Početkom 2026. godine, tržište pšenice u EU – sa Rumunijom u središtu – ulazi u osetljivu fazu gde se podrška cenama od nižeg ruskog izvoza sudara sa rastućim pritiscima proizvodnje i troškova. Poremećaji u regionu Crnog mora izazvani vremenskim uslovima već su promenili trgovinska očekivanja, dok je potražnja pre Ramazana dodala kratkoročni optimističan ton tržištu.
Rumunska pšenica za mlevenje (12%) trenutno se trguje oko 238 USD/mt FOB Konstanca, što odražava i manju dostupnost izvoza od strane konkurencije i stabilno interesovanje za kupovinu iz Severne Afrike. Istovremeno, tržište ostaje oprezno: skuplje zalihe i jaka konkurencija iz Južne Amerike i dalje ograničavaju potencijal rasta.
Pored cena, prava tačka stresa je unutar poljoprivredne ekonomije. Brzo rastuće zakupnine zemljišta, viši troškovi energije i sve veće cene inputa sužavaju marže i primoravaju poljoprivrednike da preispitaju odluke o sadnji. Ovaj članak objašnjava zašto pritisak na troškove, a ne samo prinos, može postati ključni pokretač ponašanja na tržištu 2026. godine.
Za setvu 2026. godine ruski proizvođači su u potpunosti obezbedili semenski materijal. Tako će biti proizvedeno 42,9 hiljada tona semena suncokreta — ova količina pokriva 97% potreba tržišta, procenili su eksperti udruženja „Nacionalni semenski savez“ tokom konferencije za štampu. Prema njihovim proračunima, za setvu kukuruza ove godine potrebno je 80 hiljada tona semena, domaći proizvođači će obezbediti 68 hiljada tona — što je faktički 85% potreba. Kompanije će biti u potpunosti obezbeđene domaćim sojinim semenom.
Izvršni direktor Nacionalnog udruženja proizvođača semena kukuruza i uljanih kultura Mihail Samus je istakao da su u poslednjih pet godina na ruskom tržištu semena nastale značajne promene, barem kod pojedinih kultura. „Kada govorimo o udelu domaćih semena na našem tržištu, semenom zimske pšenice ruske proizvodnje smo obezbeđeni skoro 100%, dok je u segmentu jarke pšenice prisustvo stranih semena prilično značajno“, podelio je on. Ipak, ekspert je naglasio da uglavnom strane sorte koriste proizvođači žitarica u evropskom delu Rusije, dok preduzeća u Povolžu, Južnom Uralu, Sibiru i Jugu više vole proizvode domaće selekcije. Razlog je što je u poslednjih godina klima u evropskom delu Rusije postala toplija, nivo poljoprivredne proizvodnje u toj zoni se povećao, pa su tamo tražene strane sorte intenzivnog tipa — one selekcije koja je razvijana u Istočnoj i Zapadnoj Evropi.
Što se tiče pivarskog ječma, ruski selekcionari ranije nisu mnogo obraćali pažnju na ovu poziciju, jer su na tržištu dominirale strane pivarske kompanije koje su više orijentisane na sorte ječma zapadne selekcije. „Sada se situacija počinje popravljati. Prošle godine započeta je zajednička saradnja kompanije „Baltika“ sa FIC „Nemčinovka“ i Kubanskim državnim agrarnim univerzitetom. Zadatak je da se stvore domaće sorte pivarskog ječma koje bi svojim kvalitetom odgovarale potrebama kompanije „Baltika“. Ali, imajući u vidu da je ona lider u industriji i da odražava stav drugih pivara, te sorte će biti tražene i od strane drugih kompanija“, smatra Samus.
Udeo tržišta sojinih semena domaće selekcije u 2025. godini dostigao je već 65%. Pri tome, skoro sva sojina semena koja se koriste u ruskim poljoprivrednim gazdinstvima su semena koja su uzgajana i pripremljena u Rusiji, dodao je Samus. Udeo semena suncokreta domaće selekcije prošle godine iznosio je oko 55-60%, što je skoro dvostruko više u odnosu na 2023. godinu, a šećerne repe 18%. Pri tome je, naglasio je Samus, prošle godine domaćim hibridima zasejano 30% površina pod ovom poljoprivrednom kulturom. Za 2026. godinu proizvedeno je još više ruskog semena šećerne repe. „Glavna prepreka u razvoju proizvodnje ruskog semena šećerne repe bio je oprezan pristup velikih holdinga prema kvalitetu genetskog potencijala domaćih hibrida šećerne repe. Ali 2025. godina je pokazala da su njihove bojazni po mnogim pozicijama i regionima neosnovane“, podelio je ekspert. Pri tome u našoj zemlji već postoji konkurencija na tržištu proizvođača semena šećerne repe.
