Fjučersi na naftu Brent porasli su u sredu iznad 82 dolara za barel, dobivši u pet od poslednjih šest sesija usred poboljšanja izgleda globalne tražnje. Američka EIA podigla je svoju prognozu rasta globalne potražnje za naftom na 1,1 milion barela dnevno u 2024. sa prethodne procene od 900.000 barela dnevno, pri čemu je potražnja revidirana više za azijske zemlje osim Japana. OPEK je takođe zadržao svoje izglede za solidan rast globalne potražnje za naftom za ovu godinu vođen očekivanjima povećanja putovanja i turizma u drugoj polovini. Na drugim mestima, industrijski podaci su pokazali da su zalihe sirove nafte u SAD prošle nedelje pale za 2,428 miliona barela, nadmašivši očekivanja tržišta za pad od 1,75 miliona barela. U međuvremenu, podaci su pokazali da su potrošačke cene u Kini u maju porasle manje nego što se očekivalo, dok je deflacija proizvođača opstala. Investitori sada očekuju ključno očitavanje inflacije u SAD i najnoviju odluku o kamatnoj stopi Federalnih rezervi.
Svetske cene pšenice ponovo rastu, uglavnom zbog Rusije, prenosi Blumberg .
Invazija Ukrajine dovela je do rekordnog povećanja cena pšenice u svetu 2022. godine zbog strahovanja da Ukrajina i Rusija neće moći da izvoze svoje poljoprivredne proizvode na svetska tržišta. Ali kasnije velike žetve u Rusiji ohladile su tržište.
Situacija se menja, jer suvo vreme i kasni mrazevi u glavnim regionima rasta u Rusiji podstiču globalne cene pšenice na rast. Analitičari su snizili svoje procene žetve za 2024. za više od 10%, što je dovelo do najvećeg mesečnog skoka globalnih cena od 2022. godine.
„Proizvođači u Ukrajini i drugim delovima Evrope takođe se suočavaju sa poteškoćama zbog vremenskih uslova. Znaci dobre žetve u Sjedinjenim Državama su gurnuli cene naniže od kraja maja, ali su svetske zalihe i dalje najniže u poslednjih 9 godina“, piše publikacija.
Pored „tmurnih“ izgleda za žetvu, nedostatak jasnog razumevanja konačnog obima žetve u Rusiji doprinosi neizvesnosti.
Analitički centar „SovEkon” revidirao je prognozu bruto žetve pšenice u Rusiji, smanjivši je na 80,7 miliona tona sa prethodne procene od 82,1 miliona tona, ne isključuje novu reviziju u manjem pravcu, sledi iz poruke kompanije.
Stručnjaci ističu da je revizija prognoze prvenstveno zbog pogoršanja stanja useva i manjeg potencijala prinosa: prvo po toplom i suvom vremenu, zatim posle majskih mrazeva.
„Od aprila, prognoze za novi rod pšenice u Rusiji su se značajno pogoršale. Snizili smo prognozu sa 94 miliona tona na 80,7 miliona tona. Nismo sigurni da trenutne procene u potpunosti odražavaju sve vremenske anomalije“, – citiraju se u materijalima reči šefa kompanije Andreja Sizova. On nije isključio novo smanjenje prognoze: razlog - vrući i suvi uslovi u regionima sa ozimom pšenicom i obilnim kišama u Sibiru.
Stručnjaci su zabrinuti i zbog sporog napredovanja setve u Sibiru, najvećem proizvođaču jare pšenice. Prema procenama stručnjaka, tamo je do kraja maja zasejano samo 3,7 miliona hektara u odnosu na prosek od 5,2 miliona hektara, zbog čega je žetvena procena površina smanjena na 5,45 miliona hektara sa 5,54 miliona hektara. Kompanija ne isključuje dalje smanjenje ovog nivoa jer se u regionu u naredne dve nedelje očekuju padavine iznad normalne, ali se sezona setve bliži kraju.
Ministarstvo poljoprivrede, uprkos vremenskim nepogodama, trenutno održava očekivanja za žetvu žitarica od 132 miliona tona, dok se očekuje bruto žetva pšenice od 85 miliona tona. Većina useva pogođenih majskim povratnim mrazevima već je zasejana, najviše su pogođeni voćnjaci, a očekuje se i smanjenje prinosa žitarica, izjavila je prethodnog dana ministarka poljoprivrede RF Oksana Lut.
