Ponuđene cene za rusku pšenicu sa 12,5% proteina za isporuku u julu-avgustu porasle su prošle nedelje za 10 dolara na 240 dolara/t FOB, saopštio je analitički centar .Rusagrotrans»Cene američke i rumunske pšenice pale su za 5 dolara, na 219 dolara/t i 240 dolara/t respektivno, australijska pšenica je pojeftinila za 2 dolara i koštala je 254 dolara/t. Cene francuske pšenice porasle su za 3 dolara, na 239 dolara/t, a argentinska pšenica porasla je za 2 dolara, na 231 dolar/t.
Cene su porasle pod uticajem niskih stopa izvoza iz Rusije i Ukrajine, gde žetva i dalje zaostaje za prošlogodišnjom, a prodajna aktivnost proizvođača ostaje niska, objašnjavaju analitičari. Ministarka poljoprivrede Oksana Lut je na sastanku o izvozu žitarica dan ranije rekla da će, prema prognozi resora, u sezoni 2025/26 Rusija izvesti 53-55 miliona tona žitarica, uključujući 43-44 miliona tona pšenice. Prošle sezone, obim izvoza žitarica, prema njenim rečima, iznosio je oko 53 miliona tona, uključujući 44 miliona tona pšenice. Uprkos teškoćama sa vremenom - u nizu regiona vlada jaka suša, negde, naprotiv, kiše ne dozvoljavaju da žetva počne - Ministarstvo poljoprivredeodržava prognozu žetve žitarica na 135 miliona tona, uključujući 88-90 miliona tona pšenice.
Analitičari procenjuju da će neuobičajeno toplo i suvo vreme na jugu Rusije u naredne dve nedelje nastaviti da podržava visok tempo žetve pšenice i pogoršavati stanje kukuruza i suncokreta .Rusagrotrans»U centralnim i povolškim regionima očekuje se uglavnom povoljno vreme za razvoj useva sa umerenim padavinama.
U dubokovodnim lukama, cene pšenice sa 12,5% proteina porasle su za 1,2 hiljade rubalja, na 17,1 hiljadu rubalja/t bez PDV-a, u niskovodnim - za 1,3 hiljade rubalja, na 15,7-16 hiljada rubalja/t. Cena ječma u dubokovodnim lukama ostala je oko 15,1 hiljada rubalja/t bez PDV-a, njegova izvozna cena prošle nedelje porasla je za 8 dolara, na 215 dolara/t FOB.
Na jugu je pšenica 4. klase poskupela za 900 rubalja tokom prošle nedelje, na 14,7-15,2 hiljade rubalja/t bez PDV-a (EXW elevator). Rast cena žitarica je ograničen aktivnim povećanjem troškova drumskog transporta. U regionu Povolja, cene pšenice su ojačale za 250 rubalja, na 12,7-13,8 hiljada rubalja/t. U Centru je pšenica pala u ceni za 1,2 hiljade rubalja, na 13,5-13,7 hiljada rubalja/t zbog prelaska većine kupaca na kupovinu žitarica iz nove žetve. U Sibiru, cene pšenice 4. klase su ostale oko 10,9-12 hiljada rubalja/t uz nisku tržišnu aktivnost.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Evropska služba za praćenje žetve (MASR) povećala je prognozu prinosa obične pšenice u zemljama EU u 2025. godini sa 6,08 na 6,09 t/ha u odnosu na junske procene, što će biti 6% više od petogodišnjeg proseka.
Procene prinosa su takođe povećane:
tvrda pšenica – od 3,75 do 3,78 t/ha,
jari ječam – od 4,9 do 5 t/ha,
ozimi ječam – od 5,38 do 5,45 t/ha,
uljana repica - sa 3,17 na 3,2 t/ha (8% više nego prošle godine).
Istovremeno, prognoza prinosa je smanjena:
kukuruz – od 7,46 do 7,18 t/ha,
šećerna repa - od 76,3 do 74,8 t/ha.
Prema procenama MARS-a, prinos ostalih useva biće:
raž – 4,2 t/ha,
tritikale – 4,48 t/ha,
krompir – 36,5 t/ha,
suncokret – 1,94 t/ha,
soja – 2,65 t/ha,
pasulj – 2,81 t/ha,
grašak – 2,41 t/ha.
