Cene stočnog ječma u Evropi su porasle i sada su jednake ili čak i premašile cene pšenice za mlevenje, što je neobičan razvoj događaja na tržištu žitarica. Trgovci izveštavaju da je ova promena uzrokovana snažnom izvoznom potražnjom i smanjenjem ponude, što stvara neočekivano visoke troškove za kupce, posebno u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.
Iako ukupne cene ječma ostaju ispod prošlogodišnjeg nivoa zbog obilne globalne ponude žitarica, njegova relativna snaga u odnosu na pšenicu iznenadila je tržište. Brze francuske isporuke Kini, ograničena prodaja poljoprivrednika širom EU i prelazak Turske sa izvoznika na uvoznika nakon loše žetve smanjili su dostupnost. Kako je rekao jedan nemački trgovac, „ječam je trenutno kao zlato“.
Prema tržišnim procenama, stočno ječam u Zapadnoj Evropi i baltičkom regionu trguje se po ceni od 221 do 226 američkih dolara po toni FOB za decembarski utovar – otprilike ekvivalentno pšenici. Crnomorski ječam je još skuplji i iznosi 227 do 229 američkih dolara po toni FOB za rusko i ukrajinsko poreklo. Francuska je već otpremila polovinu svog projektovanog izvoza ječma van EU za sezonu 2025/26, uključujući skoro 900.000 tona u Kinu, i nastavlja da utovaruje terete za Saudijsku Arabiju.
Ograničene zalihe na poljoprivrednim gazdinstvima i rastuće premije za izvoz podržavaju čvrste cene. Trgovci napominju da, s obzirom na nedavne kupovine Alžira, Tunisa i Turske, neki prodavci očekuju da će tržište do januara porasti za dodatnih 10 dolara po toni. Ograničenu ponudu dodatno ilustruje nedavni tender Jordana za 120.000 tona, na koji nije stigla nijedna ponuda.
Uprkos trenutnom rastu, neki analitičari veruju da bi se tržište moglo ohladiti posle Božića. Očekuje se da će veliki predstojeći usevi u Argentini i Australiji ublažiti globalna ograničenja ponude i potencijalno ograničiti dalji rast cena.
Sa boljim nego očekivanim žetvama koje se održavaju u mnogim delovima sveta, Međunarodni savet za žitarice (IGC) prognozirao je rekordnu proizvodnju žitarica u sezoni 2025-26.
U najnovijem izveštaju o tržištu žitarica IGC-a, objavljenom 20. novembra, projektovano je povećanje proizvodnje ukupnih žitarica (pšenice i krupnih žitarica) za 5% u odnosu na prethodnu godinu, sa međugodišnjim povećanjem za sve žitarice.
„Veća globalna žetva će više nego nadoknaditi najmanje početne zalihe u poslednjih 10 sezona, povećavajući ukupnu ponudu za 3%, na rekordni nivo (2,43 milijarde tona)“, saopštio je IGC.
Povećanje će biti potrebno jer Savet predviđa da će ukupna potrošnja žitarica porasti za 2% u periodu 2025-26, na novi maksimum od 2,4 milijarde tona zbog veće upotrebe u hrani, stočnoj hrani i industriji.
Proizvodnja pšenice je revidirana za 3 miliona tona više u odnosu na prognozu iz prethodnog meseca, na 830 miliona tona. Ako se ostvari, to bi bilo povećanje od 31 milion tona (4%) u odnosu na ukupnu proizvodnju za 2024-25. godinu.
Iako je prognoza za globalnu proizvodnju kukuruza (kukuruza) samo neznatno porasla (1 milion tona) u odnosu na isti mesec, MGK očekuje povećanje od 5% u odnosu na isti mesec prošle godine na rekordnih 1,298 milijardi tona.
S druge strane, globalna proizvodnja soje je revidirana naniže za 2 miliona tona u novembarskom izveštaju. Očekuje se da će proizvodnja pasti za 3 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, na 426 miliona tona.
