Od 1. jula 2021. godine, kada je otvoreno tržište zemljišta, vrednost poljoprivrednog zemljišta je u stalnom porastu, ali značajno varira u različitim regionima zbog niza faktora.
Tokom 2024. godine prosečna cena poljoprivrednog zemljišta je postepeno rasla, ali je u novembru blago opala u odnosu na oktobar i iznosila je 50.475 UAH/ha, a do kraja decembra je smanjena na 47.948 UAH/ha. Najveća cena zemljišta zabeležena je u Ivano-Frankivskoj oblasti, gde je dostigla 90.240 UAH/ha.
Međutim, cene utvrđene ugovorima su daleko od realne tržišne vrednosti zemljišta, koja je u centralnim i zapadnim regionima porasla sa 1.000-1.500 dolara/ha na početku rata na 2.000-3.000 dolara/ha i više. Prema prognozama Ministarstva agrarne politike, u narednih nekoliko godina cene zemljišta će porasti za još 20 odsto.
Ako je 2021. godine prodato 74 hiljade zemljišnih parcela ukupne površine preko 178 hiljada hektara, onda 2024. godine – već 194 hiljade parcela površine oko 400 hiljada hektara.
Pored toga, 2024. godine neočekivano su porasle stope podzakupa za državno poljoprivredno zemljište. U oktobru i novembru, na aukcijama u Prozoru, konačne stope zakupa bile su u proseku devet puta veće od početnih. Tako je na aukciji za najveću parcelu u Kirovogradskoj oblasti sa površinom od 4 hiljade hektara, konačna stopa premašila početnu za 11 puta i iznosila je 40 hiljada UAH/ha godišnje. Prema podacima Eurostata, trenutno u EU najveća prosečna stopa zakupa poljoprivrednog zemljišta beleži se u Holandiji, gde je 2022. dostigla 843 €/ha. Ukrajinski farmeri se već šale da bi, na pozadini anomalnog povećanja zakupnina državnog zemljišta, sledeće godine u Ukrajini trebalo očekivati bum maka ili konoplje.
Međutim, većina farmera koji uzgajaju žitarice i druge jednogodišnje useve ne mogu platiti više od 20 hiljada UAH godišnje za 1 hektar zemlje, jer ako se fiksni troškovi približe 700 USD/t, proizvodnja postaje neisplativa. A klasična poljoprivredna gazdinstva sa postojećim tehnologijama uzgoja neće moći da ostvare veći profit. Šef Državne zemljišne banke Jaroslavski visoke cene objašnjava činjenicom da se zemljište daje u zakup na 14 godina.
Komisija za trgovinske sporove odlučila je u petak da meksička ograničenja na izvoz genetski modifikovanog kukuruza iz SAD krše sporazum između SAD-a i Meksika-Kanade, čime je Bajdenova administracija odnela veliku trgovinsku pobedu u poslednjim nedeljama.
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika saopštila je da je veće za rešavanje sporova USMCA presudilo u korist svih sedam američkih pravnih zahteva u dugotrajnom slučaju. Rečeno je da je panel utvrdio da ograničenja Meksika nisu zasnovana na nauci i da krše poglavlja USMCA o sanitarnim i fitosanitarnim merama i o pristupu tržištu i nacionalnom tretmanu.
Završni izveštaj tročlanog panela preporučio je da Meksiko uskladi svoju politiku trgovine kukuruzom sa trgovinskim sporazumom. Ima 45 dana da to učini prema pravilima trgovinskog sporazuma iz 2020. i nepoštivanje može dovesti do kaznenih dažbina na neki izvoz u SAD.
Meksička ministarstva ekonomije i poljoprivrede izjavila su u zajedničkom saopštenju da se ne slažu sa presudom, ali da će je poštovati, ne iznoseći detalje o tome koje će korake preduzeti.
„Vlada Meksika se ne slaže sa odlukom panela, jer smatra da su mere u pitanju usklađene sa principima zaštite javnog zdravlja i pravima starosedelaca“, navode agencije.
