Za ceo tekst morate biti ulogovani
82% ozimih useva je u dobrom stanju i moglo bi da donese dobru žetvu, ali bi povratak mrazeva mogao da dovede do nekih gubitaka useva u ključnim regionima za uzgoj žita. Ovo je rekla na konferenciji za novinare Elena Tjurina, direktorka analitičkog odeljenja Ruskog žitnog saveza, prenosi TASS. Prema njenim rečima, dijapazon prognoza za žetvu žitarica u 2025. godini je veoma širok. „Maksimalna vrednost koju daju analitičari je nivo prošle sezone, odnosno 125 miliona tona, uključujući 82 miliona tona pšenice, a minimalni nivo je 120 miliona tona, uključujući 78,5 miliona tona pšenice“, navela je Tjurina.
Regioni imaju 26 miliona hektara oranica bez znakova korišćenja, izračunalo je Ministarstvo poljoprivrede. Prioritetno bi trebalo da bude pušteno u promet 10,4 miliona hektara zemlje u 73 regiona, prema materijalima predstavljenim na Sveruskoj agronomskoj konferenciji. Pre svega, u promet se stavljaju zemljišne parcele površine veće od 2 hektara, sa manje od 2% drveća i žbunja, u ovom slučaju parcele moraju imati oblik pogodan za poljoprivredu. U cilju puštanja zemljišta u promet u 2025. godini, Odeljenje planira da izvrši katastarske radove na 600 hiljada hektara, izradi projekte premera za 226,41 hiljada hektara i izvrši kulturno-tehničku delatnost na 227,2 hiljade hektara. Procenjivaće se status plodnosti 1,92 miliona hektara oranica.
Izvoz meke pšenice Evropske unije od početka sezone 2024/25 u julu dostigao je 12,18 miliona metričkih tona do 26. januara, što je više u poređenju sa 11,74 miliona prethodne nedelje, ali je za 37 odsto manje nego godinu dana ranije, pokazali su podaci Evropske komisije u utorak. .
Međutim, Komisija je saopštila da su podaci o izvozu za Italiju nepotpuni u poslednjih sedam nedelja. Za Francusku su podaci nepotpuni od početka 2024. godine, dok su podaci o izvozu za Bugarsku i Irsku nepotpuni od početka marketinške godine 2023/24. Pregled obima ove sezone pokazao je da je Rumunija i dalje najveći izvoznik meke pšenice u EU sa 3,38 miliona tona do sada, a slede Litvanija sa 1,78 miliona tona, Letonija sa 1,57 miliona tona, Nemačka sa 1,38 miliona tona i Francuska sa 1,35 miliona tona. Konkurencija u zalihama Crnog mora i loša žetva u Francuskoj su obuzdali izvoz iz EU ove sezone, iako je taj trend pojačan podacima koji nedostaju.
Ako već niste čuli, 2024. je zvanično postala najtoplija godina na svetu, nadmašivši prethodni rekord postavljen samo godinu dana ranije. Bila je to prva godina sa prosečnom temperaturom koja je premašila prag od 1,5 stepeni Celzijusa koji je utvrđen Pariskim sporazumom. Iako nema ništa specifično u vezi sa 1,5 C, to jeste i bila je simbolična vrednost ili cilj koji se pokušava da ne postigne. Temperature u različitim skupovima podataka kretale su se od 1,46 C iznad predindustrijskog proseka, do 1,62 C toplije. Zemlja je imala rekordnu toplotu 14 uzastopnih meseci od juna 2023. do jula 2024. godine. Izveštava se da je jul 2024. godine najtopliji mesec u najmanje poslednjih 175 godina.
Ovaj grafikon prikazuje globalne temperaturne anomalije od 1850. do 2024. koristeći vremenski period 1850-1900 kao prosek (ovo je poznato kao predindustrijski prosek). Grafikon prikazuje brojne skupove podataka, ali možete videti da sve u svemu prate veoma sličan obrazac. Možete videti kako su globalne temperature počele naglo da rastu 1980-ih i taj porast se nastavlja do danas.
Berkli Zemlja je izvestila da je 24 odsto Zemljine površine zabeležilo rekordne godišnje temperature, što je uticalo na oko 3,3 milijarde ljudi. Postojale su 104 zemlje koje su navodno postavile nove nacionalne godišnje prosečne temperaturne rekorde 2024. godine, uključujući Kanadu.
Dok su temperature kopna bile rekordno visoke, bile su i temperature okeana. Rekordne globalne temperature okeana dovele su do četvrtog zabeleženog globalnog izbeljivanja korala, koji je ubio značajne delove globalnog korala. Procenjeno je da je 40 odsto južnog Velikog koraljnog grebena umrlo tokom ovog događaja.
Za one koji ne veruju različitim agencijama koje beleže globalne temperature, Univerzitet Alabame u Hantsvilu, koji koristi globalne satelite za beleženje temperature donjih osam kilometara atmosfere, takođe je izvestio da je 2024. lako najtoplija godina u njihovoj skup podataka, unazad 46 godina.
