Poslednjih dana, cene pšenice su naglo pale za 5,4-9%, vrativši se na nivo iz prethodnog meseca, pod pritiskom potvrde prognoza o dobroj žetvi u glavnim zemljama izvoznicama, kao i smanjenja spekulativnog uticaja rata na Bliskom istoku.
U Ukrajini, izvozne cene pšenice, naprotiv, postepeno rastu nakon pada početkom juna, dobijajući podršku od jačanja kursa dolara i rezultata tendera uvoznika, gde se takođe prodavala ukrajinska pšenica.
Juče su izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora porasle za dodatnih 50-100 UAH/t i iznosile su:
za prehrambenu pšenicu - 9800–10050 UAH/t ili 208–211 $/t,
za stočnu hranu - 9400–9500 UAH/t ili 198-200 $/t.
Julske fjučerseve američke pšenice su juče pale:
za 1,4% na 194,1 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu (-8,7% za nedelju dana),
za 2% na 192,6 dolara/t za HRW pšenicu u Kanzas Sitiju (-9%)
za 2,2% na 224,7 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (+-5,5%).
Septembarski fjučersi pšenice na berzi Euronext Paris pali su juče za 1,4% na 197,25 evra/t ili 230,5 dolara/t (-5,4% za nedelju dana).
Prema Rojtersu, egipatski agent za žito Mostakbal Misr kupio je veliku količinu (400-600 hiljada tona) crnomorske pšenice ruskog, ukrajinskog i rumunskog porekla za isporuku u julu-avgustu 2025. godine po ceni od 250-258 dolara/tona C&F, što je nešto više od kupovne cene u aprilu, kada je pšenica za isporuku u maju-junu kupovana po ceni od 246 dolara/tona C&F sa neposrednim plaćanjem i 256 dolara/tona C&F sa plaćanjem u roku od 180 dana.
S obzirom na nizak nivo prevoza voza, cene pšenice u Ukrajini i Ruskoj Federaciji odgovaraće nivou od 225-230 dolara/t FOB, tako da će cene ukrajinske pšenice nastaviti da rastu.
Vredi uzeti u obzir da se septembarski fjučersi za američku pšenicu trguju 5-6 dolara/t skuplje od julskih fjučersa, a decembarski fjučersi za francusku pšenicu su 13 evra/t skuplji od septembarskih fjučersa, što ukazuje da trgovci očekuju dalji rast cena u novoj sezoni.
Američka organizacija za hranu i poljoprivredu (FDA) objaviće u ponedeljak svoj kvartalni izveštaj o zalihama žitarica i površinama pod njima u SAD, kao i podatke o završnim zalihama pšenice u 2024/25. godine, što bi moglo značajno da promeni cene akcija.
Površina pod posevom pšenice, uzimajući u obzir gubitak ozimih useva, smanjiće se na 27 miliona hektara ove godine sa 27,5 miliona hektara u 2024. godini , piše Interfaks, pozivajući se na Igora Pavenskog, šefa analitičkog centra Rusagrotransa . „Ali povećanje prinosa moglo bi nam omogućiti da uberemo od 85 miliona tona do 90 miliona tona ove kulture“, procenio je stručnjak.
Pavenski nije isključio da bi u budućnosti, zbog intenzivnog razvoja, proizvodnja pšenice ponovo mogla da dostigne nivo iz 2023. godine - 93 miliona tona ili više. „Situacija na svetskom tržištu je prilično nestabilna, značajni vremenski poremećaji koji se periodično javljaju dovešće do ponovnog rasta svetskih cena i, shodno tome, povećanja profitabilnosti za poljoprivredne proizvođače i izvoznike“, napomenuo je on.
Dan ranije, Komersant, pozivajući se na analitički centar SovEkon, objavio je da bi površina pod jarom pšenicom mogla da se smanji za 4,1% u odnosu na prošlu godinu ove godine, na 11,8 miliona hektara, što bi bila najniža brojka u poslednjih deset godina. Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta, predviđa pad na 11,6 miliona hektara, objašnjavajući to padom profitabilnosti — „poljoprivrednici više ne veruju u usev“. Prema SovEkonu, površina pod ozimom pšenicom smanjena je za 6,8%, na 15,1 milion hektara. Uprkos smanjenju površine, žetva pšenice 2025. godine mogla bi se neznatno povećati u odnosu na prošlu godinu, na 82,8 miliona tona, smatraju analitičari centra.
