Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 15. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Prema novom izveštaju, tokom protekle dve godine, DanBred je postigao napredak u uzgoju od skoro 5 evra po svinji u završnoj fazi DanBreda. Ovo uključuje poboljšanja u preživljavanju prasadi, efikasnosti hranjenja i ukupnoj profitabilnosti.
Izveštaj „Rezultati za DanBred svinje 2025“ pruža potpun pregled kako se napredak u uzgoju odražava i u DanBred jezgru i u proizvodnim stadima, a istovremeno predstavlja i prognozu za budući napredak u uzgoju.
„Naši rezultati se zasnivaju na velikom i kvalifikovanom skupu podataka, što smatram glavnom prednošću. Izveštaj jasno pokazuje šta uzgoj donosi danas, ali i šta očekujemo u budućnosti“, kaže Kristijan Fink Hansen, direktor Centra za istraživanje svinja u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu.
Jače i robusnije svinje
U poslednje dve godine, u DanBredovim nuklearnim stadima postignut je napredak u uzgoju od skoro 5 evra po svinji u završnoj fazi, pri čemu su preživljavanje prasadi, preživljavanje krmača i efikasnost hranjenja najviše doprineli ukupnom napretku. Osobine robusnosti činile su 73% ukupnog napretka, dok su osobine produktivnosti i reprodukcije doprinele 18% i 9%, respektivno.
Prvih 10% ističe puni potencijal
Napredak u uzgoju postignut prethodnih godina doveo je do značajnog povećanja produktivnosti u proizvodnim stadima. Broj prasadi po krmači godišnje povećan je u proseku za skoro 2 prasadi za samo dve godine, što je podržano povećanjem preživljavanja prasadi od 1,6 procentnih poena. Kod prasadi u završnom toku, produktivnost je stalno i značajno rasla, sa poboljšanjem proizvodne vrednosti po boksu od 5-7% godišnje.
U 2024. godini, prvih 10% krda krmača kompanije DanBred otklonilo je impresivnih 41,9 prasadi po krmači godišnje i postiglo stopu preživljavanja prasadi od 82,1%. Prvih 10% krda krmača kompanije DanBred u završnoj fazi takođe je pokazalo izvanrednu efikasnost hranjenja sa 2,23 kg hrane po kg prirasta i prosečnim dnevnim prirastom od 1.162 grama. To rezultira proizvodnom vrednošću od 141 evro po boksu godišnje.
„Ovi rezultati pokazuju da je naša genetika vodeća i u pogledu produktivnosti i u jačanju profitabilnosti naših kupaca. Veliki skup podataka dokazuje da DanBred ima jasnu prednost na globalnom nivou“, kaže Torben Aris, izvršni direktor DanBred-a.
Veće preživljavanje i veći dobitak na težini legla u budućnosti
DanBred je jedina kompanija koja je predstavila prognozu koja pokazuje očekivani dugoročni napredak u uzgoju.
Očekuje se da će ukupni godišnji napredak u uzgoju dostići 2,48 evra po svinji za završnu pripremu DanBred-a, a najveći doprinos će doći od preživljavanja prasadi, preživljavanja krmača i prirasta u leglu.
Ovaj izveštaj je jedini te vrste koji javno dokumentuje kako genetika kompanije DanBred donosi merljiva poboljšanja u produktivnosti i robusnosti, a istovremeno pruža solidnu osnovu za budući razvoj.
Kinesko zaustavljanje uvoza soje iz SAD verovatno će preplaviti Evropu jeftinim zalihama, ali kratkoročni dobitak bi mogao da zaključa blok u dublju strukturnu zavisnost od male grupe izvoznika.
Kako se trgovinski rat između SAD i Kine pogoršava, Peking je obustavio uvoz američke soje, prebacujući svoje snabdevanje u Brazil. Ovaj potez je ostavio američke proizvođače soje – mnogi sa sedištem u republikanskim uporištima – sa ogromnim viškom, jer je izvoz u Kinu pao sa 10 milijardi evra u 2024. na nulu u 2025. godini.
Prema novom okvirnom sporazumu o trgovini sa Vašingtonom, Brisel se obavezao da će olakšati uvoz američke soje. Trenutna prekomerna ponuda SAD omogućava EU da to učini po niskoj ceni – slično kao što je to učinila 2018. godine, kada je Kina prvi put uzvratila na američke tarife na čelik ciljajući američku soju.
EU je u velikoj meri zavisna od uvoza soje za svoju stočarsku industriju. Između jula 2024. i juna 2025. godine, kupila je 14,5 miliona tona soje i 20,1 milion tona sojinog brašna (nusproizvod koji se koristi za stočnu hranu), uglavnom iz SAD i Brazila.
Ali, dok evropski poljoprivrednici sada mogu imati koristi od jeftinije soje, taj trend „može postati loš potez na duge staze“, rekao je Olivije Antoan, francuski istraživač i autor knjige o geopolitici soje.
