Osvrt na tržište 29.05.2024. - voće i povrće. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Rusko Ministarstvo poljoprivrede planira da uvede federalni režim vanrednih situacija zbog majskih mrazeva, koji su doveli do masovnog propadanja useva u ključnim crnozemnim regionima zemlje.
Ovo je u ponedeljak, 27. maja, saopštila šefica agencije Oksana Lut. Prema njenim rečima, uslovi vanrednog režima, koji će poljoprivrednim preduzećima omogućiti da dobiju obeštećenje od osiguranja, „još nisu utvrđeni“ (citiraju RIA Novosti).
Prema procenama Ruskog žitnog saveza, prolećni mrazevi, koji su pogodili useve u 23 regiona Rusije, lišiće ruske poljoprivrednike za 18 miliona tona žetve žitarica: do kraja godine žetva bi mogla da iznosi 129 miliona tona, iako početna prognoza dostigla je 142-147 miliona tona.
„Pogođeno je ukupno 1,5 miliona hektara zasejanih površina, rekao je Arkadij Zločevski, šef RGU, na konferenciji za novinare u ponedeljak. Ove kasne povratne mrazeve nismo imali više od 100 godina. Gubici su već prilično značajni“, požalio se on.
Prema procenama RGU, samo 60% površina pogođenih vremenskim prilikama podleže ponovnom zasejanju, ili oko 900 hiljada hektara. „Mrazevi su kasnili i praktično nema vremena za ponovnu setvu. Ako dođe do ponovne setve, to znači kasnu žetvu i zavisi od prolaznih uslova tokom žetvenih radova, možda ćemo propustiti više, deo useva će proći pod snegom“, požalio se Zločevski.
Regionalni režim vanredne situacije zbog mraza već je uveden u osam regiona Rusije. Među njima su Lipecka, Voronješka, Tambovska, Volgogradska i Orlovska oblast. Mrazevi su zahvatili i druge velike poljoprivredne regione – od Kurska i Rostova do Saratovske i Penzenske oblasti, ali je najteža situacija u Voronješkoj i Volgogradskoj oblasti, kaže Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za agrarnu tržišnu konjukturu (IKAR).
Prema prognozi IKAR-a, žetva glavne kulture – pšenice – mogla bi pasti na 81,5 miliona tona, što je skoro 12 miliona tona ispod prvobitnih procena. Više nije moguće ponovo zasejati pšenicu, pesimista je Rilko.
Problem nije samo u mrazima, već iu činjenici da su agrari nastojali da uštede na sredstvima za zaštitu bilja – to je dovelo do kritičnog uticaja lošeg vremena na useve, kaže Andrej Sizov, generalni direktor Sovecon-a.
Prema njegovim rečima, posledica vremenske krize biće niz bankrota poljoprivrednih proizvođača, koji su već pogođeni izvoznim carinama, a potom i preraspodela zemljišta. „Ruski agrari su imali prilično veliku marginu sigurnosti, na kojoj su postavljene rekordne žetve u poslednje dve godine, ali posledice uvođenja dažbina počinju da stupaju na snagu“, kaže Sizov.
U ponedeljak su američke berze zatvorene povodom obeležavanja Dana sećanja, dok su cene pšenice nastavile naglo da rastu na pariskoj berzi zbog prognoza smanjene žetve u Ukrajini, Africi i Rusiji.
Prema monitoringu MARS-a od 27. maja, suša u zapadnoj severnoj Africi, posebno u Maroku i severozapadnom Alžiru, dovešće do oštrog pada prinosa pšenice, što će povećati potrebu za uvozom.
septembarski fjučers pšenice na pariskom Euronextu juče je porastao za skoro 3% na 14-mesečni maksimum od 269 €/t ili 292,6 $/t (+4,9% za nedelju, +14,3% za mesec).
