Za ceo tekst morate biti ulogovani
Analitički centar SovEkon snizio je prognozu izvoza žitarica za ovu poljoprivrednu godinu. Procena izvoza pšenice je smanjena sa 48,1 miliona tona na 47,6 miliona tona, ječma - sa 2,8 miliona tona na 2,4 miliona tona, kukuruza - sa 2,4 miliona tona na 2,2 miliona tona 55,4 miliona tona, što je manje u odnosu na prethodnih 56,5 miliona tona „Smanjenje prognoze izvoza pšenice odražava blagi pad žetve i očekivano povećanje domaće potražnje za stočnom hranom. Očekuje se da će stočna pšenica sve više zameniti ječam i kukuruz u hrani za stoku“, objašnjavaju analitičari.
Istovremeno, napominju da je u prva tri meseca sezone otpremljeno 14,4 miliona tona pšenice - nešto manje od rekordnih 14,7 miliona tona za isti period godinu dana ranije. „Zalihe pšenice ove sezone ostaju na istorijski visokom nivou, zbog značajnih zaliha. Izvoznici nastavljaju da aktivno ugovaraju pšenicu i rade sa nižim maržama u odnosu na prethodne sezone“, ocenjuje SovEkon.
Sa ovosezonskom žetvom ozimih i prolećnih kultura širom Evropske unije i, ukupna očekivanja proizvodnje žitarica za sezonu 2024/25. nastavljaju da opadaju kako se postepeno otkrivaju konačni prinosi .
Ovo smanjenje se prvenstveno može pripisati nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno rekordnim padavinama krajem 2023. godine, a zatim i vlažnoj žetvi, što je negativno uticalo na setvu ozimih useva i razvoj biljaka u ključnim zemljama proizvođačima kao što su Francuska, Nemačka, baltičke zemlje i Poljska. Suvo vreme u regionu Crnog mora takođe je umanjilo optimizam za proizvodnju ozimih useva u sredini sezone u susednim državama Bugarskoj i Rumuniji.
Prema najnovijim procenama proizvodnje koje je Evropska komisija objavila prošlog petka, ukupna proizvodnja žitarica u ovosezonskim programima zimskog, prolećnog i letnjeg useva projektovana je na 260,9 miliona tona (Mt), što je 3,3 odsto manje u odnosu na 269,9 miliona prošle sezone i 7,2 odsto manje od pet -godišnji prosek od 281,1Mt. Ukupna zasađena površina od 49,6 miliona hektara (Mha) smanjena je sa 50,3Mha prošle sezone i bila je jedna od najmanjih u ovom veku.
Pšenica zauzima najprostraniju površinu u 27 država članica Evropske unije svake sezone, sa konačnim zasadima na 22,6 Mha u poređenju sa 23,9 Mha u sezoni ranije i petogodišnjim prosekom od 23,8 Mha. Površina meke pšenice od 20,4Mha bila je 6,1% manja od površine 2023. godine, ali je površina durum pšenice pala samo za 1,1% u odnosu na sezonu na 2,1Mha.
EK je odredila proizvodnju pšenice na 121,8Mt, što je pad sa 132,5Mt u 2023/24. i petogodišnji prosek od 134,2Mt, što je čini jednom od najgorih žetvi u EU u poslednjih 40 godina. Komponenta meke pšenice u tom ukupnom iznosu je 114,6Mt, što je manje u odnosu na 125,5Mt prošle sezone i petogodišnji prosek od 126,8Mt, dok je žetva durum pšenice mala u poređenju sa 7,2Mt, u odnosu na 7Mt u 2023., ali niža od pet -godišnji prosek od 7,4Mt.
Evropska žetva pšenice suočila se sa značajnim izazovima kvaliteta zbog različitih i neprijateljskih vremenskih uslova u nekim od ključnih oblasti uzgoja na kontinentu tokom perioda žetve. Neuobičajeno vlažni uslovi izazvali su kašnjenje u žetvi i negativno uticali na razvoj useva u zapadnoj Evropi, dok je žitarica u delovima centralne i istočne Evrope patila od nedostatka vlage u drugom delu sezone.
