Tokom proteklih 16 meseci od pokretanja druge faze agrarne reforme u Ukrajini, po ugovorima o kupoprodaji kupljeno je 148.000 zemljišnih parcela za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju ukupne površine 442,7 hiljada hektara. O tome je izvestio ministar agrarne politike i hrane Ukrajine Vitalij Kovalь u svojoj kolumni na Liga.net.
„S obzirom na to da je ukupna površina zemljišta za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju u Ukrajini 24,9 miliona hektara, od otvaranja tržišta zemljišta za pravna lica, ona su kupila samo 1,77% ukupne površine takvog zemljišta. To jest, nije potvrđena zabrinutost da će povećanje limita za kupovinu zemljišta u jedne ruke dovesti do masovne kupovine zemljišta od strane velikih igrača i mali poljoprivrednici neće imati pristup tržištu“, napomenuo je on.
Ministar je takođe napomenuo da je od zemljišta za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju otuđenog po osnovu ugovora o kupoprodaji, počev od 1. januara 2024. godine, od strane pravnih lica kupljeno samo 39,2 hiljade parcela ukupne površine 120,05 hiljada hektara, što je iznosilo 27,1% ukupne površine komercijalnog zemljišta otuđenog po osnovu ugovora o kupoprodaji.
Samo jedno pravno lice u Ukrajini približilo se granici od 10 hiljada hektara „u jednim rukama“ (DOO „Zemeljni kraj“ kupio je oko 9 hiljada hektara zemljišta za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju).
Pored toga, otvaranje tržišta je pozitivno uticalo na cenu zemljišta. Ako je u decembru 2023. godine prosečna cena jednog hektara bila 38,8 hiljada UKH, onda je u martu 2025. godine porasla za 37% na 53,1 hiljadu UKH. Ovo povećava prihode vlasnika zemljišta koji su odlučili da prodaju svoje parcele, a takođe proširuje mogućnosti za kreditiranje poljoprivrednika uz zalog zemljišta.
„Dakle, može se tvrditi da se pristup otvaranju tržišta zemljišta pokazao uspešnim i uravnoteženim. Tokom prošle godine, samo 0,48% zemljišta za komercijalnu poljoprivrednu proizvodnju prešlo je u vlasništvo preduzeća i oko dve hiljade pravnih lica je zaključilo ugovore. To znači da mehanizam funkcioniše – i otvaranje tržišta nije zatvorilo put do zemljišta za male i srednje poljoprivrednike, već je stvorilo nove mogućnosti za skaliranje njihovih aktivnosti“, primetio je V. Kovalь.
Fjučersi kukuruza nove žetve započeli su nedelju u padu usred prilično pozitivnih vremenskih prognoza i uslova za setvu kukuruza u Južnoj Americi, SAD i Evropi.
Oštar pad cena pšenice nove žetve od 1,7-2,8% takođe vrši pritisak na cene kukuruza, pri čemu su decembarski fjučersi u Čikagu juče pali za 1% na 175,6 dolara/t i trgovali su se 6 dolara/t jeftinije od stare žetve.
Prema nedeljnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD, zaključno sa 25. majem, 87% planirane površine u SAD je zasejano kukuruzom, što je 2% više od petogodišnjeg proseka, sadnice su dobijene na 67% površina (60% u proseku), a 68% useva je u dobrom ili odličnom stanju.
Prema podacima izvoznih inspekcija, tokom perioda od 15. do 22. maja, izvoz kukuruza iz SAD je smanjen za 20,7% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,4 miliona tona, a ukupno za sezonu (od 1. septembra) iznosio je 46,98 miliona tona (od prognoze USDA od 66 miliona tona), što je 29,2% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Brazil je završio prvu žetvu kukuruza i započeo drugu žetvu kukuruza safrinja, koji je trenutno ožnjeven na 0,9% površine. Kiše su se vratile u centralne regione, poboljšavajući stanje useva i podižući prognoze žetve.
Lokalna agencija Datagro povećala je svoju prognozu ukupne žetve kukuruza u Brazilu za 2024/25. godinu za milion tona, na 132,7 miliona tona, što je premašilo majsku procenu Ministarstva poljoprivrede SAD od 130 miliona tona.
