Stručnjaci Međunarodnog saveta za žito (IGC) predviđaju da će u TG 2025/26. svetska proizvodnja žitarica dostići rekordnih 2,368 milijardi tona, posebno da će proizvodnja pšenice porasti u odnosu na prethodnu sezonu za 6,2 do 665,2 miliona tona, a kukuruza za 52,2 do 1,269 miliona tona.
Očekuje se da će povećanje globalne proizvodnje žitarica biti delimično nadoknađeno malim početnim zalihama, tako da će ukupna ponuda u 2025/26 MI porasti za samo 1%.
Prema prognozi IGC-a, globalna potrošnja žitarica u TG 2025/26. povećaće se za 30,4 na 2.367 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, a transportne zalihe će se povećati za 1,4 do 578 miliona tona, uključujući i glavne zemlje izvoznice.
Globalni izvoz žitarica će se povećati za 7,4 na 423,7 miliona tona, ali će ostati znatno niži od prethodnih rekordnih nivoa.
Prognoza globalne proizvodnje žitarica u tekućoj sezoni povećana je za 4 miliona tona na 2,306 miliona tona zbog prilagođavanja prognoze žetve u Južnoj Americi.
Turska vlada je 19. marta dozvolila bescarinski uvoz pšenice u zemlju kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe industrije za mlevenje brašna, saopštio je Turski savet za žito.
Ranije su mlinovi brašna otkupljivali 75% potrebne količine pšenice od TMO, a uvozili preostalih 25%. Oni će od 19. marta moći da uvezu potrebnu količinu pšenice, pod uslovom da naknadno izvezu odgovarajuću količinu brašna.
Time Turska pokušava da povrati status velikog svetskog izvoznika brašna koji je nedavno izgubila. Tako je zemlja u MG 2024/25 smanjila izvoz brašna za 41% u odnosu na prethodnu sezonu, sa 2,45 na 1,44 miliona tona.
Ukidanje ograničenja na uvoz pšenice, zajedno sa smanjenjem carina na kukuruz, dovelo je do povećanja cena prehrambene pšenice u ukrajinskim crnomorskim lukama za 5-6 USD/t na 235-238 USD/t.
Odluka turske vlade doprineće aktiviranju izvoza visokoproteinske pšenice pre svega iz Ruske Federacije, a ne iz Ukrajine, međutim, obim isporuke će biti ograničen, pošto će se u početku koristiti količine ruske pšenice koja je već uvezena u turska skladišta (pre uvođenja ograničenja na isporuku iz Ruske Federacije), a žetva će početi sopstvena Turska od februara 1. juna.
Stručnjaci iz Ruske Federacije predviđaju da će Turska u martu-junu uvesti 1,5 miliona tona pšenice, uglavnom ruske, a ukupno u MG 2024/25, uvoz će iznositi 4 miliona tona pšenice (uzimajući u obzir reeksport u zemlje Bliskog istoka), posebno iz Ruske Federacije - 3,8 miliona tona, 2 miliona tona 2020. 8,2 miliona tona, od čega iz Ruske Federacije - 7 miliona tona.
Majski fjučersi na pšenicu su juče pali, ne reagujući na vesti iz Turske:
-
za 1% na 204,75 USD/t – za meku zimsku SRV pšenicu u Čikagu,
-
za 0,2% na 226,75 €/t ili 245,5 $/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu.
Ažurirani bilans pšenice za 2024/25 MI od Međunarodnog saveta za žito vrši pritisak na kotacije, u kojima je procena svetske proizvodnje povećana za 2 miliona tona na 799 miliona tona, a zalihe za milion tona na 265 miliona tona.
Iranska državna trgovačka kompanija (GTC) je prošle nedelje kupila najmanje 250.000 tona ruske pšenice sa 12,5% proteina po ceni od 310 evra po toni ili 338,6 dolara po toni C&F, što će takođe podržati cene ruske pšenice, iako glavne isporuke Iranu vrše državne kompanije.
Turska vlada je do 30. juna uvela dodatnu uvoznu kvotu od milion tona kukuruza sa carinom od 5% (u poređenju sa sadašnjih 130%), što je dovelo do špekulativnog povećanja cena kukuruza u ukrajinskim lukama na najviši nivo sezone – 230 dolara/toni.
