AKTUELNOSTI

Služba za praćenje MARS je u izveštaju iz jula snizila prognoze žetve za sve useve za 2026. godinu zbog abnormalne vrućine i upozorila na mogućnost daljeg smanjenja procena ako se suvo i vruće vreme nastavi u zapadnoj Evropi.

Ove sezone, Evropu je pogodilo nekoliko toplotnih talasa, koji su doveli do suše, smanjenja zaliha vode i velikih šumskih požara. Takođe su skratili fazu nalivanja zrna ozimih useva i ubrzali žetvu, koja je već završena u južnim regionima.

U poređenju sa junskim procenama, prognoze prinosa za glavne useve su smanjene:

meka pšenica (glavna žitarica u EU) – sa 6,0 na 5,88 t/ha, što će biti 7% niže nego u 2025. godini,

kukuruz za zrno – sa 7,38 na 6,93 t/ha (-2% u odnosu na petogodišnji prosek),

suncokret – sa 2,08 na 1,94 t/ha (-2,5%),

uljana repica (glavna uljarica u EU) – sa 3,18 na 3,14 t/ha (-2%),

šećerna repa - do 76,0 t/ha, što će biti 7% niže od brojke iz 2025. godine.

Junski i julski toplotni talasi doveli su do prevremenog sazrevanja žitarica, tako da će se smanjiti ne samo obim žetve, već i njen kvalitet.

Najveće smanjenje useva očekuje se u sledećim zemljama:

Mađarska – prognoza proizvodnje smanjena u odnosu na jun sa „4% ispod proseka“ na „17% ispod proseka“ zbog najgore suše od 1991. godine, pri čemu su usevi kukuruza i suncokreta najviše degradirani;

Slovačka – prognoza smanjena sa „problema sa vlagom“ na „katastrofa, proizvodnja zimskih useva biće 10% ispod proseka“;

Francuska – prognoza smanjena sa „umereno, 0%“ na „žetva kukuruza i suncokreta biće ispod petogodišnjeg proseka“,

Nemačka – prognoza je smanjena sa „pozitivne, +4%“ na „zimski usevi 0% (na prosečnom nivou), letnji usevi – ispod proseka“.

Na pozadini odbijanja brodovlasnika da utovaruju plovila u lukama Velike Odese, trgovci su sve više počeli da preusmeravaju teretni saobraćaj ka lukama na Dunavu. Međutim, ove luke neće moći da postanu punopravna alternativa Odesi zbog niskog vodostaja, malih dubina i pretnje granatiranjem. rekao je u intervjuu za Latifundist Nikola Gorbačov, predsednik Ukrajinskog udruženja za žito.

Prema njegovim rečima, sa postojećom infrastrukturom, propusni kapacitet dunavskih luka je maksimalno 2,5 miliona tona mesečno (ukupno žito, ulje, sačma i ostali teret).

Međutim, u stvari, čak ni ovaj pokazatelj neće biti postignut, pošto luke Reni i Izmail takođe žestoko granatiraju Rusi, a nivo vode u Dunavu je sada najniži u poslednjih 30 godina, pa su barže natovarene samo za trećinu. Pored toga, zbog vojnih rizika, neki brodovlasnici odbijaju da isporuče plovila u ukrajinske luke, uključujući i dunavske luke.

Železnicom preko zapadne granice, Ukrajina će moći da izveze najviše 1-1,5 miliona tona tereta mesečno, tako da bi se ove sezone mogla ponoviti situacija iz 2023. godine, kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda naglo opao.

Vlasnik logističke kompanije TEUS D. Kazanin rekao je da u dunavske luke mogu ulaziti samo plovila sa gazom do 7 m, a trgovci će biti primorani da ponude dodatne bonuse velikim plovilima iznajmljenim za dubokovodne luke ako njihovi vlasnici pristanu da rade u uslovima povećanog rizika. Troškovi transporta kroz Dunav biće 20-30 dolara/t veći nego preko luka Odeske oblasti, pa trgovci traže alternativne rute, iako ih još ne koriste baš aktivno.

Međutim, zbog sezonskog smanjenja vodostaja, trenutno je nemoguće potpuno utovariti čak ni plovilo sa gazom od 7 m, pošto je na deonici između Izmaila i 44. milje gaz oko 6,7 m, a u Bistričkom kanalu - 5,5 m.

Pored toga, Rumunija zahteva da plovila prođu inspekciju luke u Tulči, što povećava troškove prevoza zbog dodatnih deklaracija i stvara rizike za staru flotu, koja možda neće proći inspekciju.

