Berzanske kotacije za pšenicu trguju se 4,5-5,9% niže nego pre mesec dana, usred poboljšanja vremenskih uslova u SAD, ali se potvrđuju prognoze o smanjenoj žetvi u Ukrajini, što doprinosi daljem povećanju izvoznih cena.
Zaključno sa 6. julom, 53% ozime pšenice u Sjedinjenim Državama je ovršeno (62% prošle godine i 54% u proseku za poslednjih 5 godina). Broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju ostao je nepromenjen na 48% tokom nedelje (51% prošle godine), dok je prolećna pšenica smanjena za 3% na 50% (75% prošle godine).
Julske fjučers cene pšenice u SAD pale su juče:
za 1,5% na 198,3 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu (+2% za nedelju, 0% za mesec),
za 1,9% na 186,8 dolara/t za HRW pšenicu u Kanzas Sitiju (+0,5%, -5,9%),
za 1,5% na 228,1 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (+2,8%, -5,2%).
Septembarski fjučersi pšenice na pariskoj berzi Euronext porasli su juče za 0,1% na 196 evra/t ili 230,1 dolara/t (+0,5%, -4,5%).
Tržišta su zabrinuta zbog tempa izvoza iz SAD zbog neizvesnosti oko Trampove carinske politike, pa se neto kratka pozicija u ugovorima za pšenicu smanjuje.
Predsednik Tramp je najavio da će se carine povećati od 1. avgusta na robu iz Indonezije na 32%, Južne Koreje i Japana na 25%, Mjanmara i Laosa na 40%, Tajlanda i Kambodže na 36%, Srbije i Bangladeša na 35%, Južne Afrike na 30%, Kazahstana, Malezije i Tunisa na 25%. Ovo bi moglo dramatično smanjiti isporuku američke pšenice glavnim trgovinskim partnerima Japanu, Indoneziji i Južnoj Koreji.
U Ukrajini je, zaključno sa 4. julom 2025. godine, sa 107,4 hiljade hektara obrađeno 277,8 hiljada tona pšenice sa prinosom od 2,59 tona/hektaru, što je znatno niže nego na početku prošle sezone. Niski prinosi na jugu, uzrokovani sušom, doveli su do povećanja izvoznih otkupnih cena pšenice, koje su za nedelju dana porasle za još 2-3 dolara/tona na 10.000–10.200 URH/tona ili 210–212 dolara/tona za prehrambenu pšenicu i na 9.500–9.600 URH/tona ili 200–202 dolara/tona za stočno pšenje sa isporukom u luke Crnog mora.
Ukrajina je u sezoni 2024/25 smanjila izvoz pšenice u odnosu na prethodnu sezonu za 15% na 15,62 miliona tona, od čega je Španija kupila 3,2 miliona tona, Egipat 2,1 milion tona, a Alžir 1,9 miliona tona. U novoj sezoni, zbog smanjenja kvota, isporuke u EU biće smanjene na 1,5 miliona tona, pa će se obim izvoza smanjiti.
Ruska vlada je smanjila izvoznu carinu na pšenicu na 0%, što će podržati visoke cene za poljoprivrednike na početku sezone i nadoknaditi pad izvoznih cena, koje trenutno iznose 217-219 dolara/t FOB za pšenicu sa 11,5% proteina i 224-226 dolara/t FOB za 12,5%.
Na jugozapadu Ruske Federacije, ozima pšenica je ovršila na 1/3 površine, a podaci o prinosu variraju, ali je u celini isti ili nešto niži nego prošle godine.
U uslovima smanjenja globalne potražnje i rastuće konkurencije sa evropskom pšenicom, cene će ostati na 220-230 dolara/t FOB do kraja žetve i određivanja stvarne žetve u zemljama izvoznicama.
Brazilski Nacionalni savet za energetsku politiku (CNPE) odobrio je povećanje nivoa biogoriva pomešanih sa fosilnim gorivima, što predstavlja još jedan korak ka energetskoj samodovoljnosti, objavio je BioFuels, pozivajući se na saopštenje brazilskog Ministarstva energetike.