Međutim, MGC je primetio da je projektovana brojka „znatno iznad nedavnog proseka, uključujući potencijalno rekordan rezultat u Brazilu“.
„Sa potrošnjom koja je dostigla novi vrhunac (431 milion tona), posebno zahvaljujući rastu u Aziji i Americi, zalihe bi se mogle smanjiti za oko 5 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu“, saopštio je IGC.
Nakon što je u septembru pao na najniži nivo u poslednjih pet godina, indeks cena žitarica i uljarica IGC-a porastao je drugi mesec zaredom, dostignuvši u novembru 12-mesečni maksimum od 222, saopštio je Savet.
Predvođena povećanjem cena soje od 7%, ali i jačim prosečnim cenama pšenice i kukuruza fob, IGC GOI je zabeležio mesečni rast od 4%.
Cene pirinča su blago pale u novembru i pale su za 28% u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u izveštaju.
Sada kada je završena blokada vlade, konačno imamo novembarski izveštaj o procenama svetske ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda. Glavna stvar koju možemo zaključiti iz ovih procena može biti da se očekuje da će cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka.
Na dan objavljivanja WASDE-a, cena decembarskog ugovora za kukuruz (ZCZ25) na Čikaškoj berzi za trgovinu pala je sa 4,42 dolara na 4,30 dolara, a cena decembarskog ugovora za pšenicu (KEZ25) na CBOT-u pala je sa 5,26 dolara na 5,15 dolara. Cene su nadoknadile ove gubitke sledećeg trgovačkog dana.
To znači da je novembarski izveštaj WASDE-a imao mali uticaj na cene kukuruza i pšenice (Tabela 1).
Promene u procenama ponude i potražnje pšenice sadržanim u novembarskom WASDE izveštaju odražavaju se u odnosima zaliha i upotrebe. Odnos STU za svu pšenicu u SAD povećao se sa 41% u septembarskom WASDE izveštaju na 44% u novembru. U novembru 2024. godine, odnos STU je iznosio 41%. Prosečan odnos STU u poslednjih 16 godina (od 2009-10. do 2024-25.) je 41%.
Odnos STU kod tvrde crvene ozime pšenice povećan je sa 50% u septembarskom izveštaju WASDE na 55% u novembarskom izveštaju. Odnos STU je bio 54% u novembru 2024. Prosečan 16-godišnji odnos STU kod HRW pšenice je 50%.
Posmatrajući svetsku situaciju sa pšenicom, odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu (STU) povećao se sa 32% u septembru na 33% u novembru. WASDE iz novembra 2024. godine projektovao je svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice na 32%. Šesnaestogodišnji svetski odnos slobodnih jedinica za životnu sredinu pšenice je 34%.
U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE), Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) je snizilo projektovanu prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD za 2025-26. godinu sa 5,10 dolara u septembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice na 5 dolara. U novembarskom izveštaju o vrednosti američke pšenice (WASDE) iz 2024. godine, projektovana prosečna godišnja cena za 2024-25. godinu bila je 5,60 dolara.
Odnosi STU pšenice ukazuju na to da bi se cene pšenice mogle približiti prosečnoj ceni za 16 godina, koja iznosi 5,80 dolara za Pond Krik, Oklahoma, i 5,98 dolara za prosečnu godišnju cenu pšenice u SAD.
U izveštajima WASDE o kukuruzu za septembar i novembar bilo je samo malih promena. Proizvodnja kukuruza u SAD ostala je u suštini nepromenjena, a potrošnja je smanjena za oko 400 miliona bušela. Svetska proizvodnja kukuruza pala je za 100 miliona bušela, a potrošnja je povećana za 200 miliona bušela. Rezultat je bila mala promena u završnim zalihama.
Takođe postoji vrlo mala razlika između procena WASDE SAD i sveta o STU kukuruza za novembar 2024, septembar 2025. i novembar 2025.
