Nakon zatvaranja ukrajinskih morskih luka, glavni tok tereta iz Ukrajine je preusmeren ka rumunskoj luci Konstanca. Međutim, njena infrastruktura ne može da se nosi sa naglim povećanjem protoka tereta, što dovodi do značajnih kašnjenja u carinjenju robe.
Ako je ranije bilo potrebno 1-3 dana za izvoz uvoznog kontejnera, sada carinjenje tereta traje 1-2 nedelje, a ponekad i duže. Luka je puna kontejnera i drugog tereta, a njihovo carinjenje je veoma sporo.
Izvozni teret se carinji malo brže, ali je takođe pod uticajem zagušenja luke. Ukrajinski izvoz se prihvata samo u određeno vreme pre dolaska broda, jer luka nema mogućnost akumuliranja tereta.
Situaciju je dodatno zakomplikovala činjenica da su neki carinici poslati na usavršavanje od 14. do 22. septembra. Stoga, procedure koje su ranije trajale 2-3 dana sada traju 5-7 dana. Istovremeno, rumunska strana nije zvanično potvrdila slanje carinika na usavršavanje, a informacije o tome su dobijene od prevoznika.
Vredi napomenuti da red za carinjenje ne zavisi od vrste tereta ili od toga da li je prevezen u kontejneru ili u rasutom stanju kamionom, stoga i prevoznici žita i kontejnerski brodovi podjednako čekaju carinjenje u luci.
Trenutno, propusni kapacitet luke najviše ograničavaju carinske procedure, koje odlažu nedostatak radnika i dostupnost slobodnih rampi za inspekcije.
Povećanje zastoja u transportu na 1-2 nedelje značajno povećava troškove pošiljalaca, što na kraju utiče na konačnu cenu robe.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
O kompaniji
Analitika
›
Konsalting
›
Cene
›
Premijum podaci
Konferencije
Velika Britanija
en
ru
Prijavite se na AgriSupp
Dom
Vesti sa poljoprivrednog tržišta
Bum biogoriva će povećati potražnju za kukuruzom, šećerom i biljnim uljima
15:13, 22. septembar 2026.
Izvor:
Rojters
FejsbukLinkedInTviterWhatsAppE-poštaKopiraj link
biopalivo
Globalna proizvodnja biogoriva mogla bi se povećati za skoro 70% do 2030. godine u poređenju sa 2025. godinom, što bi značajno povećalo potražnju za kukuruzom, šećernom trskom, biljnim uljima i drugim poljoprivrednim sirovinama, prema studiji koju su sproveli Chatham House i Forest Stewardship Council.
Ekspanziju pokreću novi i veći zahtevi za mešanje biogoriva koji su uvedeni ili predloženi u SAD, Brazilu, Kini, Indiji, Indoneziji i EU. Više cene fosilnih goriva takođe poboljšavaju konkurentnost etanola i biodizela.
Ako se svi predloženi mandati u potpunosti sprovedu, zemljište potrebno za proizvodnju sirovina za biogoriva moglo bi se više nego udvostručiti do 2030. godine u poređenju sa 2023. godinom. To bi zahtevalo oko 36 miliona hektara dodatnog zemljišta.
Očekuje se da će potražnja porasti posebno za tradicionalnim sirovinama za biogoriva kao što su kukuruz, šećerna trska i druge prehrambene i stočne biljke. Ovo bi moglo da pojača konkurenciju između energetske i prehrambene upotrebe poljoprivrednih proizvoda i da podrži cene na ovim tržištima.
Usred energetske krize, cene sirove nafte su porasle za skoro 40% od kraja februara, dok su cene kukuruza i šećera porasle za oko 20%. Dalje širenje programa za biogoriva moglo bi da održi visoku potražnju za poljoprivrednim sirovinama u narednim godinama
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Međunarodni savet za žitarice (MSZ) je snizio procenu izvoza pšenice iz Rusije u sezoni 2026/27 za 3,7 miliona tona u odnosu na izveštaj iz avgusta, na 41,5 miliona tona, uz prinos od 88,4 miliona tona (u prethodnoj proceni je takođe bilo 88,4 miliona tona). Analitičari saveta objašnjavaju svoju procenu prekidima u isporukama preko Crnog mora. Izvoz svih žitarica iz Rusije očekuje se na nivou od 48 miliona tona (u izveštaju iz avgusta – 52,2 miliona tona) uz prinos od 129 miliona tona (128,7 miliona tona).
Istovremeno, indeks cena žitarica MSZ je porastao za 6% tokom meseca, zbog jačanja cena nafte, nepovoljnih vremenskih uslova i nastavljenih problema sa plovidbom u Crnom moru. Ranije je "Agroinvestor" takođe pisao da rastu globalne cene žitarica. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, one još uvek ne odražavaju stvarnu situaciju sa smanjenjem ponude iz severnih luka Crnog mora.
