Kina povećava kupovinu soje iz Južne Amerike, ali ne kupuje soju iz Sjedinjenih Država, što zabrinjava trgovce koji ne razumeju ko može da proda 20-30 miliona tona američke soje koju će Kina odbiti ako se u bliskoj budućnosti ne potpiše trgovinski sporazum između zemalja.
Kina do sada nije kupila nijednu pošiljku soje nove roda iz Sjedinjenih Država, iako je obično do 14% očekivanog obima kupovine ugovoreno pre početka žetve. Kina će iskoristiti ovu situaciju da izvrši pritisak na Trampa u pregovorima.
Kina je u 2023/24. godine kupila 25 miliona tona soje od Sjedinjenih Država za 13,2 milijarde dolara, što je 54% celokupnog izvoza soje iz Sjedinjenih Država.
Prema podacima kompanije Oil World (Nemačka), globalni izvoz soje nastavio je da raste u prvoj polovini avgusta, jer je 5 najvećih zemalja izvoznica povećalo zalihe za 30% u poređenju sa istim periodom 2024. godine zbog velike potražnje iz Kine, Egipta, Meksika, EU i drugih zemalja.
Tako je Brazil između 1. i 18. avgusta povećao izvoz soje u poređenju sa odgovarajućim periodom prošle godine sa 4,32 na 5,17 miliona tona, sojine sačme sa 1,05 na 1,23 miliona tona, a sojinog ulja sa 88 na 95 hiljada tona.
Argentina je između 1. i 17. avgusta povećala izvoz soje za 500.000 tona u poređenju sa istim periodom u avgustu 2024. godine, na 760.000 tona, od čega je 700.000 tona isporučeno Kini, a 42.000 tona Iraku.
Izvoz soje iz SAD u prve dve nedelje avgusta povećan je za 0,26 miliona tona u poređenju sa prošlom godinom, na 1,02 miliona tona, ali nije bilo isporuka u Kinu već 11 nedelja zaredom.
Prema podacima kineske carine, ukupan uvoz soje u Kinu u julu dostigao je rekordnih 11,67 miliona tona, što je rezultat snažne kupovine brazilske soje i zabrinutosti da se uvoz iz SAD neće oporaviti zbog carina. Uvoz iz Brazila porastao je za 13,9% na 10,39 miliona tona, što čini 89% ukupnog uvoza, dok je uvoz iz SAD pao za 11,5% na 420,87 hiljada tona. Istovremeno, uvoz iz Argentine porastao je na 561,03 hiljade tona.
Prema pisanju Blumberga, Američko udruženje proizvođača soje poslalo je pismo Trampu (koji je pobedio zahvaljujući podršci poljoprivrednika) tražeći od njega da postigne sporazum sa Kinom o ukidanju carina i povećanju kupovine soje, jer se proizvođači soje približavaju finansijskoj litici i neće moći da izdrže dugotrajan trgovinski rat.
Novembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi ostali su stabilni na 372 dolara/t nakon naglog skoka od 5,5% 12. avgusta, nakon Trampove odluke da odloži carine Kini za 90 dana, ali prognoze dobre žetve i nedostatak izvozne prodaje u Kinu izvršiće pritisak na cene u bliskoj budućnosti. Podaci o povećanoj preradi soje u SAD podržali su kotacije.
Prema podacima NOPA, prerada soje u SAD u julu je porasla sa 5,37 na 5,6 miliona tona u poređenju sa junom (5,26 miliona tona u julu 2024. godine), premašivši očekivanja i dostigavši maksimum za ovaj mesec, a ukupno je u 2024/25. godine iznosila rekordnih 61,2 miliona tona (u poređenju sa 57,6 miliona tona u septembru-julu 2023/24. godine). Uprkos povećanju prerade, zalihe sojinog ulja u SAD u julu su porasle za samo 1% i niže su za 8% nego u julu 2024. godine, što ukazuje na povećanje domaće potrošnje sojinog ulja, koja je u julu dostigla 8-mesečni maksimum od 1,1 milion tona.
U Ukrajini su izvozne cene GMO soje isporučene crnomorskim lukama u avgustu-septembru porasle na 388-392 dolara/t usred nedostatka ponude i rasta cena fjučersa. Stoga bi poljoprivrednici trebalo da iskoriste visoke početne cene za unaprednu prodaju, jer bi cene američke soje mogle naglo pasti u septembru zbog povećane ponude i nedostatka potražnje iz Kine.