Procena zaliha kukuruza u SAD za novembar 2025. (13%) je iznad 16-godišnjeg proseka (11%). Svetski odnos zaliha kukuruza (22%) je ispod 16-godišnjeg proseka (24%).
Cena kukuruza u Pond Kriku 17. septembra 2025. godine bila je 3,91 dolara, a 17. novembra 2025. godine cena je bila 3,96 dolara. Dana 17. novembra 2024. godine, cena kukuruza u Pond Kriku bila je 4,14 dolara.
Septembarski izveštaj WASDE-a je projektovao prosečnu cenu kukuruza za marketinšku 2025-26. godinu na 4 dolara. Ova cena je snižena na 3,90 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a, što se može uporediti sa 4,14 dolara u novembarskom izveštaju WASDE-a iz 2024. Prosečna cena za 16 godina je 4,59 dolara.
Ovogodišnji novembarski odnosi WASDE STU za svu američku pšenicu i za HRW pšenicu su iznad proseka. To implicira cene pšenice ispod proseka. Svetski odnos STU pšenice je ispod proseka i implicira cene pšenice iznad proseka. Međutim, odnos STU u SAD je veći od svetskog odnosa STU, tako da se predviđa da će cene pšenice ostati ispod proseka.
Kukuruz, kao i pšenica, ima iznadprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u SAD i ispodprosečan odnos pojedinih jedinica upotrebe u svetu. Kao što se i očekivalo, očekuje se da će cene kukuruza ostati ispod proseka.
Ukratko, novembarski izveštaji WASDE o pšenici i kukuruzu imali su mali uticaj na cene. Projektovano je da će i cene pšenice i kukuruza ostati ispod proseka.
Kina ubrzava razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina, prelazeći sa laboratorijskih istraživanja na praktičnu kultivaciju. Cilj projekta je smanjenje zavisnosti od uvoza soje, koja je primarni izvor proteina za industriju stočne hrane.
U provinciji Đilin, poljoprivrednici su počeli da beru sorte kukuruza koje sadrže 3-4% više proteina od standardnih vrsta.
„Ovo je naša prva godina da uzgajamo ovaj kukuruz. Izgleda obično, ali je sadržaj proteina znatno veći“, rekao je Ći Hongbo, šef poljoprivredne zadruge u okrugu Lišu.
Projekat vodi Jan Đianbin, predsednik Poljoprivrednog univerziteta Huadžong. Istraživanja pokazuju da povećanje sadržaja proteina u kukuruzu za 1% obezbeđuje dodatnih 2,8 miliona tona proteina, što je ekvivalentno 7 miliona tona soje. Povećanje sadržaja proteina sa 8% na 12% moglo bi omogućiti Kini da smanji uvoz soje za skoro 30 miliona tona godišnje - oko jedne trećine trenutnih količina.
S obzirom na to da je uvoz soje u 2024. godini dostigao 105 miliona tona, u vrednosti od 52,7 milijardi dolara, razvoj kukuruza sa visokim sadržajem proteina je strateški korak ka jačanju bezbednosti hrane, smanjenju troškova hrane i smanjenju rizika usred globalne trgovinske nestabilnosti.
Prema poslednjim podacima Ministarstva ekonomije, životne sredine i poljoprivrede, zaključno sa 13. novembrom, u Ukrajini je požnjeveno 47,937 miliona tona žitarica i mahunarki sa 9,826 miliona hektara ili 84% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,88 tona/ha, dok je prošle godine, na ovaj datum, požnjeveno 52,083 miliona tona žitarica i mahunarki sa 10,643 miliona hektara ili 90% planiranih površina, sa prosečnim prinosom od 4,89 tona/ha.