„Pšenica će ostati ključni proizvod poljoprivredne kulture i izvozna roba ruskog agroindustrijskog kompleksa, ali struktura posejanih površina može se promeniti u zavisnosti od tržišne situacije“, napominje Ministarstvo poljoprivrede. Prema prognozi agencije, ovogodišnji bruto rod žitarica iznosiće najmanje 135 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice. U 2024. godini žetva je iznosila 125,9 miliona tona, uključujući 82,6 miliona tona pšenice.
U ponedeljak su cene pšenice delimično nadoknadile prošlonedeljni spekulativni porast od 4-5,6%, izazvan početkom otvorenog rata između Izraela i Irana, kao rezultat izjava o prekidu vatre i povećanih prognoza žetve pšenice u Ruskoj Federaciji.
Agencija Argus je povećala svoju prognozu za žetvu ruske pšenice u 2025. godini za 4,5 miliona tona na 84,8 miliona tona, dok Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će biti 83 miliona tona.
Analitički centar Rusagrotrans predviđa da će, zahvaljujući povećanim prinosima, Ruska Federacija moći da ubere od 85 do 90 miliona tona pšenice, s obzirom na 27 miliona hektara zasejanih površina.
Julske fjučerseve američke pšenice su juče pale:
za 2,8% na 203,1 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu (+3% za nedelju dana),
za 2,5% na 202,1 dolara/t za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (+2,6%),
za 1,9% na 230,3 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu (+0,7%),
Septembarske fjučerse pšenice na pariskoj berzi Euronext pale su juče za 1,8% na 204,25 evra/t ili 237 dolara/t (+2% za nedelju dana).
Trgovci su smanjili broj ugovora za pšenicu i zabeležili profit, ali nakon zatvaranja berzi, objavljen je izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), koji potvrđuje kašnjenje u žetvi ozime pšenice u SAD zbog kiša. Zaključno sa 22. junom, ona je ožnjevena na samo 19% površine (38% prošle godine i 28% u proseku za 5 godina). Broj useva ozime pšenice u dobrom ili odličnom stanju smanjen je za 3% na 49% (52% prošle godine), a jare pšenice - za 3% na 54% (71% prošle godine).
Prema podacima S&P Global Commodity Insights, ukupna proizvodnja pšenice u EU u 2025/26. godine dostići će 135,6 miliona tona (u poređenju sa 120 miliona tona u prethodnoj sezoni), uprkos sušnim uslovima u nekim regionima uzgoja.
Kompanija ASAP Agri, nakon obilaska useva u osam ključnih regiona Ukrajine, procenila je žetvu pšenice u sezoni 2025/26 na 21,74 miliona tona, što će biti 3% manje nego u prethodnoj sezoni, dok je USDA procenjuje na 23 miliona tona. Analitičari predviđaju da će prosečan prinos pšenice ove sezone biti 4,37 t/ha, što će biti 3,5% manje nego prošle godine.
Tokom nedelje u Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora ostale su stabilne:
za prehrambenu pšenicu - 207–210 dolara/t ili 9.700–9.900 grivni/t,
za stočnu hranu - 198-200 dolara/t ili 9300–9400 UAH/t.
Početak žetve pšenice u EU, Ukrajini i Ruskoj Federaciji pružiće informacije o stvarnom prinosu i kvalitetu novog useva, što će povećati pritisak na cene, jer je tržište trenutno pod pritiskom spekulativnog rasta berze. Ali za nekoliko nedelja, novi usev pšenice će se suočiti sa pritiskom niske potražnje, koja se primećuje od maja.
Kris Vervet ne zna da li je čaša polupuna ili poluprazna nakon niza najava politike biogoriva u Sjedinjenim Državama.
