AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21.07.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.07.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Nakon što je dobio pozitivne zaključke o bezbednosti, Odeljenje za zdravlje i bezbednost hrane Evropske komisije (DG Health and Food Safety) odobrilo je upotrebu tri genetski modifikovane kulture u hrani za životinje i hrani za životinje u EU.

Odobrena je upotreba jedne sorte GM kukuruza, a produžene su dozvole za upotrebu druge sorte GM kukuruza i jedne sorte GM soje.

Navedene dozvole važiće 10 godina i odnosiće se isključivo na uvoz navedenih useva za upotrebu u proizvodnji hrane za životinje i proizvoda, ali njihov uzgoj u EU ostaje zabranjen.

Studije koje je sprovela Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) potvrdile su da su ovi usevi jednako bezbedni kao i oni dobijeni tradicionalnim metodama uzgoja. Studije su ispitale uticaj useva na zdravlje ljudi i životinja, kao i na životnu sredinu.

Nove dozvoljene sorte GM useva biće podložne zahtevima važećeg zakonodavstva EU o obeležavanju i sledljivosti genetski modifikovanih useva i proizvoda proizvedenih od njih.

Evropski parlament je poslednjih nedelja usvojio nova pravila koja regulišu tehnologije oplemenjivanja biljaka, stvarajući posebnu regulatornu kategoriju za ovu oblast. Prema njima, sorte useva stvorene korišćenjem novih genomskih tehnologija (NGT) biće podložne istim regulatornim pravilima kao i biljke dobijene tradicionalnim oplemenjivanjem.

Međutim, ovi propisi se neće primenjivati na GMO biljke, a za njihovu komercijalnu upotrebu u EU biće potrebna zvanična dozvola.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 13.07.2026. do 17.07.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

U periodu od 7. do 14. jula, izvozna cena ruske pšenice sa 12,5% proteina, sa isporukom u julu-avgustu, porasla je za 7 dolara po toni u odnosu na prethodnu nedelju, saopštio je analitički centar "Rusagrottrans". Cene američke, francuske i rumunske pšenice povećane su za 12-13 dolara po toni.

Krajem prošle nedelje, tržište pšenice se naglo ojačalo nakon vesti o ograničenju plovidbe kroz Azovsko-Donski kanal zbog masovnih napada na brodove. Takođe, cene su dobile podršku od umereno pozitivnog izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD (procena globalnih zaliha pšenice na kraju sezone 2026/27 smanjena je za 2,6 miliona tona, na 272,8 miliona tona – nešto manje od prosečnih očekivanja od 273,2 miliona tona), pogoršanja izgleda za žetvu kukuruza u EU i rasta cena nafte nakon novog talasa eskalacije vojnih dejstava u Iranu, istakli su analitičari. U početku ove nedelje, berzanske cene su počele da opadaju, reagujući na poboljšanje stanja useva jarih pšenice i kukuruza u SAD, međutim, zatim se rast tržišta nastavio.

U julu, Rusija može da izveze manje od 2 miliona tona pšenice, što je 20% manje od prethodne procene, procenio je Institut za konjukturna istraživanja poljoprivrednog tržišta (IKAR). U analitičkom centru "SovEkon" očekuje se smanjenje od 13%, takođe do 2 miliona tona. Na tempu isporuka mogu uticati kasna berba, situacija sa dostupnošću goriva, ograničena potražnja od strane ključnih uvoznika i logistička ograničenja.

Plovidba kroz Azovsko-Donski kanal je od 10. jula ograničena zbog napada Oružanih snaga Ukrajine (VSU). Ministarstvo transporta je saopštilo da se preduzimaju sve potrebne mere "za obezbeđivanje teretne logistike u vezi sa učestalim napadima neprijatelja na civilnu flotu u vodama Azovskog mora". Ministarstvo poljoprivrede je naglasilo da situacija u vodama Azovskog mora neće uticati na snabdevanje domaćeg tržišta prehrambenim proizvodima i izvozne mogućnosti zemlje, a u slučaju potrebe, logistika će biti preusmerena. Savez izvoznika i proizvođača žitarica je uverio da će obaveze Rusije prema inostranim partnerima u vezi sa isporukom žitarica biti u potpunosti ispunjene.