Konsultanti Strategie Grains smanjili su svoje prognoze za ovogodišnju proizvodnju uljane repice u Evropskoj uniji za 180.000 tona na 17,94 miliona tona, što je sada 10% ispod prošlogodišnjeg žetve, zbog vlažnog vremena u Francuskoj i mrazeva u centralnoj Evropi.
Obilne kiše u Francuskoj, najvećem proizvođaču uljane repice u Evropskoj uniji, od jeseni su odložile setvu, poplavile polja i ugrozile kvalitet zrna.
Nasuprot tome, nije se očekivalo da će kasni mrazevi zabeleženi u aprilu imati toliko negativan uticaj u Francuskoj kao u centralnim zemljama EU kao što su Češka i Slovačka, navodi se u izveštaju konsultantske kuće.
„Posevi (u Francuskoj) su uglavnom kažnjeni učestalošću padavina i zalivanjem polja“, navodi se, dodajući da će neka polja morati ponovo da budu zasađena.
U drugom po veličini proizvođaču uljane repice u Nemačkoj, uslovi za cvetanje su bili zadovoljavajući sa prosečnim temperaturama bliskim sezonskim normama.
Strategie Grains je primetio da će bilans uljane repice sledeće sezone biti tesan zbog očekivanog pada proizvodnje i niskih zaliha, što bi samo delimično bilo nadoknađeno većim uvozom iz trećih zemalja, uglavnom iz Ukrajine i Australije.
Strategie Grains je blago snizila projekciju žetve suncokreta u EU u 2024. na 10,72 miliona tona, što je pad sa 10,75 miliona ranije, ali i dalje 10% iznad 2023. godine.
Njena prognoza proizvodnje soje je neznatno smanjena na 3,06 miliona tona, sa 3,11 miliona ranije, što je za oko 5% više u odnosu na prošlogodišnjih 2,9 miliona tona.
Smanjenje dostupnih globalnih zaliha pšenice na nizak nivo u više decenija bila je tema koja se ponavlja već nekoliko godina, iako stvarnost tek treba da ispadne tako čvrsto kao što se prvobitno strahovalo.
Međutim, ovosezonska kombinacija gubitaka ruskog useva i predstojećeg uvoza iz Indije sama po sebi mogla bi biti dovoljna da izazove taj pad i podrži globalne cene pšenice.
Ruska konsultantska kuća Sovecon smanjila je u utorak svoju procenu žetve za 2024-25. za najvećeg izvoznika pšenice na 82,1 milion metričkih tona sa 85,7 miliona ranije. To je usledilo nakon smanjenja IKAR-a u ponedeljak na 81,5 miliona tona sa 83,5 miliona, što je znatno ispod prethodne ruske žetve od 92,8 miliona tona i njenog rekordnog prinosa u 2022-23. od oko 104 miliona.
Ti analitičari u martu su prognozirali proizvodnju pšenice u Rusiji od 2024-25. do 93 miliona do 94 miliona tona, što znači da je usev do sada izgubio oko 12 miliona tona ili 13% proizvodnog potencijala. To je uglavnom zbog izuzetno suvog prolećnog vremena i nedavno štete od mraza.
U međuvremenu, drugi po veličini potrošač pšenice Indija će verovatno ukinuti uvozne dažbine na pšenicu posle juna zbog niskih državnih rezervi, što bi potencijalno podstaklo uvoz ove godine između 3 miliona i 5 miliona tona sa samo 120.000 tona godinu dana ranije.
Ruski nedostatak i potencijalni uvoz iz Indije umanjili su raspoložive globalne zalihe pšenice od čak 17 miliona tona u odnosu na prvobitne ideje. Za referencu, to vredi oko 8% prognoze američkog Ministarstva poljoprivrede za 2024-25. svetski izvoz pšenice.
USDA određuje Egipat kao najvećeg uvoznika pšenice u periodu 2024-25. sa 12 miliona tona, a Indija koja uvozi 5 miliona tona bi ga označila kao uvoznika broj 12, slično kao što je to slučaj u Japanu ili Nigeriji.