Bilo je nekih pozitivnih i negativnih strana za kanadsku industriju uljane repice, rekao je izvršni direktor Kanadskog udruženja prerađivača uljarica.
Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) objavila je svoj predloženi pravilnik za obaveze u pogledu obnovljivih količina (RVO) u okviru Standarda za obnovljiva goriva.
Mandat za dizel gorivo zasnovano na biomasi, koji uključuje biodizel, obnovljivi dizel i održivo avionsko gorivo, postavljen je na 5,61 milijardi galona za 2026. godinu i 5,86 milijardi galona za 2027. godinu.
To je ogromno povećanje u odnosu na mandat od 3,35 milijardi galona za 2025. godinu i čak je veće od 5,25 milijardi galona za koje se zalagala koalicija naftnih i biogorivnih grupa.
To su dobre vesti za kanadske proizvođače uljane repice i proizvođače orašaste repice.
Loša vest je da je EPA takođe predložila da strana biogoriva i sirovine generišu samo 50 procenata vrednosti kredita za obnovljive identifikacione brojeve (RIN) u odnosu na američka biogoriva i sirovine.
„To je nesrećno“, rekao je Vervet.
„Predlažu šišanje od 50 odsto, ako hoćete.“
Američko udruženje proizvođača soje bilo je oduševljeno „novim konceptom“.
„Kako se proizvođači soje bore da održe udeo na tržištu sirovina za biogoriva usred brzo rastuće poplave jeftinih, stranih sirovina poput korišćenog ulja za kuvanje, ovaj predlog bi još jednom dao američkoj poljoprivredi konkurentsku prednost u lancu vrednosti biogoriva“, navodi se u saopštenju za javnost udruženja.
Vervet je zbunjen što je EPA odlučila da kazni kanadska biogoriva na bazi kanole, budući da je na drugim mestima u predloženom pravilu hvalila ulje kanole kao predvidljivu i obilnu sirovinu.
Rekao je da bi novi predlog mogao ozbiljno ograničiti protok kanadskog ulja od kanole na američko tržište.
„Sa takvim smanjenjem vrednosti kredita, bićemo izazvani da se takmičimo sa drugim sirovinama. Nema sumnje u to“, rekao je.
Međutim, on se nada da će se EPA urazumiti na vreme za konačno pravilo, koje se očekuje kasnije ove godine.
„Moramo zapamtiti da je ovo predloženo pravilo. Još uvek ima vremena da utičemo na konačni sadržaj ovog pravila“, rekao je.
U međuvremenu, Finansijski odbor Senata SAD objavio je svoj nacrt zakona „Jedan veliki lep“, koji uključuje produženje poreskog kredita za proizvodnju čistog goriva od 45Z.
Vervet je rekao da postoje i neke prednosti i mane tog zakonskog predloga.
Bio je zadovoljan kada je video da će kredit, koji isplaćuje do 1 američki dolar po galonu za biodizel i obnovljivi dizel i 1,75 dolara po galonu za održivo avionsko gorivo, biti produžen do kraja 2031. godine, baš kao i verzija zakona koju je upisao Predstavnički dom.
Još važnije, zakoni o usklađivanju i Senata i Predstavničkog doma isključuju indirektne promene korišćenja zemljišta (ILUC) iz korišćenja za izračunavanje emisija gasova staklene bašte tokom životnog ciklusa. To znači da bi goriva na bazi uljane repice ispunjavala uslove za kredit.
Međutim, verzija zakona Senata razlikuje se od verzije Predstavničkog doma u jednoj ključnoj oblasti.
Verzija Predstavničkog doma ograničava dostupnost kredita 45Z na goriva proizvedena od sirovina uzgajanih u SAD, Meksiku ili Kanadi.
U verziji Senata se navodi da se sirovina može proizvoditi bilo gde, ali bi se kredit smanjio za 20 procenata za gorivo proizvedeno od sirovina uzgajanih van SAD, počev od 1. januara 2026. godine.
Vervet je rekao da verzija Senata kažnjava kanadsko ulje kanole, dok verzija Predstavničkog doma stvara „ogradu“ za severnoameričke sirovine, što on smatra logičnim.