Od 1. avgusta, udeo etanola pomešanog sa benzinom povećaće se sa 27% na 30%, dok će se količina biodizela u dizel gorivu povećati sa 14% na 15%, rekao je Pjetro Mendes, sekretar za naftu i gas u Ministarstvu energetike.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Silveira takođe je rekao da će promena u obavezi za biogoriva učiniti Brazil „samodrživim u benzinu prvi put za 15 godina“.
Ranije ove godine, CNPE je odlučio da zadrži mešavinu biodizela na 14% usred zabrinutosti da bi predloženo povećanje moglo dovesti do viših cena hrane i naštetiti vladinim rejtinzima, što su industrijske grupe osporile.
Očekuje se da će proizvodnja soje, glavne sirovine za biodizel, porasti na 176 miliona tona u Brazilu ove sezone, prema podacima Službe za spoljnu poljoprivredu Ministarstva poljoprivrede SAD, nakon povećanja površina pod njom.
Prema rečima stručnjaka Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), u 2024/25. godine svetska proizvodnja žitarica smanjena je za 0,1% u odnosu na prethodnu sezonu na 2.853 miliona tona, prvenstveno zbog smanjenja proizvodnje stočnog bilja, posebno kukuruza, iako je proizvodnja pirinča i pšenice blago porasla.
Istovremeno, globalna potrošnja žitarica povećana je za 1,2% na 2.875 miliona tona zbog povećane potrošnje pirinča i stočnog žita (uglavnom kukuruza i sirka).
U uslovima rastuće potrošnje i stagnacije proizvodnje, globalne završne zalihe žitarica u 2024/25. godine će se smanjiti za 2% u odnosu na prethodnu sezonu na 865 miliona tona. Smanjiće se samo zalihe ječma i kukuruza, dok će se zalihe pirinča i pšenice povećati.
Obim svetske trgovine pšenicom smanjiće se u poređenju sa 2023/24. godine za 6,9% na 478 miliona tona, dok će se obim trgovine pirinčem povećati.
U 2025/26. godine, projektovano je da će se globalna proizvodnja žitarica (uključujući pirinač u ekvivalentu brašna) povećati za 2,1% u poređenju sa tekućom sezonom, na rekordnih 2.911 miliona tona, pri čemu će proizvodnja kukuruza rasti najviše, a pšenice najmanje, dok će prinosi pirinča, sirka i kukuruza dostići rekordne nivoe.
Globalna potrošnja žitarica u 2025/26. godine povećaće se za 0,8% u odnosu na prethodnu sezonu na 2.898 miliona tona, pri čemu će potrošnja stočne hrane porasti za 0,5%, a potrošnja hrane za 0,9%.
Globalna proizvodnja žitarica u 2025/26. TG će premašiti potrošnju, tako da će se završne zalihe povećati za 1% ili 8,3 miliona tona u poređenju sa prethodnom sezonom na 873,6 miliona tona, delimično nadoknađujući pad u sezoni 2024/25. Zalihe stočnog žita će najviše porasti, a pirinča u manjoj meri, dok će se zalihe pšenice generalno smanjiti. Odnos globalnih zaliha i potrošnje biće 29,8%, što će odgovarati brojci iz 2024/25. TG.
Obim svetske trgovine žitaricama, nakon pada od skoro 7% u 2024/25. godini, porasti će za 1,9% na 487,1 milion tona u 2025/26. godini, posebno trgovina pšenicom za 3,8% i trgovina stočnog žita za 0,9%, dok će se obim svetske trgovine pirinčem smanjiti za 0,7%.
Prolećni usevi za žetvu 2025. godine su 1,8 miliona hektara manji nego godinu dana ranije, posebno je došlo do blagog smanjenja površina pod njima u evropskom delu Rusije, a usevi žitarica na Uralu i u Sibiru su takođe smanjeni. Kao rezultat toga, žetva žitarica u sezoni 2025/26, isključujući nove regione, iznosiće 130,4 miliona tona, uključujući 83 miliona tona pšenice.
