Saudijska Arabija je kupila 621.000 metričkih tona pšenice na tenderu za isporuku od avgusta do oktobra, saopštila je u ponedeljak glavna državna agencija za otkup pšenice u kraljevstvu, Generalna uprava za bezbednost hrane (GFSA).
Kupovina je uključivala tvrdu pšenicu sa 12,5% sadržaja proteina.
Ponuđena porekla bila su Evropska unija, region Crnog mora, Severna Amerika, Južna Amerika i Australija, a prodavci su imali mogućnost izbora porekla, rekao je u saopštenju guverner GFSA Ahmad Al-Fares.
Trgovci su rekli da očekuju da će pšenica u kupovini uglavnom biti nabavljena iz regiona Crnog mora, uključujući Rusiju, Rumuniju i Bugarsku.
Kupovina je bila manja od 655.000 tona traženih na tenderu. Trgovci su rekli da je agencija nedavno tražila i pšenicu nabavljenu od saudijskih investicija u poljoprivredno zemljište i trgovačke kompanije u inostranstvu, nakon sličnih kupovina prošle godine.
GFSA je saopštila da su sledeće kupovine obavljene u dolarima po toni, uključujući troškove i prevoz (C&F) trgovačkih kuća koje obavljaju prodaju, kao i luku i period dolaska u Saudijsku Arabiju:
Morska luka Džeda (C&F):
– 60.000 tona od Luisa Drajfusa po ceni od 251,99 dolara C&F (15. – 31. avgust)
– 60.000 tona od AST Group (Grain Star) po ceni od 252,00 dolara C&F (15. – 31. avgust)
– 60.000 tona od Solarisa po ceni od 252,27 dolara C&F (1. – 15. septembar)
Morska luka Janbu (C&F):
– 65.000 tona od kompanije Viterra po ceni od 247,69 dolara C&F (15. – 31. avgust)
– 65.000 tona od kompanije Agricost po ceni od 251,98 dolara C&F (15. – 31. avgust)
– 65.000 tona od kompanije Viterra po ceni od 248,73 dolara C&F (1. – 15. septembar)
– 65.000 tona od kompanije Viterra po ceni od 249,94 dolara C&F (15. – 30. septembar)
– 65.000 tona od kompanije Viterra po ceni od 252,42 dolara C&F (1. – 15. oktobar)
Morska luka Damam (C&F):
– 58.000 tona od Luisa Drajfusa po ceni od 254,79 dolara C&F (15. – 31. avgust)
– 58.000 tona od Luisa Drajfusa po ceni od 256,29 dolara C&F (15. – 30. septembar)
Na svom poslednjem objavljenom tenderu za pšenicu 17. februara, GFSA je kupila oko 920.000 tona po prosečnoj ceni od 276,37 dolara po toni C&F.
Usred razvoja globalnog trgovinskog rata, proizvodnja kukuruza u SAD i svetu predviđa se na rekordno visokim nivoima za 2025. godinu, prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) o procenama svetske poljoprivredne ponude i potražnje (WASDE) od 12. maja.
Istog dana kada je administracija američkog predsednika Donalda Trampa objavila privremenu deeskalaciju tarifa između Sjedinjenih Država i Kine, Ministarstvo poljoprivrede SAD je projektovalo proizvodnju kukuruza u SAD u 2025. godini na 15,82 milijarde bušela, što je povećanje od 953 miliona bušela, ili 6%, u odnosu na 2024. godinu i nešto iznad proseka procena trgovine pre izveštaja.
Projekcija za 2025. godinu zasnovana je na požnjevenoj površini od 87,4 miliona hektara i prinosu od 181 bušela po hektaru, što je u skladu sa procenama analitičara. Projekcija zasađene površine od 95,3 miliona hektara, ako se ostvari, bila bi najviša u više od decenije, naveo je USDA u svom izveštaju.
Izvoz kukuruza iz SAD za 2025-26. godinu projektovan je na 2,675 milijardi bušela, što je povećanje od 2,9% u odnosu na 2,6 milijardi bušela u 2024-25. godini, pri čemu će Sjedinjene Države biti najveći svetski izvoznik kukuruza.
