Intenzitet padavina u Ukrajini je smanjen, ali nedostatak toplote i dalje usporava sušenje kukuruza. Zbog visoke vlažnosti, kukuruz je sada obrađen na polovini površine u odnosu na pre godinu dana. To remeti planove isporuka luci po ranije zaključenim ugovorima, pa su trgovci primorani da podižu otkupne cene kako bi akumulirali potrebne serije za izvoz.
Zaključno sa 23. oktobrom, u Ukrajini je obrađeno 7,713 miliona tona kukuruza sa 31% površine (+10% nedeljno) ili 1,315 miliona hektara sa prinosom od 5,87 tona/hektaru, iako je prošle godine u ovo vreme obrađeno 15,4 miliona tona sa 67% površine sa prinosom od 5,72 tone/hektaru.
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini porasle su tokom nedelje za 100-150 UAH/t na 9650-9700 UAH/t (202-205 dolara/t) sa isporukom u luke Crnog mora, čemu je doprinelo i povećanje kursa dolara u odnosu na grivnu za 0,9%.
Poljoprivrednici nerado prodaju kukuruz jer su zauzeti žetvom, a takođe očekuju i dalja povećanja cena, pa radije prodaju suncokret po visokim cenama.
Spekulativni rast cena kukuruza u SAD takođe daje nadu u oporavak cena nakon pada na najniži nivo u poslednjih 5 godina. Fjučersi kukuruza za decembar u Čikagu porasli su za 2,9% tokom nedelje na 170 dolara/t (-5,1% za dve nedelje) zbog očekivanja sastanka lidera SAD i Kine 30. oktobra i mogućeg potpisivanja trgovinskog sporazuma između zemalja kojim bi se nastavio izvoz soje i kukuruza iz SAD u Kinu.
Zbog obustave rada, Ministarstvo poljoprivrede SAD ne objavljuje izveštaje o napretku žetve, ali prema procenama 10 analitičara koje je anketirao Rojters, zaključno sa 27. oktobrom, kukuruz u SAD je požnjeven na 72% površine (81% prošle godine).
Aktivan izvoz kukuruza iz Brazila, na fonu isporuka kukuruza iz SAD i Ukrajine, povećava konkurenciju na svetskom tržištu i vrši pritisak na cene. Prema podacima ANEC-a, izvoz kukuruza iz Brazila u oktobru iznosiće 6,19 miliona tona. Istovremeno, Ukrajina je za 22 dana oktobra izvezla samo 356 hiljada tona žitarica.
Prema rečima tržišnih operatera, južnokorejska kompanija Nonghyup Feed Inc. (NOFI) je na međunarodnom tenderu 28. oktobra kupila oko 204 hiljade tona stočnog kukuruza proizvedenog u SAD, Južnoj Africi ili zemljama Južne Amerike po ceni od 243,98 dolara/tona C&F sa isporukom od 5. do 15. februara 2026. Da bi bio konkurentan na ovom nivou cena, ukrajinski kukuruz bi trebalo da košta oko 190-195 dolara/tona sa isporukom u luku.
Vremenske prognoze u američkom „kukuruznom pojasu“ i Ukrajini obećavaju toplo, suvo vreme za narednih 7-10 dana. Ovo će ubrzati žetvu i povećati ponudu na tržištu, što će povećati pritisak na cene, pa poljoprivrednici moraju da iskoriste mali rast cena i ubrzaju prodaju.
Cene u svetskim lukama – 24.10.2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Bum kukuruznog etanola u Brazilu spustio je globalne cene šećera na najniži nivo u poslednje četiri godine. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
ProZerno: rod suncokreta u Rusiji 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Danska kruna povećava podsticaje za ulaganje u nove smeštaje za uzgoj svinja.
U budućnosti, vlasnici zadruga koji se odluče za izgradnju novih objekata mogu očekivati znatno veći dodatak za novoizgrađene objekte od 0,80 datskih kruna po kilogramu u prvoj godini.
Ovim novim modelom za dodatak novoj izgradnji, Danska kruna ima za cilj da ojača podsticaje za modernizaciju i osiguranje budućnosti danske proizvodnje svinja.
Ranije je dodatak iznosio 0,20 datskih kruna po kg tokom perioda od pet godina, ali sada se uvodi novi stepenasti model. Prema ovom modelu, dodatak će biti 0,80 datskih kruna po kg tokom prvih 12 meseci, zatim će se smanjivati za 0,10 datskih kruna godišnje, dostigavši 0,40 datskih kruna po kg u petoj godini.
To rezultira prosečnim dodatkom od 0,60 datskih kruna po kg tokom prvih pet godina rada za novi objekat za smeštaj svinja.
„Apsolutno je neophodno da pokrenemo izgradnju novih svinjskih objekata u Danskoj, jer je to ključno za obezbeđivanje konkurentne proizvodnje i time hiljada radnih mesta na duži rok. Istovremeno, znamo da novi objekti opremljeni najsavremenijom tehnologijom pomažu u smanjenju klimatskog otiska proizvodnje. Zato je sasvim logično da Danska kruna preuzme još veću odgovornost i podrži članove zadruge koji su spremni da investiraju i razmišljaju dugoročno“, kaže Nils Ulrih Duedal, generalni direktor grupe Danske krune.
Novi model znači da član zadruge sa novoizgrađenim objektima može dobiti ukupni dodatak ekvivalentan do 25 procenata investicije, pod uslovom da troškovi izgradnje ostanu na 4.000 DKK po toru. Pored dodatka za novoizgrađene objekte, Danska kruna takođe nudi finansiranje od 650 DKK po toru (po godišnjoj kamatnoj stopi od 4,8%), koje se otplaćuje tokom pet godina putem konačnog poravnanja.
