Evropska komisija je snizila svoju prognozu za žetvu kukuruza u EU za 2025/26. godinu u poređenju sa prethodnim procenama sa 60,1 na 57,6 miliona tona, što će biti 3,4% niže nego u prethodnoj sezoni. Prognoza za uvoz kukuruza u EU povećana je za 0,5 na 18,8 miliona tona, što će biti 6,4% niže nego u 2024/25. (20 miliona tona) zbog povećane proizvodnje pšenice u EU.
Prognoza proizvodnje meke pšenice u EU za 2025/26. godinu povećana je sa 127,3 na 128,1 milion tona (14,7% više nego prošle godine), ali je prognoza izvoza ostavljena na 29,8 miliona tona.
Novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi pali su za 2,9% za mesec dana na najniži nivo u poslednjih 1,5 godina od 189 evra/t ili 224 dolara/t pod pritiskom aktivnog uvoza jeftinog kukuruza iz SAD i povećane proizvodnje pšenice u EU, od koje će se deo koristiti kao stočna hrana zbog niskog kvaliteta u tekućoj sezoni.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu porasli su za 2,4% na 165 dolara/t tokom meseca, vođeni snažnim izvozom u sezoni 2024/25 i snažnom izvoznom prodajom za novu sezonu, ali ostaju 6% jeftiniji nego pre godinu dana zbog naglog povećanja žetve u SAD.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, izvoz kukuruza za rod 2024. iznosi 70,475 miliona tona (98% projektovanog izvoza), a prodaja novog roda je već dostigla 18,775 miliona tona (od projektovanog izvoza za 2025/26. godinu od 73 miliona tona).
U septembru 2025. godine, Savet Evropske unije razmatraće ažuriranje sporazuma o slobodnoj trgovini između Ukrajine i EU, koji bi mogao da poveća kvote za uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, posebno kukuruza - za 53% na 1 milion tona i pšenice - za 30% na 1,3 miliona tona.
Vredi podsetiti da je u 2024/25. godini, kada je sporazum o bescarinskoj trgovini sa Ukrajinom još uvek bio na snazi, Evropska unija uvezla 10,9 miliona tona kukuruza iz Ukrajine, što je činilo 55% ukupnog uvoza, ali je povećala isporuke iz SAD na 4 miliona tona i iz Kanade na 2 miliona tona.
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini pale su na 193-200 dolara/t isporučenog crnomorskim lukama i nastavljaju da padaju usred nedostatka aktivne izvozne potražnje. Međutim, s obzirom na visoke cene stočnog bilja i sačme, očekujemo nagli pad cena u narednom mesecu.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Cene u svetskim lukama – 29.08.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 25.08.2025. do 29.08.2025.- Za detaljnije informacije morate biti ulogovani iliregistrovani.
Turska vlada je smanjila uvozne carine na seme suncokreta sa 20% na 12% i na sirovo suncokretovo ulje sa 36% na 30%, usred prognoza rekordne žetve suncokreta u Ruskoj Federaciji i planova za povećanje prerade i proizvodnje ulja u Turskoj.
Ove promene, koje će stupiti na snagu 1. oktobra 2025. godine, imaju za cilj podršku turskom sektoru biljnog ulja i povećanje konkurentnosti lokalnih proizvođača. Smanjenje carine će takođe pomoći u stabilizaciji domaćih cena i povećanju obima uvoza, posebno iz Ruske Federacije.
Ova vladina politika će stabilizovati ili smanjiti cene suncokretovog ulja u Turskoj, povećati marže prerađivača i ojačati poziciju zemlje kao glavnog uvoznika suncokretovog i sirovog ulja, kao i izvoznika rafinisanog suncokretovog ulja u regionu Crnog mora i Mediterana.
Cene potražnje za ruskim suncokretovim uljem za isporuku u avgustu ostaju na visokom nivou od 1.160-1.170 dolara/t FOB, ali cene za isporuke u septembru-oktobru ostaju na 1.135-1.140 dolara/t FOB.