„Naša tržišta su već toliko integrisana da imate milione dolara sirovina i gotovih goriva koji prelaze našu granicu“, rekao je on.
On se nada da će Predstavnički dom pobediti u tom aspektu tekuće bitke oko budžetskog zakona.
Ijan Tomson, bivši predsednik organizacije Advanced Biofuels Canada, rekao je da je čaša definitivno poluprazna kada je u pitanju način na koji kanadski proizvođači biogoriva gledaju na nove predloge američke politike.
„U gorem smo položaju nego što smo bili pre“, rekao je.
Industrija dizel goriva zasnovana na biomasi bila je „oduševljena“ novim mandatima EPA za 2026. i 2027. godinu.
Ali kanadska biogoriva ne bi bila konkurentna na američkom tržištu ako ne mogu da dobiju iste vrednosti RIN-a i poreske olakšice kao američka biogoriva.
Tomson je zadovoljan uklanjanjem faktora ILUC-a u izračunavanju emisija gasova staklene bašte, ali to je prazna pobeda jer bi obnovljivi dizel iz sojinog ulja dobio kredit od 0,53 dolara po galonu prema novim pravilima, dok bi obnovljivi dizel iz ulja kanole dobio kredit od 0,22 dolara.
„Još uvek ste pod vodom u odnosu na SAD“, rekao je.
Tomson je rekao da se američka politika u vezi sa biogorivom pomera ka pristupu „proizvedeno u SAD“, umesto koncepta otvorenih granica koji je postojao godinama.
Kanada će možda morati da sledi njihov primer i promoviše biogoriva proizvedena u Kanadi, rekao je on.
Otava je svesna problema i dobro je informisana o tome šta je potrebno da se kanadski sektor biogoriva održi u celini.
„Oni razumeju da postoji hitna situacija“, rekao je Tomson.
„Ovo nije nešto što može da se probije kroz iteracije kako će Kanada reagovati.“
Britanska Kolumbija je nedavno izmenila svoj Zakon o gorivima sa niskim sadržajem ugljenika, udvostručivši obaveznu upotrebu obnovljivih goriva za dizel na osam procenata i zahtevajući da se obnovljivi sadržaj proizvodi u Kanadi.
„Da li bi Kanada mogla da uradi isto?“, rekao je Tomson.
„Moglo bi.“
Cene ponuda za rusku pšenicu sa 12,5% proteina za isporuku u julu porasle su za 5 dolara/t na 226-227 dolara/t/FOB nakon pada prethodne nedelje. Cene rumunske pšenice ojačale su na 237,75 dolara/t (+6,25 dolara/t), dok su cene argentinske pšenice ostale na 236 dolara/t. Cene francuske pšenice porasle su na 232,5 dolara/t (+4,5 dolara/t), dok su cene američke pšenice porasle na 237 dolara/t (+1 dolar/t), a cene australijske pšenice pale su na 249 dolara/t (-1 dolar/t). Početak vrućeg i suvog vremena u Francuskoj i pogoršanje useva ozime pšenice, kao i rizik od usporavanja žetve na jugu Rusije zbog kiša, imali su rastući uticaj na cene u zemljama izvoznicama severne hemisfere.
Jordan (MITS) je 17. juna kupio 60.000 tona pšenice od rumunske kompanije CHS po ceni od 254,9 dolara/t CNF - oko 5 dolara/t ispod prethodne ponude, što u konverziji iznosi oko 223 dolara/t FOB Novorosijsk za pšenicu sa 12,5% proteina.
Stanje useva meke pšenice u Francuskoj se pogoršalo. Udeo dobrih i odličnih useva je 68% (70% pre nedelju dana), ali je znatno veći od 62% iz prethodne godine. Kompanija Strategie Grains je povećala svoju prognozu proizvodnje meke pšenice u EU na 130,7 miliona tona (129,8 miliona tona pre mesec dana). Glavni porast je zahvaljujući žetvama u Rumuniji, Bugarskoj i Španiji.
