Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 31.08.2026. do 04.09.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 31.08.2026. do 04.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Evropska unija je od 3. septembra obustavila uvoz nekoliko životinjskih proizvoda iz Brazila, uključujući govedinu, piletinu, jaja i med. Ograničenja su povezana sa zahtevima EU o upotrebi antimikrobnih sredstava u stočarstvu. Brazil će morati da dokaže usklađenost sa evropskim standardima pre nego što se trgovina može nastaviti.
Najveća neizvesnost vlada oko tržišta govedine. EU je važan kupac visokokvalitetnih brazilskih goveđih rezova, koje je teško brzo preusmeriti na alternativna tržišta po uporedivim cenama. Učesnici na tržištu napominju da bi prilagođavanje sektora novim zahtevima moglo potrajati znatno zbog dugog ciklusa proizvodnje govedine.
Očekuje se da će uticaj na brazilsku živinu biti ograničeniji. EU je činila 4,3% brazilskog izvoza živine u 2025. godini, ukupno 231,3 hiljade tona, dok je njen udeo povećan na 6,5%, ili 189,9 hiljada tona, u prvoj polovini 2026. godine. Izvoznici su već počeli da preusmeravaju proizvode na alternativne destinacije, uključujući Bliski istok i Meksiko.
Ograničenja se odnose na pravila EU koja zabranjuju upotrebu antibiotika za podsticanje rasta životinja, kao i antimikrobnih sredstava rezervisanih za lečenje ljudi. U međuvremenu, drugi veliki latinoamerički dobavljači, uključujući Argentinu, Urugvaj i Paragvaj, zadržavaju pristup evropskom tržištu.
Brazilski proizvođači su već uveli poseban protokol za kontrolu upotrebe antimikrobnih sredstava i nadaju se da će ponovo dobiti pristup EU kada se potvrdi usklađenost sa evropskim zahtevima. Međutim, vreme je i dalje neizvesno. Ako ograničenja ostanu na snazi duže vreme, deo brazilske govedine i živine mogao bi biti preusmeren na druga tržišta, povećavajući ponudu i vršeći pritisak na cene tamo.
Tokom prvih šest meseci godine, Španija je proizvela 2,76 miliona metričkih tona svinjetine (težina trupa), što je povećanje od 3,2% u odnosu na isti period 2025. godine.
Broj zaklanih svinja u Španiji dostigao je 28,4 miliona grla tokom prve polovine 2026. godine, što je povećanje od 2,1% u odnosu na 27,8 miliona zabeleženih između januara i juna 2025. godine.
Prema podacima o klanju, mesečni trend je varirao. U januaru je zaklano ukupno 4,99 miliona grla, što je nešto manje od istog meseca prethodne godine. Nasuprot tome, u februaru i martu je zabeležen porast u odnosu na prethodnu godinu, sa 4,98 i 5,11 miliona zaklanih životinja, respektivno. April je takođe premašio brojke iz 2025. godine, dok je u maju zabeležen blagi pad.
Došlo je do još većeg povećanja proizvodnje svinjetine. Tokom prvih šest meseci godine, proizvodnja je dostigla 2,76 miliona metričkih tona (težina trupa), što je povećanje od 3,2% u odnosu na isti period 2025. godine, kada je iznosila 2,67 miliona metričkih tona.
Ova razlika između rasta broja zaklanih životinja (+2,1%) i rasta obima proizvodnje svinjetine (+3,2%) odražava veću prosečnu težinu trupa za polugodište. Na osnovu kumulativnih podataka, prosečna težina je porasla sa približno 96,0 kg po trupu u 2025. godini na 97,1 kg po trupu u 2026. godini.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 02.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Vreme čekanja za prolazak brodova kroz Sulinski kanal trenutno dostiže oko 10 dana, što potencijalno dodaje troškove prevoza od oko 10 dolara po toni. Ovo je izvestila Katerina Kononenko, menadžerka operacija brodarstva kompanije Avalon.
Za brod nosivosti od oko 6.000 tona, troškovi čekanja se procenjuju na 5.000–7.000 dolara dnevno. Po toni, svaki dodatni dan čekanja efikasno dodaje oko 1 dolar/t troškovima transporta.
Stoga, čekanje u redu od 10 dana moglo bi da poveća troškove za oko 10 dolara/t, dok bi čekanje od 20 dana moglo da poveća troškove za približno 20 dolara/t. Za teret od 5.000 tona, 20 dana čekanja u redu moglo bi da rezultira dodatnim troškovima od oko 100.000 dolara.
Ranije su čarter ugovori obično dozvoljavali dva besplatna dana čekanja, dok su se neki troškovi zadržavanja mogli nadoknaditi bržim utovarom ili istovarom. Međutim, sa trenutnim dužinama redova, ovaj mehanizam više nije dovoljan da značajno smanji dodatne troškove.