Pored toga, sledeći broj kasnih useva je požnjeven na navedeni datum:
kukuruz – 17,913 miliona tona sa 2,72 miliona hektara ili 62% površine sa prinosom od 6,59 tona/hektaru (prošle godine je ubrano 22,348 miliona tona sa 3,56 miliona hektara ili 88% površine sa prinosom od 6,27 tona/hektaru),
heljda – 82,3 hiljade tona sa 59,3 hiljade hektara ili 97% površine sa prinosom od 1,39 tona/hektaru (87,8 hiljada hektara; 99%; 127,2 hiljade tona; 1,45 tona/hektaru),
proso – 62,1 hiljada tona sa 35,7 hiljada hektara ili 88% površine sa prinosom od 1,74 tone/hektaru (88,1 hiljada hektara; 93%; 161 hiljada tona; 1,83 tone/hektaru).
Takođe, 13. novembra je ubrana sledeća količina uljarica:
suncokret – 8,918 miliona tona sa 4,74 miliona hektara ili 91% površine sa prinosom od 1,88 tona/hektaru (4,78 miliona hektara; 97%; 9,96 miliona tona; 2,09 tona/hektaru),
soja – 4,654 miliona tona sa 1,96 miliona hektara ili 95% površine sa prinosom od 2,38 tona/hektaru (2,56 miliona hektara; 98%; 5,89 miliona tona; 2,27 tona/hektaru).
Pored toga, navedenog datuma, ubrano je 9,289 miliona tona šećerne repe sa 174,7 hiljada hektara ili 88% planirane površine, sa prosečnim prinosom od 53,17 tona/ha (prošle godine ubrano je 11,43 miliona tona sa 238,1 hiljada hektara ili 92% površine, sa prinosom od 48,02 tone/ha).
Prošle nedelje, poljoprivrednici su završili žetvu soje i suncokreta, ali se u Ukrajini u narednim danima prognoziraju temperature ispod nule i sneg, što će nastaviti da odlaže žetvu kukuruza.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 10.11.2025. do 14.11.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Kineska kupovina američke soje izgleda da je zastala manje od dve nedelje nakon što su Sjedinjene Države objavile sveobuhvatno trgovinsko primirje, što označava otopljavanje odnosa između dve najveće svetske ekonomije, izveštava Blumberg .
Nakon navale porudžbina krajem prošlog meseca, koje su obeležile prve porudžbine ove sezone, uvoz američke robe u Kinu izgleda da je usporen, prema rečima trgovaca koji su tražili anonimnost i razgovarali o poverljivim informacijama. Rekli su da nisu upoznati sa novim pošiljkama. Ova pauza povećava neizvesnost oko toga da li će najveći svetski potrošač američke soje moći da uveze onoliko koliko je Trampova administracija rekla da očekuje.
Vašington je saopštio da se Peking obavezao da će kupiti 12 miliona tona soje do kraja ove godine, a zatim 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine. Kina još nije potvrdila konkretne obaveze kupovine koje je izneo Trampov tim, ali je Peking smanjio carine na američku soju i ukinuo zabrane uvoza za tri američka izvoznika, uključujući CHS Inc., kao odgovor na slične pomiriteljske poteze SAD.
„Mnogi u industriji veruju da je navodna namera Kine da kupi 12 miliona tona američke soje više diplomatski gest nego čvrst trgovinski sporazum“, rekao je Kang Vei Čeang, poljoprivredni broker u kompaniji StoneX Group Inc. u Singapuru.
Kina je poslednjih meseci kupovala ogromne količine južnoameričke soje u nastojanju da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. Stoga se očekuje da će kineska potražnja opadati u narednim mesecima, bez obzira na trgovinski sporazum sa SAD, prema rečima Vitora Pistoje, glavnog analitičara za žitarice i uljarice u Rabobanku.
Kineski proizvođači će morati da obezbede neke zalihe u decembru i januaru pre nego što počnu nove isporuke useva od vodećeg izvoznika Brazila, ali neke procene industrije ukazuju na samo nekoliko miliona tona. Ovo je i dalje znatno manje od cilja Vašingtona za kupovinu u SAD za ovu godinu.
