Pad cena suncokretovog ulja za isporuku u novembru-decembru i povećanje ponude semena vrše pritisak na domaće tržište, ali vremenski faktor trenutno podržava cene suncokreta u Ukrajini.
Drugu nedelju zaredom, značajne padavine u zapadnim i severnim regionima zaustavile su poljske radove, što je dovelo do lošeg kvaliteta useva i rizika od gubitka prinosa.
Zaključno sa 2. oktobrom, u Ukrajini je obrađeno samo 58,7% površina pod suncokretom - 5,5 miliona tona sa prosečnim prinosom od 1,83 tone/ha, dok je prošle godine na ovaj datum požnjeveno 8 miliona tona (79% površine) sa prinosom od 2,05 tona/ha.
Zbog viška vlage na zapadu zemlje, beleži se povećanje kiselog broja kod suncokreta ubranog nakon kiša - do 4–8%, što podstiče prerađivače da aktivnije otkupljuju već ubrane serije.
Tokom nedelje, cene potražnje za suncokretom u Ukrajini su porasle za 500–1.000 UAH/t, na 27.500–28.000 UAH/t ili 580–600 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku.
Usred kašnjenja u isporukama i zabrinutosti zbog smanjene žetve, cene suncokretovog ulja nastavljaju da rastu, za 10–20 dolara/t, na 1.200–1.210 dolara/t za isporuku lukama u oktobru. Poređenja radi, ruska nafta se drži na 1.170–1.180 dolara/t FOB.
Cene suncokretovog ulja za isporuku u Indiju porasle su na 1.290-1.300 dolara/t CIF Mumbaj, pružajući dodatnu podršku tržištu. Istovremeno, cene palminog i sojinog ulja ostaju stabilne na oko 1.050 dolara/t i 1.150 dolara/t, respektivno, što može ograničiti dalji rast cena suncokretovog ulja u narednim nedeljama.
Prema podacima Ministarstva ekonomije, zaključno sa 3. oktobrom, u Ukrajini je već ožvršeno 65% useva, od čega je ubrano 31,5 miliona tona žitarica, uključujući:
pšenica — 22,5 miliona tona (100% površine) sa prinosom od 4,5 tona/hektaru,
ječam — 5,3 miliona tona (100% površine) sa prinosom od 3,96 tona/ha,
grašak — 626,6 hiljada tona (100% površine) sa prinosom od 2,36 tona/hektaru,
kukuruz — 2 miliona tona (10% površine) sa prinosom od 5,08 tona/hektaru.
Prema podacima kompanije ASAP Agri, akumulirane količine kukuruza su trenutno uporedive sa izvozom kukuruza iz Ukrajine u oktobru prošle godine (1,9 miliona tona) i značajno premašuju oktobarske isporuke iz 2023. godine (1,1 milion tona), što ukazuje na odsustvo stvarnog deficita žitarica na domaćem tržištu. Prošle godine, vrhunac izvoza je pao na period novembar-januar.
Takođe, navedenog datuma, ubrana je sledeća količina uljarica:
uljana repica — 3,3 miliona tona (101% površine) sa prinosom od 2,6 tona/hektaru,
soja — 2,2 miliona tona (46% površine) sa prinosom od 2,22 tone/hektaru,
suncokret — 5,5 miliona tona (58,7% površine) sa prinosom od 1,83 tone/hektaru.
Iskopano je 2,4 miliona tona šećerne repe sa 25% površine sa prinosom od 48,5 tona/hektaru.
Obilne kiše koje su se nastavile u Ukrajini prošle i ove nedelje dodatno će odložiti žetvu i mogu dovesti do gubitka kvaliteta i prinosa.
Najnovija prognoza FAO-a za globalnu proizvodnju žitarica u 2025. godini povećana je ovog meseca za 10,1 milion tona (0,3 procenta), čime je ukupna proizvodnja dostigla 2.971 milion tona. Povećanje odražava revizije naviše prognoza proizvodnje za sve useve, a prednjače pšenica, kukuruz i pirinač (po redosledu veličine). Na ovom nivou, svetska proizvodnja žitarica je 3,8 procenata veća u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja najveći godišnji rast od 2013. godine.