Izvozne cene za soju bez GMO su pale na 410-420 dolara/t isporučeno u luku i 450-470 dolara/t isporučeno kupcima u EU, ali će potražnja za takvom sojom nastaviti da opada.
Smanjenje zaliha i aktivna potražnja za suncokretovim uljem na kraju sezone podigli su cene suncokreta u Ukrajini na najviše nivoe u sezoni 2024/25, ali predstojeća žetva suncokreta malo hladi tržište i cene počinju da opadaju.
Potražnja za suncokretovim uljem u Ukrajini pala je za 300-500 UAH/t na 26.800-27.000 UAH/t (50% sadržaja ulja) za nedelju dana, nakon blagog pada izvoznih cena suncokretovog ulja na 1.150-1.160 dolara/t sa isporukom u luku.
Ove godine se očekuje kašnjenje u masovnoj žetvi suncokreta, jer će južni i istočni regioni zbog suše početi sa radovima ranije, ali će dobiti veoma nizak rod, a ostali regioni, zbog hladnog i vlažnog vremena u junu i julu, počeće masovnu žetvu suncokreta tek od 10. do 15. septembra, tako da će do tada potražnja za sirovinama ostati visoka.
Prognoze žetve suncokreta u Ukrajini su snižene na 13-13,5 miliona tona, ali će projektovani prinos suncokreta u centralnim i zapadnim regionima biti veći nego prošle godine, što delimično nadoknađuje gubitke na istoku i jugu.
Mnoge fabrike u Ukrajini su prešle na preradu uljane repice, tako da neće žuriti sa kupovinom suncokreta kako bi učitale proizvodnju u avgustu i septembru, što znači da se ne očekuje novi rast cena u narednim nedeljama.
Treba napomenuti da su vremenski uslovi u Ruskoj Federaciji i Kazahstanu prilično povoljni za setvu suncokreta, pa su prognoze žetve u porastu, kao i za Bugarsku i Rumuniju. To će povećati ponudu suncokretovog ulja na tržištu i ubrzati pad cena u septembru i oktobru.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20. avgust. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Institut za studije poljoprivrednog tržišta( IKAR) je povećao prognozu za žetvu pšenice sa 84,5 miliona tona na 85,5 miliona tona, piše Interfaks. Procena ukupne žetve žitarica povećana je sa 130,5 miliona tona na 132 miliona tona. Izvozni potencijal je takođe revidiran naviše - sa 53 miliona tona na 54,5 miliona tona žitarica, uključujući 42,5 miliona tona pšenice (prethodna procena je bila 41,5 miliona tona). Glavni faktori za povećanje prognoza bili su veći od očekivanog prinos pšenice i ječma u Centru i Povolžju, kao i očekivanje visokog roda u Sibiru i na Uralu. „Iako postoje značajni vremenski rizici: pada kiša u ključnim regionima žetve“, primetio je generalni direktor IKAR-a .Dmitrij Riljko.
„UK AgroAktiv“ (deo „Progres Agro“) završio je žetvu ozimih žitarica – to je više od 54 hiljade hektara, od čega je skoro 94% pod pšenicom – u Krasnodarskom kraju. Prosečan prinos je bio 64 c/ha za pšenicu i 67 c/ha za ječam. To je 50% više od prosečnih regionalnih pokazatelja, ali manje od pokazatelja kompanije prošle godine, rečeno je Agroinvestoru.„Generalni direktor UK AgroAktiv Sergej Ševčenko. Istovremeno, kvalitet zrna je poboljšan. „Dobili smo rekordnu žetvu pšenice 3. klase za nas u poređenju sa prethodnim godinama“, napomenuo je on. Kompanija je takođe završila žetvu ozime pšenice u Tambovskoj oblasti.
U agroholdingu „Step“, prinos i kvalitet žitarica uglavnom odgovaraju planiranim pokazateljima, sa izuzetkom određenih područja pogođenih klimatskim anomalijama, ocenio je generalni direktor kompanije Andrej Nedužko. U klasteru „Step Stavropolj“, kiše su pomerile tempo žetve za skoro jedan i po puta, dok su u Rostovskoj oblasti i Krasnodarskom kraju vrućina i suša postale komplikovani faktor.
