Coceral je ažurirao svoju prognozu prinosa pšenice za mlevenje, koja je smanjena za 7,7 miliona tona, sa 122,6 miliona tona u junu na 114,9 miliona tona u septembru. U odnosu na prošlu godinu, pad žetve biće 11,5 miliona tona.
Najveći pad je bio u Francuskoj -4,1 milion tona u odnosu na junsku prognozu i Nemačkoj -1,8 miliona tona. Obe zemlje su bile pogođene smanjenom zimskom površinom zbog produženih kiša tokom kampanje serve 2023, kao i kiše i nedostatka sunca u proleće 2024. u zapadnoj Evropi. Belgija -0,4 miliona tona, Danska -0,4 miliona tona i Švedska -0,37 miliona tona takođe su pogođene oštrim smanjenjem prognoze.
Potražnja za novom ukrajinskom žetvom kukuruza je naglo porasla, uvoznici su se pojačali, dok je ponuda od farmera i dalje ograničena, a najviše prodaju poljoprivredna gazdinstva. Interesovanje za ukrajinski kukuruz je poraslo usred vesti o nižim žetvama u Ukrajini i Južnoj Americi. Ovo su izvestili analitičari zemljoradničke zadruge PUSK, stvorene u okviru VAR-a.
„U septembru je Ukrajina izvezla 200 hiljada tona kukuruza, a iako je ovo prelazni period, najveći obim izvoza očekujemo u oktobru, novembru i decembru“, kažu analitičari PUSK-a. Prošle tržišne godine Ukrajina je izvezla oko 30 miliona tona kukuruza. Ove sezone, međutim, očekuju se znatno manji obim zbog smanjenih zaliha – od 1. septembra u skladištima je bilo svega 600 hiljada tona. „Predviđamo žetvu kukuruza od 21-22 miliona tona, od čega će oko 5 miliona biti potrošeno na domaćem tržištu. Izvozni potencijal kukuruza je procenjen na 15-17 miliona tona, što je skoro upola manje“, ističu stručnjaci.
Istovremeno, globalna tržišta pokazuju veliku potražnju za ukrajinskim kukuruzom, posebno u Evropi. „Španija bukvalno usisa ukrajinski kukuruz: do kraja prošle nedelje cena je porasla na 222-224 dolara po toni, dok je početkom nedelje počela sa 215 dolara. Kupovini se pridružio i Portugal“, kažu analitičari. Međutim, ukrajinski kukuruz se suočava sa konkurencijom iz SAD. „Američki izvoznici nude kukuruz za 2-3 dolara po toni jeftiniji, što tera uvoznike, posebno Španiju, da pređu na američki kukuruz u novembru i decembru“, dodaju analitičari PUSK-a.
Na globalno tržište utiču i spoljni faktori, posebno kampanja setvee u Argentini. „usevi kukuruza u Argentini suočeni su sa nedostatkom vlage, što može ozbiljno da utiče na žetvu i, kao rezultat, svetske cene“, komentarišu stručnjaci. Uprkos lokalnim fluktuacijama, očekuje se da će cene kukuruza nastaviti da rastu u drugoj polovini sezone. „Već vidimo uzlazne trendove. Do kraja godine zamišljena cena može dostići 200-205 dolara po toni, a na proleće čak 220-230 dolara. Međutim, u naredne 2-3 nedelje cene mogu privremeno pasti na 175-178 dolara po toni“, zaključuju analitičari.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Ciklon Boris doneo je obilne pljuskove u zemlje centralne i istočne Evrope, što je dovelo do poplava. Reke su se izlile iz korita u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj, u Austriji je pao sneg i lavine, stotine hiljada kuća je ostalo bez struje, neki od njih su poplavljeni, dalekovodi su uništeni, saobraćaj vozova je bio komplikovan, a bilo je i smrtnih slučajeva.
Količina padavina koja je pala za tri dana je 2-4 puta veća od prosečne mesečne stope za septembar, pa je vodostaj u Dunavu dostigao najviši nivo u poslednjih 20-30 godina. Takvo vreme zaustavilo je berbu kasnih useva i dovelo do gubitka dela roda.