Svetska proizvodnja pšenice se prognozira na 809,7 miliona tona u 2025. godini, što je povećanje od 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec i sada je 1,3 odsto iznad proizvodnje u 2024. godini. Veći deo ovogodišnjeg povećanja povezan je sa Australijom, gde su povoljne kiše u julu i avgustu, nakon sušnog početka sezone u nekim delovima zemlje, povećale očekivanja prinosa i podigle prognozu proizvodnje za 2025. godinu na nivo koji je sada u skladu sa petogodišnjim prosekom. Prognoze za Evropsku uniju i Rusku Federaciju su takođe povećane zbog jačih prinosa. Globalna proizvodnja krupnih žitarica u 2025. godini prognozira se na 1.605 miliona tona, što je povećanje od 0,3 odsto u odnosu na prošlomesečnu brojku i sada je 91,7 miliona tona više od rezultata u 2024. godini. Najnovija revizija naviše je uglavnom rezultat veće prognoze u Brazilu, povezane sa boljim nego očekivanim prinosima. Proizvodnja kukuruza je takođe povećana za Kinu (kopno), na osnovu novoobjavljenih zvaničnih podataka, i za Sjedinjene Američke Države, vezana za veću površinu koja je nadmašila istovremeno malo smanjenje prinosa. Sa 427,1 milionom tona, proizvodnja kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla bi rekordan nivo i činila bi jednu trećinu globalne proizvodnje, što je najveći udeo u globalnoj proizvodnji kukuruza od 2016. godine. Ova povećanja nadoknadila su smanjenja prognoza proizvodnje u Evropskoj uniji, gde je suvo i vruće vreme smanjilo očekivanja prinosa, i u Meksiku, gde nedavni zvanični podaci ukazuju na manju površinu od očekivane. Prognoze za globalnu proizvodnju ječma i sirka u 2025. godini takođe su neznatno povećane ovog meseca, uglavnom odražavajući poboljšane izglede u Australiji. Što se tiče pirinča, FAO je privremeno snizio svoju prognozu proizvodnje za Pakistan za 0,6 miliona tona (mleveno), zbog jakih poplava u Pendžabu, vodećoj provinciji proizvođaču pirinča u zemlji. Međutim, ovo smanjenje je nadmašeno povećanjem očekivanja proizvodnje za Indiju od 1,6 miliona tona, gde se izveštava o snažnom tempu sadnje useva Harif, uprkos nekim izazovima koje predstavljaju manjkave kiše u nekim istočnim i severoistočnim državama i poplave u severozapadnim oblastima. Kao rezultat ovih promena i raznih drugih manjih izmena, sada se predviđa da će svetska proizvodnja pirinča dostići rekordnih 556,4 miliona tona (mleveno) u 2025/26. godini, što je povećanje od 1,0 milion tona u odnosu na očekivanja iz septembra i podrazumeva godišnje povećanje od 1,2 procenta.
Očekuje se da će FAO prognoza za svetsku potrošnju žitarica u sezoni 2025/26. dostići rekordni nivo od 2.930 miliona tona, nakon revizije naviše za 8,1 milion tona od septembra. Sa 1.575 miliona tona, prognoza za ukupnu potrošnju krupnih žitarica u sezoni 2025/26. je veća za 7,2 miliona tona od prethodnog izveštaja i 33,8 miliona tona (2,2 procenta) veća od nivoa iz 2024/25. Ovomesečna revizija naviše uglavnom odražava veću upotrebu kukuruza i ječma u stočnoj hrani i u industrijske svrhe. Prognozira se da će obilne zalihe kukuruza biti usmerene na stočnu hranu kod vodećih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, kao i u zemljama uvoznicama kao što su Egipat i Meksiko. Potrošnja pšenice u sezoni 2025/26. takođe se očekuje na rekordnom nivou od 804,2 miliona tona, pri čemu se očekuje porast i upotrebe hrane i ljudske potrošnje, što je u skladu sa rastom stanovništva, pri čemu je potrošnja hrane po glavi stanovnika uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Prognozira se da će svetska potrošnja pirinča dostići istorijski maksimum od 550,8 miliona tona u 2025/26. godini, što je malo promenjeno u odnosu na očekivanja iz septembra i povećanje od 2,0 procenta u odnosu na 2024/25. godinu.
Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2026. godine revidirana je naviše za 1,6 miliona tona u odnosu na prethodnog meseca na 900,2 miliona tona, s tim da su naviše revidirane pšenica i pirinač, dok su prognoze za krupna žitarica blago smanjene. Očekuje se da će zalihe pšenice porasti za 2,4 miliona tona u odnosu na početne nivoe, uz izvesno povećanje kod glavnih proizvođača kao što su Kanada i Ruska Federacija nakon velikih žetvi. Očekuje se da će se zalihe kukuruza oporaviti uglavnom zbog akumulacija kod glavnih proizvođača Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, dok bi zalihe u Evropskoj uniji mogle da se smanje kako se prognoze proizvodnje smanjuju, a očekuje se da će upotreba stočne hrane rasti. Od ostalih krupnih žitarica, očekuje se da će zalihe ječma, sirka i raži ostati stabilne. Očekuje se da će globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica u 2025/26. godini ostati gotovo nepromenjen u odnosu na prošlu sezonu na 30,6 procenata, što i dalje ukazuje na dobre izglede za ponudu u novoj sezoni. Nakon povećanja za 1,1 milion tona na 215,6 miliona tona, FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju 2025/26. tržišne godine i dalje sugeriše da bi svetske rezerve pirinča mogle dostići rekordno visok nivo, održavane akumulacijama u zemljama izvoznicama i uvoznicama pirinča.
Najnovija prognoza FAO-a za svetsku trgovinu žitaricama u 2025/26. godini povećana je za 3,7 miliona tona na 497,1 milion tona ovog meseca, što ukazuje na povećanje od 2,5 odsto (12,0 miliona tona) u odnosu na nivo iz 2024/25. godine. Prognozira se da će svetska trgovina pšenicom (jul/jun) porasti za 4,9 odsto (9,5 miliona tona) u 2025/26. godini na 202,1 milion tona, što je povećanje od 1,2 miliona tona u odnosu na prognozu prošlog meseca. Niži izvozni izgledi u Evropskoj uniji, koji odražavaju spor tempo primećen u prvom kvartalu, nadmašeni su revizijama naviše za izvoz iz Australije, zbog obilnih zaliha nakon velike žetve, i Sjedinjenih Američkih Država zbog konkurentnih cena i kontinuirane jake potražnje iz Iraka i Turske. Trgovina krupnim žitaricama je takođe porasla za 2,9 miliona tona nakon revizija naviše za ječam i sirak, dok se očekuje da će globalna trgovina kukuruzom, sa 189,9 miliona tona, biti blizu nivoa iz sezone 2024/25, jer zemlje uvoznice koriste obilne zalihe i niske cene. Početak sezone 2025/26. doneo je snažnu potražnju za krupnim žitaricama iz Evropske unije, Meksika i Turske, dok je kupovina iz Kine i dalje niska. Prognozira se da će međunarodna trgovina pirinčem u 2026. godini (januar-decembar) iznositi 60,1 milion tona, što je manje od revidirane prognoze od 61,2 miliona tona za 2025. godinu. Očekuje se da će godišnje smanjenje od 1,8 procenata biti vođeno potražnjom, jer bi obilne raspoloživosti zbog dobrih lokalnih žetvi i velikih kupovina u 2025. godini mogle dovesti do drugog godišnjeg smanjenja azijskog uvoza, a istovremeno bi donekle olakšale kupovine iz afričkih zemalja
Cene kukuruza u Ukrajini padaju pod pritiskom pada kotacija na berzi ali i pozadini nove žetve
Cene u svetskim lukama – 26.09.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Zrenje kukuruza u Ukrajini ove sezone kasni za 2-3 nedelje, a hladni talas i moguće padavine krajem septembra mogu odložiti masovnu žetvu kukuruza za kasniji datum. Ovo i dalje brine trgovce koji su prodali značajne pošiljke za izvoz sa isporukom u septembru i oktobru.
Proizvođači aktivno beru suncokret i soju, pokušavajući da završe posao pre kiša kako ne bi izgubili žetvu, pa ne prodaju aktivno, što doprinosi rastu cena.
Izvozne cene kukuruza su porasle za 200-400 UAH/t nedeljno na 9650-9900 UAH/t ili 205-210 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora, iako su neki trgovci nudili cene i do 212-215 dolara/t za velike količine i super brzu isporuku u septembru.