Nakon dugotrajnih padavina, u Argentini je u naredne 2 nedelje uspostavljeno suvo i toplo vreme. Ovo će ubrzati žetvu kukuruza, koji je zaključno sa 20. majem ožnjeven na samo 39% površine sa prosečnim prinosom od 8,07 t/ha. Lokalna berza žitarica ostavila je prognozu proizvodnje kukuruza na 49 miliona tona, dok je Ministarstvo poljoprivrede SAD procenilo proizvodnju na 50 miliona tona u maju.
Forvardne cene za kukuruz nove rode u Ukrajini pale su sa 205-208 dolara/t na 195-200 dolara/t zbog povoljnih vremenskih uslova u Ukrajini i EU.
Tokom protekle nedelje, Ukrajina je dobila mesečnu količinu padavina, a sledeće nedelje se očekuje porast temperature i dodatne padavine, što će doprineti dobrom klijanju i žetvi od preko 30 miliona tona.
Prema podacima egipatskog Ministarstva poljoprivrede, pšenica u zemlji je požnjevena na 98% planirane površine ili 1,26 miliona hektara, a ukupna žetva mogla bi da iznosi 10 miliona tona. Štaviše, na domaćem tržištu je već kupljeno 3,2 miliona tona pšenice nove žetve za državne rezerve.
Egipatske vlasti su izdale neophodne direktive kako bi se olakšao proces snabdevanja, pružila tehnička podrška poljoprivrednicima, minimizirali gubici nakon žetve i podstakla mehanizacija poljoprivrede.
Trenutno, Egipat zadovoljava oko 56% svoje domaće potražnje za pšenicom sopstvenom proizvodnjom.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, u 2025/26. godine, Egipat će ubrati 9,3 miliona tona pšenice sa 1,43 miliona hektara zemljišta, što će odgovarati petogodišnjem proseku i neznatno premašiti žetvu iz 2024. godine (9,2 miliona tona).
Međutim, zahvaljujući povećanim površinama za setvu i poboljšanim prinosima, ukupna proizvodnja ove godine mogla bi da premaši rekordnih 9,85 miliona tona.
Podsetimo se da je Egipat najveći svetski uvoznik pšenice, kupujući 12-13 miliona tona žitarica svake godine. Štaviše, obim državnih kupovina se u poslednje vreme smanjuje, a privatne kompanije se sve više bave uvozom.
U petak je predsednik Tramp tvitovao da „preporučuje 50% direktne carine na robu iz Evropske unije, koje bi stupile na snagu 1. juna 2025. godine“, optužujući EU za nepravednu trgovinsku politiku, uključujući PDV, necarinske barijere, manipulaciju valutama, kazne za američke korporacije i „neosnovane tužbe“. Rekao je da to dovodi do godišnjeg trgovinskog deficita SAD sa EU od preko 250 milijardi dolara.
Nakon toga, evropski berzanski indeksi su pali za 1-1,6%, američki za 0,6-1%, fjučersi pšenice u Parizu za 1,3%, a fjučersi kukuruza za 2,7% u očekivanju moguće zabrane izvoza.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je u subotu sa američkim predsednikom Trampom, rekavši da je razgovor bio „dobar“.
„EU i SAD imaju najznačajniji i najbliži trgovinski odnos na svetu. Evropa je spremna da brzo i odlučno pokrene pregovore. Potrebno nam je vreme do 9. jula da postignemo dobar dogovor“, rekla je ona.
U nedelju u 18:15, Tramp je tvitovao da je nakon razgovora sa Ursulom fon der Lajen odložio uvođenje tarifa do 9. jula.
Prema podacima Evropske komisije, SAD su najveći trgovinski partner EU, obezbeđujući preko 20% celokupnog izvoza EU, koji je 2024. godine iznosio 530 milijardi evra.
Ekonomsko modeliranje sprovedeno u aprilu pokazalo je da bi carine od 25% smanjile BDP EU za 0,2%, ali bi se ova brojka povećala na 0,5% ako bi se uvele carine od 50%.