Ove sezone ječam bi mogao da postane jednak ceni pšenici, rekao je Vladimir Petričenko, generalni direktor analitičke kompanije ProZerno, na Baltičkoj skupštini žitarica, piše časopis Agroinvestor.
Očekuje se značajno povećanje ječma - više od milion tona u odnosu na prošlu godinu. Žetva ječma, prema prognozama ProZerno-a, iznosiće 17,4 miliona tona. Proizvodnja kukuruza iznosiće 14,7 miliona tona. Pored toga, očekuje se apsolutni rekord u proizvodnji mahunarki, naglasio je Petričenko. Njihova žetva će iznositi 7 miliona tona, što je skoro 1,7 miliona tona više nego 2024. godine.
Žetva žitarica, uzimajući u obzir nove regione, može iznositi oko 134,5 miliona tona. ProZerno procenjuje rezerve žitarica na kraju sezone na 15 miliona tona, iako se ranije očekivalo da će iznositi 12-14 miliona tona. Ispostavilo se da su veće od očekivanih iz dva razloga. Zbog kvota, izvoz u sezoni 2024/25 bio je znatno manji od potencijala od preko 50 miliona tona. Domaća potrošnja žitarica u sezoni 2024/25, prema procenama ProZerno-a, smanjena je za 1,8 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu i iznosila je 83,2 miliona tona uz očekivanja od 85 miliona tona. Pre svega, to se dogodilo zbog smanjenja kupovine žitarica od strane stočara. „Domaći prerađivači takođe nisu podigli tržište, kao rezultat toga, cene žitarica nisu ostale na visokom nivou, već su počele da padaju“, primetio je Petričenko.
Na početku prošle sezone, izvozne cene pšenice, prema podacima ProZerno-a, bile su na 223 dolara po toni i dostigle su maksimum od 254 dolara. Na početku nove sezone bile su na 226 dolara po toni. Istovremeno, moguć je i pad i rast. Međunarodno tržište žitarica sada izgleda kao tržište kupaca zbog očekivanja visokog roda u novoj sezoni u glavnim regionima proizvodnje. Istovremeno, glavni uvoznici ruske pšenice - Turska, Egipat, Iran - zadržaće svoj nivo kupovine, posebno imajući u vidu da su na kraju tekuće sezone njene rezerve u Turskoj bile veoma niske, primetio je Petričenko. Pored toga, moguće je da će Rusija nastaviti isporuke Pakistanu, koji je bio odsutan sa polja kupaca u sezoni 2024/25.
Pozicija žitarica za koju cene mogu porasti biće ječam, smatra Petričenko. Početkom jula, prema njegovim informacijama, cene su bile na nivou od 198-197 dolara na visokom vodostaju, a kratkoročno, stručnjak ne isključuje njihov blagi rast zbog nedostatka zaliha, ali u budućnosti cena može ponovo pasti. Istovremeno, podseća on, u sezoni 2018/19, ječam je u određenom periodu značajno poskupeo, pretekavši pšenicu. U sezoni 2025/26, takav scenario je takođe sasvim moguć, predviđa Petričenko.
Rumunski poljoprivrednici bi u 2025/26. godini mogli da uberu između 13,3 i 14 miliona tona pšenice, što je rekord, rekao je Sezar George, osnivač AGRIColumn-a, na konferenciji Global Grain MENA u Kairu (2-3. jula).
Ova prognoza značajno premašuje procenu Evropske komisije od 10,4 miliona tona. Poređenja radi, u 2024. godini, žetva pšenice u Rumuniji iznosila je 9,29 miliona tona, što je 3,5% manje nego prethodne godine.
Očekivani rekord bi mogao da ojača poziciju Rumunije kao važnog dobavljača pšenice u regionu Crnog mora.