Poslednji značajan obim uvoza pšenice u Indiju, 6 miliona tona, došao je 2016-2017, iako je status zemlje ponekad izvoznika čini faktorom promene u globalnoj trgovini pšenicom. U 2021-22, Indija je izvezla rekordnih 8 miliona tona pošto su domaće zalihe i globalne cene pšenice bile visoke.
KONTRAKCIJA SNABDEVANJA
Početni izgledi USDA-e za 2024-25 objavljeni ranije ovog meseca su implicirali da će globalne zalihe pšenice za upotrebu među glavnim izvoznicima pasti na 17-godišnji minimum od 13,5% sa 14,7% u prethodnoj marketinškoj godini.
Međutim, USDA predviđa da gotovo da nema uvoza pšenice za Indiju, a njen ruski prinos od 88 miliona tona je znatno iznad nedavnih procena analitičara, tako da bi se implicitne zalihe agencije mogle dodatno pooštriti.
Procena ruske pšenice USDA ne uključuje poluostrvo Krim, koje je proizvelo 1,3 miliona tona u 2023-24. To u suštini stavlja procene USDA i ruskih konsultantskih kuća još više nego što se čini, iako za metodologiju USDA, Ukrajina uključuje proizvodnju na Krimu.
Često značajno godišnje povećanje ili smanjenje zaliha izvoznika za upotrebu prati veliki porast ili smanjenje proizvodnje pšenice u prethodnoj sezoni. Na primer, proizvodnja pšenice među najvećim izvoznicima pala je za 7% u 2018-19, ali je veći pad u zalihama za upotrebu došao u 2019-20.
Ovo podržava značajniji pad zaliha za upotrebu u 2024-25, s obzirom da je proizvodnja izvoznika pala za više od 3% u 2023-24, što je najveći pad od 2018-19. Ali ovo takođe zavisi od drugih faktora, uključujući globalnu proizvodnju i trgovinu kukuruzom, koji se ponekad takmiči sa pšenicom.
Najaktivniji fjučers na pšenicu u Čikagu Vv1 pao je u četvrtak za 1,7%, što je više od 5% u odnosu na maksimum od utorka zbog nade da bi povoljnije vreme moglo da zaustavi ruske gubitke. Ali globalna potražnja za pšenicom bi mogla biti podržana u narednim mesecima pošto su globalni kupci nedovoljno pokriveni.
Brazilski usev kukuruza sada ima godišnje viškove koji dozvoljavaju neke situacije sa sezonskim gubicima u proizvodnji, bez negativnih efekata na domaće snabdevanje. Čini se da je to ono što doživljavamo u 2024. Novo istraživanje kompanije Safras & Mercado otkriva veoma različite situacije u usevu 2024. u proizvodnim regionima, u ovom trenutku sa određenim gubicima u ukupnoj proizvodnji. Iako imamo velike gubitke u proizvodnji na nekim lokacijama, imamo i važna iznenađenja u produktivnosti koja se postiže na drugim lokacijama. Ako produktivnost u Mato Grosu i Gojasu potvrdi rekordne nivoe do kraja žetve, verovatno je da će ovaj regionalni super usev nadoknaditi gubitke u proizvodnji u Mato Groso do Sulu i Parani.
Safrasovo istraživanje o usevu u maju otkrilo je da je kombinacija datuma setve i klime donela veoma zanimljive rezultate za drugi usev u nekim regionima, kao što su Mato Groso, Gojas i Matopiba. Setva je obavljena u ranijem periodu zbog napredovanja ciklusa žetve soje i napretka setve kukuruza. Informacija o smanjenju zasejanih površina potvrđena je, međutim, bez preterivanja iz medija, pa čak i iz zvaničnih vladinih izvora. Klima je bila iznenađujuće dobra u ovoj proizvodnoj osi, sa toplijim uslovima centralnog Atlantika koji su sprečavali sušu, prirodno za El Nino u centralnom severnom delu zemlje.
U ovom ažuriranju primetili smo početak berbe u Mato Grosu sa prinosima od 120 do 170 vreća, što je državni prosek sa potencijalom za rekordne nivoe. Dakle, povećali smo rod države na osnovu početka žetve. Naravno, kako se rezultati razvijaju, istraživanja produktivnosti mogu odrediti veće brojeve. Sada Mato Groso ima 42,5 miliona tona, sa potencijalom od 47 do 50 miliona tona u zavisnosti od situacije produktivnosti nakon žetve.