Prema novim pravilima, turski kupci će moći da uvezu najviše 8.000 tona kukuruza u jednoj transakciji uz smanjenu carinu, što će ograničiti isporuke velikih međunarodnih kompanija.
Pojavile su se i glasine da turska vlada planira da dozvoli mlinovima brašna da uvoze pšenicu bez carine pod režimom unutrašnje prerade, što je već dovelo do povećanja cena prehrambene pšenice u Ukrajini za 3-5 dolara po toni.
Izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama Ukrajine porasle su od ponedeljka za 5-8 USD/t na 227-230 USD/t ili 10.600-10.800 UAH/t, pri čemu su cene malih trgovaca bile 1-3 USD/t više od onih kod međunarodnih trgovinskih kompanija.
Trgovci shvataju da dodatnih milion tona kukuruza za Tursku neće nužno biti isporučeni iz Ukrajine, jer ruske i turske kompanije već skladište određene količine kukuruza i pšenice u carinskim skladištima u Turskoj u iščekivanju smanjenja carina, o čemu se već dugo priča.
U MG 2024/25 (od 17. marta) Ukrajina je izvezla 15,84 miliona tona kukuruza (17,6 miliona tona u istom periodu prošle godine) od projektovanih 22 miliona tona. Međutim, stopa izvoza se postepeno smanjuje, pošto je ukrajinski kukuruz i dalje najskuplji među glavnim izvoznicima.
Ne treba očekivati dalji rast cena kukuruza u Ukrajini sve dok znatno premašuju kotacije kukuruza na svetskim berzama.
Junski fjučersi na kukuruz na pariskoj berzi porasli su juče za 1,3% na 216,75 evra po toni ili 236,5 dolara po toni, što je pad od 2,9% za mesec usred porasta zaliha američkog i brazilskog kukuruza.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu juče su porasli za 0,6% na 181,9 dolara/t (-10,8% za mesec) zbog očekivanja uvođenja američkih carina za Meksiko i druge zemlje od 2. aprila, pošto je izvozni potencijal do kraja sezone procenjen na 32 miliona tona.
Počevši od aprila, novi rod kukuruza iz Argentine ući će na svetsko tržište, a zemlja planira da izveze 36 miliona tona, posebno za povećanje snabdevanja na evropskom tržištu.
Podsetimo, prema prognozama, EU će u 2024/25 MI uvesti 19,5 miliona tona kukuruza, od čega je od 2. marta već otkupila 13,8 miliona tona, što je osam odsto više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone EU bi trebalo da kupi još 5,7 miliona tona kukuruza, koji može da se isporuči iz Ukrajine, Argentine, Kanade ili SAD.
S obzirom na dobre vremenske uslove za setvu kukuruza u Brazilu i niske cene kukuruza na razmeni, ukrajinski farmeri bi trebalo da intenziviraju prodaju kukuruza po visokim cenama. Primer su cene uljane repice na pariskoj berzi, koje su se u drugoj polovini sezone srušile zbog neizvesnosti uvođenjem carina i poremećajem lanaca snabdevanja.
U kontekstu aktivne izvozne tražnje, otkupne cene kukuruza u ukrajinskim crnomorskim lukama porasle su za 3-4 USD/t ili 200-250 UAH/t tokom nedelje na 10.450-10.550 UAH/t ili 222-224 USD/t, ponovo dostižući nivo cena za stočnu pšenicu.
Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je od 1. do 17. marta izvezla 1,26 miliona tona kukuruza (1,6 miliona tona za isti period prošle godine). I generalno, u MG 2024/25 (od 13. marta) izvoz kukuruza je iznosio 15,84 miliona tona, što je 11% manje od odgovarajuće cifre za prošlu godinu (17,6 miliona tona). Stopa izvoza kukuruza u martu i aprilu je obično prilično visoka, pošto se od aprila do maja na tržištu pojavljuje argentinski kukuruz, a od jula do avgusta brazilski, a kupci prelaze na kupovinu novog useva.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu pali su za 2,4% na 181,5$/t za nedelju dana, izgubivši 11,7% za mesec dana zbog očekivanja carina za Meksiko, što, s druge strane, doprinosi povećanju izvoza.