Ovi vlažni vremenski uslovi doveli su do značajnih problema sa kvalitetom pšenice, sa nižim nivoima proteina od normalnog i testnim težinama. Francuski usev je bio najteže pogođen, a državni institut za farme FranceAgriMer je naveo da je samo 28 posto ovogodišnjeg roda premašilo minimalni prag za ispitivanje kvaliteta mlevenja od 76 kilograma po hektolitru. Težina zrna određuje količinu brašna koja se može izdvojiti u procesu proizvodnje, pri čemu mlinari očekuju da samelju 5-6 kom više pšenice nego obično da bi proizveli ekvivalentnu količinu brašna.
Međutim, s obzirom da je francuska mlevena pšenica veoma tražena roba od strane globalnih potrošača, očekuje se da će izvoz najviše patiti u marketinškoj godini 2024/25. Prema FranceAgriMer-u, isporuke francuske pšenice van EU mogle bi da padnu za više od 60 procenata u poređenju sa 2023/24. zbog profila lošeg kvaliteta, a druge zemlje članice kao što su Nemačka, Poljska i baltičke zemlje nadaju se da će popuniti deo praznine.
Ječam je tradicionalno drugi najveći usev žitarica po površini u EU-27 svake godine. Ovo je ponovo bio slučaj 2024. godine, sa požnjevenom površinom od 10,4 Mha u poređenju sa 10,3 Mha u 2023. i prosekom od 10,6 Mha u prethodnih pet sezona. Za razliku od pšenice, projekcija proizvodnje ječma je porasla u odnosu na prethodnu godinu sa 47,5Mt na 50,4Mt, ali je i dalje nešto ispod petogodišnjeg proseka od 51,9Mt.
Glavna uljarica koja se svake sezone uzgaja širom trgovinskog bloka EU-27 je uljana repica – odbijaju da je zovu repica u Evropi. EK naziva požnjevenu površinu od 5,8Mha, što je za 7,3% manje sa 6,2Mha u 2023., ali iznad proseka od 5,6Mha od 2019. Međutim, pad proizvodnje je bio daleko dramatičniji, za 12,7% u odnosu na prethodnu godinu na 17,2Mt. Nakon velikih useva u svakoj od poslednje dve godine, proizvodnja u 2024. pala je 2,7 odsto ispod petogodišnjeg proseka od 17,7 miliona tona.
Na frontu letnjeg useva, povoljni vremenski uslovi su preovladavali u zapadnim delovima Evrope, ali su deficit padavina i veoma visoke temperature u većem delu južne, centralne i istočne Evrope negativno uticali na akumulaciju biomase i skratili period punjenja zrna kukuruza. Ozbiljne poplave u septembru zbog vremenskog sistema poznatog kao Oluja Boris negativno su uticale na razvoj useva u centralnoevropskim državama, posebno u Nemačkoj. Izgledi prinosa su posebno loši u Bugarskoj i Rumuniji, gde su od kasnog proleća preovladavali ekstremno suvi uslovi, dok su francuske i poljske prognoze proizvodnje veće nego u 2023.
Drugi najveći usev žitarica u EU-27 po proizvodnji svake sezone je kukuruz. Iako je zasađena površina tradicionalno manja od ječma, kao najefikasnijeg od savremenih žitarica za pretvaranje vode i ugljen-dioksida u ugljene hidrate, prosečan prinos kukuruza je za više od 50 odsto veći. Ovogodišnja zasađena površina od 8,8Mha je znatno veća od prošlogodišnjih 8,4Mha, ali je i dalje nešto niža od proseka od 8,9Mha od 2019. Međutim, proizvodnja je pretrpela štetne posledice, pri čemu je septembarska prognoza prinosa Evropske komisije bila 2,7% niža od avgustovska procena. Trenutno se očekuje da će ovogodišnja žetva u EU-27 iznositi 60,1Mt, što je 4,1% manje u poređenju sa 62,7Mt u 2023. i 7,9% ispod petogodišnjeg proseka od 65,3Mt.