Ove nedelje se na jugu očekuje kišovito, ali toplo vreme, što će neznatno poboljšati situaciju sa sušom u Rostovskoj oblasti i na severu Krasnodarskog kraja; sledeće nedelje se očekuje smanjenje padavina i vraćanje temperatura u normalu. Padavine koje se očekuju u centralnoj Rusiji i Povolžju u naredne dve nedelje održaće povoljne uslove za žetvu.
Cene ponude za pšenicu nove roda (4. klasa, 12,5% proteina) u dubokovodnim lukama, pod uticajem povećanja cena FOB, porasle su na 14.500 rubalja/t bez PDV-a (+250 rubalja/t).
Prognoza izvoza pšenice u junu 2025. godine povećana je sa 1,06 miliona tona na 1,25 miliona tona. U prvom mesecu nove sezone procenjuje se na 3,6-4 miliona tona , što odgovara nivou iz jula 2024. godine (3,8 miliona tona).
Rekordni žetvi pirinča, pšenice i kukuruza, zbog povoljnih vremenskih uslova, podigli su proizvodnju žitarica u Indiji u 2024-25. godini na novi rekord od 353,96 miliona tona, što je skoro 22 miliona tona više nego prošle godine, navodi se u izveštaju Službe za stranu poljoprivredu (FAS) Ministarstva poljoprivrede SAD.
Očekuje se da će se proizvodnja pšenice i pirinča povećati u periodu 2025-26. zbog očekivanog monsuna iznad proseka za 2025. godinu.
„Monsunske kiše iz 2025. godine stigle su na obalu najjužnije indijske države, Kerale, 24. maja 2025. godine, osam dana ranije nego obično, što je najraniji dolazak u poslednjih 16 godina i nudi nadu za obilnu žetvu u predstojećoj sezoni“, saopštio je FAS.
Proizvodnja pšenice za 2025-26. godinu procenjuje se na rekordnih 117,5 miliona tona, što je povećanje od 4% u odnosu na prethodnu žetvu od 113,3 miliona tona.
„Blagovremena sadnja, povoljni vremenski uslovi i odsustvo bilo kakvih vremenskih aberacija ili štetočina/bolesti tokom reproduktivne faze do žetve (februar-april) poboljšali su izglede za prinos“, saopštio je FAS.
Uprkos rekordnoj žetvi, vlada je zabrinuta zbog eskalacije cena usled gomilanja zaliha i spekulacija cenama od strane privatne trgovine. Kao preventivnu meru, indijska vlada je 27. maja uvela ograničenja zaliha pšenice koja se primenjuju na trgovce, veletrgovce, maloprodajce i prerađivače, a koja važe do 31. marta 2026. godine.
Ograničenje zaliha za trgovca/veletrgovca je 3.000 tona, za maloprodajnog prodavca je 10 tona po maloprodajnom objektu, a za prerađivača je 70% instaliranog mesečnog kapaciteta prerade pomnoženo sa preostalim mesecima 2025-26. godine.
Zabrana izvoza pšenice i proizvoda od pšenice verovatno će se nastaviti u periodu 2025-26. Trgovinski izvori izveštavaju da su izvozni izgledi slabi jer su cene indijske pšenice znatno iznad svetskih cena, čak i za susedna tržišta, saopštila je FAS.
Proizvodnja pirinča u periodu 2025-26. procenjuje se na 150 miliona tona, u odnosu na 149 miliona tona. Izvoz za period 2025-26. procenjuje se na 25 miliona tona, u odnosu na 24,5 miliona tona, pod pretpostavkom da neće biti značajnih promena u izvoznoj politici i trenutnom paritetu cena.
Prognoza proizvodnje kukuruza za moćnu 2025/2026. godinu u periodu 2025-26. iznosi 42 miliona tona, što je neznatno manje od povećane procene od 42,6 miliona tona za period 2024-25.
Mislite da su cene hrane sada visoke? Do kraja ovog veka, klimatske promene bi mogle značajno smanjiti proizvodnju šest osnovnih prehrambenih useva širom sveta - uključujući proizvodnju pšenice u Kanadi, što bi dovelo do viših cena, otkriva nova studija.
