Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 17.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Uprkos prekomernoj ponudi žitarica i uljarica na globalnom tržištu, povećana proizvodnja biogoriva i poboljšani uslovi izvoza podstiču nade da su cene prešle svoje ciklične najniže nivoe, izveštavaju analitičari CoBank Knowledge Exchange u novoj prognozi za sledeću godinu.
Uprkos povećanju prodaje soje Kini, malo je verovatno da će SAD moći da obnove istorijski obim izvoza, jer brazilska soja ostaje mnogo jeftinija. Pored toga, rekordna proizvodnja uljarica u zemljama koje se nalaze blizu Kine, poput Kazahstana, smanjiće konkurentnost američke soje na kineskom tržištu.
Gotovo sve zemlje izvoznice imaju značajne zalihe žitarica i očekuju velike žetve kukuruza i pšenice, što će otežati izvoz iz SAD. Ako Kina nastavi kupovinu američkog sirka, to će značajno podržati cene žitarica.
U međuvremenu, potražnja za žitaricama i uljaricama iz SAD će nastaviti da raste, jer niske cene stimulišu potrošnju. Meksiko, najveći kupac kukuruza, pšenice i pirinča iz SAD, i drugi najveći kupac soje, povećaće zalihe. Potražnja za pšenicom i brašnom iz SAD će rasti u podsaharskoj Africi, a za sojom i sojinim brašnom na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Aziji.
Povećanje globalne proizvodnje biogoriva pomoći će u povećanju potražnje za žitaricama i uljaricama. U SAD se očekuje da će Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) odlučiti o standardima mešanja i izuzećima za male rafinerije, što će obezbediti stabilnost tržišta i stimulisati potražnju za mastima i biljnim uljima kao sirovinama za proizvođače biogoriva.
Pooštravanje zahteva za sadržaj biogoriva u dizel gorivu u Indoneziji i Brazilu smanjiće globalne zalihe biljnog ulja i povećati profitabilnost rafinerije.
Tržište izvoza sojine sačme postaje sve konkurentnije zbog proširenja kapaciteta za preradu uljarica u SAD i Brazilu radi povećanja proizvodnje biogoriva. Stoga će Jugoistočna Azija, Latinska Amerika i Bliski istok postati regioni konkurencije za kupce sojine sačme između SAD i Brazila.
Niske cene žitarica će stimulisati potrošnju hrane u stočarstvu, ali će povećanje potražnje za hranom biti umereno.
Visoki troškovi proizvodnje primoraće poljoprivrednike da napuste uzgoj kukuruza i pređu na jeftinije alternative, jer su cene skoro svih useva sada ispod njihove cene.
Cene suncokreta u Ukrajini su naglo pale zbog smanjene potražnje prerađivača, koji očekuju dalji pad cena i potražnje za biljnim uljima, s obzirom na napade na civilne brodove i tankere u Crnom moru, što je dovelo do povećanja voznih tarifa za prevoz.
Cene potražnje za suncokretovim uljem u Ukrajini (sa isporukom u luke u decembru) pale su tokom nedelje za 10 dolara/t na 1.220 dolara/t na fonu povećanja ponude i smanjenja potražnje, kao i pada cena ruskog suncokretovog ulja za 10-15 dolara/t na 1.190-1.195 dolara/t FOB (sa isporukom u decembru).
Napadi dronova na civilne brodove koji prevoze suncokretovo ulje iz Ruske Federacije i Ukrajine šokirali su tržište, jer civilni brodovi gotovo da nisu bili meta od početka rata.
Otkupne cene suncokreta su smanjene za 500-1000 UAH/t nedeljno na 28.000-28.600 UAH/t ili 580-593 dolara/t bez PDV-a (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku, posebno zbog stalnih vazdušnih napada i povećanog granatiranja Odeske oblasti, što je dovelo do trodnevnog nestanka struje.
Fabrike su u osnovi stvorile zalihe suncokreta za dva do tri meseca rada, ali ako cene suncokretovog ulja nastave da padaju, marža prerade će ponovo postati negativna.
Vreme u Ukrajini u decembru nije dozvolilo završetak žetve suncokreta, pa je deo roda izgubljen. Prema operativnim podacima, do sada je ubrano 9,064 miliona tona suncokreta sa 93% površina, sa prinosom od 1,88 tona/hektaru.
Pored toga, cene suncokreta biće pod pritiskom pada svetskih cena stočnog žita i sačme. Cene potražnje za suncokretovom sačmom u Ukrajini nisu se menjale tokom nedelje i iznosile su 210-215 dolara/t sa isporukom u luke.
Pad cena nafte vrši pritisak na cene palminog ulja, što će smanjiti potražnju za suncokretovim uljem iz Ukrajine i Ruske Federacije, posebno na pozadini povećanih rizika za brodove u Crnom moru.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 16.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Prošle nedelje u Ukrajini je preovladavalo kišovito vreme bez mraza, što nije dozvolilo povećanje tempa žetve kasnih useva, pa su poljoprivrednici uspeli da obrade samo 211 hiljada hektara ili 5% površina pod kukuruzom, dok je procenat požnjevenih površina pod suncokretom ostao na 93%.
Prema operativnim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 11. decembrom, u Ukrajini je vršiđeno 55,471 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,767 miliona hektara ili 92% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 51,5 centi/hektar.