Podsećanja radi, nakon procene stanja useva, Argus Media je sredinom juna prognozirao najveću žetvu pšenice u Rumuniji od 1997. godine — 12,2 miliona tona. Povoljni vremenski uslovi, proširenje posejanih površina i povećani prinosi su ključni faktori ovog rasta. Uprkos kašnjenju žetve zbog hladnog proleća, toplo i suvo vreme pomaže sazrevanju žita, navodi se u saopštenju.
U Ukrajini je tokom rada tržišta poljoprivrednog zemljišta (od jula 2021. godine) zaključeno skoro 371,3 hiljade ugovora o kupoprodaji zemljišta ukupne površine od 832,4 hiljade hektara, izveštavaju stručnjaci KSE Agrocenter u analitičkom pregledu ukrajinskog tržišta zemljišta, pripremljenom zajedno sa USAID-ovim Programom za agrarni i ruralni razvoj (AGRO).
„Prosečna mesečna cena hektara u 2023. godini iznosila je 37,1 hiljadu grivni, u 2024. godini povećana je za 19,4% na 44,3 hiljade grivni, a u prvoj polovini 2025. godine povećana je za još 13,3% na 50,2 hiljade grivni. U maju je prosečna ponderisana cena hektara dostigla rekordnih 52,1 hiljadu grivni, a ovaj pokazatelj je rekordan ne samo u nacionalnoj valuti, već i u američkim dolarima“, dodaju stručnjaci.
Prosečna ponderisana cena celokupnog zemljišta prema rezultatima prvih 5 meseci 2025. godine iznosila je 1.255 dolara/ha, a za takozvano „robno zemljište“ dostigla je 1.305 dolara/ha, što prevazilazi cenu poljoprivrednog zemljišta čak i u vreme otvaranja tržišta, uprkos devalvaciji nacionalne valute.
Zbog povećanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta, tržišna kapitalizacija je značajno porasla. Tako je od decembra 2024. do maja 2025. godine kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta povećana za 277,6 milijardi grivni, što je povećalo vrednost imovine za vlasnike zemljišta, kao i potencijalni iznos kredita koji poljoprivrednici mogu privući uz zalog poljoprivrednih parcela. Zaključno sa krajem maja 2025. godine, ukupna kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini dostigla je 2,154 milijarde grivni, odnosno 51,9 milijardi dolara. Naravno, cene u Ukrajini se značajno razlikuju u zavisnosti od regiona.
Veliki deo transakcija se dosledno zaključuje po ceni bliskoj NVO (normativna monetarna procena zemljišne parcele, minimalna prodajna cena za bivše zemljište pod moratorijumom). Tako je 2023. godine skoro 54% zaključeno po ceni koja nije bila više od 2% viša od NVO.
„Ovaj indikator postepeno opada. U 2024. godini udeo takvih transakcija je već bio 47%, a u 2025. godini - 44%. Smanjenje udela transakcija zaključenih po ceni bliskoj NVO može biti posledica povećane aktivnosti pravnih lica, koja u proseku plaćaju više cene za poljoprivredno zemljište u poređenju sa fizičkim licima - kupcima poljoprivrednog zemljišta. Stoga, stvarne tržišne cene zemljišta mogu biti veće od onih datih u izveštaju“, dodaju analitičari.
Juče je nekoliko negativnih izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD povećalo pritisak na kotacije akcija pšenice (koje su prošle nedelje pale za 3,9-8,7%), ali su u Ukrajini prognoze smanjene žetve dovele do blagog povećanja izvoznih cena.
Prema izveštajima USDA:
- zalihe pšenice u SAD su zaključno sa 1. junom iznosile 23,15 miliona tona, što je premašilo trgovinske prognoze za 1,8% i prošlogodišnju cifru za 4,19 miliona tona;
- posejana površina pšenice u SAD iznosila je 45,478 miliona hektara, što je premašilo trgovinske prognoze za 40 hiljada hektara i martovsku procenu za 128 hiljada hektara;
- izvoz pšenice iz SAD za period 20-26. jun povećan je za 70,5% na 434,5 hiljada tona, a ukupno je u 2025/26. MG dostigao 1,279 miliona tona, što je 7,9% niže od prošlogodišnjeg tempa.