Kako se žetva povećava i ponuda kukuruza povećava, cene se stabilizuju, jer još uvek nemaju faktore za dalji rast usred sve veće konkurencije.
U finansijskoj 2024/2025. godini, Turska je postala najveći kupac ukrajinskog kukuruza, uvezavši 5,5 miliona tona proizvoda. Trenutno je uloga Turske kao jednog od ključnih uvoznika ukrajinskog kukuruza dovedena u pitanje. Tržišni stručnjaci sugerišu da bi, na pozadini oporavka žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji, ruski prodavci mogli da povrate deo turskog tržišta, smanjujući prisustvo Ukrajine.
Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu ostali su praktično nepromenjeni tokom nedelje, trgujući se po ceni od 167 dolara/t (+2,9% na mesečnom nivou), ignorišući povećanje prognoza proizvodnje u SAD na rekordni nivo.
Vruće i suvo vreme u kukuruznom pojasu SAD, prognozirano za narednih 7-10 dana, ubrzaće žetvu i povećati ponude kukuruza na svetskom tržištu, povećavajući sezonski pritisak na cene.
Vredi napomenuti da su novembarski fjučersi kukuruza na Pariskoj berzi pali za 1,9% na 186,25 evra/t ili 219 dolara/t (-2% na mesečnom nivou) tokom nedelje, uprkos prognozama smanjenog roda kukuruza u EU. Glavni razlog za to je povećanje roda pšenice na rekordan nivo, što će joj omogućiti da zameni kukuruz za ishranu.
Padavine u Brazilu su počele ranije, što doprinosi aktivnoj setvi prvog useva kukuruza i akumulaciji vlage za ranu setvu soje, kao i stvaranju uslova za setvu drugog useva kukuruza u optimalnom roku.
Odluka argentinske vlade da privremeno ukine izvozne carine na poljoprivredne proizvode povećala je neizvesnost na tržištima biljnog ulja, jer sezonsko povećanje globalne ponude suncokretovog i uljane repice pogoršava aktivna prodaja sojinog i suncokretovog ulja iz Argentine sa značajnim popustima.
Prvi su reagovali oktobarski fjučersi za palmino ulje na berzi Bursa u Maleziji, koji su juče pali za 2,3% na 4.343 ringita/t ili 1.035 dolara/t nakon skoro 5 nedelja stabilnosti cena. Na berzi Dalijan, najaktivniji ugovor za sojino ulje pao je za 3,14%, a za palmino ulje CPO1 pao je za 2,92%.
Fjučersi sojinog ulja za decembar na Čikaškoj berzi pali su za 6,6% na 1.099 dolara/t (-10% mesečno) tokom nedelje zbog nedostatka izvoznih izgleda u Kinu i neizvesnosti oko politike američke administracije o kvotama za proizvodnju biodizela za 2026-27. godinu.
Tokom nedelje, cene sojinog ulja u Brazilu pale su za 35-40 dolara/t na 1.105-1.110 dolara/t FOB, a na kineskoj berzi u Dalijanu – za 10 dolara/t na 1.177-1.180 dolara/t.
Vest da je Kina ugovorila oko 500.000 tona argentinske soje odmah nakon što je Argentina ukinula carine dodatno će povećati pritisak na cene soje i sojinog ulja i smanjiti potražnju za sojom iz Brazila i SAD.
U Ukrajini, cene potražnje za suncokretovim uljem ostaju na visokom nivou od 1.170-1.190 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora, ali ponuda raste, a kupci se opreznije smanjuju, jer su cene ruske nafte pale za dodatnih 15-20 dolara/t na 1.160-1.165 dolara/t FOB za nedelju dana.
Cene suncokretovog ulja za isporuku u Indiju u septembru-oktobru ostaju na 1.275-1.288 dolara/t C&F zbog kašnjenja u isporukama nove žetve iz regiona Crnog mora, ali pod pritiskom značajne ponude iz Argentine u oktobru, može se očekivati pad cene.