Finansiranje ima za cilj da podrži farme koje su najviše ugrožene dugotrajnim padom cena svinja, što ugrožava poslovanje i dugoročnu održivost brenda Prime Scottish Pork. Škotska je izgubila oko 15% krmača u nezavisnom sektoru od početka godine, a četiri proizvođača su već napustila tržište. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Uprkos znatno pogoršanim izgledima za rod žitarica u većem delu Evropske unije zbog vrućine i suše, Rumunija i Bugarska se kreću u suprotnom smeru. Očekuje se da će crnomorske članice EU delimično ublažiti deficit u ponudi žitarica u regionu, dok se Francuska, Nemačka i Poljska suočavaju sa značajnim gubicima u proizvodnji.. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Odluka Ruske Federacije da ograniči kretanje brodova do luke Novorosijsk dovela je do povećanja cena pšenice na berzi za dodatnih 2-4%. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Tokom protekle nedelje izvozne cene ruskog žita naglo su porasle usled problema sa plovidbom iz ruskih luka. Glavni razlozi su nizak nivo vode u pojedinim lukama (zbog čega je plovidba ograničena iz bezbednosnih razloga) i novi napadi u Hormuzkom moreuzu, piše Reuters.Prema rečima generalnog direktora Instituta za konjunkturna istraživanja poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrija Rilka, cena ruskog žita nove žetve (12,5% proteina) na uslovima FOB, sa isporukom u avgustu, porasla je za 7 dolara tokom nedelje i dostigla 235 dolara po toni. . Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

Ruski agresori su intenzivirali napade na civilne trgovačke brodove pod ukrajinskim i stranim zastavama u blizini luka Odeske oblasti, prelazeći sa napada dronovima (koji su dnevno pogađali 1-2 broda) na upotrebu protivbrodskih raketa, usled čega su brodovlasnici počeli da odbijaju da predaju brodove na utovar.

Prema podacima ukrajinske mornarice i pomorske baze u Odesi, 19. jula neprijatelj je lansirao tri krstareće rakete H-59/69 na turski civilni trgovački brod „Golden Lav“, koji je plovio pod zastavom Gvineje Bisao. U napadu je poginulo najmanje 10 mornara.

Uveče 21. jula, u međunarodnim vodama Crnog mora (~20 nautičkih milja od obale Rumunije), napadnut je tanker za prevoz gasa LPG Gas Lisbon pod liberijskom zastavom, koji je plovio iz luke Aleksandrija (Egipat) ka ukrajinskoj luci Reni na Dunavu (Odeska oblast) sa teretom od 3.790 tona propana, što je rezultiralo požarom, ali je posada spasena.

Svi međunarodni trgovci su praktično prestali da prihvataju i kupuju žito u crnomorskim lukama, a samo mali deo nastavlja sa kupovinom, dok istovremeno smanjuje cene zbog povećanja troškova prevoza i osiguranja od rizika gubitka brodskog tereta i oštećenja terminala.

Tokom nedelje, otkupne cene sa isporukom u luke Crnog mora pale su za 1000-1500 UAH/t sa 10200-10300 UAH/t na 9000-9500 UAH/t za prehrambenu pšenicu, sa 9700-9900 UAH/t na 8000-8500 UAH/t za stočno pšenje, i sa 9000-9400 UAH/t na 8000-8500 UAH/t za ječam.

Istovremeno, trgovci su počeli aktivnije da koriste alternativne rute razvijene 2022. i 2023. godine (preko dunavskih luka i zapadne granice).

Trenutno, otkupne cene sa isporukom u luke na Dunavu iznose 9250-9400 UAH/t za prehrambenu pšenicu, 8500-8800 UAH/t za stočno pšenje i 8100-8200 UAH/t za ječam.

Potencijalni logistički kapacitet propusnog opsega preko zapadne granice trenutno se procenjuje na 4,4 miliona tona mesečno, tako da će trgovci brzo rešiti problem sa snabdevanjem EU, gde su cene naglo porasle zbog ograničenja izvoza iz Crnog mora, što nadoknađuje dodatne logističke gubitke.

Povećanje potražnje je već dovelo do povećanja troškova prevoza baržama iz ukrajinskih dunavskih luka do Konstance sa 12 dolara/t na 30 dolara/t. Nizak vodostaj Dunava će takođe usporiti isporuke i rad luke, pa će se trgovci fokusirati na železničke isporuke do luke Konstanca.

Istovremeno, treba napomenuti da glavna razlika u odnosu na 2022. godinu leži u finansijskom stanju poljoprivrednika, koji su dobili veliki kreditni resurs od države i imali prilično visoke cene i dobre prihode u poslednje dve godine, stoga imaju više mogućnosti da skladište žito i obuzdaju prodaju, ne pristajući da prodaju po bilo kojoj ceni.

