Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Prvi kanali u Vojvodini, koja je do tada uglavnom bila močvarno područje jer su je reke nemilosrdno plavile, izgrađeni su početkom 18. veka. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 km na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravljena dva kanala – prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine.
Za preteču Hidrosistema DTD smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine po projektu braće Jožefa i Gabora Kiša. Dugačak 114 km, Veliki bački kanal je u svoje vreme predstavljao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi.
Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o gradnji. Pre nego što su počeli radovi na Hidrosistema DTD postojalo je svega 170 km kanala, pet prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej i četiri ustave. Rad na planu za gradnju trajao je čitavu deceniju, dok je sam Hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine. Novosadski hidročvor je završen 1964.[3] Završetkom gradnje Hidrosistema DTD smatra se godina puštanja brane na Tisi, odnosno 1977. godina.
U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata. Njegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, a za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika zemlje.
Za potrebe gradnje snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, što je takođe značilo i stvaranje novih karata regija Bačke i Banata. U njegovom dvodecenijskom nastajanju učestvovalo je 400 inženjera, urađeno je 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i preko 35.000 grafičkih crteža. Prilikom gradnje Hidrosistema DTD ugrađeno pola miliona kubika betona.
COCERAL, Evropsko trgovinsko udruženje za žitarice, mahunarke i uljarice, stočnu hranu i druge poljoprivredne sirovine, objavilo je novu prognozu za evropsku proizvodnju žitarica u 2025. godini, znatno veću od junske procene. Očekuje se da će prinosi pšenice i ječma biti rekordni, dok je prognoza za kukuruz znatno smanjena.
U poređenju sa junskim procenama, prognoza žetve žitarica za EU-27 i Veliku Britaniju povećana je sa 300,7 na 306,8 miliona tona, što će značajno premašiti brojku za 2024. godinu (279,1 milion tona).
Prognoza proizvodnje pšenice (isključujući tvrde sorte) povećana je sa 143,1 na rekordnih 147,4 miliona tona (125,6 miliona tona u 2024/25. godine), jer su povoljni vremenski uslovi u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i jugoistočnoj Evropi doveli do boljih od očekivanih prinosa.
Prognoza proizvodnje ječma povećana je sa 59,2 na 63,8 (57,5) miliona tona, što je čini drugom najvećom u poslednjih 10 godina.
Prognoza proizvodnje uljane repice povećana je sa 20 na 21,6 (17,9) miliona tona zbog boljeg nego očekivanog roda na severozapadu EU, posebno u Francuskoj.
Istovremeno, prognoza proizvodnje kukuruza je smanjena sa 60,6 na 56,7 (60,2) miliona tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova u jugoistočnim regionima EU.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22. septembar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
U svom mesečnom izveštaju objavljenom 18. septembra, Međunarodni savet za žitarice (IGC) povećao je prognozu proizvodnje svih žitarica (pšenice i stočnog žita) u 2025/26. godine za 8 miliona tona u poređenju sa procenama iz avgusta, što bi bilo 87 miliona tona ili 4% više nego prošle sezone.
Zahvaljujući rekordnoj žetvi od 2,412 milijardi tona, po prvi put u istoriji, ukupna ponuda žitarica će dostići rekordnih 3 milijarde tona, uprkos neuobičajeno niskim početnim zalihama.
Prema procenama IGC-a, proizvodnja pšenice u 2025/25. godine iznosiće 819 miliona tona, što će premašiti proizvodnju iz 2024/25. godine za 2,5%, a proizvodnja kukuruza biće 1,297 milijardi tona, što će premašiti žetvu prošle sezone za 5%.
Očekuje se da će ukupna trgovina žitaricama porasti za 15 miliona tona u poređenju sa prethodnom sezonom na 438 miliona tona, što bi bila druga najveća brojka u istoriji.
Globalna potrošnja žitarica će takođe dostići rekordnih 2,395 miliona tona, što je 4,2 miliona tona iznad avgustovske prognoze. U poređenju sa prethodnom sezonom, očekuje se da će se potrošnja povećati za 50,1 milion tona, uključujući povećanje za hranu, stočnu hranu i industrijske svrhe.
Prognoza svetskih zaliha žitarica povećana je za 9 miliona tona na 606 miliona tona, što će premašiti pokazatelj za 2024/25. godinu za 17 miliona tona, a posebno za završne zalihe pšenice - za 6 miliona tona na 270 miliona tona, što odgovara nivou prošle sezone.
Prema podacima IGC-a, globalna proizvodnja soje ostaće stabilna na 429 miliona tona, jer rast u Južnoj Americi nadoknađuje pad u drugim delovima zemlje.
„Međutim, očekuje se da će ukupna potrošnja soje porasti za 3% u odnosu na prethodnu godinu, jer segmenti stočne hrane, hrane i industrije povećavaju kapacitet prerade“, saopštio je IGC. „Nakon snažnog povećanja prošle godine, zalihe bi mogle biti smanjene. Prognozira se rekordni obim trgovine od 185 miliona tona, uz podršku jače potražnje u Aziji.“
Međunarodna stručna konferencija takođe predviđa da će globalna proizvodnja pirinča dostići rekordnih 544 miliona tona, „sa trendovima rasta stanovništva koji vode do novog vrhunca u potrošnji“. Trgovina pirinčem će rasti za 2% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu će Indija činiti 40% ukupne trgovine.
Indeks cena žitarica i uljarica IGC-a praktično se nije promenio u odnosu na prošlog meseca, pao je za 4% u odnosu na isti period prošle godine. Cene pirinča pale su za 33% u tom periodu, nadoknađujući povećanje cena kukuruza i ječma.
Cene u svetskim lukama – 19.09.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Iako je u periodu od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra, upravljanje ovom infrastrukturom i dalje nije efikasno.
To se navodi u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja koji je sačinila Državna revizorska institucija.
U tom dokumentu se navodi i da je zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, ostvarenje strateških ciljeva u oblasti navodnjavanja do 2034. godine - ozbiljno ugroženo.
Uprkos velikim ulaganjima, mnogi sistemi nisu pušteni u rad. Iako su fizički objekti poput brana, crpnih stanica i akumulacija završeni (npr. "Mali Iđoš", "Srbobran", "Jaseničke kapi"), oni još uvek ne funkcionišu u praksi. Razlozi uključuju loše fizičko stanje sistema, manjak tehničke dokumentacije i nepostojanje jasnih vlasničkih odnosa.
Na papiru, sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini pokrivaju oko 105.000 hektara, što predstavlja manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje u Srbiji. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u praksi se navodnjava daleko manja površina
