Generalna uprava za bezbednost hrane Saudijske Arabije (GFSA) kupila je 804 hiljade tona mlevene pšenice sa sadržajem proteina od 12,5% na bazi C&F. Ovo prenosi Rojters.
Obim otkupa je mnogo veći od planiranog – 595 hiljada tona.
Predložene zemlje porekla pšenice su: Evropska unija, region Crnog mora, Severna Amerika, Južna Amerika i Australija, pri čemu prodavci imaju mogućnost izbora zemlje porekla za isporuku, rekao je šef GFSA Ahmad Al-Fares u saopštenju. Trgovci veruju da će nešto pšenice (jedna ili dve pošiljke) doći iz Rusije. Pojedine pošiljke mogu doći iz Rumunije, Bugarske i južnoameričkih zemalja, smatraju trgovci.
Isporuka će se vršiti od februara do aprila 2025. do sledećih luka:
Luka Džeda:
– 65.000 kupljeno od Amerope po ceni od 269,17 USD C&F (1. – 15. mart)
– 65.000 kupljeno od Olama po ceni od 269,70 USD C&F (1. – 15. mart)
– 65.000 kupljeno od Amerope po ceni od 269,17 dolara C&F (1. – 15. mart)
– 65.000 kupljeno od Olama po ceni od 269,70 USD C&F (1. – 15. mart)
– 58.000 kupljeno od Luisa Drajfusa po ceni od 269,89 dolara C&F (1. – 15. mart)
– 65.000 kupljeno od Olama po ceni od 268,70 USD C&F (15. – 31. mart)
luka Janbu:
– 58.000 kupljeno od Luisa Drajfusa po ceni od 266,92 dolara C&F (15. – 28. februar)
– 60.000 kupljeno od Cargill-a po ceni od 268,60 USD C&F (15. – 28. februar)
– 60.000 kupljeno od Viterre po ceni od 268,86 USD C&F (15. – 28. februar)
– 58.000 kupljeno od Luisa Drajfusa po ceni od 268,32 dolara C&F (1. – 15. mart)
– 65.000 kupljeno od OLAM-a po ceni od 268,70 USD C&F (1. – 15. mart)
Luka Dammam:
– 65.000 kupljeno od Cargill-a po ceni od 262,52 USD C&F (15. – 28. februar)
– 65.000 kupljeno od Luisa Drajfusa po ceni od 268,14 dolara C&F (15. – 28. februar)
– 65.000 kupljeno od Cargill-a po ceni od 267,30 USD C&F (15. – 31. mart)
Do luke Džizan:
– 55.000 kupljeno od Astona po ceni od 280,00 USD C&F (15. – 30. april)
Institut za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) u narednoj sezoni očekuje nastavak privrednog rasta u proizvodnji uljarica, čemu je pridonijela i njihova visoka isplativost u odnosu na žitarice koje ove godine pokazuju negativnu dinamiku. O tome je govorio generalni direktor ICAR-a Dmitrij Rilko tokom konferencije Agroinvestitora „Agroholdingi Rusije - 2024“.
Prema rečima Rilka, sledeće godine površina zasejana uljaricama može da se poveća na 19 miliona hektara ili više (18 miliona hektara ove sezone). „Ovaj milion hektara je ogromna cifra, uzimajući u obzir sve probleme sa plodoredom i semenom“, dodao je Rilko. Prema njegovim rečima, sa uljaricama je ove sezone sve „prilično dobro“ i one, uprkos znatno manjim zasejanim površinama u odnosu na žitarice – 18 miliona hektara naspram 48 miliona hektara – podržavaju dinamiku proizvodnje cele ratarske grupe.
Rilko je situaciju sa ozimim usevima ove sezone nazvao „rekordno neizvesnom“. „Pod povoljnim i izuzetno povoljnim uslovima u zimskom i prolećnom periodu možemo dobiti veoma dobru žetvu ozime pšenice pod nepovoljnim uslovima, <...> pasti ćemo ispod 80 miliona tona – to je manje od relativno skromne cifre za ovo; godine“, primetio je Rilko.
Istovremeno, prema njegovim rečima, na globalnom tržištu obim proizvodnje i druge komponente bilansa počele su da igraju relativno manju ulogu od Covida, kada su vodeće centralne banke „naduvale mehur cena“ na tržištima osnovnih poljoprivrednih dobara. . „(Globalne) cene žitarica ostaju na depresivno niskom nivou, a uljarica – iz više razloga, upravo vezanih za globalne bilance, sasvim su pristojne“, rekao je Rilko.
Zahvaljujući klimatskim uslovima i duplim žetvama godišnje, brazilski farmeri su u pobedničkoj poziciji i dosledno proširuju svoje površine. Ovo se navodi u izveštaju Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab), objavljenom 12. decembra.