Ministarstvo poljoprivrede i prehrambene industrije oblasti Rostov, u saradnji sa izvoznicima, je započelo rad na alternativnim rutama za isporuku žitarica zbog problema sa plovidbom u Azovskom moru, saopštila je predsednica te institucije, Ana Kasijanenko, na svom Telegram kanalu. "Trenutno je naš glavni prioritet da obezbedimo stabilnu isporuku žitarica nove žetve. Razumejući koliko je to važno za poljoprivredne proizvođače, <...> počeli smo da razrađujemo rešenja za stabilan rad celog logističkog lanca", istakla je ona.

IKAR, uprkos problemima sa plovidbom u Azovskom moru, za sada ne menja prognozu za izvoz pšenice u ovoj sezoni – 46 miliona tona. "Potrebno je da se razjasni situacija i koliko će ona trajati", rekao je za časopis Pole.rf generalni direktor IKAR, Dmitrij Rilko.

Prema rezultatima sezone 2025/26, količina isporuke ruskih žitarica i žitarica i mahunastih kultura na inostrana tržišta je premašila 61 milion tona, što je 11% više od pokazatelja prethodne poljoprivredne godine, saopštila je "United Grain Company". Od toga, izvoz pšenice je dostigao 47 miliona tona, a Rusija je zadržala prvo mesto na svetu po obimu njenog izvoza, a njen udeo u globalnoj strukturi trgovine pšenicom iznosio je 21%.

Usred intenziviranja ruskih napada na lučke terminale i civilne brodove u Crnom moru, međunarodni trgovci su bili primorani da obustave prijem žitarica, što je izazvalo pad otkupnih cena u Ukrajini i izazvalo paniku na Pariskoj berzi, gde su kotacije juče porasle za 2,2-6,9%.

Tokom protekle nedelje, Ruska Federacija je pojačala napade na ukrajinsku lučku infrastrukturu i oštetila terminale kao odgovor na intenzivne napade ukrajinskih oružanih snaga na brodove ruske „tajanstvene“ flote u Azovskom i Crnom moru. 14. i 15. jula, ruske bespilotne letelice pogodile su najmanje tri civilna plovila pod stranim zastavama koja su čekala ili ulazila u luke Odese radi utovara preko morskog koridora. U napadu je poginuo kapetan jednog od plovila i dva člana posade, a mnogi članovi posade su povređeni. U tom kontekstu, pojedinačni brodovi su počeli da odbijaju da uđu u crnomorske luke Ukrajine radi utovara, pa su neke međunarodne kompanije najavile potpunu obustavu rada lučkih terminala za kupovinu i prijem žitarica, dok su druge ograničile prijem kako bi smanjile rizik od gubitaka ili jednostavno završavaju utovar postojećih plovila.

Otkupne cene ječma, pšenice i uljane repice u ukrajinskim lukama pale su za 200-500 UAH/t dnevno, ali su domaće cene uljane repice i suncokreta pale najviše - za 1.000 UAH/t, jer prerađivači izvoze ulje i sačmu uglavnom preko luka.

Međusobna pomorska blokada izvoza i iz Ukrajine i iz Ruske Federacije dovela je do naglog spekulativnog rasta kotacija na berzi Euronext u Parizu.

Jučerašnji fjučersi su porasli:

Septembarske fjučerse za pšenicu - za 6,9% na 231,5 €/t ili 265,4 $/t (+13% nedeljno),

Fjučersi kukuruza za avgust - za 2,2% na 245,2 €/t ili 282 $/t (+5,4%),

Fjučersi za uljanu repicu u avgustu - za 3,5% na 541 €/t ili 620 $/t (+5,4%).

Smanjenje isporuka iz Ruske Federacije i Ukrajine može biti nadoknađeno povećanjem isporuka rumunskog i bugarskog žita, koje postepeno poskupljuje i koje će dodatno rasti usled naglog rasta kotacija. Ovo je delimično nadoknađeno povećanjem troškova prevoza i premija osiguranja po dolasku u crnomorske luke, tako da će izvozne cene u Ukrajini ostati na istim nivoima. Pored toga, trgovci se sada aktivno vraćaju izvoznim rutama razvijenim 2022-2023. godine preko rumunskih luka i preko zapadne granice, gde je infrastruktura za takav izvoz već ažurirana