U 2026. godini ukupni bruto rod suncokreta, soje, repice i uljane konoplje mogao bi iznositi oko 34 miliona tona u odnosu na više od 33 miliona tona u 2025. godini. Ovu prognozu na Prvom Povolžskom uljarskom forumu izneo je zamenik rukovodioca Centra za stručnu ekspertizu Ruske poljoprivredne banke Oleg Knjanjzkov. Između ostalog, rod suncokreta mogao bi biti oko 17 miliona tona, soje – oko 9 miliona tona, repice – oko 5,6 miliona tona.
Površine pod suncokretom u 2025. godini iznosile su 11,1 milion hektara, što je za 12,8% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 17 miliona tona, a prinos 16,6 c/ha. Suncokret ostaje osnovna kultura sa stabilnim potencijalom prihoda i ključnim elementom u rotaciji useva, istakao je ekspert. „Po suncokretu vodeće pozicije zauzele su Saratovska i Orenburška oblast, koje su zajedno ubrale 4,1 milion tona, što je više od količina četiri makroregiona – Sibira, Severnog Kavkaza, Urala i Dalekog Istoka – zajedno uzetih, na koje je otišlo 2,6 miliona tona“, uporedio je on.
Površine soje prošle godine povećane su za 9,9%, na 4,8 miliona hektara, rod je iznosio 9 miliona tona, što je za 26,9% više nego 2024. godine, a prosečan prinos po hektaru porastao je za više od 20%, na 20,2 c. „Soja je prestala da bude nišna kultura i postala sistemski element hrane i uljne bezbednosti zemlje“, naglasio je Knjanjzkov. „Porast prinosa odražava efekat primene savremenih agrotehnoloških metoda, kvalitetnog semenskog materijala i kontrolisane intenzifikacije“.
Repica je u 2025. godini zauzimala 3 miliona hektara – za 8,2% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 5,6 miliona tona, povećan za 19,6%, a prinos je porastao na 19,3 c/ha. Repica pokazuje stabilnu pozitivnu dinamiku i formira dovoljan obim ponude za stabilan rad prerađivača i proširenje izvoznih isporuka, kaže Knjanjzkov. Pri tome, porast bruto roda soje i repice u 2025. godini u većini regiona obezbeđen je intenzifikacijom proizvodnje i povećanjem prinosa, a ne samo proširenjem površina za setvu, ukazuje ekspert.
Prema rečima Knjanjzkova, analiza top-10 regiona po bruto rodu uljanih pokazuje formiranje „multifunkcionalnih“ centara proizvodnje. Tako je Altajski kraj ubrao 2,1 milion tona uljanih i zauzeo prvo mesto po repici, treće po soji i suncokretu. Voronješka oblast sa 1,6 miliona tona ušla je u red lidera po soji i suncokretu. Tambovska oblast sa rezultatom od 1,4 miliona tona pokazala je visoke pozicije po soji i suncokretu. „Pri tome je moguća i visoka efikasnost i pri specijalizaciji na jednu kulturu: primer Saratovske oblasti potvrđuje da i diverzifikacija i monokulturni model mogu biti ekonomski uspešni. Konačni izbor će odrediti ekonomija proizvodnje i tržišna konjunktura“, dodao je ekspert RSHB.
Proizvodnja suncokretovog ulja u Rusiji u sezoni 2025/26 procenjuje se na više od 8 miliona tona, ukupna proizvodnja biljnih ulja – na 10,8 miliona tona. Dodatni faktor razvoja uljne industrije biće uvođenje novih prerađivačkih kapaciteta ukupnog obima do 1,5 miliona tona ove godine. Pri tome, što se tiče suncokreta, izvor rasta proizvodnje biće povećanje dubine prerade, smatra Knjanjzkov. Razvoj gajenja soje RSHB pre svega povezuje sa proširenjem prerađivačkih kapaciteta, a repice – sa obezbeđenjem stabilne sirovinske baze za izvoz i duboku preradu.
„2025. godina je pokazala da je tržište uljanih kultura Rusije prešlo iz faze kvantitativnog rasta u fazu strukturnog i tehnološkog jačanja. Povećanje prinosa, razvoj prerade i uvođenje novih kapaciteta formiraju dugoročni trend razvoja industrije. Za poljoprivredne proizvođače i prerađivače to znači da trenutni tržišni uslovi nisu jednokratni efekat uspešne sezone, već stabilna osnova za modernizaciju, investicije i proširenje izvoznog prisustva. Pri tome naglašavamo potrebu poštovanja rotacije useva radi očuvanja plodnosti zemljišta“, prokomentarisao je Knjanjzkov.
Prema analitičarima, zaključno sa 30. januarom, soja je u Brazilu požnjevena na 10% površina (6% prošle godine), a u najvećoj državi - proizvođaču soje - na skoro 25% površina (12,2% prošle godine, 12,6% u proseku tokom 5 godina).