„Rezultati žetve žitarica na farmama Labinskog agrokompleksa su ispod naših očekivanja“, priznaje Aleksej Skorobogatov, generalni direktor kompanije, čija se preduzeća nalaze u 17 okruga Krasnodarskog kraja. Dugotrajna suša postala je pravi test i imala je izuzetno negativan uticaj na useve. „Moramo da prođemo kroz jednu od najtežih sezona“, prokomentarisao je on za Agroinvestor.„- Naše farme u severnim regionima Krasnodarskog kraja su imale posebno teško vreme - tamošnja polja su patila od akutnog nedostatka produktivne vlage u zemljištu tokom celog vegetacionog perioda biljaka. Nažalost, nedostatak padavina doveo je do smanjenja prinosa čak i u tradicionalno plodnim područjima.“ Labinski stručnjaci procenjuju prosečan prinos ozime pšenice kao nizak - 42,6 c/ha.
Preduzeća holdinga „ AgroGard“» ozimi usevi u Krasnodarskom kraju požnjeveni su u optimalnom roku. „U Centru je žetva ozimih useva ove godine počela kasnije, sporije je, sa prekidima, jer ometaju dugotrajne kiše, ali to nam ne izaziva ozbiljne zabrinutosti“, deli generalni direktor kompanije Pavel Carev. Prosečan prinos ozimig ječma u Krasnodarskom kraju bio je 67,7 c/ha, što je niže od prošlogodišnjeg nivoa, ali je ovo prilično dobar rezultat, naglašava direktor. Prosečan prinos ozimine pšenice u Krasnodarskom kraju bio je 56,8 c/ha, što je znatno niže od proseka za proteklih pet godina. Generalno, Carev pozitivno ocenjuje prve rezultate žetve ozimih useva. Kvalitet zrna je takođe pristojan, oko 75% požnjevene pšenice je prehrambene klase.
Carev dodaje da je vremenski faktor jedina poteškoća za kompaniju. „Uprkos svim naporima agronoma u Krasnodarskom kraju, ozim usevima je nedostajala vlaga, pšenica i ječam u brojnim regionima Kubana bili su pogođeni ponovljenim prolećnim mrazevima i vetrovitim vremenom početkom leta. Jedinica žitarica je primetno smanjena. U centralnim regionima, rokovi žetve su odloženi zbog kišnog vremena“, rekao je on za Agroinvestor.".
U prvoj nedelji avgusta, agroholding Lazarevskoe u Tulskoj oblasti je u potpunosti požnjeo ozimu uljanu repicu, a požnjeveno je 63% ozime pšenice. Tada je prinos bio veći od planiranog. Za ozimu pšenicu planirano je 55 c/ha, zapravo - 60 c/ha; za uljanu repicu - 25 c/ha i 26,9 c/ha, respektivno. „Kompanija se pridržava jasne strategije u oblasti uzgoja žitarica, što nam omogućava da efikasno upravljamo proizvodnim procesom i ostvarujemo svoje ciljeve. Odeljenje posluje u dva pravca - stočno žito za sopstvene potrebe i žito sa visokim sadržajem glutena za prodaju. To nam omogućava da optimizujemo strukturu posejanih površina i zadovoljimo potrebe i stočarskog kompleksa, koji je jezgro poslovanja, i kupaca, uglavnom iz pekarske industrije“, kaže Kristina Romanovskajska, rukovodilac Lazarevskog.
Cene za rusku pšenicu sa 12,5% proteina sa isporukom u avgustu-septembru prošle nedelje su porasle za 5$, na 242$ po toni FOB, dok su pre godinu dana iznosile oko 220$ po toni, saopštio je analitički centar „Rusagrotrans“. Međutim, potražnja kupaca je ostala neaktivna. Cene francuske pšenice su porasle za 8,5$, na 237$ po toni, američka i australijska su poskupele za 4$, na 218$ i 255$ po toni, redom. Cene rumunske pšenice su pale za 1$, na 243$ po toni, dok su cene argentinske ostale nepromenjene na 234$ po toni.
Evropsko tržište pšenice se nakon kratkotrajnog slabljenja oporavilo do nivoa prethodne nedelje, američko je padalo pod pritiskom tržišta kukuruza koje je reagovalo na medveđi izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD. Ministarstvo je naglo povećalo prognozu prinosa i zaliha kukuruza u svetu. Globalna proizvodnja kukuruza u poljoprivrednoj 2025/26. godini procenjuje se na rekordnih 1289 miliona tona (+25 miliona tona u odnosu na prethodnu procenu, +66 miliona tona u odnosu na sezonu 2024/25). Prognoza je povećana uglavnom zbog SAD - povećane su procene površina setve i prinosa, a prognoza ukupnog roda je porasla za 26,3 miliona tona, na 425,3 miliona tona. Iako je procena prinosa pšenice u svetu smanjena za 2 miliona tona, na 806,7 miliona tona, to nije podržalo cene, naveli su analitičari „Rusagrotransa“.