Nemačka, Irska, Italija i Francuska su vodeći evropski izvoznici. One prodaju SAD mašinama i vozilima u vrednosti od preko 200 milijardi evra, hemikalijama u vrednosti od 160 milijardi evra i hrani i pićima u vrednosti od 25 milijardi evra.
U sezoni 2025/26. proizvodnja ječma u Ukrajini će se smanjiti, tako da proizvođači očekuju rast cena, ali će tržište ostati pod pritiskom zbog povećane globalne proizvodnje stočnog žita.
U Ukrajini će smanjenje površina pod setvom i negativni vremenski faktori značajno smanjiti proizvodnju ječma u sezoni 2025/26, smatraju stručnjaci poljoprivredne zadruge PUSK, osnovane u okviru Sveukrajinskog agrarnog saveta (VAR).
Očekuje se da će žetva biti 5,1-5,3 miliona tona, što je 40% ispod nivoa proizvodnje pre rata. Ovo će smanjiti ponudu na početku sezone, na šta cene reaguju postepenim rastom.
Istovremeno, potražnja za ukrajinskim ječmom raste, posebno iz Kine, koja se vraća na tržište, i iz zemalja Južne Evrope. Kina je već ugovorila 500 hiljada tona ukrajinskog ječma za isporuku u julu-avgustu, a kupci iz Evrope, posebno iz Španije i Italije, takođe intenziviraju svoje kupovine. S obzirom na smanjenje proizvodnje, trgovci pokušavaju da unapred kupe potrebne količine.
Stručnjaci očekuju rast cena ječma u drugoj polovini godine, posebno ako se žetva pokaže manjom od predviđene. „Na početku sezone, cene će biti 200-205 dolara/t isporučeno u luku, a u decembru-januaru mogu dostići 230-240 dolara/t zbog ograničene ponude kvalitetnog ječma“, smatra VAR.
Vredi napomenuti da je proizvodnja ječma u Ukrajini opadala u poslednjih 10 godina zbog smanjenja izvozne potražnje i cena, jer glavni svetski uvoznici, posebno Kina, povećavaju upotrebu stočnog brašna koje se takođe pravi od kukuruza, brašna i drugih žitarica.
Ako je Ukrajina ranije želala 8-9 miliona tona ječma, onda je 2023. godine žetva iznosila 5,8 miliona tona, a 2024. godine - 5,7 miliona tona, a izvoz je bio 2,36 i 2,3 miliona tona, respektivno.
U marketingovoj 2024/25. godini izvozne cene ječma bile su 10-15 dolara/t niže nego za stočno pšenicu i kukuruz, a na početku sezone iznosile su 160-170 dolara/t CPT, a u martu-aprilu (kada su trgovci zaključivali ugovore) porasle su na 220-225 dolara/t, dok su cene stočnog kukuruza dostigle 243-245 dolara/t.
Prognoze o povećanju svetske proizvodnje kukuruza u 2025/26. godišnjoj sezoni na rekordan nivo ograničiće rast cena ječma. Na primer, terminske cene za kukuruz trenutno iznose 200-205 dolara/t, a za ječam - 185-190 dolara/t.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, globalna proizvodnja stočnog žita u 2025/26. godini porasti će na rekordnih 1.549 miliona tona (1.502 miliona tona u 2024/25. godini i 1.507 miliona tona u 2023/24. godini).
Prvi pregled globalnih izgleda za pšenicu za sezonu 2025-26. godine, koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Država, ukazuje na veću proizvodnju, kako širom sveta tako i među glavnim izvoznicima, povećanu domaću potrošnju i povećanu međunarodnu trgovinu u poređenju sa tekućom sezonom.
Objavljeno početkom prošle nedelje, majsko izdanje Procena svetske poljoprivredne ponude i potražnje Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) tradicionalno je veliki događaj, pružajući međunarodnom tržištu prvi zvanični uvid u globalne projekcije ponude i potražnje za novu tržišnu godinu useva.