Niže cene uvoza verovatno će naštetiti sektoru soje u EU, koji se već bori da se takmiči na međunarodnom nivou, sa prinosima koji su i dalje daleko ispod prinosa globalnih konkurenata.
Na primer, u Francuskoj „proizvodnja soje u proseku iznosi jednu tonu po hektaru, u poređenju sa 3,5 tona po hektaru u Brazilu“, primetio je Antoan.
Iako je Peking pokazao da „može reći ne SAD“, blok ostaje „strukturno zavisan“ od nekolicine izvoznika soje u Severnoj i Latinskoj Americi, tvrdio je Antoan, ukazujući na ishranu bloka koja se zasniva na uvoznoj soji i koja je pretežno zasnovana na mesu.
„Potrošnja mesa u Evropi jednostavno ne bi postojala bez soje“, rekao je on.
Zavisnost Evrope od soje datira još iz perioda posle Drugog svetskog rata, kada je uvoz – prvo iz SAD, kasnije iz Brazila – doprineo rastu stočarske industrije na kontinentu.
Kina je takođe u velikoj meri zavisna od soje, kupujući 60% svetske proizvodnje za ishranu svog stočarskog sektora. Ali Peking je „transformisao strukturnu slabost u geopolitičku snagu“, objasnio je Antoan.
Prodor kineskih investicija u Latinsku Ameriku je ključni faktor. Nakon krize iz 2018. godine, Kina je ne samo diverzifikovala svoj uvoz soje, već je i „proširila Nove puteve svile u Južnu Ameriku“, investirajući u ključne kompanije „u svakoj fazi lanca snabdevanja“. Kao rezultat toga, „one sada imaju značajan uticaj u industriji“.
Da bi stvorio radna mesta i obezbedio stabilnost, Peking uvozi sirovu soju i vrši preradu u zemlji. EU, nasuprot tome, uvozi uglavnom prerađenu sojinu sačmu, ostvarujući malo dodate vrednosti.
Za Evropu, dodaje Antoan, „jedina poluga je da li kupiti ili ne kupiti“. Blok „želi da bude normativna sila i da nameće svoje zakone, ali nema uticaja na proizvodnju ili arhitekturu sistema soje“.
Da bi smanjila svoju zavisnost, Evropa bi mogla da traži nove dobavljače poput Ukrajine ili da diverzifikuje trgovinske sporazume sa južnoameričkim zemljama u okviru sporazuma EU-Merkosur, predložio je Antoan.
Porez na izvoz suncokretovog ulja u novembru može iznositi 7623 rub./t - za 424 rub. manje nego u oktobru, pri trenutnom kursu dolara od 81,9 rub. i indikativnoj ceni od $1,14 hiljada, ili 93,39 hiljada rub./t (prema podacima Moskovske robne berze), prognoziraju analitičari agencije OleoScope. U rasponu kursa dolara od 81 do 83 rub. porez može iznositi 6,9-8,5 hiljada rub./t, gde svaki rublj povećanja ili smanjenja kursa valute odgovara 798 rub. poreza. U oktobru njegova veličina iznosi 8047 rub./t pri indikativnoj ceni od $1126/t ili 93996 rub./t.
Indikativna cena suncokretove sačme za račun poreza u novembru iznosi $215,6, ili 17658 rub./t. Prema tome, izračunata stopa izvoznog poreza je 1248 rub./t, što je za 160 rub. manje nego u oktobru. U rasponu kursa dolara od 81 do 83 rub. porez može iznositi 1112-1414 rub./t, gde svaki rublj povećanja ili smanjenja kursa valute odgovara 150,9 rub. poreza. Veličina poreza na sačme u tekućem mesecu iznosi 1408 rub./t pri indikativnoj ceni od $214,4, ili 17887 rub./t.
U septembru je izvoz suncokretovog ulja iz Rusije procenjen na oko 85 hiljada tona — to je nizak nivo, što, između ostalog, ukazuje na niske prelazne zalihe suncokreta, kaže generalni direktor Instituta za konjunkturu agrarnog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko. On takođe dodaje da je trenutno teško proceniti obim izvoza u oktobru i novembru. Po njegovim rečima, trenutna izvozna cena tone ruskog suncokretovog ulja iznosi oko $1215. Povećanje cena je izazvano smanjenjem ponude sirovina na jugu Rusije i Ukrajine, objašnjava Rilko. „Ukrajina je usredsredila svoje isporuke na Evropu, a kod nas je loš rod na jugu. Da, negde i nekada će biti mnogo suncokretovog ulja, ali to će biti u Centru i Povolžju, i još ga treba dovesti do luka“, — prokomentarisao je on „Agroinvestoru“.