Izvoz pšenice iz Rusije za prvu polovinu avgusta procenjuje se na 1,3 miliona tona, a prognoza izvoza za mesec na osnovu planiranih otprema je 3-3,2 miliona tona. Prošle nedelje analitičari „Rusagrotransa“ su procenjivali potencijal izvoza u poslednjem mesecu leta na nivou od 3,55 miliona tona u poređenju sa 5,65 miliona tona isporučenih u avgustu prošle godine.
Cena pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama prošle nedelje pala je za 100 rubalja, na 16,7-16,9 hiljada rubalja po toni bez PDV-a, dok je na plitkoj vodi pala za 650 rubalja, na 14,8-14,9 hiljada rubalja po toni. Izvozna cena ruskog ječma porasla je za 3$, na 224$ po toni FOB, dok je u dubokovodnim lukama cena ostala oko 16-16,2 hiljade rubalja po toni bez PDV-a.
Na jugu su cene pšenice četvrtog kvaliteta pale za 650 rubalja, na 14,2-14,6 hiljada rubalja po toni bez PDV-a (EXW silos) usled poskupljenja logistike i pada cena u lukama. U Povolžju su cene pale za 800 rubalja, na 12,3-13,5 hiljada rubalja po toni. U centralnoj Rusiji cene su u proseku porasle za 150 rubalja u odnosu na prethodnu nedelju pod uticajem potražnje prerađivača i iznosile su 13-13,6 hiljada rubalja po toni. U Sibiru je pšenica pojeftinila za 350 rubalja, na 10,5-12 hiljada rubalja po toni. Početak žetve u makroregionu kasni zbog kiša.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19. avgust. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
U 2025. godini, površina zasejana suncokretom u Bugarskoj povećana je za 67% u odnosu na prošlu godinu na 985 hiljada hektara, što nam, na pozadini povoljnih vremenskih uslova, omogućava da se nadamo istorijski velikoj žetvi suncokreta, iako neki poljoprivrednici imaju pesimističnije procene.
Stručnjaci predviđaju da će žetva suncokreta dostići 1,8-2 miliona tona (1,4-1,5 miliona tona u 2024. godini), čak i uprkos izolovanim slučajevima oštećenja useva usled vrućine. Istovremeno, neki poljoprivrednici procenjuju žetvu na 1,2-1,3 miliona tona. Međutim, analitičari smatraju takve izjave preuveličanim i uslovljenim očekivanjima nadoknade štete od države.
Lokalni prerađivači su se već prilagodili nestabilnim tržišnim uslovima i počeli su da prerađuju razne vrste uljarica, uključujući soju i uljanu repicu, pa su čak uvezli i kanolu iz Kanade kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Cene suncokreta u Bugarskoj su niže nego u Ukrajini, pa prerađivači nude jeftinije ulje na tržištu EU, a ove sezone cene rafinisanog flaširanog suncokretovog ulja u maloprodajnim lancima EU ponekad su bile niže od ponuda iz Ukrajine, posebno krajem sezone 2024/25.
Prema prognozama, Ruska Federacija će takođe ubrati rekordan rod suncokreta od 18 miliona tona, što će povećati pritisak na cene suncokretovog ulja u regionu Crnog mora.
Situacija na tržištu pšenice u Bugarskoj je takođe pozitivna. Poljoprivrednici su ubrali 7,1 milion tona visokokvalitetnog zrna, iako se žale na pad cena izazvan prekomernom ponudom.
Trenutno se bugarski poljoprivredni sektor suočava sa potrebom da se prilagodi realnosti globalnog tržišta. Poljoprivrednici moraju efikasnije da upravljaju svojim farmama i aktivnije da učestvuju u međunarodnim događajima kako bi povećali svoju konkurentnost. Na kraju krajeva, oni koji se ne mogu prilagoditi novim uslovima neće opstati na tržištu usred sve veće konkurencije.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18. avgust. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Cene u svetskim lukama – 15.08.2025. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