Zaključno sa 29. junom, 37% ozime pšenice u Sjedinjenim Državama je ovršeno (52% prošle godine i 42% u proseku za 5 godina). Broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju smanjen je za 1% na 48% (51% prošle godine), a jare pšenice - za 1% na 53% (72% prošle godine).
Julske fjučerse na američku pšenicu juče:
• porasla je za 0,8% na 194,3 dolara/t za pšenicu SRW u Čikagu (-4,5% za nedelju dana),
• smanjena je za 2% na 185,9 dolara/t za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (-8,7%),
• smanjena je za 0,8% na 221,6 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (-3,9%).
Septembarski fjučersi pšenice na pariskoj berzi Euronext pali su juče za 0,5% na 195 evra/t ili 230 dolara/t, izgubivši 4,7% za nedelju dana usred prognoza veće žetve u EU.
Prema novoj prognozi Evropske komisije, proizvodnja meke pšenice u EU u 2025/26. godini povećaće se za 15% u odnosu na prethodnu godinu na 128,2 miliona tona. Istovremeno, u 2024/25. godini izvoz meke pšenice iz EU će se smanjiti za 35% u odnosu na prethodnu sezonu na 19,9 miliona tona, a uvoz će se smanjiti sa 9,1 na 7,3 miliona tona.
Jačanje evra u odnosu na američki dolar smanjuje konkurentnost evropskih žitarica na svetskom tržištu, što vrši pritisak na cene u EU.
Agencija Argus je snizila svoju prognozu proizvodnje pšenice u Ukrajini za 1,82 miliona tona u poređenju sa martovskim procenama na 21,88 miliona tona, dok je Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje na 23 miliona tona.
Tokom nedelje u Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora porasle su za dodatnih 50-100 UAH/t:
za prehrambenu pšenicu do 9900–10100 UAH/t ili 208–211 $/t,
za stočnu hranu – do 9400–9500 UAH/t ili 199-201 $/t.
Podaci o nižim nego očekivanim prinosima pšenice na jugu koče prodaju, pa su trgovci platili premiju od 100-200 UAH/t za brzu isporuku kako bi zaključili stare ugovore.
Egipatska vlada je kupila oko 3,9 miliona tona pšenice od lokalnih proizvođača, što je manje od planirane količine od 4-5 miliona tona, što može ukazivati na povećanje uvoza.
Prema podacima Ministarstva agrarne politike, zaključno sa 26. junom, u Ukrajini je požnjeveno 188,1 hiljada tona žitarica i mahunarki sa 74,3 hiljade hektara sa prosečnim prinosom od 2,53 tone/ha, dok je prošle godine, zaključno sa 27. junom, požnjeveno 721,4 hiljade tona sa 209,8 hiljada hektara sa prosečnim prinosom od 3,44 tone/ha.
Trenutno sakupljeno:
ječam – sa 55,4 hiljade hektara 151,6 hiljada tona sa prinosom od 2,74 tone/hektaru,
pšenica – sa 10,5 hiljada hektara 22,4 hiljade tona sa prinosom od 2,13 tona/hektaru,
grašak – sa 8,4 hiljade hektara, 14,2 hiljade tona sa prinosom od 1,69 tona/hektaru.
Poljoprivrednici u Odeskoj, Nikolajevskoj, Hersonskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti već su počeli sa žetvom, dok je prošle godine u ovo vreme žetva već bila u toku u 6 regiona.
U Francuskoj je prošle nedelje počela žetva ozime pšenice i jareg ječma, a žetva ozimeg ječma je takođe značajno povećana. Prema podacima državne agencije FranceAgriMer, zaključno sa 23. junom, ozima pšenica je požnjevena na 1% površine (1% u proseku za 5 godina na ovaj datum), jari ječam – na 1% (1%), tvrda pšenica – na 4% (%) površine, ozimi ječam – na 22% (13%) površine, od čega 21% - prošle nedelje.
