Od 15. februara u Rusiji je počela da važi izvozna kvota za žito u obimu od 20 miliona tona. Prema odluci vlade potpisanoj u decembru 2025. godine, kvota se odnosi na izvoz pšenice, meslina, ječma i kukuruza izvan EAES-a. Obim kvote za izvoz raži je nula. Ograničenje će važiti do 30. juna. Ranije je saopšteno da je Ministarstvo poljoprivrede raspodelilo glavni deo kvote između 213 kompanija. Ruski zrnovni savez (RZS) je procenio da je u 2025. godini iskorišćeno 83% kvote, odnosno 8,8 miliona tona pšenice od ukupnog obima od 10,6 miliona tona.
Prema mišljenju nezavisnog eksperta za agrarno tržište Aleksandra Korbuta, verovatno neće biti moguće iskoristiti kvotu u punom obimu, a ostatak procenjuje na 1,5-2 miliona tona. „Tržište je prezasićeno, veoma je oštra konkurencija“, objašnjava on. Generalni direktor analitičke kompanije „ProZerno“ Vladimir Petrićenko je ranije takođe rekao da neće biti moguće iskoristiti kvotu u punom obimu i da će se u najboljem slučaju za drugu polovinu sezone 2025/26 moći izvoziti 17-18 miliona tona žita, a za celu poljoprivrednu godinu 55 miliona tona ili manje. Generalni direktor Instituta za konjunkturu agrarnog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko je objasnio da se trenutno otežavaju otpreme zbog jakog kursa rublje, niskih svetskih cena usled velike konkurencije, kao i postepenog produžavanja unutrašnje ruske logistike do luka kako se iscrpljuje izvozni potencijal Južne Rusije.
Ministarka poljoprivrede Oksana Lut je tokom IV međunarodnog foruma World Grain and Pulses Forum u Dubaiju rekla da izvozni potencijal žitarica u 2026. godini iznosi 55 miliona tona. U 2025. godini Rusija je izvezla na spoljna tržišta 50 miliona tona žitarica, uključujući 41 milion tona pšenice, što joj je omogućilo da postane lider u izvozu ove poljoprivredne kulture na svetskom tržištu, precizirala je ona. Ipak, konjunktura na tržištu žitarica je trenutno složena, ali Rusija je zahvaljujući obimu žetve iz 2025. godine spremna da obezbedi sve svoje partnere, istakla je ministarka u emisiji televizije „Rusija-24“.
Međutim, pokazatelj samoodrživosti Rusije u žitu po rezultatima 2025. godine povećan je na 161%, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Tokom poslednjih godina Rusija sa viškom obezbeđuje sebe žitom, mesom, ribom, šećerom i biljnim uljem. Povećanje proizvodnje omogućilo je jačanje prehrambene bezbednosti po ključnim pozicijama. Po rezultatima 2025. godine pokazatelj za žito je porastao na 161%, za ribu i riblje proizvode na 128,8%, a za meso na 102%. Trenutno je prioritet jačanje pozicija u oblastima gde prag još nije dostignut, ukazuje ministarstvo. To su, između ostalog, mlečni proizvodi, voće i bobičasto voće. Za prošlu godinu samoodrživost u tim kategorijama porasla je na 85,3% i 44% redom.
Monitoring bezbednosti hrane 2026, za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 09.02.2026. do 13.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
UAP poziva korisnike da prihvate rešenja radi brže isplate podsticaja. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Deset glavnih sindikata u Indiji održava nacionalni štrajk danas, 12. februara 2026. godine. Prema pisanju lista „The Times of India“ , očekuje se da će učestvovati oko 300 miliona ljudi (30 krura).
Protesti poljoprivrednika počeli su u novembru 2026. godine protiv tri nova poljoprivredna zakona, dobivši podršku nekoliko opozicionih lidera u parlamentu.
„Ovi novi zakoni o poljoprivredi, usvojeni u parlamentu na drsko antidemokratski način bez strukturirane debate i glasanja, ugrožavaju bezbednost hrane u Indiji, potkopavaju indijsku poljoprivredu i naše poljoprivrednike, otvaraju put za ukidanje minimalne podržane cene (MSP) i stavljaju indijsku poljoprivredu i tržišta na milost i nemilost multinacionalnih agrobiznis korporacija i domaćih konglomerata“, naveli su poslanici u saopštenju.
Nakon što pregovori sa vladom nisu dali rezultate, vođe protesta pozvale su na „Barat Bandh“ – obustavu rada širom zemlje. Štrajk je podržalo deset poljoprivrednih i industrijskih sindikata, kao i predstavnici energetskog sektora. Očekuje se da će se pridružiti i radnici iz bankarskog, osiguravajućeg i transportnog sektora, koji će obustaviti rad na 12 sati u znak podrške protestu.
Pored zahteva za ukidanje tri poljoprivredna zakona — Zakona o trgovini poljoprivrednim proizvodima (promocija i olakšavanje), Zakona o sporazumu o osiguranju cena i poljoprivrednim uslugama (osnaživanje i zaštita), kao i izmena Zakona o osnovnim proizvodima — demonstranti su proširili svoje zahteve i uključuju ukidanje četiri zakona o radu, Zakona o električnoj energiji i Zakona o semenu. Takođe pozivaju na vraćanje starog penzionog sistema i uvođenje zakonske minimalne zarade.
Situaciju je dodatno zakomplikovao nedavno zaključeni trgovinski sporazum između Indije i Sjedinjenih Država. Poljoprivrednici se plaše da bi niže uvozne carine mogle dovesti do jeftinijeg uvoza i negativno uticati na domaće proizvođače.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 12.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 11.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
