Izvozna kvota za žitarice u Rusiju za 2026. godinu (koja važi od 15. februara do 30. juna) mogla bi da dostigne 20 miliona tona, prema nacrtu zapisnika sa sastanka pododbora za carinske, tarifne i netarifne regulacije Vladine komisije Rusije od 28. oktobra. Ruska unija proizvođača žita objavila je kopiju dokumenta na svom Telegram kanalu..
Kvota se može primeniti na izvoz pšenice i surežice, ječma i kukuruza. Izvozna kvota za raž, prema dokumentu, može biti nula. Napominje se da se iznos carinske kvote može prilagoditi tokom izrade odgovarajuće vladine rezolucije „u slučaju prilagođavanja regionalnih kvota“.
Takođe, prema nacrtu protokola, predlaže se da se prizna prikladnost prilagođavanja mehanizma za raspodelu kvota između izvoznika u smislu uključivanja isporuka drugim zemljama članicama EAEU u „istorijski“ izvoz.
Vlada je odobrila mehanizam kvota za izvoz žitarica kako bi se održala optimalna ravnoteža između domaćeg tržišta i izvoznih ponuda u 2021. godini. U 2025. godini kvota za izvoz pšenice iznosila je 10,6 miliona tona, dok je za izvoz ječma i kukuruza bila nula. U 2026. godini kvota može biti neznatno povećana, rekao je Aleksandar Malov, direktor Odeljenja za regulisanje poljoprivrednog tržišta u Ministarstvu poljoprivrede, tokom izložbe „Zlatna jesen“. Prošle sezone, izvoz žitarica u Rusiju iznosio je približno 53 miliona tona, uključujući 44 miliona tona pšenice. Ove poljoprivredne godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, potencijal izvoza žitarica je 50 miliona tona.
Potražnja za pšenicom treće klase povećana je u centralnim, povolškim i sibirskim regionima.
Kineski dobavljač i investitor Sjamen je u četvrtak saopštio da je potpisao poljoprivredne ugovore vredne preko 5,2 milijarde dolara sa sedam agrobiznisa i trgovinskih kuća, uključujući Kargil i Luj Drajfus kompaniju u Šangaju, koji obuhvataju kukuruz, soju, pamuk i druge proizvode.
Sporazum sa američkim trgovcem Kargil obuhvata isporuke fabrikama za stočnu hranu i preradu hrane kompanije Sjamen C&D. Još uvek nije jasno da li će sporazum obuhvatiti soju, robu koja je u centru pažnje otkako je Vašington saopštio da će Kina nastaviti kupovinu američke soje kao deo trgovinskog primirja postignutog u oktobru.
Sporazum vredan 2,5 milijardi dolara sa kompanijom Louis Dreyfus pomoći će u izgradnji stabilnog globalnog lanca snabdevanja poljoprivrednim proizvodima. Pored toga, Xiamen C&D je potpisao sporazume sa švajcarskom kompanijom Syngenta i američkom CHS, kao i sa Olam, BTG Pactual i Cutrale.
Potpisivanje sporazuma ukazuje na namere Kine da nastavi kupovinu poljoprivrednih proizvoda iz Sjedinjenih Država u okviru sporazuma između lidera zemalja, zbog čega su u petak kotacije soje na Čikaškoj berzi porasle za 1% na 404,8 dolara/t (+1,1% nedeljno, +9,2% mesečno).
Uvoz soje u Kinu oborio je rekorde šesti mesec zaredom, jer je zemlja povećala isporuke iz Južne Amerike usred trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama.
Prema podacima Državne carinske uprave Kine, u oktobru 2025. godine, uvoz soje dostigao je rekordnih 9,48 miliona tona za ovaj mesec, što je za 17,2% više od brojke iz oktobra 2024. godine, iako je za 26,3% manje od brojke iz septembra, što odražava sezonske trendove. Ukupno, za 10 meseci 2025. godine, uvoz soje dostigao je 95,68 miliona tona, što je za 6,4% više od odgovarajuće brojke prošle godine.
Nakon sastanka lidera Sjedinjenih Država i Kine krajem oktobra, Vašington je objavio da se Peking obavezao da će do kraja godine kupiti 12 miliona tona američke soje, ali do sada nije bilo značajnijih kupovina.
Tržišni stručnjaci napominju da odluka Kine da zadrži carinu od 13% na soju čini isporuke iz SAD nekonkurentnim u poređenju sa brazilskim.
Nedavno su kineski uvoznici kupili 20 serija jeftine brazilske soje usred pada cena u Južnoj Americi, u očekivanju nastavka isporuka iz Sjedinjenih Država.