Izveštaj je bio pesimističan iz perspektive pšenice, jer su fondovi nastavili da prodaju fjučerse zahvaljujući većem sprovođenju i za SAD i za glavne svetske izvoznike, kao i za međunarodnog potrošača koji ne vidi razlog da kupuje previše dugo nakon krive u trenutnim tržišnim uslovima.
Međutim, suša i dalje ometa napredak useva u mnogim regionima, što sugeriše da bi majske brojke na kraju mogle biti najviši rezultat sezone, osim ako se vremenski izgledi u pogođenim područjima ne poboljšaju. Veliki deo severne Evrope je suv, kao i delovi pojasa „tvrde crvene zime“ u SAD, dok su velika područja u Ukrajini i Rusiji patila od nedostatka vlage tokom većeg dela vegetacione sezone. Postoje stalni izveštaji o problemima u Indiji i Kini, ali obe vlade stalno govore tržištu da nema ništa posebno, a izgledi su loši u delovima Australije.
Ministarstvo poljoprivrede SAD procenilo je globalnu proizvodnju pšenice za 2025-26. godinu na rekordnih 808,5 miliona tona, što je povećanje u odnosu na 799,7 miliona tona požnjevenih širom sveta u tekućoj sezoni i 792 miliona tona u 2023-24.tržišnoj godini. Dodavanjem zaliha od 265,2 miliona tona dobija se ukupna ponuda od 1.073,7 miliona tona, što je 4,9 miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su niže zalihe više nego nadoknađene povećanjem globalne proizvodnje od 1,1 procenta.
Najznačajniji oporavak proizvodnje prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD ide u Evropsku uniju, gde se prognozira proizvodnja pšenice na 136 miliona tona, što je povećanje od 11,4%, ili skoro 14 miliona tona u poređenju sa 2024-25. godinom, i 3% iznad petogodišnjeg proseka. Očekuje se da će se požnjevena površina povećati za 6% na 24 miliona hektara, što je 1% iznad petogodišnjeg proseka. Prosečan prinos se procenjuje na 5,67 tona po hektaru, što je 5% iznad žetve iz 2024. godine i 2% iznad petogodišnjeg proseka.
Procenjuje se da će kanadski rod biti 36 miliona tona, što je više u odnosu na žetvu iz 2024. godine od 35 miliona tona i 12% više od petogodišnjeg proseka. Ministarstvo poljoprivrede SAD koristi prognozu požnjevene površine od 10,9 miliona hektara, što je 2% više nego prošle godine i 8% iznad petogodišnjeg proseka. Nacionalni prinos je određen za 3,3 tone po hektaru, što je 1% više u odnosu na prethodnu sezonu i pet procentnih poena iznad petogodišnjeg proseka. S obzirom na to da su uslovi vlažnosti zemljišta prijavljeni kao povoljni na većem delu površine pod usevima i da je program prolećne setve dobro uznapredovao, trenutna procena proizvodnje bi lako mogla biti konzervativna do žetve ako uslovi ostanu pogodni za razvoj useva.
Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će ruska žetva pšenice biti 83 miliona tona, što je više u odnosu na 81,6 miliona tona prošle godine, ali manje od petogodišnjeg proseka. Prognoza uključuje 59 miliona tona ozime pšenice i 24 miliona tona jare pšenice. Prosečan prinos i ozime i jare pšenice prognozira se na 3,05 tona po hektaru, što je povećanje od 4% u poređenju sa 2024-25. i 2% više od proseka Ministarstva poljoprivrede SAD u proteklih pet godina. Požnjevena površina prognozira se na 27,2 miliona hektara, što je 2% manje nego prošle sezone i 4% ispod petogodišnjeg proseka. Međutim, komentator za Crno more Andrej Sizov smatra da su „mnogi analitičari, uključujući Ministarstvo poljoprivrede SAD, možda previše optimistični u pogledu nove žetve pšenice u Rusiji“.
Izgledi za proizvodnju u Australiji od 31 miliona tona deluju pošteno u ovom trenutku, s obzirom na to da je jesenja kampanja setve završena u nekim oblastima, ali je u drugima odložena zbog izuzetno suvih uslova. Setva u većem delu Kvinslenda i severnog Novog Južnog Velsa se privodi kraju, a usev se nalazi u veoma povoljnom setvenom leji. Setva u Zapadnoj Australiji je dobro odmakla, a profil vlage je generalno dobar u južnim i centralnim oblastima, ali manje nego idealan u severnim delovima pojasa useva.