COCERAL, Evropsko trgovinsko udruženje za žitarice, mahunarke i uljarice, stočnu hranu i druge poljoprivredne sirovine, objavilo je novu prognozu za evropsku proizvodnju žitarica u 2025. godini, znatno veću od junske procene. Očekuje se da će prinosi pšenice i ječma biti rekordni, dok je prognoza za kukuruz znatno smanjena.
U poređenju sa junskim procenama, prognoza žetve žitarica za EU-27 i Veliku Britaniju povećana je sa 300,7 na 306,8 miliona tona, što će značajno premašiti brojku za 2024. godinu (279,1 milion tona).
Prognoza proizvodnje pšenice (isključujući tvrde sorte) povećana je sa 143,1 na rekordnih 147,4 miliona tona (125,6 miliona tona u 2024/25. godine), jer su povoljni vremenski uslovi u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i jugoistočnoj Evropi doveli do boljih od očekivanih prinosa.
Prognoza proizvodnje ječma povećana je sa 59,2 na 63,8 (57,5) miliona tona, što je čini drugom najvećom u poslednjih 10 godina.
Prognoza proizvodnje uljane repice povećana je sa 20 na 21,6 (17,9) miliona tona zbog boljeg nego očekivanog roda na severozapadu EU, posebno u Francuskoj.
Istovremeno, prognoza proizvodnje kukuruza je smanjena sa 60,6 na 56,7 (60,2) miliona tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova u jugoistočnim regionima EU.
U svom mesečnom izveštaju objavljenom 18. septembra, Međunarodni savet za žitarice (IGC) povećao je prognozu proizvodnje svih žitarica (pšenice i stočnog žita) u 2025/26. godine za 8 miliona tona u poređenju sa procenama iz avgusta, što bi bilo 87 miliona tona ili 4% više nego prošle sezone.
Zahvaljujući rekordnoj žetvi od 2,412 milijardi tona, po prvi put u istoriji, ukupna ponuda žitarica će dostići rekordnih 3 milijarde tona, uprkos neuobičajeno niskim početnim zalihama.
Prema procenama IGC-a, proizvodnja pšenice u 2025/25. godine iznosiće 819 miliona tona, što će premašiti proizvodnju iz 2024/25. godine za 2,5%, a proizvodnja kukuruza biće 1,297 milijardi tona, što će premašiti žetvu prošle sezone za 5%.
Očekuje se da će ukupna trgovina žitaricama porasti za 15 miliona tona u poređenju sa prethodnom sezonom na 438 miliona tona, što bi bila druga najveća brojka u istoriji.
Globalna potrošnja žitarica će takođe dostići rekordnih 2,395 miliona tona, što je 4,2 miliona tona iznad avgustovske prognoze. U poređenju sa prethodnom sezonom, očekuje se da će se potrošnja povećati za 50,1 milion tona, uključujući povećanje za hranu, stočnu hranu i industrijske svrhe.
Prognoza svetskih zaliha žitarica povećana je za 9 miliona tona na 606 miliona tona, što će premašiti pokazatelj za 2024/25. godinu za 17 miliona tona, a posebno za završne zalihe pšenice - za 6 miliona tona na 270 miliona tona, što odgovara nivou prošle sezone.
Prema podacima IGC-a, globalna proizvodnja soje ostaće stabilna na 429 miliona tona, jer rast u Južnoj Americi nadoknađuje pad u drugim delovima zemlje.
„Međutim, očekuje se da će ukupna potrošnja soje porasti za 3% u odnosu na prethodnu godinu, jer segmenti stočne hrane, hrane i industrije povećavaju kapacitet prerade“, saopštio je IGC. „Nakon snažnog povećanja prošle godine, zalihe bi mogle biti smanjene. Prognozira se rekordni obim trgovine od 185 miliona tona, uz podršku jače potražnje u Aziji.“
Međunarodna stručna konferencija takođe predviđa da će globalna proizvodnja pirinča dostići rekordnih 544 miliona tona, „sa trendovima rasta stanovništva koji vode do novog vrhunca u potrošnji“. Trgovina pirinčem će rasti za 2% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu će Indija činiti 40% ukupne trgovine.
Indeks cena žitarica i uljarica IGC-a praktično se nije promenio u odnosu na prošlog meseca, pao je za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Cene pirinča pale su za 33% u tom periodu, nadoknađujući povećanje cena kukuruza i ječma.