Conab predviđa rekordnu proizvodnju žitarica od 322,4 miliona tona, što je povećanje od 8,2% u odnosu na TH 2023/24.
U kompaniji procenjuju da će ove sezone biti zasejano 81,39 miliona hektara, a ako se uzmu u obzir svi proizvodni ciklusi u godini, to odgovara povećanju od 1,45 miliona hektara u odnosu na prethodnu sezonu.
„Kiše koje su došle imale su pozitivan uticaj na useve u glavnim državama proizvođačima. Na nekim mestima smo imali kratke periode bez kiše, ali ne tako dugu sušu da bi uticala na procenu novog rekorda u proizvodnji žitarica u Brazilu“, rekao je Edegar Preto, predsednik Konaba.
Setva soje ulazi u završnu fazu, a ove nedelje je stopa setve dostigla 94,1% od 47,37 miliona hektara dodeljenih za uljarice, prema Conab-ovom izveštaju o napretku žetve, pošto su vremenske prilike pogodovale setvi i klijanju u većini zemalja proizvođača. U nekim regionima Mato Groso do Sul, Parana, Piaui, Tocantins i Maranhao zabeleženi su kratki periodi bez kiše. Uprkos tome, vremenski uslovi su povoljni, a očekuje se da će proizvodnja dostići 166,21 miliona tona, što je povećanje od 12,5% u odnosu na isti period prošle godine, navodi Conab.
Sa povećanjem površine za pirinač od 9,8%, koja se procenjuje na 1,77 miliona hektara, usev napreduje i dostigao je 86,6%. Prema Conab studiji, očekuje se povećanje zasada pirinča i na suvom i na navodnjavanom zemljištu, a proizvodnja se procenjuje na 12,1 milion tona.
Proizvodnja kukuruza je predviđena na 119,63 miliona tona, što je 3,4% više u odnosu na prethodnu žetvu, navodi Conab. Očekuje se da će proizvodnja u prvom ciklusu žetve dostići 22,61 miliona tona. Setva prvog ciklusa žetve je završena 70% uz povoljne vremenske uslove u glavnim proizvodnim regionima.
Žetva ozimih useva 2024. godine je pri kraju, saopštila je kompanija. Predviđena je proizvodnja pšenice od 8,06 miliona tona, što je za 0,4% manje u odnosu na prethodnu žetvu. Ovaj pad proizvodnje je uglavnom bio posledica smanjenja površine od 14,1% u južnim državama regiona, koje čine 85,4% proizvodnje pšenice u Brazilu.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Četvrti mesec zaredom raste aktivnost na tržištu poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini. U oktobru je zaključeno 11.300 ugovora o prodaji parcela ukupne površine veće od 25.200 hektara, što je najveća cifra za ceo period invazije u punom obimu, prenosi KSE Agrocenter u novom analitičkom pregledu.
Tako je u oktobru u odnosu na septembar broj zaključenih ugovora povećan za 13%, a ukupan promet zemljišta za 11%, što je za 62% i 69% više od prosečnog mesečnog pokazatelja 2023. godine.
Aktivnost pravnih lica na tržištu zemljišta je u stalnom porastu, iako je ukupan udeo transakcija koje su oni zaključili smanjen sa 27,7% u septembru na 23,4% u oktobru, jer su i fizička lica naglo povećala svoju aktivnost. Ukupno, od početka 2024. godine (od otvaranja tržišta zemljišta za pravna lica) pravo kupoprodaje je iskoristilo 1.318 preduzeća, od kojih je 458 preduzeća u oktobru kupilo najmanje jednu parcelu.
Stručnjaci KSE Agrocentr smatraju da udeo agrobiznisa na tržištu zemljišta ima značajan potencijal za rast, jer se u Ukrajini, prema zvaničnim podacima, 23,5 hiljada ljudi bavi uzgojem žitarica i mahunarki, a još 18,5 hiljada - proizvodnjom. od suncokreta.
Prosečna cena kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u oktobru je ostala stabilna i iznosila je 44,8 hiljada grn. po hektaru (za 0,7% manje nego u septembru), dok je cena hektara zemljišta namenjenog „komercijalnoj poljoprivrednoj proizvodnji“ smanjena za 1,5% u odnosu na septembar na 46,2 hiljade UAH.
Uvoz biogoriva napravljenog od kineskog korišćenog jestivog ulja ugrožava domaće tržište kanadske repice, kaže izvršni direktor industrije.
„To je velika stvar“, rekao je Chris Vervaet, izvršni direktor Kanadskog udruženja prerađivača uljarica, koje predstavlja većinu drobilica koje rade u Kanadi.
„To potencijalno zamenjuje veliki deo zahteva koji će nam trebati da pređemo u veoma mutnu 2025. i dalje.“
On je to nazvao „veoma velikim rizikom“ za industriju kanole, potkopavajući ono što je trebalo da predstavlja značajnu priliku za diversifikaciju tržišta za usev.
