Osvrt na tržište za 29.01.2025. - voće i povrće. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 29.01.2025. - mlinski proizvodi. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 29.01.2025. - komponente za stočnu hranu.Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 29.01.2025. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 29.01.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani
Osvrt na tržište za 29.01.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Od 1. februara izvozna carina na suncokretovo ulje će porasti za 1.719 rubalja, na 17.786 rubalja/t sa indikativnom cenom od 1.068 dolara prema 1.027 dolara po toni mesec dana ranije. Carina na suncokretovu sačmu u februaru će se smanjiti za 882,9 rubalja, na 3888 rubalja/t. Stopa je izračunata po indikativnoj ceni od 212,2 USD/t (221,1 USD/t u januaru).
Generalni direktor Instituta za proučavanje tržišta poljoprivrede (IKAR) Dmitrij Rilko kaže da je carina na suncokretovo ulje inertno porasla - svetske cene za njega ne rastu. Istovremeno, poljoprivrednici koče prodaju suncokreta, a njihove cene daju „garantovani minus“ čak i velikim prerađivačima. „Zato mnogi odbijaju da kupe suncokret <...>. Ova situacija može trajati i do nekoliko nedelja, ali ne zauvek“, prokomentarisao je Rilko za Agroinvestor.
Stručnjak skreće pažnju i na to da su do zaključno decembra i obim prerade i izvoz bili na rekordnom nivou, i to uz smanjenje žetve u odnosu na prošlu godinu za oko 2 miliona tona i smanjenje zaliha za prenos. Stoga, sada, prema njegovim rečima, male fabrike mogu čak da počnu da obustavljaju rad, a velike da smanjuju obim prerade. A ovakva situacija je tipična za sve zemlje proizvođače suncokreta, naglašava Rilko. „Kriza je pogodila sve“, kaže on. „U svetu je manje suncokreta, a cene sojinog ulja formirane su u pozadini iščekivanja još jednog rekorda u proizvodnji soje.
Pored toga, tržište je sada pogođeno neizvesnošću povezane sa politikom američkog predsednika Donalda Trampa – on bi mogao da počne da „pritiska” na program biodizela, što će verovatno stvoriti opadajući trend na tržištu sojinog ulja. Međutim, zbog sušnih uslova, proizvodnja soje u Južnoj Americi takođe može biti ispod očekivanja. „Generalno, potrebno je da dođe do uzlaznog kretanja svetskih cena nafte i/ili do značajnog pada rublje, inače će „makaze“ cena između kupovine semena i prodaje ulja, na žalost svih, doći do rasta cena nafte.“ kaže Rilko.
Malo je verovatno da će sadašnje povećanje carine uticati na domaće cene, jer se pokazalo da je povećanje stope neznatno, kaže sagovornik Agroinvestora na tržištu uljarica. Prema njegovim rečima, cena nafte na ruskom tržištu direktno će zavisiti od spoljnih uslova i situacije sa cenom uljarica, koja se očigledno neće smanjiti zbog nove carine. „Fabrike mogu pokušati da snize cene suncokreta za 1,5-2 hiljade rubalja, ali ovaj korak očigledno ne intenzivira prodaju. Još uvek je malo prodaje generalno – samo za hitne potrebe zatvaranja kredita itd.“, kaže izvor Agroinvestora.
On takođe kaže da je sada „trka za semenom suncokreta“: cene su već primetno porasle od početka godine, a s obzirom na hitnu potrebu da se prerade utovare kako bi se izbeglo njihovo skupo gomilanje, tržište bi se moglo suočiti sa novim talasom rasta cena suncokreta, ali tada će i samo ulje rasti, iako će na takvu dinamiku direktno uticati situacija na svetskom tržištu.
Francuska se suočava sa najgorim izvozom pšenice u poslednjih 5 decenija, jer razdor sa Alžirom, opadajuća potražnja u Kini i loša žetva ubrzavaju gubitak tržišnog udela najvećeg proizvođača žitarica u Evropskoj uniji u odnosu na jeftinije proizvođače kao što je Rusija, preneo je Rojters.