Pad cena fjučersa suncokretovog ulja na 1.410 dolara po toni – i dalje iznad prošlogodišnjeg nivoaFjučersi suncokretovog ulja pali su na 1.410 dolara po toni, povlačeći se sa nivoa koji su poslednji put viđeni krajem 2022. godine, jer se raniji pritisak na rast zbog oskudice i jakih premija sada kompenzuje smanjenjem ponude i većom zamjenom jeftinijim uljima. Ranije u oktobru, prognoze za slabiji rod od očekivanog u Ukrajini i Evropi podigle su cene naviše, ali tržište sada pokazuje olakšanje na strani ponude i umerenost potražnje. Analitičari kompanije Oil World očekuju da će poboljšana ponuda iz Crnog mora i Argentine smanjiti kontrolu premijum suncokretovog ulja u odnosu na alternative kao što su sojino i palmino ulje. Na ključnim uvoznim tržištima, veća dostupnost konkurentnih ulja i sporija potražnja za biljnim uljem, uključujući kinesku prognozu za nižu ukupnu potrošnju u 2025/26. godini, smanjuju hitnu potrebu za kupovinom suncokretovog ulja. Na strani ponude, brža prodaja semena, napredak nove žetve i bolji prinosi u delovima Rusije i Kazahstana ublažavaju raniju teretnost. I pored pada cene, trenutna cena od 1.410 dolara po toni i dalje je viša nego u isto vreme prošle godine
U 2025. godini u Kazahstanu je požnjeveno 27,1 milion tona žitarica sa 16 miliona hektara zemlje sa prosečnim prinosom od 1,7 tona/hektaru, uključujući 20,3 miliona tona pšenice i preko milion tona mahunarki.
U 2024. godini požnjeveno je 25,2 miliona tona žitarica, što je za 47% više u odnosu na 2023. godinu (17,09 miliona tona) i za 28% više u odnosu na 2022. godinu (22,03 miliona tona). Istovremeno, u 2024. godini požnjeveno je 18,57 miliona tona pšenice sa prinosom od 1,42 tone/ha, u 2023. godini - 12,1 milion tona sa prinosom od 0,92 tone/ha, u 2022. godini - 16,4 miliona tona sa prinosom od 1,28 tona/ha.
Rekord je postavljen u žetvi ne samo žitarica, već i mahunarki i uljarica, kojima je posvećena posebna pažnja prilikom diverzifikacije posejanih površina. Uprkos smanjenju površina pod pšenicom za 900 hiljada hektara, njena žetva je značajno povećana. Izvršeno je oko 4 miliona tona ječma, što odgovara nivou prošle godine. Rekordnih 4,3 miliona tona uljarica je već požnjeveno, ali žetva je još uvek u toku.
Žetva pamuka je završena, a rod je iznosio 428 hiljada tona (+42% u odnosu na prošlu godinu) sa prosečnim prinosom od 3 tone/ha, ali zahvaljujući kap-po-kap navodnjavanju, prinos na nekim farmama je dostigao 5 tona/ha.
Uvođenje novih poljoprivrednih tehnologija poboljšalo je prinose žitarica. U 60% gazdinstava prinos je bio 1,5-3 t/ha, u 8% - preko 3 t/ha, a nacionalni prosek je dostigao 1,7 t/ha, što je za 5% više nego prošle godine.
Izvoz žitarica u sezoni 2024/25 povećan je za 47% u odnosu na prethodnu sezonu na 13,4 miliona tona zahvaljujući subvencijama za transport, koje su produžene do 1. septembra 2026. godine kako bi se održale visoke stope izvoza.
Počele su isporuke na netradicionalna tržišta prodaje - u Belgiju, Portugal, Norvešku, Veliku Britaniju, Vijetnam, UAE i zemlje Severne Afrike (Maroko, Alžir, Egipat), a nastavljene su i isporuke u Iran, Azerbejdžan, Jermeniju i Gruziju.
Zemlja sprovodi 5 investicionih projekata za duboku preradu žitarica, što će povećati potrošnju za 2,5 miliona tona.
Kapaciteti skladištenja žitarica iznose 30,7 miliona tona, od čega se 13,3 miliona tona nalazi kod preduzeća za prijem žitarica, a 17,4 miliona tona kod poljoprivrednih proizvođača.
Od meke pšenice koja se prenosi na skladištenje, 53% je visokog kvaliteta, 35% je klasifikovano kao klasa 4, a 12% je lošeg kvaliteta.
Zahvaljujući novim sortama i hibridima, Kazahstan će nastaviti da povećava proizvodnju žitarica i uljarica, što će povećati konkurenciju na kineskom tržištu sa Ruskom Federacijom i drugim zemljama, posebno u sektoru uljarica.
U oktobru 2025. godine, Evropska unija, Azija i Afrika ostale su glavne destinacije za izvoz ukrajinskog kukuruza, prema mesečnom izveštaju o trgovini Ministarstva ekonomije „AgroDigest“. EU je činila 52,2% ukupnog izvoza (491.200 tona), dok je 31,9% (300.400 tona) otišlo na azijska tržišta, a 15,9% (149.400 tona) u afričke zemlje.
Italija je bila najveći kupac ukrajinskog kukuruza tokom meseca, uvezavši 263.100 tona (28% ukupnog izvoza) po prosečnoj ceni od 205,6 dolara po toni. Turska je bila druga sa 168.800 tona (17,9%) po ceni od 209,8 dolara/t, a sledi je Južna Koreja, koja je kupila 102.600 tona po ceni od 206,6 dolara/t.