Kao rezultat toga, kašnjenja na Sulinskom kanalu postaju posebna komponenta troškova prevoza robe preko Dunava. Što duže brodovi moraju da čekaju na prolaz, to je veći uticaj zadržavanja na ukupne troškove logistike tereta.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Obustava izvoza žitarica iz Ukrajine dovodi do povećanja svetskih cena i doprinosi intenziviranju isporuke kukuruza iz Brazila i Argentine, koje su ostvarile rekordne žetve kukuruza i aktivno zamenjuju ukrajinski kukuruz na tržištima EU i Azije.
Prema rečima učesnika na tržištu, zahvaljujući velikoj žetvi i visokim cenama, Argentina bi mogla skoro udvostručiti svoj izvoz kukuruza u avgustu u poređenju sa julom, sa 3,22 na 6,56 miliona tona. U prvih 8 meseci 2026. godine, obim već završenih i planiranih izvoznih pošiljki argentinskog kukuruza iznosio je 33,8 miliona tona. Planirano je da se u septembru izveze još 3,5 miliona tona kukuruza, ali stručnjaci smatraju da stvarne pošiljke mogu dostići 6 miliona tona ili čak i više.
Povećanje izvoza olakšava visok rod, koji se prognozira na 64-70 miliona tona ove sezone. Trenutno je u zemlji ubrano oko 52,5 miliona tona kukuruza sa 81% površine, što obezbeđuje značajnu ponudu za domaće tržište i izvoz.
Rastuće globalne cene kukuruza takođe podstiču izvozne pošiljke. Decembarski fjučersi kukuruza u Čikagu porasli su za 14,5% na najviši nivo od sredine 2023. godine, na 211 dolara po toni. Cene kukuruza u Argentini porasle su za oko 20 dolara po toni na 200 dolara po toni FOB u mesecu, dok se decembarski ugovori potpisuju po ceni od 207 do 210 dolara po toni.
Velika žetva i visoke svetske cene podstiču argentinske poljoprivrednike da aktivno prodaju kukuruz, dok se sa prodajom soje ne žure, očekujući da će im cene porasti.
Potražnja za ukrajinskim kukuruzom od strane kupaca iz EU ostaje jaka, ali rastući troškovi železničke i drumske logistike od Ukrajine preko zapadne granice do kupaca iz EU na 80-150 dolara/t koče zalihe, iako ukrajinski poljoprivrednici i dalje se nadaju da će imati koristi od rastućih cena u EU. Novembarski fjučersi kukuruza u Parizu porasli su za 11% za jedan mesec na 269,75 evra/t ili 312 dolara/t, ali cene potražnje za ukrajinskim kukuruzom na granici ostaju na 195-200 dolara/t ili 150-160 dolara/t FCA. Međutim, kako se ponuda povećava, a troškovi logistike rastu, cene će nastaviti da padaju, posebno zato što cene u EU takođe padaju pod pritiskom povećanih fizičkih zaliha iz Južne Amerike i domaćih žetvi.
Uključivanje suncokreta u diverzifikovani plodored može poboljšati zdravlje zemljišta i značajno povećati stabilnost prinosa kukuruza u suvim uslovima. Ovo je prema 26-godišnjoj studiji USDA-ARS u Južnoj Dakoti koja upoređuje tradicionalnu rotaciju kukuruza i soje sa četvorogodišnjom rotacijom kukuruza, soje, jare pšenice i suncokreta u uslovima bez oranja.
U godinama sa dovoljno padavina, istraživači nisu pronašli značajnu razliku u prinosima kukuruza između dva sistema. Međutim, kada je količina padavina bila ograničena tokom vegetacije, prinosi kukuruza u četvorogodišnjoj rotaciji bili su u proseku oko 35% veći nego u tradicionalnoj rotaciji kukuruza i soje.
Istraživači delimično povezuju efekat sa poboljšanim svojstvima zemljišta nakon suncokreta. Studija je otkrila veću mikrobnu aktivnost, bolju agregaciju zemljišta, poboljšanu infiltraciju i skladištenje vode i smanjenu eroziju. Kukuruz uzgajan nakon suncokreta takođe je imao više mikoriznih gljivica povezanih sa korenom, što je biljkama pomagalo da pristupe vodi i hranljivim materijama.
Dodavanje suncokreta u rotaciju nije smanjilo ekonomske performanse. Posebna ekonomska analiza je pokazala da je četvorogodišnja rotacija bila podjednako profitabilna kao i sistem kukuruza i soje. Istraživači su takođe primetili da suncokret zahteva manje troškove za seme i đubrivo u poređenju sa kukuruzom.
Dodatne koristi su zabeležene kada su pokrivni usevi uključeni u sistem suncokreta. Koncentracija šećera u nektaru povećana je za oko 28%, brojnost odraslih pčela za 74%, a broj vrsta pčela za 33%. Istovremeno, masa proizvedenog semena suncokreta povećana je za oko 36%