Međutim, područja uzgoja kulture u Južnoj Australiji, Viktoriji i južnom Novom Južnom Velsu su isušena. Setva po suvom vremenu je znatno usporena jer se mašine parkiraju čekajući početak jesenjeg raspusta.
Od ostalih glavnih izvoznika, proizvodnja pšenice u SAD procenjuje se na 52,28 miliona tona, što je manje u odnosu na 53,65 miliona tona prošle žetve, ali više u odnosu na 49,1 milion tona u sezoni 2023-24. Nedavne padavine su podigle poverenje, a očekuje se da će prosečan prinos biti najbolji u poslednje četiri godine. Argentinu očekuje žetva od 20 miliona tona kasnije 2025. godine u odnosu na 18,5 miliona tona u 2024. i 15,9 miliona tona u 2023. godini. Loša vlažnost zemljišta pratila je ukrajinski usev tokom većeg dela sezone, ali je Ministarstvo poljoprivrede SAD smanjilo proizvodnju samo sa 23,4 miliona tona prošle godine na 23 miliona tona ove godine.
Stanje stvari u Kini i Indiji, dva najveća svetska proizvođača i potrošača, nikada nije lako tačno utvrditi. Ipak, vlasti u ključnoj kineskoj provinciji Henan, koja proizvodi pšenicu, izdale su pre dve nedelje upozorenje o rizicima po nalivanje zrna zbog izuzetno toplih i suvih vetrova ovog meseca, što bi potencijalno moglo da ugrozi prognozu od 142 miliona tona. Sa poodmaklom žetvom, Ministarstvo poljoprivrede SAD dostiglo je rekordnih 117 miliona tona proizvodnje pšenice u Indiji, što je znatno više od vladine procene od 115,4 miliona tona, koja je, prema mnogim lokalnim stručnjacima, i sama po sebi na optimističnoj strani.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), svetska potrošnja pšenice biće 808 miliona tona u tržišnoj 2025-26. godini, u odnosu na 803,6 miliona tona u 2024-25. i 797,8 miliona tona u 2023-24. godini. Prognozira se da će potražnja među glavnim svetskim zemljama uvoznicama porasti sa 327,9 miliona tona na 329,6 miliona tona, pri čemu će se najveći deo povećanja otići u azijske i bliskoistočne zemlje. Iako nije glavni uvoznik, očekuje se da će domaća potražnja u Indiji porasti sa 108,8 miliona tona u tekućoj tržišnoj godini na 112,5 miliona tona sledeće godine. USDA predviđa da će kineska potražnja u 2025-26. godini ostati nepromenjena na 150 miliona tona.
Što se tiče trgovine, očekuje se da će međunarodni izvoz porasti sa 206,1 miliona tona u periodu 2024-25. na 213 miliona tona u periodu 2025-26. godine, pri čemu će glavni izvoznici činiti 158,5 miliona tona novog useva u poređenju sa 149 miliona tona u tekućoj sezoni. Argentina je porasla za 2 miliona tona na 13 miliona tona, Australija je pala za 2 miliona tona na 23 miliona tona, Kanada je ostala nepromenjena na 27 miliona tona, EU je porasla sa 26,5 miliona tona na 34 miliona tona, Rusija je porasla za 1,5 miliona tona na 45 miliona tona, Ukrajina je porasla za 500.000 tona na 16,5 miliona tona, a SAD su pale sa 23,2 miliona tona na 21,8 miliona tona.
Egipat ostaje na vrhu liste uvoznika za 2025-26, sa povećanjem od 500.000 tona u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 13 miliona tona.
Indonezija drži drugo mesto sa 12 miliona tona, takođe 500.000 tona više u poređenju sa 2024-25.
Treća na listi je EU sa 9,5 miliona tona, što je pad sa 10,7 miliona tona, ispred Alžira sa 9,2 miliona tona, što je pad sa 93,4 miliona tona, i Turske za koju se očekuje značajan oporavak uvoza na 7,5 miliona tona nakon što su ga trgovinska ograničenja zadržala na samo 3,5 miliona tona u tekućoj godini.