Ostali najveći kupci bili su Holandija (82.800 tona; 200,2 dolara/t), Tunis (60.000 tona; 209,2 dolara/t), Libija (58.000 tona; 203,6 dolara/t), Grčka (47.800 tona; 218,9 dolara/t — najviša cena među uvoznicima), Španija (46.400 tona; 211 dolara/t), Kipar (46.300 tona; 210,4 dolara/t) i Egipat (31.400 tona; 204,8 dolara/t).
Prosečna izvozna cena ukrajinskog kukuruza u oktobru značajno je varirala u zavisnosti od destinacije — od 200,2 dolara/t u Holandiji do 218,9 dolara/t u Grčkoj, što odražava razlike u troškovima logistike, potražnji i preferencijama kvaliteta na različitim tržištima.
Američko tržište soje doživljava snažan spekulativni rast cena u očekivanju kupovine deklarisanih 12 miliona tona soje od SAD od strane Kine.
Juče su novembarske kotacije soje na Čikaškoj berzi porasle za dodatnih 1,8% na 411,4 dolara/t (+5% za nedelju, +9,8% za mesec).
Trgovci nisu reagovali na podatke iz izveštaja o izvoznoj inspekciji, prema kojima je, tokom 24. do 30. oktobra, izvoz soje iz Sjedinjenih Država smanjen za 16,8% u odnosu na prethodnu nedelju na 965 hiljada tona (od čega je 234 hiljade tona isporučeno u Egipat, 138,6 hiljada tona u Italiju), a ukupno je u 2025/26. MG dostigao 7,78 miliona tona, što je 40% niže od prošlogodišnjeg tempa.
Vredi napomenuti da je izjavu o kupovini 12 miliona tona soje dao ministar finansija SAD Skot Besant, ali kineska strana se još nije oglasila o planovima kupovine. S obzirom na politiku Kine, ona neće aktivno kupovati na rastućem tržištu, i može sačekati, imajući dovoljne rezerve brazilske soje. Štaviše, setva soje u Brazilu odvija se pod povoljnim vremenskim uslovima, tako da prognoze za novu žetvu ostaju na rekordnom nivou.
Prema podacima agencije AgRural, zaključno sa 30. oktobrom, u Brazilu je sojom zasejano 47% planirane površine, što je niže od prošlogodišnjeg tempa (54%), ali obilne kiše, koje odlažu setvu, ubrzavaju razvoj useva.
Rastuće svetske kotacije i ograničena ponuda od strane poljoprivrednika podržavaju cene soje u Ukrajini. Tokom nedelje, izvozne cene su porasle za dodatnih 3-5 dolara/t na 398-405 dolara/t ili 17.200-17.400 grivni/t isporučeno u luku, ali potražnja ostaje niska i uglavnom dolazi iz Turske, jer tržišta Egipta i EU aktivno zauzima jeftina američka soja.
Stope izvoza soje iz Ukrajine ostaju izuzetno niske. U 2025/26. godine (1. septembar - 30. oktobar), Ukrajina je izvezla samo oko 300 hiljada tona soje u poređenju sa 918 hiljada tona za isti period prošle godine.
Poljoprivrednici se još nisu navikli na nova pravila izvoza, pa su isporuke po ugovorima o devizama ograničene.
Ovo aktivno koriste prerađivači, koji drže otkupne cene GMO soje na nivou od 16.800-17.500 UAH/t sa isporukom u fabriku.
Pad potražnje i cena sojine sačme se nastavlja u uslovima aktivnog sezonskog povećanja ponude uljane repice i suncokretove sačme, tako da je prerađivačima soje u Ukrajini prilično teško da podignu otkupne cene soje, nemajući mogućnosti za izvoz sojine sačme. Ukoliko se trend pada cena suncokreta u Ukrajini pojača, rast domaćih cena soje može se zaustaviti, posebno u slučaju povlačenja kotacija soje nakon spekulativnog rasta.
Cene u svetskim lukama – 31.10.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Fjučersi soje porasli su na 10,90 dolara po bušelu (što je ekvivalentno oko 401 dolar po metričkoj toni*), što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine, podstaknuti optimizmom oko oporavka kineske potražnje.Ministar finansija SAD Skot Besent objavio je u četvrtak da je Kina – najveći svetski uvoznik soje – pristala da kupi 12 miliona metričkih tona američke soje do januara, te 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine, u okviru šireg trgovinskog sporazuma sa Pekingom.Besent je dodao da se nekoliko zemalja jugoistočne Azije obavezalo na kupovinu dodatnih 19 miliona tona američke soje, iako bez preciznog vremenskog okvira.Američki predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Južnoj Koreji i dogovorili produženje privremenog trgovinskog primirja za još godinu dana, uključujući mere vezane za američke isporuke.Očekuje se da će veći izvoz SAD u Kinu izvršiti pritisak na cene brazilske soje, s obzirom na to da je Kina činila preko 77% brazilskog izvoza soje u periodu januar–septembar 2025. godine.