Uragan Fransin doneo je kišu na Srednji zapad SAD. Oni će odložiti žetvu, ali će popuniti rezerve vlage u zemljištu uoči setve ozime pšenice. Sledeće nedelje nastaviće se padavine i padati temperature, što odlaže sušenje soje i kukuruza.
Obilne kiše padale su i na zapadu kanadskih prerija. Oni će se sledeće nedelje proširiti na istočne oblasti i odložiti berbu repice i kasnih useva, a mogu uticati na kvalitet useva.
U centralnoj brazilskoj državi Mato Groso vlada ekstremna vrućina na 35-38 o C, a niska vlažnost zemljišta ne dozvoljava setvu soje. Temperature će ostati visoke narednih 10-14 dana, a kišna sezona počeće za samo nekoliko nedelja. Kasna sadnja soje može odložiti sadnju kukuruza drugog useva. Južne države Parana i Rio Grande do Sul zadesile su obilne kiše, što će poboljšati stanje useva pšenice i kukuruza i omogućiti ranu setvu soje.
U Argentini nedostatak padavina odlaže razvoj ozime pšenice i setvu kukuruza. Naredne sedmice se ne očekuje kiša, a temperature će biti iznad normalne.
Obilne kiše pale su na zapadu i jugu Ukrajine, dok je u istočnim regionima Ukrajine i jugozapadnom delu Ruske Federacije, gde se gaji ozima pšenica, padavina nije bilo, što će odložiti setvu. Sledeće nedelje se u ovim krajevima ne očekuju padavine, pa će period setve ozime pšenice biti veoma kratak, a mrazevi su mogući već u oktobru i početkom novembra.
Setva ozime uljane repice u Ukrajini i Ruskoj Federaciji nije obavljena u optimalnim rokovima, pa će se površine pod njom znatno smanjiti.
Pustinja Sahara - jedno od najsušnijih mesta na planeti - počela je da postaje zelena. Predviđa se da će u septembru dobiti 500% svojih mesečnih padavina, što bi moglo dovesti do cikličnih promena i pretvoriti ga u šumovitu regiju. Naučnici ovu situaciju objašnjavaju globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim zagađenjem planete.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Otkupne cene kukuruza u Ukrajini ove nedelje su porasle na nivo cena stočne pšenice usled ograničene ponude proizvođača i predviđanja smanjene žetve.
Od ponedeljka su izvozne cene kukuruza za isporuku u crnomorske luke porasle za 3-5 USD/t na 180-185 USD/t ili 8.350-8.500 UAH/t, dok trgovci već nude 188-189 USD/t za isporuku u decembru.
U TG 2023/24, glavni kupci ukrajinskog kukuruza bili su Španija, Kina i Egipat. Ali ove godine je žetva kukuruza u EU, posebno u Španiji, nešto bolja, što će dovesti do smanjenja uvoza. Međutim, potražnja za ukrajinskim kukuruzom će ostati visoka na pozadini prognoza o smanjenju izvoza iz Ukrajine za 30% i smanjenju žetve kukuruza u Ruskoj Federaciji.
Trenutno se ukrajinski kukuruz na bazi SPT-porta trguje za 20 dolara/t više od decembarskih fjučersa u Čikagu, što ograničava dalji rast njegovih cena. Osim toga, SAD planiraju da ove godine uberu skoro rekordan rod kukuruza.
Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu tokom nedelje su pali za 2% na 159,4 USD/t (+1% za mesec) u iščekivanju ažurirane prognoze USDA, koja će biti objavljena 12. septembra.
U TG 2024/25 (od 8. septembra) EU je povećala uvoz kukuruza za 20% na 3,85 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu, od čega je 2,3 miliona tona ili 60% isporučeno iz Ukrajine. Glavni uvoznici ove sezone bili su Španija (1,28 miliona tona) i Holandija (788 hiljada tona).
Novembarski fjučersi kukuruza na pariskoj berzi pali su za 0,5% tokom nedelje na 202,75 evra/t ili 223,4 dolara/t (što odgovara prošlomesečnom nivou), ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU i visoke stope uvoza na početku sezone.