U Gojasu je prošle nedelje počelo da se žanje nekoliko useva. Veoma visoki rezultati od 140 do 200 vreća po hektaru. Međutim, ovo su najraniji usevi, a treba da proverimo i ostatak žetve, posebno na istoku države, gde su usevi zasejani kasnije i oštećeni veoma suvim i toplim vremenom u maju. Na istoku je registrovan veliki deo useva koji su još uvek u fazi oprašivanja i svilenja u uslovima manje kišne klime. Stoga je moguće da ćemo imati odličnu produktivnost od zapada do severa Mato Groso do Sula i nisku produktivnost u istočnom Gojasu. Sirak će biti pogođen i na istoku države, a mi ćemo smanjiti potencijal produktivnosti za region, koji je glavni u gajenju sirka. Kako u skorije vreme nema prognoze za kišu, moguće je da sirak i kukuruz neće imati tako dobre rezultate na istoku države.
U regionu zvanom Matopiba (koji se sastoji od država Maranhao, Piaui, Tocantins i Bahia), situacija je prilično udobna uprkos smanjenju površine ove godine. U Tocantinsu, kao iu Mato Grosu, ranije zasađene površine na kojima talas sadnje susama i pirinča nije bio dovoljan da se preterano poseče lokalna površina kukuruza. Uz mnogo rane sadnje, kukuruz počinje da se žanje u državi od kraja maja, signalizirajući produktivnost blizu 100 vreća po hektaru, što je zadovoljavajući standard za drugi usev kukuruza. Maranhao, Piaui i regioni Bahia prate istu liniju, međutim, sa usevima koji su više fokusirani krajem juna i jula. Postoje lokalizovani problemi sa niskim ulaganjem u tehnologiju i lišćare. To nije opšta situacija za blok.
Zapadna Parana dobila je poslednju kišu prošle nedelje. Usevi na ovim lokacijama su se dobro pokazali, i iako nije verovatno da će dostići svoj puni potencijal, produktivnost mora biti odlična u regionu. Ista je slika i za centar-jug Paragvaja, koji svoj rod počinje sa odličnim potencijalom. Stoga, kada se u nacionalnim poljoprivrednim medijima pominju gubici proizvodnje u Parani, moramo razlikovati koji je deo države problematičniji. Ovaj sušni maj u državi bio je efektivno pogođen centralnim severnim delom Parane. Mnogi usevi u kritičnoj fazi proizvodnje, koji su već bili oštećeni u martu i početkom aprila, imali su dubok pad u proizvodnji. Prinosi ispod 50 vreća po hektaru bez trenda oporavka čak i sa kišom od sada. Dakle, imamo rod veoma blizu normalnog na zapadu i jugozapadu države i južno od Paragvaja, ali sa oštrim gubicima na severu Parane. Konačan broj donosi novo smanjenje proizvodnje za državu.
Područje između centralnog i severnog Paragvaja, centralnog i južnog Mato Groso do Sula i srednjeg zapada Sao Paula doživeće istorijske gubitke u proizvodnji. Kiše koje su se dogodile prošle nedelje u Mato Groso do Sulu donele su vrlo malo poboljšanja usevima. Usevi sa ukupnim gubicima, neuspehom oprašivanja i malim klasovima sa 30 do 40% punjenja i bestežinskim pasuljem. Ekstremno suv mesec maj u kritičnoj fazi proizvodnje je nepovratan čak i sa dobrom kišom od sada. Neke centralne lokacije u državi imaju nešto manje traumatičnu situaciju, čak i sa produktivnošću koja ne dostiže 70 do 80 vreća/ha. Sever države je pokazao veoma dobre rezultate, sa visokom produktivnošću za drugi usev i nadoknađivanjem dela gubitaka na drugim lokacijama. Smanjenje proizvodnje u državi je neizbežno na manje od 8 miliona tona, u odnosu na 13,6 miliona u 2023.
Sao Paulo i Minas Žerais imaju kasnije useve, doživljavaju izuzetno suv i vruć maj, sa početnim smanjenjem potencijalne proizvodnje. Kako žetva počne i produktivnost bude očigledna, biće moguće doslednije proceniti ovu sliku. Međutim, padavine u obe države ne ostavljaju dobra očekivanja za kukuruz i/ili sirak.