Prenos kukuruza 1. septembra 2026. godine projektovan je na 1,8 milijardi bušela, što je povećanje od 27% u odnosu na 1,415 milijardi bušela prognoziranih za 2025. godinu, što je ispod proseka procena trgovine pre izveštaja. Prosečna sezonska cena poljoprivrednih proizvoda projektovana je na 4,20 dolara po bušelu, što je pad od 15 centi, ili 3,4%, u odnosu na prethodnu godinu.
„Potrošnja i izvoz stočne hrane u SAD bili su veći nego što se očekivalo, posebno za izvoz, gde je Ministarstvo poljoprivrede SAD bilo veoma agresivno, što je dovelo do nižih nego očekivanih zaliha kukuruza nove žetve na kraju sezone“, rekao je Patrik Sparks, potpredsednik kompanije Global Risk Management, Inc. „Iako su zalihe bile niže nego što se očekivalo, i dalje se predviđa da će solidno rasti iz godine u godinu i da će biti najviše od 2019-20. godine.“
„Izvoz kukuruza iz SAD nastavlja da bude jak, a SAD su dobro pozicionirane za bliske isporuke na svetskom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede SAD je to odrazilo povećanjem svoje prognoze izvoza kukuruza stare žetve iz SAD u poslednjih nekoliko WASDE-ova, uključujući i danas.“
Ministarstvo poljoprivrede SAD prognoziralo je svetsku proizvodnju kukuruza za 2025-26. godinu na rekordnih 1,265 milijardi tona, sa preostalih 277,8 miliona tona na dan 1. septembra 2026. godine, što je pad od 3,5% u odnosu na prethodnu godinu.
Ministarstvo poljoprivrede SAD je ostavilo nepromenjenu procenu proizvodnje kukuruza u Argentini za 2024-25. godinu na 50 miliona tona i neznatno je povećalo procenu proizvodnje kukuruza u Brazilu za 2024-25. godinu na 130 miliona tona, što je povećanje od 4 miliona tona u odnosu na procenu iz prethodnog meseca.
„Brazilski rod kukuruza danas je dostignuo 4 miliona tona, rod šafrane izgleda dobro, a rani prinosi argentinske žetve su bili solidni“, rekao je Sparks. „Ponuda iz Južne Amerike trebalo bi da uspori izvoz iz SAD ovog leta i početkom nove sezone 2025-26.“
Ranije tog dana, predsednik Tramp i zvaničnici administracije su najavili 90-dnevno ukidanje carina sa Kinom. Do avgusta, Sjedinjene Države će nametati osnovnu carinu od 30% na većinu kineskog uvoza, dok će Kina smanjiti svoju osnovnu carinu na uvoz iz Sjedinjenih Država na 10%. Te stope su niže sa carina od 145% i 125%, respektivno, koje su na snazi od početka aprila.
„Vesti iz Kine su bile mnogo agresivnije nego što se očekivalo“, rekao je Sparks. „Što se tiče trgovine kukuruzom, nisam siguran da će se mnogo promeniti u kratkom roku, jer ionako nisu kupovali američki kukuruz ove sezone. Optimistično bi moglo biti ako Kina potpiše neke kupovne sporazume u dobroj veri kako bi umirila Sjedinjene Države – nešto na šta treba obratiti pažnju.“
Kina je bila osmi najveći uvoznik američkog kukuruza po vrednosti u 2024. godini, sa udelom od preko 327 miliona dolara u trgovini, prema podacima Službe za spoljnu poljoprivredu Ministarstva poljoprivrede SAD. U međuvremenu, drugi najveći uvoznik, Japan (2,8 milijardi dolara), signalizirao je 12. maja da bi mogao povećati kupovinu američkog kukuruza kao deo tekućih trgovinskih pregovora, prema komentarima japanskog premijera Šigerua Išibe pred parlamentom.
Prodaja kukuruza Meksiku (5,6 milijardi dolara), koja je prošle godine činila više od 40% izvoza američkog kukuruza, ostaje bez carina prema sporazumu između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade.
Fjučersi za kukuruz stare žetve iz Čikaga blago su pali nakon objavljivanja WASDE izveštaja, dok su fjučersi za kukuruz nove žetve zabeležili blagi rast. Pre objavljivanja izveštaja, u nedelji koja se završila 6. maja, menadžeri kapitala su smanjili svoje neto duge pozicije u fjučersima za kukuruz iz Čikaga za više od 80%, prema izveštaju Rojtersa .