Ove godine, površine pod sojom u zemlji su povećane za 4% na rekordnih 49,1 miliona hektara, što je, uz povoljne vremenske uslove tokom cele sezone, omogućilo analitičarima da značajno povećaju prognoze žetve.
U ponedeljak su poljoprivredne konsultantske kompanije povećale svoje prognoze za proizvodnju soje u Brazilu u 2025/26. godine zbog boljih nego očekivanih podataka o prinosima.
Tako je agencija AgRural povećala svoju prognozu u odnosu na januarske procene za 4,9 miliona tona na 181 milion tona, agencija StoneX - za 4 miliona tona na 181,62 miliona tona, agencija Celeres - za 4,1 milion tona na 181,3 miliona tona, dok je USDA u svom januarskom izveštaju povećao prognozu sa 175 na 177 miliona tona (u poređenju sa 171,5 miliona tona u 2024/25. godine).
Rekordna žetva soje povećaće ponudu u prvom kvartalu 2026. godine, spuštajući globalne cene, koje trenutno podržava jaka suša u Argentini koja negativno utiče na usev. Međutim, prognoza padavina za naredne dane mogla bi poboljšati stanje useva u zemlji i smanjiti pritisak na cene.
Prema podacima Berze žita u Buenos Ajresu, zaključno sa 28. januarom, skoro 66% useva soje u Argentini imalo je optimalan ili dovoljan nivo vlažnosti zemljišta, dok je 30% useva imalo kritično nizak nivo. U provincijama Buenos Ajres i Kordoba, usevi soje su u fazi cvetanja, a u Santa Feu su ušli u fazu nalivanja zrna. Generalno, stanje useva je prilično dobro, iako je tokom 1. do 25. januara u provinciji Buenos Ajres palo samo 36 mm padavina (50% manje od normalnog), a u Kordobi – 62 mm padavina (-35%).
Ukrajinski poljoprivrednici će 2026. godine zasejati 22–23 miliona hektara usevima, ako se linija fronta značajno ne promeni. Ovo mišljenje je u intervjuu za Mind izrazio Pavlo Kovalь, generalni direktor Ukrajinske agrarne konfederacije.
On je napomenuo da je skoro 6 miliona hektara naznačene površine već zasejano ozimim usevima: 570 hiljada hektara ozimog ječma i 1,1 milion hektara ozime uljane repice, oko 70 hiljada hektara ozime raži i 4,8 miliona hektara pšenice.
„Ove brojke mogu biti donekle revidirane zbog složenosti prikupljanja informacija“, dodao je stručnjak.
On je uverio da će čak i u teškoj godini Ukrajina ubrati dovoljan rod za bezbednost hrane i izvoz.
„Ako kosimo 40 centi po hektaru (oko 20 miliona tona), pa čak i ako polovina toga bude prehrambena pšenica, to je skoro 9 miliona tona (a Ukrajini je potrebno oko 3,5 miliona tona godišnje). To jest, imaćemo zalihe za tri godine – naravno, ako Rusi ponovo ne pokvare liftove, železnicu itd.“, objasnio je Pavlo Kovalь.
Što se tiče prolećnog klina, stručnjak je siguran da će jedna od osnovnih kultura biti suncokret, kao i kukuruz i soja. Količina jarog ječma biće neznatna – oko 500 hiljada hektara (to je kultura koja je najviše smanjena u usevima). Suncokret, prema njegovim rečima, ostaje najmarginalnija kultura po hektaru, tako da će njegovi usevi ponovo dostići oko 5 miliona hektara.
„Danas možemo konstatovati da se usevi šećerne repe u Ukrajini smanjuju: ako smo 2023–2024. godine posejali 250 hiljada hektara, onda ove marketinške godine – samo 199 hiljada hektara. Od ubranog roda proizveli smo 1,72 miliona tona šećera, a domaćem tržištu je potrebno oko 900 hiljada tona. To jest, trebalo bi da izvezemo oko 800 hiljada tona“, rezimirao je Pavlo Kovalь.
Prošle nedelje, Evropska komisija je snizila prognozu izvoza meke pšenice za tekuću sezonu sa 31,0 miliona na 29,5 miliona tona.
Evropska pšenica trenutno doživljava snažan konkurentski pritisak argentinskog žita. Argentina bi ove sezone mogla da izveze rekordne količine pšenice zahvaljujući svojoj najvećoj žetvi ikada.
Zbog pogoršanja izgleda za evropski izvoz pšenice, Evropska komisija je povećala svoju prognozu završnih zaliha sa 11,7 miliona na 13,0 miliona tona.
Istovremeno, Evropska komisija je povećala svoju prognozu izvoza ječma za tekuću sezonu sa 10,1 miliona na 11,0 miliona tona i smanjila prognozu prenetih zaliha sa 6,1 miliona na 4,2 miliona tona. Izvoznici su iskoristili snažnu spoljnu potražnju, što je podiglo cene ječma iznad cena pšenice za mlevenje.