A određeni usevi u regionima sa višim prihodima, poput kukuruza i pšenice na Srednjem zapadu SAD i pšenice u kanadskim prerijama, mogli bi da pretrpe neke od većih gubitaka u poređenju sa usevima u zemljama u razvoju, predviđa studija objavljena u sredu u časopisu Nature.
„Bolje stojeći delovi sveta na kraju trpe štetu na načine koji su iznenađujući i koje nisam očekivao“, rekao je glavni autor Endru Haltgren, vanredni profesor poljoprivredne i potrošačke ekonomije na Univerzitetu Ilinois Urbana-Šampanj.
Ali prilagođavanje poljoprivrednika će napraviti razliku.
U međuvremenu, Kanada ima neke opcije i može se bolje snaći nego u drugim delovima sveta.
Studija je ispitala podatke o regionalnoj klimi; uticajima klime na određene useve; pristup resursima kao što su đubrivo i osiguranje, kao i troškove i koristi različitih poljoprivrednih praksi za poljoprivrednike u 54 zemlje koje uzgajaju kukuruz, soju, pirinač, pšenicu, kasavu i sirak. Cilj je bio da se utvrdi kako se poljoprivrednici prilagođavaju vremenskim šokovima i u kojoj meri prilagođavanje nadoknađuje uticaje klimatskih promena.
U scenariju visokih emisija, gde se globalne temperature zagreju za 3,2 do 5,4 stepena Celzijusa do 2090. godine, očekuje se da će proizvodnja kukuruza pasti do 40 procenata u SAD, istočnoj Kini, centralnoj Aziji, južnoj Africi i Bliskom istoku; a očekuje se da će proizvodnja pšenice pasti za 30 do 40 procenata u Kini, Rusiji, SAD i Kanadi.
Mape prikazuju prosečne gubitke prinosa za različite useve u scenariju visokih emisija sa adaptacijom. (Hultgren i dr., Nature 2025)
Deo gubitaka u zemljama u razvoju biće nadoknađen rastućim bogatstvom u tim zemljama koje im omogućava da mehanizuju proizvodnju radi povećanja produktivnosti.
Strategije prilagođavanja, kao što su uzgoj različitih sorti i prilagođavanje upotrebe đubriva i navodnjavanja, takođe mogu pomoći, nadoknađujući oko jedne trećine globalnih poljoprivrednih gubitaka.
„To je dobro“, rekao je Hultgren. „Ali to nije sve.“
Ali čak i sa adaptacijom, studija je projektovala gubitak produktivnosti od 25% na globalnom nivou do 2100. godine među šest useva koje je posmatrala.
Ujedinjene nacije predviđaju da smo na dobrom putu da se temperatura zagreje za čak 2,9 stepeni Celzijusa do kraja veka - manje od scenarija sa visokim emisijama.
Haltgren je rekao da bi čak i sa zagrevanjem od samo 3 stepena Celzijusa, globalna proizvodnja bila smanjena „za količinu kalorija koju ljudi svakodnevno jedu za doručak“.
Ovaj grafikon iz studije pokazuje kako će porast globalne srednje temperature površine uticati na dostupnost kalorija u hrani. (Hultgren i dr., Nature 2025)
To bi moglo dovesti do viših cena u zemljama sa višim prihodima i socijalne i političke nestabilnosti u siromašnijim zemljama, gde bi mnogi ljudi mogli imati problema sa kupovinom hrane.
„Ovi rezultati ukazuju na obim inovacija, širenja obradivih površina ili daljeg prilagođavanja koje bi mogle biti neophodne kako bi se osigurala bezbednost hrane u promenljivoj klimi“, zaključuje se u studiji.
Hultgren i njegov istraživački tim su otkrili da, iako su gubici u regionima sa niskim prihodima bili „značajni“, oni su bili veći u produktivnim poljoprivrednim područjima u područjima sa višim prihodima kao što su SAD, Kanada i zapadna Evropa.