„Kao i svake godine, sve se svodi na vremenske prilike“, rekao je Sparks. „Prinos od 181 bušel po hektaru je visok rezultat, a uz rekordne prognoze potražnje od strane Ministarstva poljoprivrede SAD, cene će brzo reagovati na bilo kakvu letnju vremensku pretnju. Čak i u godinama sa dobrim prinosima, težimo da dođe do nekih vremenskih promena, pa očekujte povećanu volatilnost u narednim mesecima.“
„Pred žetvu, čak i sa optimističnim prognozama potražnje od danas, uz normalno vreme, očekivao bih da će kukuruz imati priliku da se trguje niže. Ti veliki izvozni i stočni brojevi od danas verovatno zahtevaju niže cene.“
Počev od 6. juna 2025. godine, Evropska unija će značajno povećati uvozne carine na ukrajinske poljoprivredne proizvode i ukinuće posebne trgovinske privilegije koje su EU omogućavale da uvozi većinu ukrajinske robe bez carine. Najviše će biti smanjene kvote za bescarinske isporuke kukuruza - sa 4,7 miliona tona na 650 hiljada tona godišnje.
Izvozne otkupne cene kukuruza u Ukrajini ove nedelje su smanjene za dodatnih 300–400 UAH/t na 10.600–10.800 UAH/t (ili 227–230 dolara/t) sa isporukom u luke Crnog mora i nastaviće da padaju do nivoa cena stočnog pšenice (oko 220 dolara/t).
Izvoz kukuruza iz Ukrajine nastavlja da se usporava, i u prvih 14 dana maja otpremljeno je samo 960.000 tona, u poređenju sa 1,89 miliona tona prošle godine, a ukupno je tokom sezone izvezeno 19,5 miliona tona (24,8 miliona tona za isti period prošle godine).
Svetske cene kukuruza ostaju pod pritiskom zbog majskog izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD koji predviđa povećanje roda u Brazilu za 4 miliona tona na 130 (119 u 2023/24. godine) miliona tona, iako lokalni analitičari procenjuju rod na 134-135 miliona tona. Nedavni tenderi pokazuju da su kupci iz Jugoistočne Azije kupovali kukuruz za isporuku u avgustu po ceni od 248-250 dolara/t C&F.
Julski fjučersi u Čikagu pali su za 9,4% na 176,4 dolara/t za mesec dana nakon pada cena nafte, a čak ni velika izvozna potražnja nije mogla da ih podrži.
Citate pritiskaju glasine da administracija neće podržati i glasati o zakonu o povećanju obaveza za proizvodnju biogoriva u SAD.
Izvoz kukuruza iz SAD tokom perioda od 2. do 8. maja iznosio je 1,68 miliona tona (od čega 603 hiljade tona u Južnu Koreju). Ovo je bila najveća brojka u poslednjih 20 nedelja i potvrdila je da će jeftini američki kukuruz pokriti globalnu potražnju dok brazilski kukuruz ne uđe na tržište u julu-avgustu.
Kina je 13. maja potpisala protokole kojima se dozvoljava uvoz brazilskog DDGS-a (suvog destilerijskog zrna, što je koristan nusproizvod proizvodnje bioetanola) u narednim mesecima, dodatno povećavajući konkurenciju za američki kukuruz i DDGS na kineskom tržištu.
Dugo očekivane i obilne padavine nastavljaju da obnavljaju rezerve vlage u Ukrajini, što pomaže razvoju useva, iako temperature ostaju ispod normale. Ovo smanjuje zabrinutost zbog smanjenja žetve u novoj sezoni.
Počev od 6. juna 2025. godine, Evropska unija će značajno povećati uvozne carine na ukrajinske poljoprivredne proizvode i ukinuti posebne trgovinske privilegije koje su omogućavale da se većina ukrajinske robe isporučuje u EU bez carine, piše Financial Times.
Ova odluka je doneta pod pritiskom Poljske i Francuske, gde su se poljoprivrednici žalili na niže cene zbog ukrajinskog uvoza.