Evropska komisija je takođe povećala svoju procenu proizvodnje kukuruza u EU ove sezone sa 57,8 miliona na 58,2 miliona tona, dok je prognozu uvoza ostavila nepromenjenom na 18,8 miliona tona.
Procena proizvodnje žitarica u EU je neznatno revidirana naviše, zahvaljujući kukuruzu, sa 287,2 miliona na 287,4 miliona tona. U međuvremenu, procena žetve meke pšenice je smanjena na 134,2 miliona tona, dok je procena žetve ječma ostala nepromenjena na 55,7 miliona tona.
Brazilsko nacionalno udruženje izvoznika žitarica (ANEC) objavilo je da se procenjuje da će izvoz brazilske soje u januaru 2026. godine biti 3,23 miliona tona, što je manje od prethodno prognoziranih 3,79 miliona tona.
Agencija je takođe izvestila da će izvoz brazilskog kukuruza u januaru dostići 3,39 miliona tona, što je takođe ispod prethodno prognoziranih 3,45 miliona tona, ali i dalje više od 6,4% u odnosu na 3,185 miliona tona u istom periodu prošle godine.
Očekuje se da će ukupan izvoz kukuruza iz Brazila dostići 44 miliona tona do kraja godine, u odnosu na 41,9 miliona tona u 2025. godini.
Ranije je objavljeno da će izvoz brazilske sojine sačme dostići 1,82 miliona tona u januaru 2026. godine, što je povećanje od 10,7% u odnosu na prethodnu godinu.
Procene ANEC-a se zasnivaju na rasporedima plovidbe lučkih brodova. Stvarni obim izvoza može da varira u zavisnosti od vremenskih uslova.
RATARSKA PROIZVODNJA U HRVATSKOJ 2025. GODINE
Hrvatska proizvodnja meke i tvrde pšenice (ozime, jare i semenske) povećana je 2025. godine za 28,8% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 1,05 miliona tona, saopštio je nacionalni zavod za statistiku.
Proizvodnja ozimog i jareg ječma porasla je za 19,5% na 356.000 tona, dok je proizvodnja suncokreta porasla za 13,3% na 205.000 tona, prema preliminarnim podacima.
U međuvremenu, proizvodnja kukuruza je pala za 17,7% na 1,702 miliona tona, proizvodnja šećerne repe je opala za 13,8% na 406.000 tona, a proizvodnja uljane repice je porasla za 15,1% na 61.000 tona u poređenju sa 2024. godinom.
Turska državna agencija za žitarice TMO objavila je da će u februaru 2026. godine prodati 3,9 miliona tona kukuruza, ječma, prehrambene i tvrde pšenice iz strateških rezervi kako bi obuzdala inflaciju, stabilizovala domaće cene, podržala prerađivače obezbeđivanjem sirovina proizvođačima bulgura, testenina i brašna, i podržala proizvođače stočne hrane.
Istovremeno, TMO neće povećavati prodajne cene žitarica kako bi podržao domaće prerađivače i održao izvoznu konkurentnost turskih proizvoda, prvenstveno u segmentu testenina, jer rastući troškovi mogu pogoršati izvozne izglede usred povećane konkurencije sa Egiptom, Italijom, Španijom i Grčkom.
Obim prodaje tvrde pšenice, strateškog proizvoda za izvozno orijentisanu prehrambenu industriju zemlje, iznosiće 1,041 milion tona, od čega je većina zrna iz žetve 2023–2024, kao i manje količine iz žetve 2025. i 2022. godine. TMO dozvoljava nekim prerađivačima da izvrše odložena plaćanja u tri tranše.
Po trenutnom kursu, prosečna cena žita na silosima TMO je oko 320 dolara/t, što je 15–20 dolara/t niže od cena na domaćem tržištu, ali i dalje više od svetskih kotacija. Tako visoke cene će ograničiti izvoz turskih proizvoda.
Domaće cene su takođe podržane padom domaće proizvodnje. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede SAD, žetva pšenice i ječma u Turskoj u 2025/26. godine smanjena je za 15%, a proizvodnja pšenice iznosila je 16,3 miliona tona, uključujući tvrdu pšenicu - oko 3,5 miliona tona. Ovo povećava zavisnost zemlje od uvoza i korišćenja zaliha, dok prerađivači i izvoznici insistiraju na merama za obezbeđivanje stabilnih zaliha i vraćanje pozicija na stranim tržištima.
Povećane ponude žitarica iz rezervi smanjiće potražnju za uvozom, posebno za proizvodima iz Ukrajine, koja je poslednjih godina povećala ponude u ovom pravcu, posebno tokom sezonskog povećanja ponude u februaru i martu.
