Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.08.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.08.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 03.08.2026. do 07.08.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 03.08.2026. do 07.08.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozdravlja usvajanje Programa finansijske podrške za proizvodnju prehrambenih proizvoda od 100% domaće sirovine u 2026. godini „Domaći kvalitet – od domaće sirovine do vrhunskog proizvoda“, koji je Vlada Republike Srbije danas usvojila na predlog Ministarstva privrede.
Program, za čiju je realizaciju opredeljeno 70 miliona dinara, predstavlja značajan podsticaj domaćoj prehrambenoj industriji i nastavak aktivnosti države usmerenih ka većoj upotrebi domaćih poljoprivrednih sirovina, jačanju domaće prerade i povećanju konkurentnosti proizvoda proizvedenih u Srbiji.
Ova mera prirodno se nadovezuje na inicijativu Ministarstva poljoprivrede kojom je uvedena nacionalna oznaka „100% iz Srbije“, sa ciljem da se potrošačima omogući lako prepoznavanje proizvoda proizvedenih isključivo od domaćih sirovina, ali i da se podstakne veća povezanost poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić istakao je da je ovaj program potvrda da država dosledno gradi sistem podrške domaćoj proizvodnji.
„Kada smo pokrenuli inicijativu za uvođenje oznake ‘100% iz Srbije’, naš cilj nije bio samo nova oznaka na ambalaži, već stvaranje čitavog sistema koji će podsticati upotrebu domaćih sirovina, jačati naše prerađivače i donositi veću vrednost srpskoj poljoprivredi. Zato pozdravljamo ovaj program Ministarstva privrede, koji predstavlja važan korak ka istom cilju. Samo zajedničkim delovanjem svih institucija možemo stvoriti uslove da domaća sirovina ostane u Srbiji, bude prerađena u našim pogonima i kao kvalitetan proizvod stigne do potrošača“, poručio je ministar Glamočić.
Ministarstvo poljoprivrede nastaviće da sprovodi mere koje povezuju primarnu poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju, jer upravo veća prerada domaćih sirovina znači veću dodatu vrednost, sigurnije tržište za poljoprivrednike i snažniju srpsku ekonomiju.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06.08.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 06.08.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.08.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.08.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Nivoi vode u evropskim rekama brzo opadaju. Dunav i Rajna su pali na najniži nivo u poslednjih 30 godina, a u nekim oblastima čak i ispod nivoa iz neuobičajeno sušnog leta 1976. godine. Ekstremne vrućine ubrzavaju isparavanje, što snižava nivo vode u rekama i jezerima i smanjuje vlažnost zemljišta. Istovremeno, prognoze ne obećavaju poboljšanje u bliskoj budućnosti.
Rekordno nizak vodostaj reke Po (najduže reke u Italiji) otežava navodnjavanje polja širom većeg dela zemlje, ugrožavajući poljoprivredni sektor.
Plitke reke smanjuju proizvodnju hidroelektrične energije i mogućnosti za brodarstvo jer su teretni brodovi samo delimično utovareni ili se letovi potpuno otkazuju. Naučnici upozoravaju na rizike od rasta cena energije i hrane.
Nivo vode u nemačkoj Rajni blago je porastao sa rekordno niskog nivoa prošle nedelje, ali se očekuje da će nastaviti da pada, javio je Rojters, upozoravajući da je reka važna ruta za transport žita, rude, uglja, minerala i naftnih derivata, uključujući benzin.
Prema podacima agencije za vodni saobraćaj WSV, plovna dubina kod Kauba blizu Koblenca dostigla je 25 cm u petak (ponavljajući rekordno nisku vrednost iz 2018. godine), ali je u ponedeljak porasla na 29 cm. Reka je skoro 1 m dublja od plovne dubine, pa teretni brodovi nastavljaju da se kreću.