Potencijal izvoza suncokretovog ulja u sezoni 2025/26, prema procenama Saveza ulja i masti, iznosi 5,2 miliona tona, ali će njegova realizacija u potpunosti zavisiti od ravnomernosti ponude na tržištu „semenki“ od poljoprivrednih proizvođača po ekonomski opravdanim cenama, ranije je pisao „Agroinvestor“. Istovremeno, izvoz u septembru bio je za 30% manji nego 2024. godine i iznosio je 130-150 hiljada tona, proizilazi iz monitoringa OleoScope. U januaru-septembru isporuke su iznosile 2,55 miliona tona, izgubivši 34% u odnosu na prethodnu godinu. To se u velikoj meri može objasniti negativnom profitabilnošću isporuka, koja je zabeležena početkom godine.
Prema procenama Saveza ulja i masti, ne postoji ozbiljan potencijal za dalji rast izvoznih cena suncokretovog ulja. „Očekujemo prilično stabilne cene sa manjim kolebanjima“, rekao je rukovodilac udruženja Mihail Malьcev. Po mišljenju starijeg analitičara Centra za cenovne indekse Ekaterine Zaharove, svetske cene suncokretovog ulja ostaće visoke do kraja godine, a zatim ih može pritisnuti rast proizvodnje u Rusiji i Brazilu. Analitičar OleoScope Lilija Varыgina ranije je govorila da u perspektivi ne postoji potencijal za rast izvoznih cena suncokretovog ulja, kako zbog očekivanog rekordnog roda suncokreta u celoj Rusiji, tako i zbog pritiska svetskih cena ulja, posebno sojinog.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 13. oktobar. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
Cene u svetskim lukama – 10.10.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Sa završetkom postupka za izvoz soje i uljane repice bez plaćanja carina od strane proizvođača, izvozne cene soje u Ukrajini opadaju. U septembru su trgovci nudili premijum cene za brze isporuke kako bi pokrili deficitarne količine za izvoz.
Neuspešan zakon o carinama, koji je stupio na snagu 4. septembra, efikasno je paralisao izvoz soje iz Ukrajine. U prvom mesecu sezone 2025/26, izvoz soje je iznosio samo 78 hiljada tona, u poređenju sa 246 hiljada tona u septembru 2024. Poređenja radi, u sezoni 2024/25, iz Ukrajine je izvezeno ukupno 4,130 miliona tona soje.
Tokom nedelje, izvozne cene GMO soje su pale za 5–10 dolara/t na 388–390 dolara/t ili 16.800–17.000 grivni/t sa isporukom u luke Crnog mora. Razlog je očekivanje povećane ponude od proizvođača koji su odložili prodaju do zvaničnog ukidanja carine.
Dugotrajne kiše u Ukrajini izazvale su značajna kašnjenja u žetvi soje i suncokreta, primoravajući prerađivače da aktivnije otkupljuju sve uljarice kako bi osigurali nesmetan rad postrojenja.
Zaključno sa 3. oktobrom 2025. godine, soja u Ukrajini je požnjevena na samo 46% površine ili 1 milion hektara, vršilo se 2,22 miliona tona sa prinosom od 2,22 tone/hektaru. Prošle godine, na ovaj datum, vršilo se 74% površine i požnjeveno je 4,28 miliona tona soje sa prinosom od 2,17 tona/hektaru.
Tokom nedelje, prerađivači su povećali cene GMO soje za 100–200 UAH/t — na 16.500–17.000 UAH/t sa isporukom u fabriku zbog ograničene ponude suncokreta.
Izvozne cene za soju bez GMO ostaju na 18.000–18.200 grivni/t ili 420–430 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora. Potražnja prerađivača za takvom sojom ostaje niska zbog niskih cena sojine sačme bez GMO u EU - zbog povećanja ponude lokalne sačme uljane repice.
Prema podacima Evropske komisije, uvoz soje u EU od početka sezone 2025/26 (1. jul - 5. oktobar) smanjen je za 4% na 3,283 miliona tona, a uvoz sojine sačme smanjen je za 1% na 4,77 miliona tona. Uvoz uljane repice smanjen je za 30% na 1,03 miliona tona. Glavni dobavljači soje u EU su:
Brazil — 1,85 miliona tona (prošle godine — 2,150 miliona tona),
SAD — 970 hiljada tona (prošle godine — 909 hiljada tona),
Ukrajina — 345 hiljada tona (prošle godine — 238 hiljada tona).
Usred očekivanja nastavka izvoza soje iz SAD u Kinu, novembarske fjučerse soje u Čikagu su porasle za 1,7% na 378,5 dolara/t (nepromenjeno na mesečnom nivou) tokom nedelje, dok visoke stope žetve u SAD usred povoljnog suvog vremena i dalje vrše pritisak na tržište.
Početak kišne sezone u centralnom Brazilu ubrzava tempo setve soje za novi rod pod povoljnim uslovima, što će takođe izvršiti pritisak na kotacije. Vremenske prognoze ukazuju da će oktobar biti povoljan za većinu regiona zemlje.
Prema podacima SAFRAS & Mercado, u državi Parana je posejano oko 18% od očekivanih 5,9 miliona hektara soje, a u Mato Grosu oko 8% od 12,83 miliona hektara.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 06.10.2025. do 10.10.2025. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani.