Bez obzira na to, rekli su da je rešavanje sporova ključna komponenta trgovinskog sporazuma USMCA, napominjući da su Meksiko i Kanada pobedili SAD u slučaju spora o automobilskim pravilima porekla prošle godine.
Spor oko kukuruza počeo je šest meseci nakon što je USMCA stupio na snagu u julu 2020. godine kada je tadašnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador doneo dekret da se GM kukuruz zabrani do kraja 2024. godine – potez koji je u velikoj meri usmeren na izvoz kukuruza iz SAD. Njegov naslednik, predsednica Klaudija Šejnbaum, podržala je ovu politiku.
Nakon godina malog pomeranja u konsultacijama, USTR je zatražio arbitražu za rešavanje spora, osporivši dekret Meksika iz 2023. koji je odmah zabranio upotrebu GM kukuruza u tortiljama i testu i naložio vladinim agencijama da postepeno eliminišu njegovu upotrebu u drugoj hrani i stočnoj hrani.
SAD su tvrdile da tvrdnje meksičke vlade da je GM kukuruz štetan po ljudsko zdravlje nisu zasnovane na nauci.
„Presuda veća potvrđuje dugogodišnju zabrinutost Sjedinjenih Država u vezi sa meksičkom biotehnološkom politikom i njihovim štetnim uticajem na američki poljoprivredni izvoz, rekla je američka trgovinska predstavnica Ketrin Taj u saopštenju.
Američki sekretar za poljoprivredu Tom Vilsak rekao je da je odluka osigurala da će američki farmeri i izvoznici „i dalje imati pun i pravičan pristup meksičkom tržištu“.
„To je takođe pobeda za zemlje širom sveta koje uzgajaju i koriste proizvode poljoprivredne biotehnologije za ishranu svoje rastuće populacije i prilagođavanje planeti koja se menja“, dodao je Vilsak.
U februaru je meksička vlada ublažila svoju početnu zabranu GM kukuruza, izričito dozvolivši njegovu upotrebu za stočnu hranu i industrijalizovane proizvode za ljudsku ishranu, ali je zadržala zabranu za upotrebu u tortiljama.
Meksički zvaničnici branili su ograničenja za GM kukuruz u tortiljama i tvrdili da je na Vašingtonu da pokaže da njegov izvoz ne šteti ljudskom zdravlju.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će uvesti opštu carinu od 25 odsto na sav uvoz iz Kanade i Meksika kada preuzme dužnost 20. januara, osim ako ne zaustave priliv ilegalnih migranata i fentanila u SAD
Ako se implementiraju, čini se da te obaveze krše pravila USMCA, što bi moglo dovesti do još jednog spora.
Meksiko, rodno mesto modernog kukuruza, zabranjuje sadnju GM kukuruza zbog straha da bi kontaminirao domaće sojeve žitarica. Ipak, ova zemlja je najveći strani kupac žutog kukuruza uzgojenog u SAD, od kojih je skoro sav genetski modifikovan.
Meksička vlada očekuje da će lokalni kupci uvesti rekordnih 22,3 miliona metričkih tona tokom poljoprivredne sezone 2023/24.
Od 2024. do oktobra, SAD su izvezle kukuruza u Meksiko u vrednosti od 4,8 milijardi dolara, prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva.
Meksiko se može pohvaliti sa preko 60 autohtonih sorti kukuruza, poznatih kao landrase, od kojih mnoge dolaze u kaleidoskopu boja i imaju različite profile ukusa.
Ovog meseca, zamenik ministra ekonomije Luis Rosendo Gutijerez naglasio je da vlada čini sve što može da zaštiti pakt o slobodnoj trgovini usred Trampovih tarifnih pretnji. On je dodao da će Meksiko ispoštovati odluku veća.
Američke i međunarodne grupe za poljoprivredu i biotehnologiju pozdravile su odluku.
„Ovo je najjasniji signal da pridržavanje sporazuma o slobodnoj trgovini pruža stabilnost potrebnu da bi inovacije cvetale i da bi se učvrstila naša sigurnost hrane“, rekla je Emili Ris, predsednica CropLife International-a, koja predstavlja industriju nauke o biljkama.