U periodu od 7. do 13. marta, izvoz kukuruza iz Sjedinjenih Država smanjen je za 10% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,659 miliona tona, što je skoro dvostruko više od prosečne nedeljne brojke sezone. Glavni kupac bio je Meksiko, gde je otpremljeno 346,6 hiljada tona kukuruza. Ukupno, u MG 2024/25 (od 13. marta), izvoz kukuruza je dostigao 30,76 miliona tona, što je za 32,6% više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone planirano je da se izveze oko 31,5 miliona tona kukuruza, odnosno 1,3 miliona tona nedeljno (u odnosu na 845 hiljada tona nedeljno u prva 4,5 meseca sezone).
Prema podacima AgRurala, u Brazilu je od 13. marta 97 odsto planiranih površina zasejano kukuruzom drugog useva, a vreme sa padavinama pogoduje razvoju useva.
Analitičari Konaba navode da je već zasejano 83,1 odsto planiranih površina, što premašuje petogodišnji prosek. Očekuje se da će zasad kukuruza Safrinje porasti za 1,9% u odnosu na prošlu godinu na 16,75 miliona hektara, a njegova proizvodnja u 2024/25 MI u Brazilu dostići će 95,5 miliona tona, 5,8% više nego prethodne sezone. Stručnjaci ocenjuju trenutne vremenske uslove kao povoljne za razvoj useva, zahvaljujući kojima bi prosečan prinos safrinje u tekućoj sezoni mogao da dostigne 5,7 tona/ha.
Ukupna žetva kukuruza u Brazilu u MG 2024/25. procenjena je na 122,8 miliona tona, što će premašiti prethodnu sezonu za 6,1%.
Tokom celog meseca, tržišta će pratiti vremenske prilike u Brazilu, tempo žetve u Argentini i vremenske prilike u SAD tokom sadnje kukuruza, kao i predviđanje uvođenja carina sa Meksikom.
Cene pšenice u Ukrajini porasle su na najviši nivo ove sezone, što je podstaklo prodaju poljoprivrednika, dok su trgovci povećali kupovinu usred rasta cena u SAD zbog suvog vremena.
Pad kursa grivne na 41,55 UAH/$ doveo je do povećanja cena izvozne tražnje za 50-100 UAH/t na nivo od 10.800-11.000 UAH/t ili 228-231 $/t za pšenicu za ishranu i 10.550-10.650 UAH/t ili 2.650 UAH/t za hranu za hranu. dostava u crnomorske luke.
U Ukrajini je poslednjih dana bilo malo slabih padavina, ali nagli pad temperatura odlaže obnavljanje vegetacije i razvoj ozimih useva. Tokom sedmice se ne očekuju značajnije padavine, pa će poljoprivrednici nastaviti da koče prodaju pšenice zbog mogućeg smanjenja žetve u novoj sezoni.
Cene pšenice na američkim berzama počele su nedelju u porastu od 2,2-3,3% na osnovu podataka o pogoršanju američkog roda i povećanju izvoza, iako se trguje 5,6-8,6% jeftinije nego pre mesec dana.
Izveštaj o statusu useva u SAD počeće da se objavljuje u aprilu, ali do sada su samo pojedinačne države dale podatke. Na primer, tokom nedelje broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju u Kanzasu je smanjen za 2% na 48%, au Teksasu je povećan za 1% na 28%. Međutim, nedostatak padavina u pozadini porasta temperature neće mnogo doprineti obnavljanju vegetacije.
Neka su fjučersi pšenice juče porasli:
za 2% na 208,9 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (-8,6% mesečno),
za 3,3% na 222,5 USD/t – za tvrdu ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-5,6%),
za 2,2% na 226 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-6,5%),
za 0,4% na 224,5€/t ili 245$/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu (-5,6%).
U periodu od 7. do 13. marta izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država se udvostručio na 482,7 hiljada tona, da bi ukupno u MI 2024/25. dostigao 16,37 miliona tona, što je 18,2% više od prošlogodišnjeg tempa.
Da bi se dostiglo planiranih 22,7 miliona tona USDA, biće potrebno izvoziti oko 580.000 tona pšenice svake nedelje u 2,5 meseca preostala do kraja sezone, što će biti teško izvodljivo.
Prognoze povećanja zaliha pšenice na kraju sezone u SAD i EU, kao i očekivano povećanje proizvodnje u novoj sezoni, snižavaju cene pšenice novog useva na nivo cena za stari usev, iako je ranije razlika bila 8-10 dolara/t.