U ovom ambijentu imamo preliminarni pad u proizvodnji drugog useva kukuruza sa 86,6 na 83,6 miliona tona, s obzirom na događaje koji su se desili na usevima koji su najviše oštećeni majskom sušom. Delimično, ova situacija se nadoknađuje visokom produktivnošću u Mato Grosu. Želimo da istaknemo da neće biti iznenađenje ako tokom žetve potvrda visoke produktivnosti u Mato Grosu ponovo odvede brazilsku projekciju ka povećanju proizvodnje. Visoke su procene proizvodnje za državu, koja u zavisnosti od prinosa može da se kreće od 45 do 50 miliona tona za državu. Naravno, time bi se nadoknadili gubici u Mato Groso do Sulu.
Takođe u slučaju sirka, smanjili smo najoptimističnije projekcije produktivnosti s obzirom na klimatsku situaciju u maju. Sada je još uvek dobra procena proizvodnje od 4,3 miliona tona, ali ne toliko koliko bi mogla biti u povoljnijim klimatskim uslovima. Paragvaj ima kontrastne performanse u proizvodnji između regiona centar-jug i centar-sever. Veoma dobri usevi na jugu i gubici slični onima kod Mato Groso do Sula, na severu. Tako smanjujemo rod Paragvaja na 4,88 miliona tona, u odnosu na 5,4 miliona u prethodnoj projekciji.
Brazilska situacija sa snabdevanjem je očuvana. Čak i sa smanjenjem proizvodnje u nekim državama i još uvek čekajući rezultate u drugim, rod od 123 miliona tona je dovoljan da zadovolji svu potražnju Brazila bez rizika od nestašice. Osnovna tačka je, bez sumnje, tok izvoza od sada. Uprkos veoma lošoj prvoj polovini godine u nacionalnoj prodaji, imamo Argentinu sada sa manjom dostupnošću u odnosu na prethodnu projekciju, Sjedinjene Američke Države su još uvek u okruženju definisanja roda 2024, do sada veoma dobro zasađenog, kao i napretka ukrajinskog useva 2024. Usred svega toga, međunarodno tržište zna da Brazil ima 40 miliona tona da zadovolji globalnu potražnju. Izvoz iznad ovog nivoa će prilagoditi brazilske zalihe, dok će slabiji izvoz zadržati zalihe i dalje udobnim za 2025. Dakle, ključ unutrašnjeg okruženja i dalje ostaje izvoz
Osnovni cilj naučno i praktično zasnovanih inovacija je da se izvrše značajne promene u tehnologijama žetve žitarica, prerade i skladištenja u silosima, kao i dalja prerada žitarica u tehnologiji hrane za životinje. Sve ovo će dramatično smanjiti troškove proizvodnje finalnog proizvoda poboljšanog kvaliteta – vstrudata. Ovaj novi kvalitet zrna karakterišu biološke promene koje su korisne za ishranu ljudi i životinja. Za žitarice — prelaskom sirovog skroba eksplozijom u lako svarljive šećere i dekstrine, za mahunarke — termičkom dezinfekcijom i od štetnih inhibitora. Kao rezultat, dobija se proizvod visokog kvaliteta, gotov za upotrebu ili poluproizvod za niz tehnologija. Glavne prednosti inovacija biće ostvarene kada se učine značajne promene u tehnologiji žetve žitarica i mahunarki, prerade i skladištenja u novom tipu silosa i dalje dubinske prerade žitarica za ishranu i stočnu hranu. Termovstruding, koji je na Zapadu praktično nepoznat, za razliku od drugih tehnologija, može da obrađuje zrno bilo koje vlažnosti na super visokim temperaturama toplotnog nosača i super kratkom vremenu ekspozicije i, što je veoma važno, bilo kakvom radu termostruder sušara. Otplata opreme, čak iu nedostatku zadatka sušenja zrna, postignuta kvalitetom krmnih mešavina, nije prelazila jedan do nekoliko meseci. Mogu se dati osnovne informacije o naučnim istraživanjima i praktična dugoročna primena metode. U slučaju odgovarajuće podrške, implementacija predloženih inovacija je moguća u Ukrajini za relativno kratko vreme u nekoliko faza.