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 16.07.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Srbija ulazi u novu tržišnu godinu sa istorijski visokim prelaznim zalihama pšenice. Rod pšenice i prelazne zalihe prelaziće 5 miliona tona, dok se za kukuruz, očekuje solidan ovogodišnji rod i postojeće zalihe, da iznesu ukupnu raspoloživu količina veću od 7 miliona tona. Ukupno raspoloživo pšenice i kukuruza tako dostiže 12 miliona tona. S obzirom da ukupna domaća potrošnja obe žitarice ne prelazi 6 miliona tona, Srbija će raspolagati sa viškom većim od 6 miliona tona (računajući deo koji će ostati kao prelazne zalihe u sledeću sezonu). Za izvoz realno ostaje više od 4 miliona tona, što predstavlja veoma značajan izvozni potencijal.

Glavni izvozni pravac – Dunav i Konstanca

Najveći deo viška žitarica planiran je za izvoz preko rumunske luke Konstanca. U tržišnoj godini 2023/24. kada je rod kukuruza bio najveći u poslesnjih 5 godina, ukupan izvoz žitarica preko ovog pravca iznosio je oko 1,5 miliona tona. Sa ovogodišnjim viškovima očekuje se nešto veći obim, pod uslovom da logistika prati ponudu.

Logistički izazovi i rast troškova prevoza

Prevoz baržama Dunavom, koji je najvažniji kanal za izvoz, suočio se sa oštrim poskupljenjem. U prethodne dve godine cena prevoza kretala se između 7 i 12 €/t, što je često bilo na granici isplativosti. Trenutno cena iznosi oko 25 €/t, sa realnom mogućnošću da ode i do 30 €/t.

Osnovna dva razloga za rast cene:

1. Povećana tražnja za baržama usled većeg obima robe na Dunavu.

2. Nizak vodostaj Dunava, koji ograničava količinu tovara po barži, usporava plovidbu i povećava rizik od nasukavanja.

Očekivani prosečan mesečni izvoz Dunavom kreće se oko 150.000 tona. Značajan porast obima očekuje se u oktobru, novembru i decembru, kada se očekuje poboljšanje vodostaja i ulazak novog roda kukuruza.

Zaključak i značaj praćenja

Rekordne zalihe od 12 miliona tona pšenice i kukuruza predstavljaju veliku priliku za srpski agro-sektor, ali i ozbiljan logistički i cenovni izazov. Visoki troškovi prevoza i ograničeni kapaciteti barži mogu značajno da smanje neto maržu izvoznika i izvrše pritisak na otkupne cene kod proizvođača ako se višak ne plasira pravovremeno.U takvim uslovima ključnu ulogu ima pravovremeno i precizno praćenje stanja zaliha, dinamike izvoza i troškova logistike. Servisi poput Info Tim Logistike, koji mesečno analiziraju ove parametre, omogućavaju bolje planiranje i brže reagovanje na promene na tržištu.

Uspeh ove tržišne godine zavisiće od toga koliko efikasno Srbija bude uspela da plasira višak od preko 4 miliona tona na inostrana tržišta uz prihvatljive troškove transporta.

Fjučersi pšenice na Čikaškoj berzi (CBOT) su sredinom jula porasli na oko 249 dolara po toni, dostigavši najviši nivo od 20. maja. Investitori su reagovali na rastuće geopolitičke rizike i njihov potencijalni uticaj na globalne tokove žita.

Ukrajinski napadi dronova ozbiljno su poremetili brodarstvo u Azovskom moru – ključnoj ruti kojom se prevozi oko četvrtine ruskog izvoza žitarica. Zbog toga je Moskva primorana da traži alternativne transportne puteve i prelazi na druge vidove transporta, što dodatno podiže troškove i neizvesnost.

Obnovljene tenzije na Bliskom istoku pružile su dodatnu podršku cenama, dok se ponovo pojavila zabrinutost zbog viših troškova đubriva i goriva nakon nedavnih dešavanja između SAD i Irana i neizvesnosti oko Ormuskog moreuza.

U međuvremenu, američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) značajno je snizilo prognozu proizvodnje pšenice u SAD za 2026/27. godinu na samo 41,8 miliona tona – najniži nivo od 1970. godine. Proizvodnja u Kanadi je takođe smanjena za milion tona, na 34 miliona tona.