Izvozne cene GMO soje u Ukrajini padaju jer se na svetskom tržištu povećavaju ponude jeftinije i kvalitetnije soje i sojine sačme iz Južne Amerike i SAD, što smanjuje potražnju i cene od strane prerađivača.
Tokom nedelje, potražnja za GMO sojom je pala za 3-5 dolara/t na 385-387 dolara/t ili 18.000-18.100 grivni/t sa isporukom u luke Crnog mora, a broj kompanija koje kupuju soju za izvoz nastavlja da opada.
Prerađivači su snizili cene za 100-300 UAH/t na 17.000-17.800 UAH/t sa isporukom u fabriku, posebno s obzirom na povećanje ponuda poljoprivrednika.
Cene soje bez GMO ostaju stabilne na 425-435 dolara/t ili 19.800-20.100 grivni/t sa isporukom u luke i 19.000-19.200 grivni/t sa isporukom u fabriku zbog malih zaliha takve soje kod proizvođača.
ANEC je povećao svoju prognozu izvoza soje iz Brazila u maju (u poređenju sa prethodnom procenom) za 0,25 miliona tona na 14,52 miliona tona, iako se isporuke u Kinu usporavaju.
Prema podacima Carinske uprave Kine, u aprilu je uvoz soje smanjen u odnosu na prošlu godinu sa 8,6 na 6,08 miliona tona, posebno iz Brazila - za 22,2% na 4,6 miliona tona i iz SAD - za 43,7% na 1,38 miliona tona.
Julske fjučers cene soje na Čikaškoj berzi pale su za 1,9% na 386,9 dolara/t (+1% na mesečnom nivou) zbog povoljnih vremenskih uslova za setvu u SAD, iako su ih podržali podaci o povećanoj preradi.
Prema podacima Nacionalnog udruženja prerađivača uljarica SAD (NOPA), obim prerade soje u zemlji u aprilu povećan je za 14% u poređenju sa aprilom 2024. godine na rekordnih 5,5 miliona tona za ovaj mesec, a ukupno za sezonu dostigao je rekordnih 44,7 miliona tona (42,2 miliona tona za isti period 2023/24. godine i 40,6 miliona tona u proseku tokom 5 godina).
To je dovelo do povećanja zaliha sojinog ulja na desetomesečni maksimum od 950.000 tona, jer je njegova izvozna stopa smanjena zbog više cene od južnoameričke nafte.
Prema podacima NASS USDA, zaključno sa 18. majem, 66% planirane površine je zasejano sojom u SAD (50% prošle godine i 53% u proseku tokom 5 godina).
Poplave u Argentini odlažu žetvu soje, što povećava cene soje i sojinog ulja. Međutim, prognozirano poboljšanje vremena ubrzaće žetvu i povećati ponudu, što će dodatno pritisnuti cene u junu.
Prema podacima Nemačkog nacionalnog zavoda za statistiku, površina pod ozimom pšenicom u zemlji za žetvu 2025. godine povećana je za 12,2% u poređenju sa prethodnom sezonom i iznosila je 2,78 miliona hektara.
Vreme tokom setve u jesen 2024. godine bilo je povoljno, za razliku od jeseni 2023. godine, kada su kiše sprečile setvu ozimih useva, posebno pšenice.
Površina pod ozimom uljanom repicom za žetvu 2025. godine proširena je na 1,1 milion hektara, što je za 1,5% više u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, setva ozimog ječma, koji se uglavnom koristi kao stočna hrana, smanjena je za 6,4% na 1,22 miliona hektara. Poljoprivrednici su prešli sa ječma na pšenicu i uljanu repicu, koje imaju atraktivnije cene.
Zahvaljujući blagoj zimi, ozimi usevi gotovo da nisu oštećeni mrazom, tako da će površina koju treba ponovo zasejati prolećnim usevima biti mala. Površina kukuruza za zrno smanjiće se za 7,3% na 334 hiljade hektara.