Usevi se razvijaju brže nego obično, sa 96% (92%) useva u fazi 6-8 listova. 81% useva kukuruza je u dobrom ili veoma dobrom stanju, slično kao i prošle godine.
U Stavropolskom kraju Ruske Federacije, prosečan prinos žitarica na početku žetve je 4 t/ha, dok je prošle godine bio 3,5 t/ha.
U 2024. godini, žetva žitarica u Stavropolju je pala za 5% na 7,8 miliona tona zbog kiše i grada, ali će ove sezone žetva biti mnogo bolja.
Vreme u maju i junu obično dovodi do jakih spekulativnih kretanja cena poljoprivrednih proizvoda, jer trgovci pokušavaju da predvide buduću žetvu određenih useva.
U SAD i EU, gde se nalaze glavne svetske berze žita, vreme je prilično povoljno, pa cene nastavljaju da padaju, još uvek ne reagujući na suve uslove u nekim regionima Crnog mora, Australije i centralne Kine.
Ove nedelje, vreme je ostalo toplo i vlažno u glavnim regionima Sjedinjenih Država gde se uzgajaju žitarice i uljarice, što je pogodovalo razvoju prolećnih useva, ali je otežavalo žetvu ozime pšenice.
Slično vreme se prognozira i za sledeću nedelju, ali će frontovi doneti kišu i pljuskove, što će pogodovati usevima kukuruza, soje i jare pšenice.
Raštrkane kiše su se kretale preko kanadskih prerija ove nedelje, ali nisu pokrile sve useve uljane repice i pšenice, ali hladno vreme pomaže rastu useva. Prognozira se da će frontovi doneti rasprostranjenije kiše sledeće nedelje.
U Argentini je suvo vreme ubrzalo žetvu kukuruza, pri čemu je preko 55% površine već obrađeno. U Brazilu, novi talas kiše na jugu usporava žetvu, ali poboljšava potencijal prinosa, jer lokalni analitičari nastavljaju da povećavaju prognoze žetve kukuruza.
U Evropi je zavladalo toplo i suvo vreme, što negativno utiče na setvu kasnih prolećnih useva, posebno kukuruza na jugoistoku, iako ubrzava početak zimske žetve.
Prognozira se da će temperature ostati uglavnom iznad normale tokom naredne nedelje, a padavine će prestati tek do kraja nedelje i biće veoma retke.
Zemlje Crnog mora su ove nedelje uživale u povoljnom vremenu sa niskim temperaturama i povremenim padavinama, iako su neki regioni, uključujući južnu i istočnu Ukrajinu, i dalje previše suvi. U Ukrajini je počela žetva ozime pšenice, dok se usevi kukuruza razvijaju sa zakašnjenjem od 2-3 nedelje zbog nedostatka toplote i padavina.
U Rumuniji i Bugarskoj, usevi kukuruza takođe pate od nedostatka padavina, iako niske temperature u tom području mogu pomoći u smanjenju stresa.
U Ruskoj Federaciji vreme je pogodno za razvoj poljoprivrednih kultura, a lokalni analitičari povećavaju prognozu za proizvodnju pšenice i suncokreta.
Mnogi delovi Australije ostaju previše suvi da bi skladištili vlagu za useve ozime pšenice i uljane repice, sa samo ograničenom prognozom kiše za naredne dve nedelje. Potrebno je mnogo više kiše, ali situacija će postati kritičnija za mesec ili dva kada pšenica uđe u reproduktivnu fazu.
Centralna Kina je dobila padavine koje će poboljšati stanje kasnih prolećnih useva, ali neće uticati na useve pšenice, dok je u drugim regionima zemlje situacija sa vlagom na usevima znatno bolja.
Prognoze obećavaju više padavina sledeće nedelje, što će svakako biti korisno za razvoj useva kukuruza i soje.