Podsetimo se da je Nacionalno udruženje poljoprivrednih zadruga u Nemačkoj povećalo prognozu za žetvu pšenice sa 21,51 na 21,56 miliona tona (što će premašiti prošlogodišnju cifru za 17%) i uljane repice - na 3,88 miliona tona (+7,1% u odnosu na 2024. godinu).
Cene pšenice u Ukrajini su porasle za 8-10% za mesec dana zbog kašnjenja žetve i niskih prinosa, ali je dalji rast ograničen padom septembarskih fjučersa na berzama od 5,2-12% na pozadini poboljšanih vremenskih uslova i dobrog globalnog bilansa u novoj sezoni.
Tržište pšenice u Ukrajini doživljava situaciju sličnu onoj koja je primećena početkom jula na tržištu ječma, kada je nekoliko trgovaca odmah postavilo brodove za izvozne pošiljke, ali zbog kašnjenja u žetvi nisu imali vremena da na vreme kupe potrebne količine ječma, pa su, da bi ispunili ugovore, bili primorani da podignu cene za 10-20 dolara/t iznad ugovornih cena i pretrpeli su gubitke.
Padavine u centralnim i zapadnim delovima Ukrajine odlažu žetvu i mogu povećati udeo stočnog žita, tako da možemo očekivati da će se razlika između cena stočnog i prehrambenog žita povećati.
Usred niskih prinosa na jugu Ukrajine, izvozne cene pšenice nastavljaju da rastu, a ograničena ponuda povećava kupovnu aktivnost u lukama Crnog mora.
Tokom protekle nedelje, cene pšenice isporučene crnomorskim lukama u Ukrajini su porasle:
za 8–10 dolara/t na 220–225 dolara/t ili 10.500–10.650 grivni/t za prehrambenu pšenicu,
za 10–12 dolara/t na 215–218 dolara/t ili 10.200–10.300 grivni/t za stočno pšenje (zbog visokog kvaliteta pšenice na jugu).
Zaključno sa 19. julom 2025. godine, u Ukrajini je sa 1,5 miliona hektara zemlje požnjeveno 4,67 miliona tona pšenice sa prinosom od 3,11 tona/ha (prošle godine je sa 2,626 miliona hektara požnjeveno 10,3 miliona tona sa prinosom od 3,92 tone/ha).
U prvih 19 dana nove sezone, izvoz pšenice iznosio je samo 279 hiljada tona, u poređenju sa 872 hiljade tona za isti period u 2024/25. godini.
Podaci Ministarstva poljoprivrede SAD o povećanom izvozu i pogoršanju uslova useva prolećne pšenice nisu podržali kotacije, a septembarski fjučersi su juče pali:
za 0,7% na 199,2 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu (-5,2% mesečno),
za 0,6% na 193,2 dolara/t za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (-7,4%),
za 1,6% na 215,9 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (-12%).
za 0,2% na 202 evra/t ili 236 dolara/t (-8,7%) za pšenicu na berzi Euronext Paris.
Zaključno sa 20. julom, usev ozime pšenice u SAD je požnjeven 73% (75% prošle godine i 72% u proseku u poslednjih 5 godina) i prinosi su prilično visoki. Broj useva jare pšenice u dobrom ili odličnom stanju smanjen je za 2% na 52% tokom nedelje (77% prošle godine), ali dobre padavine nastavljaju da poboljšavaju stanje useva.
Tokom perioda od 11. do 17. jula, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država povećan je za 65% u odnosu na prethodnu nedelju na 732,3 hiljade tona, a ukupno od početka sezone 2025/26 (1. jun) iznosio je 3 miliona tona, što je 13,7% ispred prošlogodišnjeg tempa.
U jugozapadnom delu Ruske Federacije, vrućina i suša ubrzavaju žetvu ozime pšenice, ali smanjuju potencijal žetve. Na primer, u Rostovskoj oblasti prognozira se smanjenje žetve pšenice na 8 miliona tona, što će biti 30% manje nego prošle godine, i dovešće do povećanja cena crnomorske pšenice.