Iako EU i Ukrajina imaju sporazum o slobodnoj trgovini, nakon ruske invazije 2022. godine uvedene su posebne mere, koje će se završiti 6. juna i biti zamenjene „prelaznim merama“ dok strane ne obnove opšti sporazum. Međutim, ove mere će značajno smanjiti bescarinske kvote za poljoprivredne proizvode, posebno za kukuruz - sa 4,7 miliona tona na 650 hiljada tona godišnje, za živinu - sa 57,1 na 40 hiljada tona i šećer - sa 109 na 40,7 hiljada tona.
Evropska komisija potvrđuje da posleratni aranžmani neće biti produženi, a trenutno se radi na reviziji sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. „Ako odluka ne bude spremna do 6. juna, biće primenjene prelazne mere“, rekao je predstavnik EK.
„Ovo je veoma loš signal za Ukrajinu, jer će biti potrebno najmanje do oktobra da se reši pitanje“, rekao je Bernd Lange, predsednik trgovinskog odbora Evropskog parlamenta. U sredu će predstavnici odbora i Evropske komisije istražiti zašto se pregovori odlažu, ako je junski rok bio poznat odavno.
Vlada Ukrajine smatra da će, ako se vrate uslovi pre rata, zemlja gubiti 3,5 milijardi evra godišnje, što bi bio ogroman korak unazad.
Dva diplomate EU su za „Fajnenšel tajms“ rekla da, dok su pregovori u toku, prelazne mere Komisije podrazumevaju podelu godišnje bescarinske kvote na 12 mesečnih kvota kako bi se smanjio uvoz.
Vlada je odredila kvote za izvoz mineralnih đubriva za period od juna do novembra 2025. godine
U skladu sa uputstvima predsednika, vlada je odlučila da produži i prilagodi kvote za izvoz mineralnih đubriva iz Rusije.
Cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da padaju usred sve veće konkurencije iz Sjedinjenih Država, Argentine i Brazila, kao i povoljnih vremenskih uslova za novi rod.
Na kraju sezone 2024/25, ukrajinski poljoprivrednici su iskoristili spekulativno povećanje cena i prodavali kukuruz po cenama koje su premašile svetske cene. Međutim, tržište sada doživljava pad :
izvozne cene su već pale za 300–400 UAH/t — na 10.900–11.000 UAH/t (ili 232–234 dolara/t ) sa isporukom u luke Crnog mora,
Ovo se dogodilo u kontekstu smanjenja potražnje iz Turske i pada cena akcija na globalnom berzi.
Brazil :
Agencije su povećale svoju procenu žetve na 134–135 miliona tona, u poređenju sa aprilskom procenom Ministarstva poljoprivrede SAD od 126 miliona tona .
Prve izvozne pošiljke se očekuju u julu-avgustu .
Argentina :
35% površine je sakupljeno,
Izvršilo se 20,1 milion tona sa prinosom od 8,18 t/ha ,
Prognoza žetve je 49 miliona tona (USDA — 50 miliona tona).
Suvo vreme će nam omogućiti da ubrzamo žetvu i povećamo ponudu na svetskom tržištu u maju .
SAD :
Izvoz kukuruza od 24. aprila do 1. maja iznosio je 1,66 miliona tona ,
Ovo je najviša vrednost u poslednjih 19 nedelja i 87% više nego prošle godine.
Ovo ukazuje na veliku potražnju za jeftinim američkim kukuruzom.
Kotacije akcija:
Julski fjučersi u Čikagu pali su za 5,1% za nedelju dana na 176 dolara/t (–7,4% za mesec dana).
Decembarski — za 2,5% na 172,8 dolara/t (–2,5% mesečno).
Razlozi su brza setva i kiše u kukuruznom pojasu SAD.
Situacija u Ukrajini:
Ove nedelje su stigle dugo očekivane padavine , što doprinosi završetku setve i razvoju useva.
Zbog visoke profitabilnosti, poljoprivrednici planiraju povećanje površina pod kukuruzom .
Potražnja za stočnom pšenicom takođe opada, a cene u lukama padaju na 218–222 dolara/t . Ovo vrši pritisak na tržište kukuruza i moglo bi da spusti cene na 225–230 dolara/t u bliskoj budućnosti.
