećanje površina pod sojom do rekordnih vrednosti zahvaljujući Centru i Povolžju (prema Rosstatu, poljoprivreda je zauzimala skoro 4,3 miliona hektara u poređenju sa 3,63 miliona hektara 2023. godine) kompenzuje pad njenog prinosa. Kao rezultat toga, žetva bi mogla da poraste za 0,4 miliona tona u odnosu na prošlogodišnji nivo i dostigne 7,2 miliona tona, procenjuju analitičari Rusagrotransa. Slična situacija je i sa repicom: smanjenje prinosa nadoknađuje se proširenjem zasejanih površina sa 2,1 milion hektara na 2,73 miliona hektara, uglavnom zbog Sibira, Centra i Volge. Bruto žetva bi mogla da dostigne rekordnih 5 miliona tona (+0,8 miliona tona do 2023. godine).
I dalje se bore nakon intenzivnog toplotnog talasa, neki farmeri se plaše gubitka do 90% svih svojih useva.
Rumunija pati od posledica jednog od najgorih toplotnih talasa u istoriji zemlje.
U julu su temperature premašile 40°C i ta ekstremna vrućina i dalje izaziva probleme mnogim, ne samo poljoprivrednicima, posebno onima koji uzgajaju suncokret i kukuruz.
Julski toplotni talas uništio je većinu useva mnogih poljoprivrednika. Sada kažu da očekuju gubitke od oko 90%.
„Ako u jednoj dobroj godini, recimo, napravimo negde oko 2500-3000 kilograma po hektaru, ove godine se nadamo da ćemo dostići 1000 kilograma, mada, prema onome što vidimo ovde, to sigurno nećemo dostići“, Dumitru Bita, poljoprivrednik iz sela Kastranova, rečeno je za Euronevs.
Njegovo selo je u okrugu Dolj, Oltenija, na jugu Rumunije.
Poljoprivrednici u Olteniji bili su prinuđeni da počnu sa žetvom suncokreta tri nedelje ranije nego prethodnih godina.
Biljke se više ne mogu ostavljati na njivama jer se suše zbog suše. U stvari, neki farmeri su videli da su njihovi usevi potpuno ugroženi.
„To je katastrofa. Nije padala kiša... Ne znam ni da li ću moći da pokrijem troškove“, kaže farmer Julian Groza iz sela Leu u Dolju.
Prema podacima poljoprivrednih vlasti, oko 65% svih useva suncokreta u Doljskom okrugu je pogođeno sušom.
Rumunska Nacionalna meteorološka uprava sada upozorava da će teška i ekstremna suša i dalje trajati.
„Približno 300 prijava je registrovano u vezi sa nedaćama useva za cveće i kukuruz“, objasnila je Adela Apostu iz Odeljenja za poljoprivredu. „Pogođeni su usevi, ljudi su nezadovoljni postojećom situacijom i još uvek podnose prijave.
Do razaranja dolazi pošto je tekući toplotni talas u Rumuniji doveo do jake suše u nekim delovima zemlje, u kojoj su mnoga jezera presušila, a bezbrojni usevi su umrli ili oštećeni.
U južnom okrugu Galati u zemlji nije padala kiša tri meseca, zbog čega je jezero Talabaska gotovo u potpunosti lišeno vode.
U julu je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu najavio da će poljoprivrednici dobiti nadoknadu između 200 i 250 evra po hektaru oštećenih useva.
Rumunska nacionalna novinska agencija Agerpres izvestila je da se ukupna procenjena sredstva za kompenzaciju zbog suše kreću od 500 miliona do 600 miliona evra.
Oni su takođe otkrili da vlada planira da zatraži finansijsku podršku od Evropske komisije za pomoć pogođenim poljoprivrednim sektorima.
Takođe se ulažu napori da se pomogne u ublažavanju finansijskog pritiska za poljoprivredna preduzeća, uključujući potencijalne mere za odlaganje otplate kredita.
Ruska mesna industrija povećava obim proizvodnje posebne ekonomske mere dale su značajan doprinos ovoj dinamici. Ovde se pre svega radi o embargu na hranu, ali ne samo – bez podrške države i rada samih radnika to bi bilo nemoguće, kaže predsednik Nacionalne asocijacije za meso (NMA) Sergej Jušin.