Konkretno, navedenog datuma, sakupljen je sledeći broj kasnih useva:
kukuruz – 25,366 miliona tona sa 3,655 miliona hektara ili 83% površine (+5% nedeljno) sa prinosom od 6,94 tone/hektaru,
heljda – 82,7 hiljada tona sa 59,4 hiljada hektara ili 97% površine (0%) sa prinosom od 1,39 tona/hektaru,
proso – 62,1 hiljada tona sa 35,8 hiljada hektara ili 88% površine (0%) sa prinosom od 1,74 tone/hektaru,
suncokret – 9,064 miliona tona sa 4,818 miliona hektara ili 93% površine (0%) sa prinosom od 1,88 tona/hektaru,
soja – 4,78 miliona tona sa 2,017 miliona hektara ili 98% površine (+1%) sa prinosom od 2,37 tona/hektaru.
Žetva šećerne repe je skoro završena, sa 10,726 miliona tona ubrano je sa 197,2 hiljade hektara ili 99% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 54,38 tona/hektaru.
Stope izvoza žitarica iz Ukrajine ostaju niske zbog ograničene prodaje proizvođača koji još nisu u potpunosti požnjeli svoje useve, pa očekuju dalji rast cena.
U 2025/26. godine (zaključno sa 11. decembrom), Ukrajina je izvezla 13,521 miliona tona žitarica i mahunarki, od čega 1,137 miliona tona u decembru, dok je prošle godine, zaključno sa 13. decembrom, izvezeno 19,359 miliona tona žitarica, a posebno 984 hiljade tona u decembru, saopštila je pres-služba Ministarstva agrarne politike, pozivajući se na operativne podatke Državne carinske službe Ukrajine.
Po usevima, u tekućoj sezoni je izvezeno sledeće:
pšenica – 7,569 miliona tona (u 2024/25. GODIŠNJOJ – 9,175 miliona tona),
ječam – 1,22 miliona tona (1,898 miliona tona),
raž – 0,2 hiljade tona (10,8 hiljada tona),
kukuruz – 4,524 miliona tona (7,969 miliona tona).
Ukupan izvoz ukrajinskog brašna u 2025/26. marketingovoj godini (zaključno sa 11. decembrom) iznosio je 29,9 hiljada tona (u 2024/25. marketingovoj godini – 34,7 hiljada tona), posebno pšeničnog brašna – 29 hiljada tona (34,7 hiljada tona).
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 15.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 08.12.2025. do 12.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Indeks vrednosnih prihoda za ukrajinske dubokomorske luke je neznatno porastao u poslednjih 5-6 nedelja i sada iznosi 0,45–0,55% vrednosti broda po putovanju. I dalje je daleko ispod vrhunca od 1,0–1,2% iz 2023. godine, ali se i dalje smatra odrazom rastućih ratnih rizika. Niži nivo carina mogu podržati ukrajinska vlada i međunarodne osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i programi, čak i ako se dogode novi incidenti u Crnom moru.
Premije ratnog rizika za ruske crnomorske luke znatno su porasle. Sada pozivi ka ruskim lukama koštaju 0,65-0,80%, u mnogim slučajevima nešto iznad ukrajinskog nivoa.
Tenzije na Crnom moru su sada prepoznat faktor, ali su indeksi ratno-efikasnih rizika (EWRI) za Rumuniju, Bugarsku i Tursku znatno niži. Za luke Konstancu, Burgas i turske luke, rizici povezani sa ratom su se dodatno povećali za 0,10-0,25%.
Tarife za osiguranje u ruskim lukama su najviše porasle. Osiguranje za luke Konstance, Burgasa i Turske je sniženo. Ovo poboljšava cenovnu konkurentnost, posebno za duge rute.
Prognoza: Cene osiguranja za Crno more i Dunav
Tenzije u regionu Crnog mora i Dunava u novembru mogu podstaći kratak, ali impresivan rast osiguranja tereta i plovila. Cene ratnog osiguranja ostaju veoma nestabilne, ako rizik poraste, stope odmah rastu, a nakon što se situacija smiri, osiguravači brzo prilagođavaju stope.
Tržište očekuje umerenu korekciju naviše u osiguranju tereta.
Osnovni slučaj – stopa osiguranja se povećava za 3-5%.
Pesimističan scenario – povećanje od 6-10% ako se geopolitički pritisak pojača.
Izgledi prate scenario iz 2022–2024. godine, kada je blokada Žitnog koridora podstakla osiguranje žitnih tereta za 5% i više.
Očekuje se da će premije ratnog rizika za osiguranje plovila takođe porasti.
Osnovni slučaj – povećanje od 2%.
Pesimističan scenario – za 3-5% ili više ako se tenzije nastave.
Tokom 2023. godine, sličan rast tarifa osiguranja nadoknadio je nagli porast kratkih relacijskih troškova prevoza tereta na ruti Dunav-Konstanca, koji su dostigli čak 100 USD/tonskoj toni. Danas su isti troškovi oko 10 evra/tonskoj toni, a dunavski terminali za žito su nedovoljno opterećeni. Najverovatnije će veće osiguranje ovog puta direktno pasti na izvoznike i vlasnike.
Trenutni programi podrške, uključujući Unity Facility, AGRI-Ukrajina, međunarodne osiguravače (Lloyd's, IUMI) i reosiguranje koje finansiraju donatori, mogu doprineti stabilnijim troškovima ratnog rizika. Ako je to slučaj, osiguranje plovila može biti blizu 2% čak i u okruženju sa većim rizikom.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 11.12.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