To je zato što su mnoge siromašnije zemlje već uradile mnogo više adaptacije, rekao je Hultgren — već se suočavaju sa ekstremnijim vrućinama i nemaju pristup resursima kao što je osiguranje, što zahteva od njih da budu izbegnutije riziku.
Gurčarn Brar, glavni istraživač Laboratorije za oplemenjivanje žitarica na Univerzitetu u Alberti, odrastao je u regionu Pendžab u Indiji, gde se uzgaja pšenica. Rekao je da su mu roditelji rekli da je tamo nekada bilo hladnijih zima neophodnih za dobre prinose. Ali sada je zima kraća i pšenica može biti izložena ekstremnim vrućinama tokom cvetanja. To je može sprečiti da proizvodi seme ili dovesti do toga da proizvodi manje seme.
Klimatske promene „već utiču na prinose u tom delu Indije“, rekao je on. „Mislim da toga nismo toliko svesni... još uvek imamo hladnija leta.“
Iako niži nivo adaptacije znači da zemlje sa višim prihodima imaju mnogo prostora za prilagođavanje, Haltgren napominje da je adaptacija skupa. Na primer, više sorti koje cvetaju ranije u sezoni pre nego što udare ekstremne vrućine mogu imati niže prinose.
Brar razvija nove sorte pšenice za komercijalnu kultivaciju u severnim delovima prerija, poznatim kao region Parkland.
Rekao je da Kanada i dalje ima hladnija leta, ali da je pšenica ovde već pogođena češćim sušama, jer se usev uglavnom oslanja na kišu, a ne na navodnjavanje.
Rekao je da su neki gubici u Kanadi već nadoknađeni uzgojem poboljšanih sorti pšenice sa većim prinosom — iako bi se povećanje prinosa ostvarilo bez klimatskih promena.
„Znamo da bi sorte koje će se gajiti za 10 godina... trebalo bolje da podnesu sušu i vrućinu“, rekao je on. Istraživači ih već razvijaju, jer je potrebno osam do dvanaest godina.
Razvoj nove sorte takođe košta oko milion dolara u proseku, rekao je on.
Gunter Johum vodi farmu „Blu Dajmond“ zapadno od Vinipega i uzgaja pšenicu, ovas, kanolu i soju na 2.550 hektara sa svojim zetom. On se bavi poljoprivredom u regionu već 40 godina i takođe je predsednik Udruženja proizvođača pšenice Zapadne Kanade.
Johum je rekao da on i drugi poljoprivrednici stalno unapređuju svoje poljoprivredne prakse, tehnologiju i menjaju svoje useve i sorte kako bi se prilagodili promenljivim uslovima klime i tržišta.
Uprkos izazovnim kolebanjima između vlažnih i suvih uslova poslednjih decenija, rekao je, „naši prinosi i dalje izgleda mogu da rastu svake godine zbog načina na koji menjamo poljoprivredu — načina na koji se prilagođavamo klimi, promenama“.
U slučaju Kanade, studija pokazuje da, iako prinosi pšenice mogu opadati u nekim područjima, mogli bi se povećati kod useva poput kukuruza i soje u severnijim područjima.
Johum je rekao da se to već dešava u njegovom regionu. Do 2000. godine niko nije pomislio da tamo gaji soju jer je bilo previše hladno, ali u poslednjih 20 godina, „ona je postala zaista važna kultura na našoj farmi, u našem kraju“.
To je delimično zato što je zagrevanje klime malo produžilo sezonu rasta, a delimično zato što su naučnici razvili brže rastuće sorte.
„U poslednjih pet godina, kukuruz je zaista doživeo procvat u južnoj Manitobi“, dodao je.
Iako vidi veće rizike i probleme bliže ekvatoru, smatra da su kanadski poljoprivrednici u dobroj poziciji da se prilagode promenljivoj klimi ako imaju pravu podršku.
Njegova grupa se zalaže za veća vladina ulaganja u nove sorte useva i politike koje podstiču privatni sektor da razvija nove sorte.
Autor: Emili Čung, reporterka za nauku, klimu i životnu sredinu.