Julski fjučersi na crvenu zimsku pšenicu skočili su u ponedeljak za više od 5%, što je najviše od jula 2023. godine, na najviši nivo od sredine februara. Glavni razlog za skok cena bilo je vetrovito vreme u centralnim regionima Sjedinjenih Država, koje predstavlja pretnju za žetvu.
Ogroman olujni sistem koji je zahvatio Sjedinjene Države tokom vikenda izazvao je požare u Teksasu i Oklahomi. To je takođe pogoršalo sušne uslove koji ugrožavaju useve pšenice u glavnim poljoprivrednim regionima u zemlji. Nacionalna meteorološka služba upozorila je da će veći deo regiona u ponedeljak i utorak biti u kritičnoj vremenskoj zoni od požara.
Od početka marta berzanske cene poljoprivrednih kultura u SAD pokazuju drugačiju dinamiku: pšenica je primetno ispred kukuruza i soje . Pored teških prirodnih uslova, ovo je posledica tarifnih ratova Donalda Trampa koji otežavaju procenu izgleda tražnje za žitom i drugim dobrima
Prema podacima Evropske komisije, u TG 2024/25 (od 6. marta) zemlje EU smanjile su izvoz pšenice u odnosu na prethodnu sezonu za 36 odsto na 15,06 miliona tona zbog visokih cena evropskog žita i jake konkurencije iz Ukrajine i Ruske Federacije.
Glavni kupac evropske pšenice ostaje Nigerija sa učešćem od 15 odsto, dok su tradicionalni uvoznici — Maroko, Alžir i Egipat — ove sezone prepolovili isporuke iz EU, povećavajući kupovinu iz Ruske Federacije.
Uvoz pšenice u EU u TG 2024/25 smanjen je za 18% na 7,2 miliona tona, od čega je 65,3% isporučeno iz Ukrajine (70,4% prošle godine), koja ostaje glavni snabdevač pšenicom u EU.
U martovskom izveštaju, stručnjaci USDA snizili su procenu izvoza pšenice iz EU za milion tona na 27 miliona tona (38 miliona tona u 2023/24 TG), ali čak i ova cifra izgleda malo verovatno. Ako se izvoz ne poveća, onda će do kraja sezone moći da se otpremi još oko 7-8 miliona tona, tako da će ukupan izvoz biti 22-23 miliona tona. Prognoza za uvoz pšenice u EU je takođe smanjena za 0,5 miliona tona na 10,5 miliona tona (12,6 miliona tona u 2023/24 TG).
Analitičari FranceAgriMer-a snizili su svoje prognoze za francuski izvoz meke pšenice van EU u 2024/25 TG za 200.000 tona na 3,2 miliona tona (10,2 miliona tona u 2023/24 TG) zbog niske stope utovara žitarica u lukama zemlje. Potražnja za francuskom pšenicom iz Kine i Alžira i dalje je niska, a glavna tržišta prodaje su trenutno Maroko i afričke zemlje.
Majski fjučersi na pšenicu na berzi Euronekt u Parizu su tokom meseca pali za 7,3% na 223,5 evra/t, ali je cena dolara ostala na 243,1 dolara/t zbog naglog rasta evra u odnosu na dolar, koji nastavlja da ograničava izvoz.
Tuniska agencija za žito (ODC) kupila je 100.000 tona meke pšenice, verovatno evropskog porekla, na tenderu 13. marta, za isporuku od 10. aprila do 20. maja po ceni od 269-270 dolara/t CFR, što ukazuje na početak agresivnije prodaje evropskih trgovaca. Na tenderu je učestvovalo 16 kompanija, a Casillo je ponudio najnižu cenu (268,67 USD/t CFR za partiju od 25.000 tona).
Smanjenje izvoza pšenice iz Ruske Federacije ukazuje na pad tražnje za njom nakon što su cene porasle na 248-250 dolara/t FOB. Tokom 7-13. marta iz ruskih crnomorskih luka izvezeno je svega 92,72 hiljade tona pšenice, što je višegodišnji minimum. Ukupno, izvoz u martu može da se smanji na 1,5 miliona tona u poređenju sa 4,5 miliona tona u martu 2024.
Povećane isporuke pšenice iz Kanade, Australije i Argentine vrše pritisak na svetske cene, koje su na najvišem nivou u EU, Ukrajini i Ruskoj Federaciji.
Kao odgovor na carine koje je uveo predsednik Tramp, Evropska komisija je u sredu saopštila da će do 1. aprila uvesti sopstveni paket carina na uvoz robe iz Sjedinjenih Država.