Žetva žitarica u Ruskoj Federaciji ove godine može dostići 129,3 miliona tona, od čega pšenice 82,6 miliona tona, kukuruza 14,2 miliona tona (bez računanja novih regiona Rusije)
"Ovo su preliminarne julske procene. U poređenju sa junom, prognoza je smanjena za 1 milion tona, uključujući 0,5 miliona tona manje pšenice i isto toliko manje kukuruza", rekao je generalni direktor ProZerno, stalni ekspert foruma "Žito Sibira" Vladimir Petrićenko za "Interfaks".
"Seriozan pad prinosa u tri južna regiona - Rostovskoj oblasti, Krasnodarskom kraju i Krimu. 'Pad' na jugu delimično je nadoknađen relativno pozitivnom situacijom sa prinosima u Crnozemlju i Povolžju. Ali ne u svim regionima. Na primer, u Voronješkoj i Belgorodskoj oblasti skoro da nema pozitivnih pomaka, dok je situacija bolja u Kurskoj, Lipeckoj i Tambovskoj oblasti", precizirao je Vladimir Petrićenko.
U narednim danima ProZerno će preračunati i korigovati na niže prognoze za mahunarke, koje su trenutno na nivou od 7 miliona tona, ali to je precenjena vrednost s obzirom na sušu na jugu i prevlažnost u centralnoj Rusiji.
Vladimir Petrićenko je takođe naveo da će verovatno korigovati i prognozu izvoza pšenice u tekućoj poljoprivrednoj godini (jul 2025 - jun 2026). "Trenutno iznosi 38-39 miliona tona, ali gornja granica tog "opsega" će morati biti skinuta", rekao je on.
Detaljnu prognozu i perspektive žitarica za 2025/2026 godinu Vladimir Petrićenko će predstaviti u Barnaulu 12. septembra na forumu "Žito Sibira".
Šef Nacionalnog udruženja proizvođača žitarica Bugarske , Ilija Prodanov, upozorio je da će ovogodišnja jaka suša i visoke temperature prouzrokovati izuzetno loše prinose suncokreta i kukuruza. U razgovoru za BNR, on je napomenuo da, dok se žetva pšenice bliži kraju u severnoj Bugarskoj i kvalitet deluje obećavajuće, prolećni usevi već pokazuju znake velikog stresa.
Prodanov je objasnio da se očekuje da će žetva pšenice biti završena do kraja nedelje i da su do sada procene kvaliteta bile pozitivne. Prema njegovim rečima, prinosi će verovatno biti slični onima zabeleženim prošle godine. „ Kvalitet je dovoljno dobar da u potpunosti pokrije naše potrebe za hlebnom pšenicom “, rekao je, ističući pozitivnu stranu u inače teškoj sezoni.
Uprkos relativno stabilnim rezultatima pšenice , proizvođači se bore sa padom otkupnih cena. Trenutno se pšenica otkupljuje po ceni od 350 do 370 leva po toni u lukama Varna i Burgas. Međutim, kada se uračunaju troškovi transporta žita iz unutrašnjih regiona, proizvođači se suočavaju sa smanjenjem marži. Prodanov je istakao da su očekivanja među poljoprivrednicima da cena dostigne najmanje 40 centi po kilogramu kako bi se pokrili osnovni troškovi proizvodnje.
Međutim, situacija sa prolećnim usevima je znatno zabrinjavajuća. Prodanov je naglasio da intenzivne vrućine ponovo uzimaju danak poljoprivredi žitarica . Opisao je stanje polja kukuruza i suncokreta kao „ jadno “, sa vrlo malo nade za oporavak.
Prema njegovim rečima, pšenica je uspela da se pokaže umereno dobro zahvaljujući preostaloj vlagi od prolećnih kiša, što je pomoglo da se ublaži deo sezonske suše. Međutim, upozorio je da bi Bugarska mogla da se kreće ka ponavljanju prošlogodišnjeg scenarija, obeleženog gotovo potpunim padom prinosa kukuruza i primetno slabom žetvom suncokreta.