Fjučersi nafte za avgust porasli su za 14% za jednu nedelju, jer su tekući otvoreni rat Izraela sa Iranom i zabrinutost zbog zatvaranja Ormuskog moreuza doveli do skoka cena uljane repice i kanole, uprkos većim prognozama proizvodnje u Nemačkoj i Kanadi.
U Ukrajini je ova nedelja protekla u čekanju odluke parlamenta da se od 1. jula uvede carina od 10% na izvoz soje i uljane repice, što bi moglo značajno uticati na mogućnost izvoza. Ali do sada je ova inicijativa odbijena, pa su trgovci ponovo počeli da deklarišu cene uljane repice u grivnjama.
Tokom nedelje, trgovci su povećali forvardne cene za isporuke uljane repice u julu crnomorskim lukama za 5-10 dolara/t na 530-535 dolara/t ili 24.500-24.800 grivni/t nakon rasta cena na Pariskoj berzi.
Avgustovski fjučersi uljane repice na Pariskoj berzi porasli su za 1,7% na 500,25 evra/t ili 577 dolara/t tokom nedelje, reagujući samo neznatno (samo +3,1% mesečno) na rast cena nafte usred povoljnih vremenskih uslova u EU.
Nacionalno udruženje poljoprivrednih zadruga u Nemačkoj povećalo je prognozu žetve uljane repice za 0,1 milion tona na 3,92 miliona tona, što će biti 8,1% više nego prošle godine, jer su blagovremene kiše značajno poboljšale prinose.
Julski fjučersi za kanolu porasli su za 3% na 745 CAD/t ili 544 USD/t (+3,8% na mesečnom nivou), dok su novembarski fjučersi za novi usev porasli za 7% na 744 CAD/t (+9,3% na mesečnom nivou), reagujući na suve uslove u Kanadi prošle nedelje.
U Kanadi se u narednim danima prognozira hladno vreme sa kišom, što će pomoći rastu useva uljane repice, iako je količina padavina i dalje manja nego što je potrebno.
Stručnjaci kompanije Oil World povećali su prognozu za žetvu uljane repice u Kanadi u 2025. godini na 18,8 miliona tona (19,1 milion tona prošle godine) zbog povećanja procenjene površine setve sa 8,5 na 8,75 miliona hektara (8,85 miliona hektara u 2024. godini).
U marketingovoj 2025/26. godini, obim prerade uljane repice u Kanadi iznosiće 11,1 milion tona, što će skoro odgovarati nivou iz tekuće sezone (11,15 miliona tona) zbog smanjenja domaćih zaliha uljane repice i niske potražnje za sačmom u slučaju da Kina nastavi sa trenutnim trgovinskim ograničenjima, kao i povećanja globalnog izvoza sojine sačme.
Zalihe uljane repice na početku MG 2025/26. smanjiće se u odnosu na prethodnu sezonu sa 3,2 na 1,45 miliona tona, a njen izvoz će se smanjiti za 2 miliona tona na 7,3 miliona tona.
Početak žetve uljane repice u EU i pad cena nafte nakon završetka izraelskog rata protiv Irana mogli bi dramatično promeniti trend cena uljane repice u julu, ali samo ako se povoljni uslovi u Kanadi održe.
U kontekstu povećane potražnje uvoznika i prvih signala o niskom prinosu stočnog ječma u Ukrajini, otkupne cene u lukama su počele da rastu. Prema podacima agencije APK-Inform, od 18. juna 2025. godine, cene ječma žetve 2025. u lukama Velike Odese porasle su za 1–3 dolara/t na nivo od 185–193 dolara/t CPT-port.
Cene podržava ograničen broj ponuda na početku žetve, kao i neizvesnost oko daljih vremenskih uslova, koji su već smanjili potencijal prinosa u južnim regionima. Istovremeno, postoji trgovačka aktivnost u dunavskim lukama - ovde su cene takođe porasle za 2 dolara/t na 184-193 dolara/t ili 8900-9200 UAH/t CPT-port.
Učesnici na tržištu očekuju detaljnije podatke o količinama novog roda i tempu žetve, što će odrediti dinamiku cena u bliskoj budućnosti.