Međutim, zbog niskog vodostaja, brodovi su utovareni samo do 20% kapaciteta, što povećava troškove za brodovlasnike. Teret se raspoređuje između nekoliko brodova, što povećava troškove za industriju zemlje.
Kiše tokom vikenda su bile veoma slabe, a vrućina sledeće nedelje će nastaviti da snižava nivo vode. Prema prognozi WSV-a, plovna dubina u Kaubu će pasti na 20 cm u četvrtak.
Rastući troškovi rečnog transporta primoravaju brodare da traže alternativne drumske ili železničke rute.
Prema rečima trgovaca, troškovi prevoza tereta tankerskim baržama od Roterdama do Karlsruea povećani su sa 45 evra/t na 145-150 evra/t ili 167-172,8 dolara/t za mesec dana.
- U julu je površina pod uljaricom u EU blago revidirana naviše na 12,2 miliona hektara. Povećanje površina zasejanih uljanom repicom i suncokretom više je nego nadoknadilo pad površine pod sojom u Rumuniji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj. Površina pod sojom u EU sada se procenjuje na 0,96 miliona hektara, što je 6% manje nego u prethodnoj sezoni.
- Ukupna proizvodnja uljarica u EU projektovana je na 32,0 miliona tona. Ovomesečne perspektive odražavaju reviziju nadole za glavne uljarice, uključujući smanjenje od 0,6 miliona tona za suncokret i 0,2 miliona tona za soju, prvenstveno zbog uticaja dugotrajnih vrućih i suvih vremenskih uslova širom EU.
Prema najnovijim projekcijama Evropske komisije za tržišnu godinu 2026/27, očekivana proizvodnja ključnih uljarica u EU-27 pokazuje stabilne, ali diferencirane trendove. Važno je napomenuti da se radi o projekcijama, a ne o konačnim rezultatima prinosa.
Uljana repica ostaje dominantna kultura sa očekivanom ukupnom proizvodnjom od 19.774 hiljade tona. Projektovana površina pod usevom iznosi 6.338 hiljada hektara, uz očekivani prosečan prinos od 3,12 t/ha. Najveći proizvođači bi trebalo da budu:
Francuska (4.637 hiljada tona, površina 1.422 hiljada ha, prinos 3,26 t/ha),
Nemačka (4.132 hiljada tona, 1.148 hiljada ha, 3,60 t/ha) i
Poljska (3.246 hiljada tona, 1.093 hiljada ha, 2,97 t/ha).
Ove tri zemlje zajedno bi trebalo da čine preko 60 % ukupne očekivane EU proizvodnje.
Suncokret se projektuje na proizvodnju od 9.533 hiljade tona na površini od 4.880 hiljada hektara, sa očekivanim prosečnim prinosom od 1,95 t/ha.
Vodeće pozicije bi trebalo da drže:
Rumunija (2.174 hiljada tona, 1.138 hiljada ha, prinos 1,91 t/ha),
Bugarska (2.081 hiljada tona, 950 hiljada ha, 2,19 t/ha) i
Mađarska (1.645 hiljada tona, 784 hiljada ha, 2,10 t/ha).
Crnomorski region i dalje ostaje ključni.
Soja se očekuje kao manja, ali značajna kultura sa 2.600 hiljada tona ukupne proizvodnje. Projektovana površina iznosi 959 hiljada hektara, a očekivani prosečan prinos 2,71 t/ha. Italija bi trebalo da bude jasno dominantan proizvođač sa 1.030 hiljada tona (302 hiljada ha, prinos 3,41 t/ha), ispred Francuske (364 hiljade tona, 158 hiljada ha, 2,31 t/ha) i Austrije (245 hiljada tona, 85 hiljada ha, 2,90 t/ha).