Globalne cene useva će ostati niske, rekao je Den Bas, predsednik AgResource-a, na letnjoj konferenciji poljoprivrednih proizvođača i dobavljača inputa i usluga za poljoprivredni sektor „Gde je marža 2025“, koju je organizovao Institut za studije poljoprivrednog tržišta. Danas se poljoprivrednici širom sveta ekonomski bore, njihov profit je pao, barem kada je u pitanju žetva zimskih žitarica. „Vidimo najniže marže od 2019. godine“, naglasio je stručnjak. Sve je to zbog povećanih troškova za đubriva, seme i opremu. Ovaj rast će se nastaviti do 2026. godine, smatra Bas.
U proteklih pet meseci, globalna trgovina pšenicom je naglo usporena, posebno su Kina i Egipat počeli da je manje kupuju. „Sa izuzetkom Turske, globalna trgovina pšenicom će verovatno biti slaba u narednim mesecima do kraja godine“, primetio je Bas. U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede SAD i dalje prognozira povećanje proizvodnje pšenice za 15 miliona tona u sezoni 2025/26. Međutim, AgResource smatra da je ova prognoza precenjena.
Glavni svetski izvoznici kukuruza - SAD, Brazil, Argentina, Ukrajina, Rusija - proizvešće ove sezone dodatnih 42 miliona tona do 46 miliona tona zrna. Ovo će značajno povećati konkurenciju na svetskom tržištu. Glavno pitanje je da li će se Kina vratiti na svetsko tržište kukuruza i da li će kupiti više od 10-12 miliona tona, kako mnogi trgovci očekuju, naglasio je Base. Ovo je mnogo manje nego što je zemlja uvozila pre samo nekoliko godina, kada je ta brojka premašila 24 miliona tona.
Obim ponude soje u sezoni 2025/26 biće rekordan - očekuje se da će njena proizvodnja porasti na 428 miliona tona, uglavnom zahvaljujući Brazilu. Prerada soje u svetu će se povećati, što će dovesti do povećanja proizvodnje sojine sačme i izvršiti pritisak na njenu cenu - moguće na minimalne nivoe u poslednjih 10 godina do četvrtog kvartala ove godine, priznaje Base. AgResource takođe primećuje povećanje globalne proizvodnje suncokreta i uljane repice, što će doprineti smanjenju cena biljnih ulja. Teško je napraviti prognozu cena. „Postoji mnogo neizvesnosti. Sjedinjene Države i dalje pokušavaju da izgrade trgovinsku politiku u uslovima tarifa koje je uveo predsednik Donald Tramp. Očekuje se trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i Kine, kao i između Sjedinjenih Država i Evropske unije“, naveo je stručnjak. S obzirom na sve ovo, AgResource je sklon pesimističkoj prognozi cena kukuruza i soje. Tržište pšenice, prema rečima stručnjaka kompanije, blizu je svog dna. „Možda ostaje smanjenje cene od 5-10 dolara po toni kako žetva bude odmicala u Rusiji i Evropskoj uniji. Ali generalno, verujemo da će se tržište pšenice nastaviti nepredvidivo menjati“, dodao je Base.
Pretplatite se na Infotim
Cene za rusku pšenicu sa proteinom od 12,5% za isporuku u julu-avgustu prošle nedelje porasle su za 4 dolara, na 230 dolara po toni FOB, saopštio je analitički centar „Rusagrotrans“. Francuska pšenica poskupela je za 6 dolara, na 236 dolara po toni, rumunska za 7 dolara, na 235 dolara, američka za 2 dolara, na 224 dolara, a australijska za 3 dolara, na 252 dolara po toni. Cene argentinske pšenice smanjene su za 1 dolar, na 229 dolara po toni.
Na početku prošle nedelje berzansko tržište je padalo, ali se zatim oporavilo u Čikagu i značajno ojačalo u Parizu zbog izuzetno niskih tempa izvoza pšenice iz Rusije i vesti o i dalje niskoj rodnosti u nekim južnim regionima. Pored toga, postoje problemi sa nivoom proteina u Francuskoj, koji je trenutno ispod očekivanja. Ipak, žetva pšenice tamo napreduje brže nego obično: do 7. jula obrađeno je 36% površina (4% prošle godine, 15% u proseku za pet godina do tog datuma).