Pad izvoza pšenice je još jedan korak nazad za francuske poljoprivrednike, koji su ranije ove godine obnovili proteste zbog pada prihoda i strane konkurencije. Pošto ove godine prodaju manje žita, proizvođači nisu u mogućnosti da dobiju veće cene jer veće žetve u drugim delovima sveta obezbeđuju dobro snabdevanje izvoznih tržišta.
Izvoz bi takođe mogao biti kočnica za francusku ekonomiju nakon što se procenjuje da je prošlogodišnja žetva pogođena kišom smanjila rast za 0,2 procentna poena, prema nacionalnom zavodu za statistiku.
Ovog meseca, poljoprivredni biro FranceAgriMer zadržao je svoju prognozu za isporuke meke pšenice van EU za sezonu jul-jun 2024/25. na 3,5 miliona tona, što je za dve trećine manje u odnosu na prošlu sezonu i najmanji obim u ovom veku.
Sa nešto više od milion tona isporučenih u prvoj polovini sezone i manje obimnim programom utovara u januaru, neki su pesimističniji.
„Biće čudo ako dostignemo bar 3 miliona tona“, rekao je jedan izvoznik.
S obzirom na opadajuće žetve, Argentina bi uskoro mogla da pretekne Francusku i postane šesti najveći izvoznik pšenice na svetu, a njen jaz za najvećim dobavljačima kao što su Rusija, Australija, Kanada i Sjedinjene Države se dalje povećava.
Skroman izvoz bio je neizbežan nakon što su uporne kiše dovele do najniže žetve meke pšenice u Francuskoj od 1980-ih, a nejednak kvalitet useva je takođe otežavao pristup prekomorskim tržištima.
Ali oštra konkurencija iz istočne Evrope, predvođena Rusijom, i opadajuća potražnja iz Alžira – jednog od najvećih svetskih kupaca pšenice – i Kine su pogoršali situaciju. Rusija nastavlja da širi trgovinu pšenicom uprkos zapadnim finansijskim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.
Nakon što je poslednjih godina otpremila milione tona u Alžir i Kinu, Francuska je poslala samo jednu pošiljku u Alžir i nijednu u Kinu 2024/25.
U međuvremenu, u Maroku se francuska prodaja više nego prepolovila.
Senalija, koja upravlja najvećim francuskim terminalom za izvoz žitarica u Ruanu, bila je prinuđena da ove sezone stavi deo osoblja na neplaćeno odsustvo zbog slabog programa utovara.
Trgovci kažu da su diplomatske tenzije izazvane Parizom koji je priznao suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom dovele do toga da je alžirska agencija za žito OAIC prećutno isključila francusku pšenicu i firme iz svojih uvoznih tendera od oktobra. OAIC je rekao da se prema svim dobavljačima odnosi pošteno primenom tehničkih zahteva.
Na druga dva velika prekomorska tržišta u Francuskoj, Kina je uvozila manje i fokusirala se na Australiju, dok bi Maroko mogao da uvozi više ruske pšenice nego francuske, što je dramatična promena smera. Šef marokanskog udruženja trgovaca žitom rekao je da Francuskoj „nedostaju potrebne količine za snabdevanje našeg tržišta“.
Potražnja za izvozom mogla bi se brzo promeniti, a neki kažu da bi francuska prodaja još uvek mogla da dostigne cilj FranceAgriMer-a jer se snabdevanje iz Rusije i Ukrajine usporava i Maroko mora da kupuje više.
Ali drugi veruju da će potražnja ove sezone presušiti i da unutarevropska trgovina neće nadoknaditi tu potražnju jer je jeftinija ukrajinska pšenica pretekla francusku pšenicu na tržištima kao što je Španija.
Francuska je sada postala dobavljač drugog reda, a sa gubitkom svoje nekada dominantne pozicije u severnoj Africi, mora da traži negde drugde da bi održala izvoz.
Kooperativna grupa InVivo otvorila je trgovinsku kancelariju u Saudijskoj Arabiji, dok Senalia istražuje razvoj uvoznih terminala na Bliskom istoku kako bi promovisala francusko žito zajedno sa onim iz drugih zemalja na ključnim destinacijama.
„Možda govorimo o raznovrsnijim izvoznim tržištima sa manjim naglaskom na Afriku, s obzirom na snažno prisustvo Rusije“, rekao je predsednik Senalije Didije Verbeke.
Osvrt na tržište za 28.01.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