Trgovci su zabrinuti zbog prognoza pada proizvodnje pšenice u Ukrajini i Rusiji, pa još nisu odgovorili na povećanje prinosa pšenice u EU u 2024. godini prema procenama stručnjaka MARS-a na 5,71 t/ha u odnosu na 5,65 t/ha na prosek za 5 godina.
Analitičari IKAR-a su četvrti put za mesec dana snizili prognoze ruske žetve žitarica u 2024. godini sa 132 na 129,5 miliona tona, uključujući pšenicu – sa 83,5 na 81,5 miliona tona zbog gubitaka od mraza u centralnim regionima i Volgogradskoj oblasti, tj. kao i manjak padavina u Evropi, posebno na jugu. Procena izvoza žitarica u 2024/25. smanjena je sa 57 na 55,5 miliona tona, uključujući i pšenice sa 45 na 44 miliona tona.
Stručnjaci UGA su snizili prognozu proizvodnje žitarica i uljarica u Ukrajini 2024. godine za 1,5 miliona tona na 74,6 miliona tona (82,8 miliona tona u 2023.), uključujući pšenicu za 0,9 miliona tona na 19,1 miliona tona (23,1 miliona tona u 23,1 miliona tona). Shodno tome, izvoz žitarica će se smanjiti sa 53,2 miliona tona na 43,5 miliona tona, uključujući pšenicu sa 17,5 miliona tona na 13 miliona tona.
Izvozne otkupne cene u Ukrajini nastavljaju da rastu prateći dolar i već su dostigle 200-205 $/t ili 9200-9400 UAH/t za mlevenu pšenicu i 190-192 $/t ili 8500-8600 UAH/t za stočnu pšenicu sa isporukom do crnomorskih luka.
Predviđene za naredne dane padavine u Ukrajini i na jugozapadu Rusije poboljšaće potencijal useva, što će zaustaviti rast cena.
Osvrt na tržište 28.05.2024. - žitarice i uljarice. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište 28.05.2024. - repromaterijal. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište 28.05.2024. - komponente za stočnu hranu. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Osvrt na tržište 28.05.2024. - stoka. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Prema podacima berze žita u Buenos Ajresu, zaključno sa 23. majom, u Argentini je požnjeveno 17,4 miliona tona kukuruza sa 2,12 miliona hektara ili 28,2% planirane žetvene površine sa prosečnim prinosom od 8,19 tona/ha.
Eksperti na berzi primećuju da su stope žetve kukuruza najmanje 6 nedelja iza petogodišnjeg proseka, a prinosi se u velikoj meri razlikuju po regionima.
Takođe, navedenog datuma pokošeno je 41,29 miliona tona soje sa 13,24 miliona hektara ili 77,9% površina planiranih za žetvu sa prosečnim prinosom od 3,12 tona/ha.
Stručnjaci berze za sada održavaju prognozu žetve kukuruza u 2023/24. godini na nivou od 46,5 miliona tona, što će premašiti cifru iz prethodne sezone za 9,5 miliona tona.
Institut za tržišne uslove poljoprivrede (IKAR) po četvrti put ove godine snizio je prognozu žetve žitarica. Prema rečima generalnog direktora IKAR-a Dmitrija Rilka, prognoza žetve svih žitarica smanjena je sa 132 miliona na 129,5 miliona tona, uključujući pšenicu sa 83,5 miliona na 81,5 miliona tona.
Procena izvoza žitarica u novoj poljoprivrednoj godini (jul 2024-jun 2025) smanjena je na 55,5 miliona tona sa 57 miliona tona, uključujući pšenicu – na 44 miliona tona sa 45 miliona tona.
Razlozi pada su, prema Rilku, veliki gubici od mraza u centralnim regionima i Volgogradskoj oblasti, nedostatak kiše u većem delu evropskog dela zemlje, posebno na najproduktivnijem jugu.
Rusija je 2023. godine požnjela 144,9 miliona tona žitarica, uključujući 92,8 miliona tona pšenice.