Cene pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama povećane su za 300 rubalja, na 15,8-16 hiljada rubalja po toni bez PDV-a, a na plitkoj vodi za 250 rubalja, na 14,5-14,6 hiljada rubalja po toni. Uprkos nultoj carini i rastu cene FOB, profitabilnost izvoznika ponovo je u negativnoj zoni zbog povećanja otkupnih cena u lukama, navode analitičari „Rusagrotransa“. To je povezano sa rastućom potražnjom izvoznika i niskim nivoom ponude od strane poljoprivrednih proizvođača. Tako je od 1. do 13. jula u luci Novorosijsk na brodove utovareno samo 83,3 hiljade tona pšenice, u poređenju sa 534,8 hiljada tona u istom periodu prošle godine, saopštilo je agencija „Zerno On-Lajn“ pozivajući se na GK TBI/Logistic OS.
Na jugu su cene pšenice 4. klase porasle za 200 rubalja i dostigle 14-14,3 hiljade rubalja po toni bez PDV-a (EXW silos), u Povolžju su smanjene za 400 rubalja, na 12,5-13,5 hiljada rubalja po toni, u Centru su ostale oko 14,5-15 hiljada rubalja po toni za pšenicu stare žetve. U Sibiru su cene pšenice 4. klase bile 10,9-12 hiljada rubalja po toni uz nisku tržišnu aktivnost.
Pored toga, analitičari „Rusagrotransa“ su naveli da je izvozna cena ruske ječmene pšenice prošle nedelje porasla za 7 dolara, na 207 dolara po toni FOB. Cena u dubokovodnim lukama porasla je za 800 rubalja, na 14,9-15,1 hiljada rubalja po toni bez PDV-a. Ministarstvo poljoprivrede SAD u julskom izveštaju smanjilo je prognozu ukupne žetve ječma u Rusiji sa 18 miliona tona na 17,7 miliona tona, a izvoza sa 3,6 miliona tona na 3,4 miliona tona.
@agroinvestor
Žetva pšenice u Ukrajini napreduje sporije nego prethodnih godina. Zaključno sa sredinom jula, ožvršeno je oko 1,2 miliona tona, a prosečan prinos je 2,8–2,9 t/ha. Trenutni pokazatelji se formiraju uglavnom zahvaljujući južnim regionima koji su pogođeni vremenskim uslovima. Ovo je izvestilo analitičko odeljenje poljoprivredne zadruge PUSK, formirane u okviru VAR-a.
„U centralnim regionima beleži se stabilan prinos od 4–6 t/ha. Najveći gubici se primećuju na jugu, posebno u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde su prinosi niži od proseka“, primećuju analitičari.
Kako se centralni i zapadni regioni pridružuju žetvi, očekuje se da će prosečan prinos porasti na 3,3–3,5 t/ha. Istovremeno, poljoprivrednici napominju rizike povezane sa padavinama i mogućim širenjem gljivičnih bolesti u zapadnim regionima. To može dovesti do smanjenja sadržaja proteina i pogoršanja pokazatelja kvaliteta zrna.
Istovremeno, tržište pšenice već pokazuje znake oporavka.
„Prošle nedelje, cene prehrambene pšenice su porasle za više od 1 dolar/t, a stočnog hleba za 4–5 dolara/t. U naredne dve nedelje, cena treće klase pšenice može dostići 218–220 dolara/t na bazi CPT-port. Pšenica zadržava potencijal za dalji rast. Porast cena se očekuje u julu–avgustu, a sezonski maksimumi tradicionalno padaju u prvim mesecima godine“, smatra PUSK.
Stručnjaci dodaju da je, uprkos povećanju cena, pšenica trenutno inferiorna po profitabilnosti u odnosu na uljanu repicu i ječam. Zbog toga se neki poljoprivrednici uzdržavaju od aktivne prodaje, odlažući prodaju žitarica za kasniji period u nadi da će se cenovna situacija dalje ojačati. Dalja aktivnost na tržištu će u velikoj meri zavisiti od tempa žetve i vremenskih uslova, posebno u zapadnim regionima zemlje.