Proizvodnja mineralnih đubriva u Rusiji će 2024. godine premašiti 63 miliona tona, što je za 6-7% više nego godinu dana ranije (59,3 miliona tona). Predsednik Ruske asocijacije proizvođača đubriva (RAPU) Andrej Gurjev rekao je za TV kanal „Rosija 24“.
„Ovo je apsolutni rekord od vremena Sovjetskog Saveza <…> To je posledica ogromnih investicija koje su uložene u poslednjih 9 godina, one se približavaju 2 triliona rubalja.
Prema njegovim rečima, izvoz đubriva iz Ruske Federacije ove godine će dostići rekordnih 40 miliona tona. Obim isporuke đubriva na domaćem tržištu iznosio je 5,5 miliona tona (u pogledu 100% aktivne supstance), dodao je Gurjev.
„Oni započeti investicioni programi biće nastavljeni 2025. godine. Izgradnja neće stati, tako da ćemo u 2025. godini sigurno videti povećanje bruto proizvodnje mineralnih đubriva“, uveren je on.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Egipatski parlament odobrio je okvirni sporazum između Ministarstva za snabdevanje i unutrašnju trgovinu i Izvozne kancelarije Abu Dabija (ADEKS) za podršku uvozu pšenice za Generalnu upravu za snabdevanje robom (GASC).
Sporazum predviđa godišnji program finansiranja u iznosu od 100 miliona dolara tokom pet godina, u ukupnom iznosu od 500 miliona dolara, kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje GASC pšenicom, ublažio finansijski pritisak na uvoz pšenice i ojačalo ekonomsko partnerstvo između Egipta i UAE.
Ovaj sporazum ima za cilj da podrži sigurnost hrane u Egiptu, posebno u svetlu izazova kao što su globalne fluktuacije cena i domaća poljoprivredna ograničenja.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
AHDB je nedavno objavio prve zvanične procene ponude i potražnje u Velikoj Britaniji za pšenicu, ječam, zob i kukuruz za sezonu 2024-25. Ukupna proizvodnja žitarica za žetvu 2024. u Velikoj Britaniji pala je za 11% u odnosu na žetvu 2023. zbog pada pšenice od 21% u poređenju sa povećanjem useva ječma i ovsa.
Teže početne zalihe pšenice i kukuruza neće biti dovoljne da nadoknade pad tonaže useva poslednje žetve, tako da će Velika Britanija morati da se osloni na veću tonažu uvezenog žita u poređenju sa prošlom godinom. Procenjuje se da će uvoz pšenice tokom cele sezone dostići 2,75 miliona tona, što je povećanje od 13% u odnosu na prošlu godinu, dok se predviđa da će uvoz kukuruza biti neznatno manji u odnosu na prošlu godinu.
U 2024-25. ukupna domaća potrošnja žitarica procenjuje se na 24,18 miliona tona, što je 2% manje u odnosu na godinu, ali u skladu sa petogodišnjim prosekom. Razlog za pad potrošnje je pad tražnje za žitaricama koje se koriste za proizvodnju stočne hrane, a predviđa se i pad tražnje u ljudskom i industrijskom sektoru zbog pada tražnje iz industrije bioetanola.
Sve u svemu, pad ponude ukupnih žitarica za žetvu 2024. je veći od pada domaće potrošnje, tako da možemo očekivati čvršći balans žitarica u Velikoj Britaniji tokom sezone 2024-25 na 5,39 miliona tona, što je pad od 14% u odnosu na godinu. Od početka tržišne godine 2024-25 u julu ukupna pšenica koja se koristi za mlevenje dostigla je 2,0 miliona tona do kraja oktobra, što je 8,1% manje nego u istom periodu prošle godine.