Ukupno posmatrano, tri kulture pokazuju solidnu očekivanu proizvodnu bazu u EU na prošlogodišnjem nivou, sa Francuskom, Nemačkom i zemljama jugoistočne Evrope kao ključnim stubovima. Očekivani prinosi su u okviru uobičajenih raspona ali za 0,8 miliona tona niži nego u junskoj proceni, a regionalne razlike u produktivnosti ostaju izražene. Konačni rezultati zavisiće od daljeg razvoja vremenskih uslova uz očekivano smanjenje prinose usled toplotnog talasa koji je zahvatio ključne zemlje proivođače.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.08.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.08.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Glavno tržište žitarica trenutno karakteriše nekoliko faktora. Ali najvažniji su najviši nivo neizvesnosti i rizika na ključnim poljoprivrednim tržištima zbog sukoba u Iranu i Azovsko-crnomorskom basenu, kao i El Ninjo. Ovo je izjavio izvršni direktor Instituta za studije poljoprivrednog tržišta ( IKAR) na konferenciji „Gde je margina“.) Dmitrij Riljko.
Pad globalne žetve „kompenzuje“ snažna žetva žitarica i uljarica u regionu Crnog mora, uključujući i evropski deo Rusije. Istovremeno, prema Rilkovim rečima, očekuju se velike žetve u glavnim zemljama uvoznicama ruskog žita (Turska i cela Severna Afrika, sa kombinovanim povećanjem od 11,5 miliona tona žita za pet najvećih kupaca). Još jedan faktor je povratak „Velikog Juga“ (Južni i Severnokavkaski federalni okrug) na izvozno tržište. Kao rezultat toga, udeo regiona u isporuci pšenice stranim tržištima povećaće se sa rekordno niskih 57% u sezoni 2025/26. na procenjenih 72% u tekućoj poljoprivrednoj godini. „Kada je ogromna žetva na jugu, manje je interesovanja za uzimanje dodatnih količina iz regiona Volge, Centralne Azije, Urala ili Sibira“, rekao je Rilko. Istovremeno, Institut za poljoprivredni razvoj ( IKAR)primećuje probleme sa žetvom na Uralu, u Sibiru i Kazahstanu.
Tokom svog izveštaja, Rilko je takođe naveo da profitabilnost ključnih žitarica i dalje „ostavlja mnogo toga da se poželi“. „Kukuruz se ponaša hirovito, iako je profitabilnost u centru dostigla veoma respektabilan nivo u poljoprivrednoj godini 2025/26. Verujemo da je to bilo zbog pojave izvozne potražnje iz Irana i Kazahstana, što je značajno podržalo cene“, primetio je Rilko. Profitabilnost tri glavne uljarice – suncokreta, soje i uljane repice – i dalje premašuje profitabilnost žitarica, ali je soja prošle godine opala, što je takođe negativno uticalo na površinu posejanu njima ove godine.
Prema trenutnoj proceni ICAR-aRuska proizvodnja žitarica u sezoni 2026/27. iznosiće 139 miliona tona, uključujući procenjenih 90 miliona tona proizvodnje pšenice. Njen izvozni potencijal trenutno se procenjuje na 44,6 miliona tona, ali bi mogao da dostigne 46 miliona tona. Rilko je takođe izvestio da su periodi rasta cena pšenice ove kalendarske godine povezani sa problemima sa brodarstvom u Ormuskom moreuzu i Azovsko-crnomorskom basenu. Buduće trendove je teško predvideti upravo zbog neizvesnosti ovih faktora. Prema Rilkovim rečima, intenziviranje vojnih i političkih sukoba odmah pokreće popust na rusku pšenicu u odnosu na njene crnomorske konkurente - rumunsku i bugarsku pšenicu. Popust je nekada dostigao 40 dolara po toni, a sada je ponovo visok - oko 25 dolara po toni. U međuvremenu, u luci Klajpeda (Litvanija), tona pšenice košta 275 dolara. „Ovo ukazuje na to da mogućnosti postoje i da će se verovatno nastaviti otvarati u ruskim lukama koje se nalaze na Baltiku“, smatra stručnjak