Drugi način da se sagledaju globalne temperature je da se prebroji koliko je nacionalnih ili teritorijalnih rekorda toplote svih vremena oboreno. 2024. godine, 22 nacije ili teritorije oborile su nacionalne toplotne rekorde, bez postavljenog nacionalnog hladnog rekorda. Ako pogledamo mesečne rekorde, oborena su 202 mesečna rekorda toplote i samo tri hladno rekorda.
Globalni nivoi ugljen-dioksida su dostigli 424 delova na milion u 2024. Da to stavim u perspektivu, kada sam počeo da pišem članke o vremenu 2004. godine, globalni nivoi CO2 su bili 378 ppm, i sećam se da sam napravio veliku stvar oko probijanja 400 ppm u 2015. godini. Pored toga što je bila najtoplija godina u istoriji, 2024. je bila i najvlažnija godina u istoriji, nadmašivši 2016. Za prvi put u poslednjih 85 godina zabeleženih, atmosferska vlaga je bila u proseku preko jednog inča ili 25 mm. Četiri najvlažnije godine zabeležene su: 2024, 2016, 2023, 2019. Nije iznenađujuće da neke od najboljih vremenskih priča 2024. imaju veze sa rekordnim padavinama i poplavama.
Kakvi su izgledi za 2025. godinu? Prognostičari traže manje od pet odsto šanse da 2025. obori rekord iz 2024. godine. Delimično zahvaljujući slaboj La Nini ili hladnoj fazi tropskog Pacifika, oni misle da će ova godina biti treća najtoplija godina u istoriji, iza 2024. i 2023.
Sada pređimo na naš pogled na globalnu pokrivenost ledom. Na Arktiku, zahvaljujući skoro rekordno toplim temperaturama, minimalna pokrivenost morskim ledom bila je šesta najniža u istoriji. U letnjem periodu zabeležene su rekordne padavine širom regiona. Kombinacija vlage sa vrućinom i mera letnjeg zelenila bila je druga najveća u poslednjih 25 godina. Južni severozapadni prolaz kroz Kanadu bio je čist od leda od kraja avgusta i prijavio je najniže nivoe leda do sada.
Na jugu oko Antarktika, pokrivenost morskim ledom nastavila se na rekordno niskim nivoima tokom većeg dela 2024. godine, što je druga najniža pokrivenost u istoriji. Gubitak leda je usporen tokom leta na južnoj hemisferi, a decembar 2024. je prijavio devetu najmanju pokrivenost ledom u istoriji.
Sada pređimo na neke od velikih vremenskih priča tokom protekle godine iz celog sveta. Počevši od Južne Amerike, Brazil je doživeo neke od najgorih poplava i suša 2024. U maju je južni Brazil doživela jaku kišu koja je donela ozbiljne poplave koje su dovele do urušavanja hidro brane. Za samo nedelju dana širom regiona palo je skoro pola godine kiše. U međuvremenu, skoro 60 odsto Brazila zabeležilo je najgoru sušu otkako je počelo vođenje evidencije. Reka Paragvaj, koja hrani najveću svetsku tropsku močvaru, pala je na najnižu tačku u poslednjih 120 godina. Uslovi suše su takođe doneli rekordne požare. Srećom, rasprostranjene kiše su se pojavile kasno tokom jeseni 2024. što će, nadamo se, prekinuti dvogodišnju sušu.
Na Bliskom istoku, kiša je takođe bila jedna od glavnih vremenskih priča. U aprilu, Ujedinjeni Arapski Emirati su primili skoro čitavu godinu padavina u samo jednom danu, zahvaljujući niskom nivou koji se formirao u regionu koji je pomogao da se podstakne konvekcija. Ukupne padavine su bile čak 259,5 mm. Aerodrom u Dubaiju prijavio je 160 mm kiše, što je bilo ono što su obično očekivali tokom godinu i po dana. Da se ova ista vrsta događaja dogodila širom Prerija, videli bismo 600 do 800 mm kiše. Jaka kiša dovela je do velikih poplava, pri čemu su međunarodni letovi morali biti otkazani.
Širom Afrike je bilo i neuobičajenih padavina, a kao i u Brazilu, bila je i jaka suša. Namibija je u maju proglasila vanredno stanje pošto je zemlju zahvatila najgora suša u jednom veku. U međuvremenu, tropske padavine su se pomerile na sever, što je na kraju dovelo do poplavnih padavina u pustinji Sahara po prvi put u više od 50 godina. Satelitske procene su pokazale da je u nekim regionima u septembru palo do 200 mm kiše tokom dvodnevnog perioda. Padavine su prouzrokovale da veliki deo pustinje bude zelen na satelitskim snimcima u narednih nekoliko meseci.