Ranije je "Agroinvestor" saopštio da je Ministarstvo poljoprivrede SAD snizilo procenu izvoza pšenice iz Rusije u sezoni 2026/27 za 3 miliona tona, na 43 miliona tona, zbog ograničenja plovidbe u Azovsko-Crnomorskom slivu. Isporke tokom 2025/26. godine procenjene su na 48 miliona tona. Prema procenama analitičkog centra "Rusagrottrans", u septembru će biti izvezeno 2,2 miliona tona, u odnosu na 1,75 miliona tona u prethodnoj proceni i 4,9 miliona tona pre godinu dana. Aktuelna procena Instituta za konjukturu poljoprivrednog tržišta (IKAR) je nešto više od 2 miliona tona, u odnosu na 1,5-2 miliona tona prema prethodnoj proceni za septembar 2026. godine.
Takođe se saopštava da luka Murmansk (MMTP), koja je deo holdinga "Portovoj Aljans", planira da u oktobru počne sa pretovarom žitarica. O tome je izjavio izvršni direktor MMTP, Pavel Olejnik. Moguća je utovarenost do 1 miliona tona godišnje, saopštio je predstavnik operatera železničkog saobraćaja NTK za "Agroekspert". "Za sada ne otkrivamo volumen, očekujemo da će tokom godine biti stotine hiljada, možda milioni tona", rekao je on. Takođe, još nije poznato kako će se žitarice prevoziti – u kontejnerima ili specijalnim vagonima. Većina pretovara na teritoriji luke – više od 70% – odnosi se na đubriva (Murmanski bulk terminal), gvozdene rude i ugalj. Luka takođe pretovara šljunak.
Prema rečima nezavisnog stručnjaka za poljoprivredno tržište, Aleksandra Korbuta, luka MMTP, najverovatnije, nema iskustva u pretovaru poljoprivrednih proizvoda, kao ni portski elevator. "Sledeći zaključak je da se radi o direktnom pretovaru. Osim toga, železnička mreža u Murmansku je prilično opterećena. Dakle, ima mnogo pitanja", navodi Korbut. Međutim, nastavlja on, ako MMTP bude u mogućnosti da izvozi žitarice, to će "olakšati" niz regiona Južnog saveznog okruga, pre svega – Baškiriju, Tatarstan, kao i u određenoj meri – Severozapadni savez.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Blokiranje izvoza iz crnomorskih luka ima najveći uticaj na cene žitarica u Ukrajini, jer je cena isporuka preko dunavskih luka ili automobilima i železnicom do luke Konstanca već porasla na 100-140 dolara/t, pa izvoznici pokušavaju da prvo otpreme skupe useve (uljanu repicu, soju ili suncokret). Takva logistika čini izvoz kukuruza i pšenice neisplativim, što nastavlja da smanjuje domaće otkupne cene.
U septembarskom izveštaju, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD snizili su svoju prognozu globalne proizvodnje i zaliha kukuruza za 2026/27. godinu, što je podržalo kotacije akcija. Ali ubrzanje žetve u SAD i povećanje ponuda iz Brazila i Argentine, kao i ponuda jeftinog ukrajinskog kukuruza u EU, povećaće ponudu u narednih 1-3 meseca, što će ograničiti rast svetskih cena.
Na Čikaškoj berzi, decembarski fjučersi kukuruza trguju se po ceni od 210 dolara/t u proteklih 7 dana (+9% u odnosu na prethodni mesec), čemu doprinosi niža prognoza žetve kukuruza u SAD i kišovito vreme koje je odložilo žetvu.
Eksperti Ministarstva poljoprivrede SAD povećali su prognozu početnih i konačnih zaliha kukuruza u Ukrajini za 0,6 miliona tona, ali su ostavili prognozu izvoza na 22 miliona tona (u poređenju sa 23 miliona tona prošle godine), iako obustava izvoza iz crnomorskih luka može trajati još najmanje 3-4 meseca, a isporuke preko zapadnih granica su ograničene.
Otkupne cene kukuruza u Ukrajini su pale za 800-1000 UAH/t na 6000-7000 UAH/t po uslovima EXW-elevator i sa isporukom u pogone za preradu od početka septembra, iako u zapadnim regionima i dalje postoji izvozna potražnja za brzim isporukama stare žetve na nivou od 6500-7500 UAH/t utovarenog u automobil za isporuku u EU.
Cena ukrajinskog kukuruza utovarenog u evrokar u periodu oktobar-decembar smanjena je na 170-175 €/t zbog odsustva i povećanja troškova evrovozova i povećanja troškova pretovara, dok je u periodu januar-mart cena 192-195 €/t.
Ukrajina je od 1. do 15. septembra izvezla 189.000 tona kukuruza (u poređenju sa 20.000 tona prošle godine) zbog prisustva značajnih zaliha stare žetve. Najveći kupci bili su Turska (45,7 hiljada tona), Italija (37,2 hiljade tona), Nemačka (19 hiljada tona), Kipar (18 hiljada tona) i Holandija (14,3 hiljade tona).
Novembarski fjučersi kukuruza u Parizu nastavljaju da padaju i pali su za dodatnih 1,2% u poslednjih 7 dana na 262 evra/t ili 302 dolara/t, izgubivši 5,8% od 2. septembra (kada su dostigli sezonski maksimum), ali se i dalje trguju 3,7% više nego pre mesec dana.
Ubrzana žetva u EU i ponude iz Ukrajine nastavljaju da spuštaju evropske cene, dok će povećanje ponuda iz Argentine i Brazila dodatno povećati pritisak na cene u EU.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 14.09.2026. do 18.09.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 14.09.2026. do 18.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