„Na tarife do 25% na čelik i aluminijum iz EU koje je uvela američka administracija, a koje će uticati na oko 5% celokupnog izvoza EU u SAD u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo kontramerama vrednim 26 milijardi evra da zaštitimo evropska preduzeća, radnike i potrošače od uticaja neopravdanih trgovinskih ograničenja“, rekao je Lederrs protiv predsednika Evropske komisije.
"Uvek smo otvoreni za pregovore i uvereni smo da u svetu punom geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u našem zajedničkom interesu da opterećujemo naše privrede carinama. Stoga obezbeđujemo da ukupni trošak mera EU bude u skladu sa cenom trgovine povećanom novim američkim carinama", dodala je fon der Lajen.
Carine EU biće uvedene na čelik i aluminijum u fizičkom smislu, tekstil, kožnu galanteriju, kućne aparate, kućne alate, plastiku i drvo, a takođe će uticati na poljoprivredne proizvode, uključujući živinu, govedinu, neke morske plodove, orašaste plodove, jaja, šećer i povrće.
Predsednik EK je naveo da će protivmere EU stupiti na snagu u dve faze: prethodne mere biće vraćene od 1. aprila, a preostale mere će stupiti na snagu 13. aprila.
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta pozvao je na deeskalaciju situacije i predložio da EU i SAD pronađu kompromis za rešavanje ovog pitanja.
„U svetu ima dovoljno ratova koje treba da zaustavimo, tako da ne treba da pravimo trgovinski rat”, rekao je Kosta na konferenciji za novinare sa Šolcom, gde je takođe rekao da bi svaki odgovor Evropske komisije bio „proporcionalan”.
U međuvremenu, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da mere koje je najavila EU „ne odražavaju stvarnost i potpuno ignorišu imperative američke nacionalne bezbednosti i, zaista, međunarodne bezbednosti“.
Do sada, žitarice i uljarice iz SAD nisu bile predmet carina, ali ako Tramp 2. aprila primeni obećane carine od 25 odsto na svu robu EU, EK će uvesti carine na svu američku robu, što će negativno uticati na isporuke kukuruza i soje u SAD.
Proizvodnja žitarica u Evropskoj uniji/Ujedinjenom Kraljevstvu nastavlja da premašuje prošlogodišnji rod, ali COCERAL je smanjio svoje ukupne izglede o nižim zasadima u par ključnih zemalja proizvođača pšenice u svojoj drugoj prognozi za rod 2025. godine.
COCERAL, evropsko udruženje koje se fokusira na trgovinu poljoprivrednim proizvodima, vidi ukupnu proizvodnju žitarica u EU-27+UK na 296,1 miliona tona. Ovo bi bilo više u odnosu na 278,2 miliona tona ubranih 2024. godine, ali neznatno manje u odnosu na 297,8 miliona tona projektovanih u decembru.
Očekuje se da će proizvodnja pšenice (bez durum) porasti sa 125,1 miliona na 137,2 miliona tona na godišnjem nivou, međutim, prognoza useva je niža od 140,4 miliona tona predviđenih u decembru.
„Sve u svemu, veća površina i povratak na normalne prinose u zapadnoj Evropi trebalo bi da dovedu do boljeg prinosa nego prošle godine, ali niže zasade od prvobitno očekivanih u Francuskoj i Velikoj Britaniji počele su da utiču na izglede proizvodnje“, navodi COCERAL u svom izveštaju od 11. marta.
Predviđa se da će proizvodnja ječma porasti sa 57,8 miliona na 58,8 miliona tona u 2025. godini, ali je to manje sa 59,7 miliona tona predviđenih u decembru.
Za 2025. godinu, očekuje se porast kukuruza iz godine u godinu na 63,3 miliona tona, sa 58,9 miliona. Ovo je više od prethodne prognoze od 61,9 miliona tona jer će proizvodnja biti mnogo veća u balkanskim zemljama, ali nešto niža u Nemačkoj i Francuskoj.
Očekuje se da će se usev uljane repice oporaviti sa 18 miliona tona prošle godine na 20 miliona tona 2025. godine, uglavnom zbog povratka na normalan obrazac sadnje u Rumuniji i Bugarskoj i oporavka prinosa u Francuskoj i Nemačkoj. Prognoza je neznatno niža od 20,3 miliona tona očekivanih u decembru.