Trgovci očekuju niže prognoze za globalnu proizvodnju kukuruza i zalihe u novom izveštaju USDA koji će podržati kotacije.
Suvo i toplo vreme u Brazilu odlaže setvu kukuruza prve žetve i soje, pa bi, na osnovu rezultata setve, berzanske kotacije kukuruza u oktobru - novembru mogle ponovo da rastu.
Preliminarna procena štete poljoprivrednih preduzeća u Kurskoj oblasti zbog vojnih dejstava iznosi 85 milijardi rubalja. O tome je na završnoj sednici Ministarstva poljoprivrede govorio v.d. guvernera regiona Aleksej Smirnov, koji je pobedio na nedavnim izborima. Ove godine, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima – mrazu i suši – preduzete su sveobuhvatne mere za povećanje proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, ali je režim kontraterorističkih operacija uveden u avgustu značajno uticao na ekonomiju regiona i poljoprivredni sektor, naveo je on.
„Prema preliminarnim informacijama, u osam pograničnih oblasti oštećena su 94 preduzeća, a procenjena šteta iznosi deset milijardi rubalja, i raste,“ istakao je Smirnov. „U biljnoj proizvodnji neće biti završeni žetveni radovi na površini od 160 hiljada hektara. Kao rezultat, bruto proizvodnja žitarica će se smanjiti za 1,5 miliona tona, uljarica za 500 hiljada tona, a šećerne repe za 700 hiljada tona.“ Prema njegovoj prezentaciji, ove godine bi prinos žitarica u regionu mogao iznositi 4 miliona tona u poređenju sa 5,5 miliona tona u 2023. godini, uljarica 900 hiljada tona (1,4 miliona tona), a šećerne repe 4,5 miliona tona (5,2 miliona tona). Proizvodnja šećera mogla bi se smanjiti za 25 hiljada tona, na 500 hiljada tona. V.d. guvernera je takođe dodao da je poljoprivredna mehanizacija preduzeća u pograničnim oblastima oštećena ili odvezena izvan Rusije, a u skladištima je ostalo više od 300 hiljada tona žitarica.
Takođe, značajnu štetu pretrpeo je i stočarski sektor. Potvrđena je smrt 352 hiljade grla stoke, uključujući više od 300 hiljada svinja i 26 hiljada grla goveda, naveo je Smirnov. „Ovo će do kraja godine dovesti do smanjenja ukupne proizvodnje mesa za 85 hiljada tona, a mleka za 71 hiljadu tona,“ precizirao je on. Prema prezentaciji, ukupna proizvodnja mesa u Kurskoj oblasti ove godine mogla bi iznositi 605 hiljada tona, a mleka 394 hiljade tona. Ukupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda smanjiće se za procenjenih 95 milijardi rubalja, na 419 milijardi rubalja, dok će regionalni budžet biti uskraćen za 1,4 milijarde rubalja.
Smirnov je naveo da su u procenu štete već uključeni Rosreestr, Rosstat, Centralna banka i brojna ministarstva i agencije. Tokom svog obraćanja, zatražio je da se u ovu procenu uključe i zaposleni Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, guverner je naglasio da je u trenutnim uslovima neophodno podržati preduzeća: produžiti rokove za povoljne kredite ili ih otpisati proizvođačima čija proizvodnja ne može biti obnovljena.
Potrebno je pružiti im poreske olakšice, nadoknaditi plate zaposlenima u preduzećima koja su bila primorana da obustave rad, nadoknaditi nastalu štetu, kao i osloboditi region od kaznenih sankcija zbog neispunjavanja rezultata predviđenih sporazumima. Važno je i dati prioritet regionu u učešću u programima i nacionalnim projektima federalnih agencija za razvoj teritorija. Uprkos svim izazovima, region ima potencijal za razvoj, a privlačenje novih investicija bi bilo olakšano priznanjem celokupne teritorije kao slobodne ekonomske zone, dodao je Smirnov.