Štaviše, trgovci kažu da je američka soja i dalje podložna carini od 13% i da bi njeno mlevenje rezultiralo značajnim gubicima, ostavljajući kineske komercijalne proizvođače soje bez podsticaja da naručuju američke tovare.
Prema rečima Čenga iz kompanije StoneX, američka soja se takođe trguje sa premijom u odnosu na južnoameričku, delimično zbog naglog rasta cena nakon objave trgovinskog sporazuma.
Dodao je da, s obzirom na to da se brazilska setva normalno odvija i da se nove isporuke useva očekuju do kraja januara ili početka februara, kineski kupci nerado kupuju velike količine iz SAD za kratkoročnu isporuku.
Trgovci kažu da su nedavne kupovine američke soje obavile kineske državne kompanije, a značajan deo je verovatno bio namenjen državnim rezervama. Za komercijalne kupce, trgovinski sporazum je ponovo otvorio polje za američke zalihe, koje se sada takmiče sa Brazilom za brzo zatvaranje prodajnog prozora.
Sektor biogoriva u EU - jednom od najvećih svetskih tržišta - mogao bi da doživi nestašicu sirovina zbog povećane potražnje i strožih ekoloških zahteva, prema mišljenju stručnjaka CME Group.
Rastuća potražnja za obnovljivim sirovinama od strane proizvođača biogoriva stvara rizike od poremećaja u snabdevanju, što, na pozadini procesa dekarbonizacije, povećava volatilnost cena i smanjuje marže.
Prema podacima Argus Media, potrošnja biogoriva u EU će se 2025. godine povećati za 10% u odnosu na 2024. godinu na 30,6 milijardi litara.
Najnovija verzija Direktive o obnovljivim izvorima energije (RED III) postavlja cilj od 42% obnovljive energije do 2030. godine. Za transportni sektor, cilj je 29% obnovljive energije i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 14,5%. U poređenju sa RED II, ukupni cilj obnovljive energije je povećan sa 32% na 42,5%, ali je rok za implementaciju ostavljen nepromenjen na 2030. godini.
Tržišta sirovina su spremna za strukturnu transformaciju: proširenje obaveznih kvota i strogi zahtevi održivosti pokreću prelazak na domaću proizvodnju i korišćenje otpada kao sirovina. Istovremeno, određene vrste biljnih sirovina se postepeno ukidaju, što povećava zavisnost od ulja uljane repice, korišćenog ulja za kuvanje (UCO) i drugog otpada potrebnog u vazduhoplovstvu i pomorskom transportu. U sektoru teških kamiona, gde je na snazi program mešanja biogoriva, potrošnja biodizela je u porastu.
Rastuća nestašica sirovina doprineće povećanoj nestabilnosti cena. Dostupnost korišćenog ulja za kuvanje (UCO) će se smanjivati kako se domaća potrošnja u Aziji povećava. Bez pojave novih izvora sirovina ili povećanog sakupljanja UCO, nestašice bi mogle da se jave već od 2028. do 2030. godine.
Dodatne sirovine biće potrebne i u avijaciji, gde potražnja za održivim avionskim gorivom (SAF) brzo raste, iako trenutno čini samo 2% tržišta avionskog goriva, ali će do 2050. godine udeo porasti na 70%.
Argus Medija procenjuje da će 2025. godine kapacitet proizvodnje obnovljivog dizela i SAF-a u Evropi porasti na 6,3 miliona tona, a dodatnih 0,7 miliona tona je u izgradnji. U poređenju sa 2024. godinom, proizvodnja SAF-a će porasti za 17% na 2,4 miliona tona, a proizvodnja biodizela će porasti za 16% na 4,5 miliona tona.
Ovi trendovi će pojačati konkurenciju za sirovine. Prema podacima kompanije Argus Media, do 2030. godine, kombinovana količina tradicionalnih i otpadnih sirovina biće 43 miliona tona, ali će potražnja proizvođača biodizela i SAF-a nastaviti da raste.