Svaki milion tona obnovljivog goriva potrošenog u Kanadi koje se pravi od korišćenog jestivog ulja (UCO) zamenjuje 2,5 miliona tona semena kanole.
Da to stavimo u perspektivu, to bi bila veličina najvećeg kanadskog izvoznog tržišta u većini godina.
Kanađani su 2023. godine potrošili 1,72 miliona litara obnovljivog dizela i biodizela, prema novom izveštaju koji je naručio Advance Biofuels Canada.
Od toga je uvezeno oko 1,09 miliona tona, od čega je skoro sve došlo iz Sjedinjenih Država, prema zvaničnim trgovinskim podacima.
Vervaet je rekao da je sigurno pretpostaviti da je veliki deo toga napravljen sa UCO, koji je postao najpopularnija sirovina u SAD zbog svog niskog intenziteta ugljenika.
SAD su uvezle 1,37 miliona tona UCO-a 2023. godine, u odnosu na jedva nešto nekoliko godina ranije. Uvoz u prvih osam meseci 2024. već je premašio taj obim.
Uvezeni UCO se ne slaže dobro sa robnim grupama. Američke poljoprivredne organizacije podržavaju Zakon o podsticajima za proizvodnju goriva na prvom mestu, koji bi ograničio kvalifikovanje za novi poreski kredit 45Z za proizvodnju čiste goriva na domaće sirovine.
Vervaet je rekao da takođe postoji zabrinutost u vezi sa autentičnošću uvezenog UCO-a, uz tvrdnje da je neki od njih na prevaru pomešan sa palminim uljem.
„Imamo samo neka pitanja i neke sumnje o tome da li je ovo zaista korišćeno jestivo ulje“, rekao je on.
Čini se da Kina preduzima korake da ograniči svoj izvoz UCO. Ukida popust od 13 odsto na izvozni porez na proizvod koji je stupio na snagu 1. decembra, navodi se u novom izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) američkog Ministarstva poljoprivrede.
„U kratkoročnom periodu, ova politika će poremetiti izvoz UCO-a, osiguravajući da veća ponuda ostane unutar Kine“, navodi se u izveštaju.
Postoje spekulacije da Kina preduzima preventivne korake u iščekivanju predstojećih američkih carina na proizvod.
Međutim, prema izveštaju USDA, ovaj potez dolazi po nalogu kineske industrije dizela na biomasi, koja je tvrdila da je rabat podstakao izvoz UCO u odnosu na domaću potrošnju sirovine.
Vodeći kineski proizvođači UCO-a odmah su povećali cene kao odgovor na vest.
„Izvori iz industrije su primetili da su ponude fob China UCO povučene, a nove ponude po ceni za najmanje 150 dolara po toni više“, naveo je FAS.
To predstavlja povećanje od oko 17 odsto u odnosu na januarsku cenu ugovora.
„Ova promena predstavlja izazove za UCO trgovce koji se u velikoj meri oslanjaju na rabat za profitabilnost“, navodi FAS u svom izveštaju.
Procenjeni gubitak rabata za izvoznike kreće se od 109 do 117 dolara po toni.
„Analitičari predviđaju značajnu volatilnost cena u narednim mesecima, što će dovesti do potencijalne konsolidacije industrije pošto manje trgovce preuzimaju veće firme“, navodi se u izveštaju.
Kina je izvezla nešto više od dva miliona tona UCO-a do sada 2024. godine, a oko polovine tog obima ide u SAD
FAS sumnja da se Kina nada da će te sirovine niske vrednosti zameniti izvozom obnovljivog dizela i održivog avionskog goriva (SAF) veće vrednosti.
Skoro 40 zemalja ima mandate VS, ali Kina nije jedna od njih. FAS smatra da bi ovaj potez mogao biti znak uvođenja mandata VS na tom tržištu.
Vervaet je rekao da kanadski drobilici repice pokušavaju da shvate šta im sve ovo znači.
Ako Kina izvozi manje UCO u SAD, to bi moglo stvoriti priliku za ulje kanole na tom tržištu.
Međutim, on sumnja da će ukidanje popusta na izvozne takse biti dovoljno da zaustavi tok UCO-a u SAD
„To je još uvek skromna mera“, rekao je on.
"To neće nužno dovesti do trenutnog zaustavljanja izvoza korišćenog jestivog ulja na tržište Severne Amerike."
Međutim, veća zabrinutost je što je Kina doživela „masovni rast“ u svom proizvodnom kapacitetu obnovljivog dizela i što počinje da skreće pažnju na sektor SAF u nastajanju.
On očekuje da će kineski UCO imati značajan faktor u mešavini sirovina za ta goriva.
Vervaet predviđa da će veći deo kineske proizvodnje biogoriva biti namenjen izvoznim tržištima kao što je Kanada, na osnovu razgovora koje je imao sa ljudima u sektoru.