Ministarstvo agrarne politike, kojim je predsedavao ministar agrarne politike i hrane Ukrajine Taras Visocki, održalo je sastanak sa agrarnim preduzećima, osiguravajućim kompanijama i relevantnim vladinim organima o dodatnim mehanizmima zaštite lučke logistike i poljoprivrednih proizvoda od ratnih rizika i stvaranju efikasnih alata koji će pomoći preduzećima da nadoknade gubitke od ratnih rizika, smanje troškove osiguranja i obezbede neprekidno funkcionisanje pomorske logistike i izvoza.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 22.07.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.

U periodu od 7. do 14. jula, izvozna cena ruske pšenice sa 12,5% proteina, sa isporukom u julu-avgustu, porasla je za 7 dolara po toni u odnosu na prethodnu nedelju, saopštio je analitički centar "Rusagrottrans". Cene američke, francuske i rumunske pšenice povećane su za 12-13 dolara po toni.

Krajem prošle nedelje, tržište pšenice se naglo ojačalo nakon vesti o ograničenju plovidbe kroz Azovsko-Donski kanal zbog masovnih napada na brodove. Takođe, cene su dobile podršku od umereno pozitivnog izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD (procena globalnih zaliha pšenice na kraju sezone 2026/27 smanjena je za 2,6 miliona tona, na 272,8 miliona tona – nešto manje od prosečnih očekivanja od 273,2 miliona tona), pogoršanja izgleda za žetvu kukuruza u EU i rasta cena nafte nakon novog talasa eskalacije vojnih dejstava u Iranu, istakli su analitičari. U početku ove nedelje, berzanske cene su počele da opadaju, reagujući na poboljšanje stanja useva jarih pšenice i kukuruza u SAD, međutim, zatim se rast tržišta nastavio.

U julu, Rusija može da izveze manje od 2 miliona tona pšenice, što je 20% manje od prethodne procene, procenio je Institut za konjukturna istraživanja poljoprivrednog tržišta (IKAR). U analitičkom centru "SovEkon" očekuje se smanjenje od 13%, takođe do 2 miliona tona. Na tempu isporuka mogu uticati kasna berba, situacija sa dostupnošću goriva, ograničena potražnja od strane ključnih uvoznika i logistička ograničenja.

Plovidba kroz Azovsko-Donski kanal je od 10. jula ograničena zbog napada Oružanih snaga Ukrajine (VSU). Ministarstvo transporta je saopštilo da se preduzimaju sve potrebne mere "za obezbeđivanje teretne logistike u vezi sa učestalim napadima neprijatelja na civilnu flotu u vodama Azovskog mora". Ministarstvo poljoprivrede je naglasilo da situacija u vodama Azovskog mora neće uticati na snabdevanje domaćeg tržišta prehrambenim proizvodima i izvozne mogućnosti zemlje, a u slučaju potrebe, logistika će biti preusmerena. Savez izvoznika i proizvođača žitarica je uverio da će obaveze Rusije prema inostranim partnerima u vezi sa isporukom žitarica biti u potpunosti ispunjene.

Ministarstvo poljoprivrede i prehrambene industrije oblasti Rostov, u saradnji sa izvoznicima, je započelo rad na alternativnim rutama za isporuku žitarica zbog problema sa plovidbom u Azovskom moru, saopštila je predsednica te institucije, Ana Kasijanenko, na svom Telegram kanalu. "Trenutno je naš glavni prioritet da obezbedimo stabilnu isporuku žitarica nove žetve. Razumejući koliko je to važno za poljoprivredne proizvođače, <...> počeli smo da razrađujemo rešenja za stabilan rad celog logističkog lanca", istakla je ona.

IKAR, uprkos problemima sa plovidbom u Azovskom moru, za sada ne menja prognozu za izvoz pšenice u ovoj sezoni – 46 miliona tona. "Potrebno je da se razjasni situacija i koliko će ona trajati", rekao je za časopis Pole.rf generalni direktor IKAR, Dmitrij Rilko.

Prema rezultatima sezone 2025/26, količina isporuke ruskih žitarica i žitarica i mahunastih kultura na inostrana tržišta je premašila 61 milion tona, što je 11% više od pokazatelja prethodne poljoprivredne godine, saopštila je "United Grain Company". Od toga, izvoz pšenice je dostigao 47 miliona tona, a Rusija je zadržala prvo mesto na svetu po obimu njenog izvoza, a njen udeo u globalnoj strukturi trgovine pšenicom iznosio je 21%.