Faza 1 . Opremanje u svrhu demonstracije (postoji dokumentarni film o tehnologiji procesa) jedne od široko korišćenih bubnjevih sušara u Ukrajini sa termostruder modulom (prefiksom) i dalji prelazak na njihovu masovnu implementaciju. Cena konzole i njene instalacije (umesto bubnja) ne prelazi 2 hiljade dolara. Dostupna je dokumentacija za rekonstrukciju sušara AVM-0,65, za druge tipove bubnjastih sušara je lako ponovljiva. Nova tehnologija tokom cele godine posebno je efikasna za farme koje uzgajaju stoku i živinu i hrane ih žitom, uključujući i sopstveno žito. Na osnovu toga se stvaraju novi tipovi mini-silosa i mini mlinova za stočnu hranu, koji su mnogo ekonomičniji, a rok otplate neće biti duži od nekoliko meseci.
Faza 2 . Rekonstrukcija recirkulacionih sušara za zrno serije iverala, koje se masovno koriste u Ukrajini, a kasnije i drugih vrsta sušara za zrno, u termostrudere. Potrebna je samo delimična zamena opreme uz stvaranje instalacija, kako visokih performansi (do 100 t/h opreme) tako i pristupačnih farmama ili njihovim udruženjima – kapaciteta 10 t/h opreme. Mere za rekonstrukciju i puštanje u rad termostrudera mogu iznositi 10-30 hiljada dolara (iskustvo u rekonstrukciji pneumatskih gasnih recirkulacionih sušara zrna najbližih termostruderima u instalacijama od iverice u Ukrajini već postoji). Ekonomski efekat prelaska na masovnu proizvodnju termostrudera može iznositi stotine miliona dolara.
Faza 3 . Izrada autonomnih ekološki prihvatljivih sušara za zrno – termostrudera na osnovu raspoloživih materijala, uzimajući u obzir iskustvo njihovog rada. Ovi termostruderi rade na nosaču toplote — čistom vazduhu ili visokotemperaturnoj pregrejanoj pari, kako samostalno, tako iu kompleksima novih liftova i mlinova za stočnu hranu. Mogu se koristiti iu uslovima žetve u polju, dajući proizvod spreman za upotrebu. Cena takvih termostrudera je oko 20-50 hiljada dolara.
U svim fazama, uzimajući u obzir pripremljene predloge, moguća je saradnja sa ukrajinskim i zapadnim firmama bliskim profilom. Moguća je i saradnja sa USAID AGRO programom.
Inače, sušare za puddi koje se koriste u azijskim i afričkim zemljama takođe se mogu rekonstruisati u skladu sa tim.
Doktor tehničkih nauka Valentin Melcer
U maju je ugovoreno 620 hiljada tona ukrajinskog suncokretovog ulja za izvoz, koji se odvija veoma brzim tempom. Međutim, u julu-avgustu može doći do usporavanja tempa izvoza. O tome je bilo reči tokom analitičkog brifinga zadruge PUSK, stvorene u okviru VAR-a.
„Cene suncokretovog ulja rastu zbog ograničene ponude na svetskom tržištu. Glavni proizvođači suncokretovog ulja u svetu su Rusija i Ukrajina. Rusija većinu svojih proizvoda izvozi u Kinu, dok se druge zemlje kupce okreću Ukrajini, gde je snabdevanje ograničeno. To dovodi do poskupljenja suncokretovog ulja. Otkupna cena suncokreta u Ukrajini je premašila 450$ po toni, a fabrike su spremne da ga kupe čak i po visokim cenama zbog niskih zaliha. Obnavljanje lučkih operacija u martu-februaru dovelo je do značajnog smanjenja zaliha sunčanice, što utiče i na povećanje cena“, saopštio je analitičko odeljenje PUSK.
Postrojenja za preradu rade sa minimalnim profitom u iščekivanju nove sezone uljarica.
„Trenutne cene često donose minimalnu dobit ili čak gubitke pogonima, ali njihov glavni cilj je da održe rad do početka sezone uljane repice, kada će se prerađivati novi usev. Očekuje se da će cene suncokreta dalje rasti ove nedelje. Uljare će nastaviti da kupuju suncokret po sadašnjim cenama koje se kreću od 18.100 do 18.200 UAH. Očekuje se da će do kraja nedelje i početka sledeće nedelje otkupne cene dostići 19 hiljada grivna po toni“, prognozira PUSK.