Prema njegovim rečima, za proteklih 10 godina samo ulaganja u stočarstvo iznosila su oko 1,35 triliona rubalja. Na primer, skoro od nule, uključujući i zahvaljujući posebnim ekonomskim merama, stvorena je industrija za uzgoj ćuretina: danas Ruska Federacija praktično ne uvozi ćuretinu, a takođe je njen jedini snabdevač kineskom tržištu. Naša zemlja je na drugom mestu u svetu po proizvodnji ovog mesa.
Prema podacima udruženja, Rusija je 2014. godine proizvela 109 hiljada tona ćuretine, 2023. godine – već 422 hiljade tona, a do kraja 2024. godine očekuje se da će taj nivo biti 440 hiljada tona u proizvodnji živinskog mesa svet u svetu: 2023. proizvedeno je 5,27 miliona tona (1,3 puta više nego 2014); prognoza za 2024 – 5,3 miliona tona.
Rusija je takođe na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji svinjskog mesa; Stoga je verovatno da će sledeće godine potrošnja svinjskog i živinskog mesa Rusa biti izjednačena, kaže Sergej Jušin, upravo zato što je obezbeđena ekonomska dostupnost takvih proizvoda. Rusija je 2014. proizvela 2,96 miliona tona svinjskog mesa, 2023. godine - već 4,73 miliona tona, a 2024. se očekuje da će obim biti 4,95 miliona tona - 1,7 puta više nego u godini kada je uveden embargo na proizvode.
Što se tiče potrošnje mesa u Ruskoj Federaciji u celini, prema Jušinu, može se povećati na 83 kg po osobi godišnje. U 2023. potrošnja je bila 80 kg. „Potrošnja mesa je u stalnom porastu od 2014. godine, čak iu onim godinama kada su raspoloživi prihodi opadali, potrošnja mesa je rasla kao jednog od ekonomski najpristupačnijih proizvoda. Ove godine ćemo premašiti čak i prosečan nivo potrošnje u bogatim zemljama i dostići 83 kg po osobi godišnje“, rekao je stručnjak.
Rusija je konstantno prisutna u prvih deset najvećih proizvođača govedine, a njena proizvodnja postepeno raste. Prema NMA, 2014. godine iznosio je 1,62 miliona tona, 2023. godine - 1,65 miliona tona, 2024. godine se očekuje 1,67 miliona tona. tona, onda se danas troši 15 puta više, a ovo je samo rusko meso.
„To se desilo zato što su počeli da oživljavaju industriju 7-8 godina pre uvođenja uzvratnih ekonomskih mera, tako da su se od avgusta do septembra 2014. već pojavile pristojne količine ruske premijum govedine“, objasnio je Jušin. Ali, istovremeno, ima još mnogo problema koje treba rešiti i koji zahtevaju velika ulaganja: prema njegovim rečima, to su pitanja genetike, selekcije i proizvodnje vakcina za lekove, „gde, inače, postoji veoma veliki napredak.”
Pored snabdevanja domaćem tržištu, razvija se i izvoz. „Rusija je nekada bila jedan od najvećih uvoznika mesa na svetu. Čak i 2014. godine uvezli smo skoro 2 miliona tona raznih vrsta mesa i mesnih prerađevina, a izvoz je bio samo 135 hiljada tona meso, iznutrice, gotove proizvode, živu stoku, onda smo prošle godine na svetsko tržište isporučili milion tona u vrednosti od 2 milijarde dolara“, naveo je predsednik industrijskog udruženja.
„Svake godine isporučujemo meso u oko 60-65 zemalja širom sveta. Štaviše, ove zemlje se nalaze na različitim kontinentima, uključujući zemlje koje su čak i izvan ekvatora. Na primer, Rusija snabdeva Angolu živinskim mesom, istom ćuretinom, svinjetinom. Naši proizvodi su toliko traženi i konkurentni da je i to moguće“, istakao je on.
Veliki su izgledi za ruske proizvođače mesa na kineskom tržištu: možda će Kina u bliskoj budućnosti postati ključni partner za Rusiju u ovoj oblasti, sugerisao je šef NMA i dodao da je podjednako važno obratiti pažnju na saradnju sa zemlje u Južnoj Aziji i Africi
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Stručnjaci IGC predviđaju rekordnu svetsku proizvodnju žitarica u 2024/25 TG. ceo tekst morate biti ulogovani
Rusagrotrans predviđa dalji rast cena pšenice na svetskom tržištu. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Francuska očekuje najgoru žetvu pšenice od 1983. godine. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Proizvodnja uljarica u EU u 2023 TG i prognoza za 2024 TG od Copa-Cogeca. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