Izvozne cene suncokretovog ulja u Ukrajini za isporuku u avgustu ostaju na maksimalnim nivoima od 1.170-1.200 dolara/t, ali su cene za novi rod takođe niže i iznose 1.150-1.160 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora.
U avgustu su cene potražnje za suncokretovim uljem isporučenim Indiji dostigle 1.300-1.310 dolara/t CIF Mumbaj (iako su u julu bile na 1.210-1.230 dolara/t) zbog nedostatka ponude iz regiona Crnog mora i rasta cena palminog ulja.
Početak žetve prvih partija suncokreta na jugu Ukrajine i u Ruskoj Federaciji već povećava ponudu i smanjuje cene, jer prerađivači nerado kupuju velike partije skupog suncokreta na početku sezone, očekujući dalji pad cena.
Fjučersi palminog ulja za oktobar na berzi Bursa u Maleziji nisu se mnogo menjali tokom nedelje i trguju se po ceni od 4.488 ringita/t (oko 1.063 dolara/t), jer tempo izvoza palminog ulja iz Malezije opada pred kraj meseca, iako je u 25 dana avgusta 16% veći od odgovarajuće vrednosti u julu.
Decembarske cene sojinog ulja u Čikagu ostaju pod pritiskom zbog neizvesnosti politike administracije Trampa u vezi sa biogorivom za 2026-27. godinu i nedostatka sporazuma sa Kinom, pa su krajem prošle nedelje porasle za 7,4%, a od ponedeljka su pale za 4% na 1.172 dolara/t (-5,3% mesečno).
Cene nafte su takođe pod pritiskom zbog neizvesnosti oko ruskih zaliha. Porasle su nakon što je Ukrajina napala ruske rafinerije, a sada ih podržavaju i SAD koje su povećale carine na indijsku robu kao kaznu za odluku Indije da nastavi da kupuje rusku naftu. Visoke cene nafte će nastaviti da podržavaju cene biljnog ulja.
Fjučersi za sirovu naftu marke Brent za oktobar porasli su za 3% na 68 dolara po barelu tokom nedelje (-2,2% za mesec) i očekuje se da će nastaviti da rastu zbog pada zaliha u SAD. Prema nedeljnom izveštaju EIA objavljenom u sredu, zalihe sirove nafte u SAD pale su za 2,39 miliona barela, u poređenju sa očekivanjima pada od 2,0 miliona barela, dok su zalihe destilata neočekivano pale za 1,8 miliona barela, u poređenju sa očekivanjima porasta od 500.000 barela.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 28. avgust-Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Agencija MARS povećala je prognoze prinosa pšenice i uljane repice, ali je smanjila prinose kukuruza i suncokreta u EU
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 27. avgust- Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Zaključno sa 26. avgustom, izvoz meke pšenice iz EU u sezoni 2025-2026 dostigao je 2,18 miliona tona. Ta brojka je 48% niža nego u istom periodu prošle godine. Izvoz ječma iznosio je 1,4 miliona tona (+14% u odnosu na isti period prethodne godine), prema podacima Evropske komisije.
Apsolutni lider u izvozu meke pšenice je Rumunija sa 1,26 miliona tona. Nemačka je na drugom mestu sa 270,3 hiljade tona. Slede Litvanija (195,6 hiljada tona), Bugarska (183,2 hiljade tona) i Poljska (164,14 hiljada tona).
Ukrajina je zemljama bloka isporučila 575,8 hiljada tona kukuruza, 280,3 hiljade tona meke pšenice i 170 tona ovsa.
Na listi glavnih kupaca meke pšenice iz EU našli su se Saudijska Arabija (254,5 hiljada tona), Maroko (194,65 hiljada tona), Nigerija (128,84 hiljade tona), Velika Britanija (124,15 hiljada tona) i Jordan (117,25 hiljada tona).
Podaci o izvozu žitarica iz Francuske su nepotpuni od početka kalendarske 2024. godine, nema podataka za tržišnu godinu 2025-2026. Podaci za Bugarsku i Irsku su nepotpuni od početka tržišne godine 2023-2024, kako je navedeno u materijalima EU.