„Taj kineski protok je definitivan potencijal i veliki rizik za kanadsku repicu ovde u našem dvorištu“, rekao je on.
„Već postoji mnogo kineskih korišćenih ulja za kuvanje koje zamenjuju potražnju za kanolom danas.
I izgleda da nema nedostatka proizvoda. FAS procenjuje da se obim prikupljanja UCO u Kini kreće od 3,95 do 5,53 miliona tona godišnje.
Proizvođači žitarica menjaju strategiju prodaje: ako su ranije radije držali zalihe, očekujući veće cene, ove sezone su smanjeni podsticaji za skladištenje, a nastoje da proizvode brže prodaju. O tome je govorio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“.
Prema procenama ICAR-a, žetva žitarica ove godine iznosila je 125 miliona tona, od čega 81,8 miliona tona pšenice, 16,7 miliona tona ječma i 12,8 miliona tona kukuruza. „Ove sezone smislili smo poseban termin „kompaktna žetva“ žitarica. Odnosno, nema katastrofe, ali nema pokazatelja blizu rekordnih“, rekao je Rilko.
Najvažnija karakteristika sezone, prema rečima stručnjaka, jeste rekordan tempo izvoza u prvom poluvremenu. „Veliki obim pšenice se izvozi, isporuke ječma i kukuruza nisu rekordne, ali je i njihova žetva mala“, objasnio je on. Od jula do novembra ove godine izvezeno je oko 24,6 miliona tona pšenice, što je 59 odsto poljoprivrednog izvoznog potencijala. Poređenja radi, sezonu ranije u ovom periodu isporučeno je samo 23,3 hiljade tona poljoprivrednih kultura - 43% izvoznog potencijala. Istovremeno, ističe Rilko, ne može se reći da se izvoz odvija na pozadini visokih svetskih cena i visokih prihoda naših proizvođača pšenice. Postavlja se pitanje zašto, u uslovima kompaktne žetve i relativno niskih svetskih cena, Rusija isporučuje rekordne količine, rekao je on.
Stručnjak smatra da odgovor leži u kombinaciji tri faktora. Prvi je očekivanje izvoznika veoma kompaktne izvozne kvote u drugoj polovini sezone. Drugi faktor je varijabilna izvozna carina, koja u kombinaciji sa kvotama destimuliše poljoprivrednike da skladište svoje proizvode, jer što je domaća cena veća, to je carina veća. „To je bio slučaj u poslednje dve sezone, ali su farmeri i dalje, po inerciji, radije „sede“ u robi. Ali ove godine je bio dodatni faktor visokih depozitnih stopa, koje su veće od zvanične inflacije. Dakle, sada je poljoprivrednim proizvođačima postalo interesantnije da brzo prodaju žito, polože novac od 18-24% i zaborave na to do početka sledeće sezone“, kaže Rilko. Treći faktor su promene u sastavu izvoznika – ima ih više, a konkurencija za robu je pojačana.
Kao rezultat toga, rezerve žita u poljoprivrednim preduzećima od 1. novembra bile su na višegodišnjem prosečnom nivou za zemlju u celini, dok su u prethodne dve sezone bile veoma visoke. Međutim, naglasio je ekspert, situacija sa rezervama značajno varira od regiona do regiona. „Ako zemlju podelimo na dva dela – evropski deo i sve što je iza Urala – videćemo da su u prvom rezerve, blago rečeno, kompaktne, pa čak i niske. Posebno su niske u Centru. Istovremeno, rekordno visoke rezerve primećuju se iza Urala iu Sibiru. U istočnom delu zemlje veoma je teško ostvariti visoku žetvu“, primetio je Rilko, pogotovo što je tamo loš kvalitet žetve.
Što se tiče cena žitarica, pošto je žetva u Centru bila niska, a u zemlji u celini kompaktna, a izvezen je rekordan obim, uključujući i iz Centra, cena pšenice u makroregiji je već na lokalnom maksimumu. , a za ječam i kukuruz – na apsolutnom maksimumu krajem novembra – početkom decembra.
Stanje ozimih useva ove godine takođe ostavlja mnogo da se poželi: udeo polja u lošem stanju, prema Roshidrometu, rekordno je visok - 37%. Međutim, Rilko je siguran da je ova situacija popravljiva: sa povoljnom zimom, kao i dugim i blagim prolećem, čak i oni usevi koji su u zimu ušli u lošem stanju mogu da se oporave i daju dobru žetvu. Stoga, za sada, ICAR ne isključuje da bi žetva pšenice mogla da dostigne 84 miliona tona, iako je prognoza „viljuška“ velika. Ozimi usevi nisu toliko u rekordno lošem stanju, već u rekordno neizvesnom stanju, pojašnjava Rilko.