Fjučersi na krmnu pšenicu u Velikoj Britaniji su pratili pravac globalnih tržišta pšenice i nedavno su fjučersi u maju 2025. bili na 194,40 funti po toni pre nego što su se vratili na 183,55 funti po toni, što je bio najniži ugovor u maju od početka maja ove godine. Trenutno majski fjučersi 2025. stoje 187,35 funti po toni, a novembar 2025. 188,45 funti po toni. Pšenica za hranu iz Velike Britanije isporučena u decembru u Engleskoj se kotirala po ceni od 182,50 funti po toni, što je za 7 funti manje u odnosu na nedelju, a hlebna pšenica isporučena na severozapad Engleske za februar je bila 235,50 funti po toni, što je za 6,50 funti manje u odnosu na prethodnu nedelju.
Tenzije u regionu Crnog mora porasle su prošle nedelje pošto su Rusija i Ukrajina ispaljivale rakete jedna na drugu i ovaj razvoj događaja je izazvao značajnu zabrinutost zbog mogućeg poremećaja ionako tesnih izgleda izvoza za ovu godinu. Iako se predviđa da će izvoz ove godine pasti, obe zemlje će i dalje imati velike tonaže pšenice za izvoz, ali bi svaka dalja eskalacija sukoba mogla da ugrozi veliki deo pšenice.
Od jula do novembra ruski izvoz pšenice iznosio je 24,2 miliona, a ukrajinski izvoz pšenice dostigao je 8,7 miliona u istom periodu. Ove brojke predstavljaju godišnje povećanje od 6% za Rusiju i 58% za Ukrajinu. Očekuje se da će ove dve zemlje izvezti ukupno 64 miliona tona pšenice tokom ove marketinške godine. Ovo predstavlja oko 30% globalne ponude pšenice, projektovane na 214,67 miliona tona. Do sada su obe zemlje izvezle ukupno 32,9 miliona tona, a ostalo je još 31,1 miliona za izvoz.
Najava ruskog izvoza pšenice pomogla je u podršci cenama pšenice, ali kao odgovor na dalje sankcije iz SAD, ruska rublja je pala na najslabiju vrednost od marta 2022, što bi moglo dodatno usporiti ruski izvoz. Ruska kapa pšenice koja je objavljena 29. novembra primenjuje izvoznu kvotu od 11 miliona tona od 15. februara do 30. juna.
Evropski izvoz pšenice je povećan nakon što je sadašnji predsednik SAD Donald Tramp najavio carinu od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, kao i dodatnih 10 odsto na uvoz iz Kine. Međutim, tržište pšenice EU bilo je pod pritiskom jačanja evra u odnosu na američki dolar i niske izvozne tražnje za pšenicom iz EU.
EU je ove sezone izvezla 9,92 miliona tona pšenice, od čega je 95 odsto meke pšenice i 31 odsto manje nego prošle godine. Uvoz u EU je ove sezone smanjen za 17%, a do sada je uvezeno 4.549 miliona. Nigerija je najveći uvoznik pšenice u EU ove sezone i do sada je uvezla 1.614 miliona tona, što je 16 odsto više nego prošle godine.
Kao što je ranije pomenuto, Donald Tramp namerava da uvede carinu od 25% na uvoz iz Meksika, zbog čega bi Meksiko mogao da kupuje manje kukuruza iz SAD. U proseku, u poslednjih pet godina, Meksiko je činio 32% američkog izvoza kukuruza, tako da postoji zabrinutost kako bi to moglo da utiče na kampanju za izvoz kukuruza u SAD. U Brazilu je 59% prvog useva kukuruza zasađeno do 24. novembra i očekuje se usev kukuruza od 132,7 miliona tona. Uvoz kukuruza u EU od prošlog jula do 1. decembra iznosi ukupno 8,51 miliona, što je za 10,4% više od 7,71 miliona prošle godine.