U kontekstu rastuće potražnje u EU, proizvodnja uljane repice za biodizel će nastaviti da raste, pa poljoprivrednici aktivno seju uljanu repicu i u EU i u Ukrajini.
Prema izveštaju Ekspane, površina zasejana uljanom repicom u Evropskoj uniji u sezoni 2026/27. dostići će 6,46 miliona hektara, što će biti maksimum u poslednjih 16 godina i premašiće prošlogodišnju cifru za 7%, a petogodišnji prosek za 11%.
Istovremeno, analitičari ne uzimaju u obzir uticaj rasta prodaje i korišćenja električnih automobila, što će nastaviti značajno da smanjuje potražnju za fosilnim gorivima.
Ukrajina doživljava povećanje izvozne potražnje i cena pšenice zbog niske ponude, dok su svetske cene ponovo počele da padaju.
Prema podacima Blumberga, egipatska državna agencija Mostakbal Misr, koja je zadužena za uvoz žitarica, ugovorila je oko 500 hiljada tona pšenice iz zemalja crnomorskog regiona za isporuku u decembru i januaru. Od toga, 200 hiljada tona pšenice biće isporučeno iz Ruske Federacije, 150 hiljada tona iz Bugarske i više od 130 hiljada tona iz Ukrajine. Pored toga, agencija pregovara o kupovini još 500 hiljada tona žitarica iz raznih zemalja, a očekuje se da će posao biti zaključen početkom decembra.
Na fonu niske ponude, trgovci su nastavili da podižu otkupne cene u Ukrajini, a tokom nedelje, izvozne tražnjene cene pšenice su porasle za 50-100 UAH/t na 10.550-10.700 UAH/t za prehrambenu pšenicu i 9.900-10.100 UAH/t za stočno pšenje sa isporukom u luke Crnog mora, ali su cene u stranoj valuti ostale na nivoima od 218-223 dolara/t i 207-209 dolara/t, respektivno.
U 2025/26. godine (zaključno sa 10. novembrom), Ukrajina je izvezla 6,5 miliona tona pšenice, što je 26% manje nego u istom periodu prošle godine (8,5 miliona tona).
Treba napomenuti da je izvoz pšenice iz Ruske Federacije povećan u oktobru i dostigao 6,2 miliona tona, a ukupno od početka 2025/26. godine iznosio je 18,2 miliona tona, što je 28% manje nego u istom periodu 2024. godine (23,3 miliona tona).
Nakon dve nedelje aktivnog rasta, cene akcija pšenice su ponovo pale nakon vesti da je Kina kupila samo 120.000 tona američke pšenice za isporuku u decembru, jer trgovci smatraju da je to politički potez Kine.
Tokom nedelje, decembarski fjučersi pšenice na berzama su pali:
za 1,4% na 196,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,
za 0,9% na 193,6 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,
za 1,6% na 190,75 €/t ili 220,5 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu.
Istovremeno, fjučersi za HRS pšenicu u Mineapolisu porasli su za 0,8% na 207,3 dolara/t.
U periodu od 30. oktobra do 6. novembra, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država smanjen je za 17% u odnosu na prethodnu nedelju na 290,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. godine dostigao 12,11 miliona tona, što je 19,2% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Prema rečima tržišnih operatera, FLC, vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane, kupio je oko 60.000 tona stočnog pšenice bilo kog porekla od operatera Agrocorp na međunarodnom tenderu 6. novembra po ceni od 263 dolara/tona C&F, što odgovara nivou cena od 208-210 dolara/tona sa isporukom u crnomorske luke u Ukrajini.
Nakon početka žetve dobrih rodova pšenice u Australiji i Argentini, kupci će povećati kupovinu žita iz ovih regiona, nadajući se smanjenju cena pod pritiskom značajne ponude, tako da ne treba očekivati dalji rast cena kako u svetu, tako i u Ukrajini.