Kako letnja žetva dobija na zamahu širom EU, većina farmera širom evropskog kontinenta će vrlo brzo i bez ceremonije predati uspomene na sezonu 2024/25 u kantu za smeće i radovati se povoljnijoj sezoni koja je pred nama. Međutim, kampanja setve ozimih useva već se suočava sa udarnim vetrovima, posebno sa upornim sušnim uslovima širom istočne Evrope.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
26. septembra. FINMARKET.RU - Potencijal za izvoz žitarica iz Ruske Federacije u ovoj poljoprivrednoj godini (jul 2024-jun 2025) manji je za 22-23 miliona tona u odnosu na prošlu godinu, zbog čega je izvozna kvota (uvedena od 15. februara do 30. juna) godišnje) može postati nula. Ali uprkos ovom padu, Ruska Federacija će zadržati vodeću poziciju na svetskom tržištu pšenice, kaže Vladimir Petričenko, generalni direktor kompanije ProZerno.
„Izvozni potencijal, uprkos smanjenju žetve žitarica, nije loš, ali je za 22 miliona tona, možda čak i za 23 miliona tona, manji nego prošle godine“, rekao je Petričenko na 16. Kongresu preduzeća za brašno i žitarice Ruske Federacije u četvrtak u Moskvi.
Prema njegovim rečima, izvoz žitarica ove poljoprivredne godine će biti 48,7 miliona tona.
U prošloj poljoprivrednoj godini Ruske Federacije, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, izvoz je iznosio 72,2 miliona tona, od čega je 54,1 milion tona pšenice.
Istovremeno, Petričenko je napomenuo da najrealnija procena snabdevanja u inostranstvu zavisi od toga koliko će interventni fond biti „raspakovan“. „Sada ima slobodno oko 4 miliona tona, oni moraju da budu stavljeni na tržište da bi se obezbedio izvozni potencijal od 48-49 miliona tona, ako se to ne desi, onda će to biti još manje za 3-4 miliona tona“, rekao je on.
Prema rečima stručnjaka, robne intervencije (prodaja žita iz interventnog fonda) mogu da se intenziviraju u decembru-januaru.
Prema njegovoj prognozi, izvoz pšenice ove poljoprivredne godine mogao bi da dostigne 40,4 miliona tona. Potencijal je manji za skoro 12 miliona tona (u poređenju sa prošlogodišnjim izvozom, koji procenjuje na 52,2 miliona tona), iako ćemo i dalje ostati broj jedan u svetu po zalihama pšenice“, naglasio je stručnjak.
Pošiljke ječma i kukuruza u novoj sezoni biće beznačajne. „Prvo će nestati ječma, jer ga je već teško naći za izvozne zalihe Izvoz kukuruza može biti zatvoren u decembru – neće biti komercijalnih pošiljki“, smatra Petričenko. On nije isključio da kvota za izvoz žitarica iz Ruske Federacije ove sezone može biti nula. „Videćemo, videćemo ovo, verovatno u nekoj budućnosti“, rekao je on.
MARS predviđa prinose suncokreta u EU ispod petogodišnjeg proseka
Evropska agencija MARS snizila je prognoze prosečnih prinosa suncokreta u Evropskoj uniji zbog nepovoljnih uslova u južnoj i istočnoj Evropi ispod petogodišnjeg proseka, ali je povećala prinose soje.
Prinos suncokreta je smanjen na 19,8 c/ha sa avgustovskih cifara od 20,04 c/ha. Prosek za pet godina je 21,5 c/ha.
Prinos soje povećan je na 28,5 c/ha, što je više od avgustovske prognoze od 27,5 i više od petogodišnjeg proseka - 27,3 c/ha.
Promenu pokazatelja analitičari objašnjavaju nepovoljnim vremenskim prilikama: dok su u zapadnom delu Evrope u avgustu vladali dobri vremenski uslovi, u južnim i istočnim krajevima previsoke temperature su negativno uticale na akumulaciju biomase. U većem delu Rumunije, Bugarske, Mađarske, Slovačke i Austrije, vrućina je pogoršana stalnim nedostatkom padavina. Jasan i produžen nedostatak padavina primećen je i u istočnoj Ukrajini, južnoj Rusiji i Belorusiji, što je negativno uticalo na prinose suncokreta. Septembar je doneo vlažno i hladno vreme u većem delu Evrope.
Centralnu Evropu je i ranije pogodio moćni ciklon Boris, koji je izazvao dugotrajne oluje i poplave, sa negativnim uticajima na useve koje je trenutno teško kvantifikovati. Prema evropskim poljoprivrednicima, usevi uljane repice, soje i lucerke bili su posebno teško pogođeni.