Autor: Daniel Bezte je profesor po profesiji sa diplomom geografije, specijaliziran za klimatologiju, sa Univerziteta u Vinipegu. On upravlja kompjuterizovanom meteorološkom stanicom u blizini Birds Hill Parka, Man.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
U pozadini špekulativnog rasta svetskih cena kukuruza, nižih troškova transporta i ograničene ponude od farmera, cene izvozne potražnje za kukuruzom u Ukrajini ove nedelje su porasle za 1-3 USD/t na 210-212 USD/t ili 10.000-10.150 UAH/t sa isporukom u crnomorske luke, sa cenama za martovske isporuke koje prelaze 213 USD/t.
Ukrajinski farmeri su ove godine profitabilno prodavali uljanu repicu, soju i suncokret po visokim cenama, tako da nemaju potrebu za sredstvima i koče prodaju pšenice i kukuruza u neizvesnosti oko kursa grivne i u iščekivanju povećanja cena.
Ali vredi podsetiti da je sa prognozom za 2024/25 TG izvoz kukuruza od 23 miliona tona, od 22. januara otpremljeno samo 11,6 miliona tona (12 miliona tona za isti period prošle godine). Trenutno su glavni dobavljači kukuruza na svetskom tržištu Ukrajina i SAD, ali problemi mogu nastati sa isporukom američkog kukuruza u Meksiko u februaru, a novi usev iz Argentine će ući na tržišta u martu.
Nedavne kiše u Argentini ublažile su vrućinu i poboljšale rod kukuruza, ali špekulanti su povećali potražnju za kukuruzom zbog kašnjenja setve drugog useva u Brazilu zbog obilnih padavina u Brazilu.
Prema podacima AgRural-a, u Brazilu je od 15. januara kukuruz prvog useva požnjeven na 4,1 odsto površina, a soja na 1,2 odsto (prošle godine 6 odsto), pa je zasejano svega 0,3 odsto planiranih površina. kukuruz drugog useva. Obilne kiše stvorile su značajne rezerve zemljišne vlage, pa brazilski farmeri i dalje imaju priliku da brzo poseju kukuruz.
Nakon Trampove inauguracije, martovske fjučerse na kukuruz u Čikaškom odboru za trgovinu porasle su na 7-mesečni maksimum od 192,9 dolara po toni, ali su juče pale za 1,2 odsto na 190,5 dolara po toni (+6,8 odsto na mesečnom nivou).
Predsednik Tramp još nije uveo carine na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade, ali je rekao da će carina od 25 odsto za Meksiko i Kanadu stupiti na snagu 1. februara, a carina od 10 odsto za Kinu, što je donekle podržalo tržišta.
Istovremeno, SAD povećavaju izvoz kukuruza, koji je u nedelji od 10. do 16. januara porastao za 6,9% u odnosu na prethodnu nedelju na 1,541 miliona tona, a ukupno za sezonu dostigao je 19,25 miliona tona, što je 30,5%. ispred prošlogodišnjeg tempa.
S&P Global je povećao svoju prognozu za setvu
kukuruza u SAD u 2025. za 700.000 hektara na 93,5 miliona hektara u poređenju sa procenom u decembru, što će povećati pritisak na kotacije u aprilu, posebno u kontekstu uspešnog završetka sadnje kukuruza u Brazilu.
Analitički centar SovEkon ostavio je nepromenjenu prognozu ruske proizvodnje pšenice u 2025. godini na 78,7 miliona tona naspram 82,4 miliona tona godinu dana ranije . Nenormalno toplo vreme još nije stvorilo značajne probleme za useve, ali se rizici povezani sa tim postepeno povećavaju, navodi centar u saopštenju.
„Kratkoročno gledano, prognoze ne ukazuju na značajan pad temperatura. Međutim, imajući u vidu trenutne vremenske prilike i izuzetno loše stanje useva na početku zime, svako ozbiljno zahlađenje moglo bi da dovede do značajnog gubitka ozimih useva“, naveli su analitičari.
Konsultanska kuća Strategie Grains je povećala svoje prognoze za proizvodnju pšenice za mlevenje u Evropskoj uniji u TG 2025/26, navodeći veće površine od očekivanih u Nemačkoj. Sada kompanija predviđa žetvu pšenice u EU u 2025. godini na 127,2 miliona tona, što je 600 hiljada tona više od prvobitne prognoze i 13 miliona tona više od prošlogodišnjeg žetve.
Strategi Grains je takođe povećao prognozu za buduću žetvu ječma na 50,5 miliona tona.
Prema Strategie Grains, površine pod jarim ječmom će se smanjiti, dok će se kukuruz povećati. Osim toga, proizvodnja kukuruza će se povećati zbog većih prinosa u jugoistočnoj Evropi. Bruto žetva kukuruza u 2025. godini može dostići 60,3 miliona tona. Međutim, prognozirani rod kukuruza je i dalje 3,1% iza petogodišnjeg proseka.