SAD su izvozile kukuruz u Meksiko, EU, Kinu, Japan, Južnu Koreju i Vijetnam, ali Kina sa uvezenim kukuruzom iz SAD od ukupno 16 miliona tona je najniža tonaža kupljena u poslednje četiri godine i aktivniji uvoz kukuruza iz Kine bi mogao da podrži cene, ali uz najavljuje se nova tarifa, sada postoji mnogo neizvesnosti na tržištu u pogledu kukuruza. Cene kukuruza imaju uticaj na fjučerse za stočnu pšenicu u Velikoj Britaniji i ako cene kukuruza budu pod pritiskom, to bi moglo da izvrši pritisak na britansku stočnu pšenicu, ali ako globalna tržišta kukuruza budu podržana jačim kineskim uvozom, to bi moglo pomoći cenama pšenice za stočnu hranu u UK. Evropska komisija je prognozirala njihovu proizvodnju kukuruza na 59,6 miliona tona, što bi bilo 3% manje nego prošle godine, a Francuska je proizvela 13,9 miliona, što je više u odnosu na 12,6 miliona prošle godine.
Malo je pivarskog ječma koji se prodaje zbog nekoliko faktora, a jedan je dobar kvalitet jareg ječma poslednje žetve i dosta toga. Potrošnja piva je opala za 2% pa je smanjena potražnja za sladom. Postoji i veći prenos od 2023. godine, što opet smanjuje potražnju. Takođe postoji veća globalna konkurencija između sladara, plus Australija i Argentina imaju veću žetvu ječma nego što se očekivalo.
Stvari bi se mogle promeniti prema očekivanjima u Velikoj Britaniji, gde će površine ozimog ječma opasti sledeće godine, a predviđa se da će jari ječam biti manji za 13% u odnosu na prošlu godinu. Popust za stočni ječam na pšenicu ponovo je pao sa oko 30 funti na 20 funti pošto su fjučersi i cene pšenice pale što je dovelo do manje prodaje žitarica sa farme. Neki delovi Ujedinjenog Kraljevstva pretrpeli su gore od drugih oblasti sa vlažnim vremenom tokom jeseni i prijavljeno je da je samo 57% posejanog ječma sada u dobrom do odličnom stanju zbog odložene sadnje i lošeg vremena u nekim oblastima UK.
Od 25. novembra 73% ozime uljane repice je ocenjeno kao u dobrom ili odličnom stanju, u poređenju sa 52% ozime ovsi i 45% ozime pšenice. Ovo pokazuje kako je vreme ponovo otežalo sadnju ove prošle jeseni, iako sa velikim varijacijama širom UK. Nedavno je AHDB objavio svoju Earli Bird Survei u kojoj se predviđa da će se površina pšenice u Velikoj Britaniji povećati, ali će površina uljane repice opasti, privremeno predviđajući pad zasađene površine od 17% u 2025.
Ako se potvrdi, ovo bi smanjilo područje uljane repice na najniži nivo u Velikoj Britaniji za 42 godine. Bivše cene poljoprivrednih proizvoda u Velikoj Britaniji sada su za približno 30 funti niže nego što su bile na vrhuncu 9. novembra, to je zbog toga što su kupci mogli da kupuju više lokalno i iz uvoznih izvora kao što je Australija zbog poljoprivrednika koji prodaju po nedavno višim cenama. Kanadska kanola je sada dovoljno jeftina za izvoz u Evropu nakon nedavnih vesti da su SAD uvele carinu od 25% na kanadsku robu.
EU predviđa rod uljane repice u 2025. od 18,7 miliona tona za 12% sa 16,7 miliona u 2024. Uvoz uljane repice u EU ove sezone je dostigao 2,40 miliona od 24. novembra, što je 8% više u odnosu na 2,22 miliona u istom periodu prošle godine, od čega 70 % dolazi iz Ukrajine i 20,3% iz Australije. Erit isporučen u februaru kotira po ceni od 427,50 funti po toni, što je za 9 funti manje u odnosu na nedelju i usledilo je zbog velike nestabilnosti fjučersa na seme uljane repice u Parizu prošle nedelje, a sterling je nedavno zatvoren na najvišem nivou u odnosu na evro od 14. novembra 2024.
Donald Tramp namerava da uvede carinu od 25 odsto na uvoz iz Meksika, zbog čega bi Meksiko mogao da kupuje manje kukuruza iz SAD. U proseku, u poslednjih pet godina, Meksiko je činio 32% američkog izvoza kukuruza, tako da postoji zabrinutost kako bi to moglo da utiče na kampanju za izvoz kukuruza u SAD.