Institut za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) povećao je svoju prognozu žetve pšenice ove godine za 1,3 miliona tona, na 83,8 miliona tona, u uslovima „da mnogi regioni dobijaju dobre padavine“, piše Interfaks. Prema rečima generalnog direktora kompanije IKAR Dmitrija Rilka, procena potencijala izvoza pšenice u novoj sezoni je takođe korigovana naviše - sa 40 miliona tona na 41,3 miliona tona. „Nedavni mrazevi nisu naneli veliku štetu usevima“, dodao je stručnjak.
Krajem aprila, stanje žitarica u Rostovskoj oblasti i nizu drugih regiona izazvalo je zabrinutost zbog mrazeva, a Rilko je rekao da se njihove posledice možda neće pojaviti odmah, već u roku od nedelju dana ili kasnije. „Već smo planirali da dva puta povećamo prognozu i svaki put smo odlagali povećanje zbog novonastalih okolnosti“, napomenuo je.
U međuvremenu, Hidrometeorološki centar i Ministarstvo za vanredne situacije upozoravaju na mrazeve u nizu regiona Centralnog i Povolžja u narednim danima. Takođe u centru i jugu evropskog dela Rusije, prognoziraju se temperature 2-5 stepeni ispod normale od 5. do 15. maja, piše Interfaks, pozivajući se na Romana Vilfanda, naučnog direktora Hidrometeorološkog centra.
Krajem aprila, Vladimir Petričenko, generalni direktor analitičke kompanije ProZerno, procenio je na konferenciji „Kombikorma – 2025“ da bi žetva žitarica ove godine, uzimajući u obzir nove regione, mogla da iznosi oko 131,3 miliona tona, bez njih bi žetva mogla biti na nivou od 126,9 miliona tona. Prema rečima predsednika Ruske žitne unije Arkadija Zločevskog, maksimalni rod žitarica koji Rusija može da sakupi biće na nivou prošle godine - 125 miliona tona. Sredinom aprila, na pozadini dobrog zimovanja useva, analitički centar SovEkon povećao je prognozu bruto žetve pšenice u Rusiji za 1,1 milion tona, na 79,7 miliona tona. Konkretno, procena žetve ozime pšenice povećana je sa 50,7 miliona tona na 52,2 miliona tona, a za jaru pšenicu smanjena je sa 27,9 miliona tona na 27,5 miliona tona.
Globalna proizvodnja uljane repice u sezoni 2025. biće 2% manja nego u prethodnoj godini i prognozira se na 87,2 miliona tona. Smanjenje je posledica smanjenja posejanih površina i nižih prinosa usled nepovoljnih vremenskih uslova.
Očekuje se da će ukupna površina pod uljanom repicom u svetu biti 42,4 miliona hektara, što je za 0,7 miliona hektara manje nego u prethodnoj sezoni. Smanjenje posejanih površina pod ovom kulturom, posebno u Evropi i regionu Crnog mora, posledica je pada cena uljane repice.
Glavni faktori uticaja: pad cena uljane repice, nepovoljni vremenski uslovi i rastuća potražnja iz sektora biogoriva.
U zemljama EU očekuje se da će površina zasejana uljanom repicom biti 5,6-6,0 miliona hektara, što je za 0,2-0,4 miliona hektara manje nego u prethodnoj sezoni. Istovremeno, prognoza proizvodnje uljane repice u EU je 18,4-19,5 miliona tona, što je za 1,4 miliona tona manje nego u prethodnoj sezoni. Očekivani prinos uljane repice je na nivou od 3 t/ha.
U Poljskoj će se površina zasejana uljanom repicom smanjiti na 950-980 hiljada hektara.
Istovremeno, u Ukrajini se takođe predviđa smanjenje žetve na 4,9 miliona tona zbog smanjenja površine na 1,6 miliona hektara (sa 2 miliona hektara u prethodnoj sezoni). Posebno će veliki uticaj imati prolećni mrazevi.
U Indiji se predviđa da će površina zasejana uljanom repicom smanjiti za 7,2% na 3,12 miliona hektara zbog suše u regionu Radžastan.
Umesto toga, očekuje se da će se prinosi uljane repice povećati u SAD, Kanadi i Australiji, pod uslovom da potražnja ostane stabilna. Konkretno, u SAD, površine pod uljanom repicom mogle bi se povećati za 8,3% zbog rastuće potražnje iz sektora biogoriva nakon odobrenja ulja uljane repice kao sirovine za proizvodnju biogoriva.