Očekivanja su velika da će novi dodatak pomoći u ubrzanju izgradnje i modernizacije svinjskih objekata.
„Zapravo vidimo veliko interesovanje za novu gradnju među našim zadrugarima. Sa povećanim dodatkom, nadamo se da ćemo omogućiti mnogima više njih da ostvare svoje planove. Ukratko, ovo je investicija u budućnost – kako za pojedinačnog proizvođača, tako i za Dansku krunu u celini“, dodaje Seren Tinggard, direktor usluga vlasnicima u Danskoj kruni.
Da bi se ostvarilo pravo na dodatak za novogradnju, izgradnja mora početi najkasnije šest meseci nakon potpisivanja ugovora.
Cene pšenice u Rusiji. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Institut konjunkture agrarnog tržišta (IKAR) povećao je prognozu prinosa pšenice za 0,5 mln t, na 88 mln t (ovde i dalje – bez računanja novih regiona), piše „Interfaks“. Korekcija je povezana sa rekordnim prinosom na Uralu i u Sibiru. „Postojala su strahovanja u vezi sa gubicima, vidimo da su mogući, ali neće biti značajni, žetva se već završava“, istakao je generalni direktor IKAR Dmitrij Rilko. „Istovremeno, neki faktori koji mogu uticati na konačne rezultate i dalje postoje. Pored toga, još nije poznato kakva može biti refakcija“.
Takođe je povećana prognoza ukupnog prinosa kukuruza za 0,3 mln t, na 15,3 mln t, procena prinosa ječma nije promenjena – 19 mln t. Ukupno je prognoza prinosa žitarica povećana za 0,8 mln t, na 137,3 mln t. Ministarstvo poljoprivrede zadržava prognozu ukupnog prinosa žitarica ove godine na nivou od 135 mln t, uključujući 90 mln t pšenice. U 2024. godini, prema podacima Rosstata, ubrano je 125,9 mln t, uključujući 82,6 mln t pšenice.
Procenu izvoznog potencijala žitarica u ovoj sezoni IKAR je povećao za 0,3 mln t, na 57,8 mln t zahvaljujući povećanju prognoze izvoza kukuruza na 4,1 mln t. Procena izvoznog potencijala pšenice nije promenjena i iznosi 44,1 mln t. Ministarstvo poljoprivrede procenjuje mogući izvoz žitarica u ovoj poljoprivrednoj godini na nivou od 50 mln t.
Prošle nedelje, tokom sastanka predsednika Vladimira Putina sa Vladom, ministarka poljoprivrede Oksana Lut je rekla da prinos žitarica iznosi 132 mln t u bunkerskoj težini, a u tom trenutku (do 15. oktobra) bilo je obrađeno 91% useva. „Trenutno žetva se nastavlja u teškim vremenskim uslovima: u pojedinim regionima Sibira već pada sneg, u centralnim regionima obilne kiše“, navela je ona.
Tako je, na primer, guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko napisao na svom Telegram kanalu da će u regionu biti uveden vanredni režim zbog snega. Trenutno je pod snegom 420 hiljada hektara neobrađenih useva, a žetvena kampanja se nastavlja. Prethodno je TASS, pozivajući se na Ministarstvo poljoprivrede Novosibirske oblasti, izvestio da je u četiri okruga takođe uveden vanredni režim. Krajem septembra u regionu je pao prvi sneg i došlo je do hladnoće. U oktobru su se nastavili mrazevi, što je u kombinaciji sa snežnim padavinama otežalo žetvenu kampanju.
Prema podacima analitičkog centra kompanije Ruseed, krajem druge decenije oktobra suncokret je ubran sa 8,8 miliona hektara, ili 72% od površine njegove setve. Urožaj je dostigao 13,3 miliona tona – za 1,3 miliona tona manje nego prethodne godine. Tempo radova na žetvi je stabilan, posebno u Centralnom i Privolžskom federalnim okrugima, navode analitičari. Potpuno je završena žetva suncokreta u Ingušetiji (100%), blizu završetka su radovi u Adigeji (96%), Krasnodarskom kraju (94%), Krimu i Hersonskoj oblasti (po 93%).
Regioni lideri po prinosu su Vladimirska (37,5 c/ha), Nižegorodska (31,1 c/ha), Rjazanska (27,2 c/ha), Orlovska (26,4 c/ha) i Kurska (25,1 c/ha) oblast. Znatan porast prinosa u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u Omskoj (+37%) i Kurganskoj (+20%) oblasti, u Adigeji (+17%), Čečeniji (+16%) i Baškortostanu (+13%).
Posebno analitičari Ruseed ističu Saratovsku oblast, koja prednjači po površini setve suncokreta (1,6 miliona hektara). Tamo je prinos povećan za 5%, ubrano je 1,9 miliona tona. Međutim, u celoj zemlji prosečan prinos po hektaru smanjen je sa 16,6 c na 15,1 c zbog suše u južnim regionima. Stabilni rezultati u Centru i Povolžju delimično nadoknađuju ove gubitke, procenjuju analitičari.
Prema prognozama analitičke kompanije „ProZerno“, žetva suncokreta ove godine u optimističnom scenariju može dostići 17,3 miliona tona, iako je ranije potencijalni prinos procenjivan na 18 miliona tona, ali je suša na jugu promenila situaciju, piše „Interfaks“. Prema rečima generalnog direktora „ProZerna“ Vladimira Petrićenka, na jugu je ove godine značajan pad prinosa suncokreta osim u Staropolju, gde će prinos biti prosečan. „Takođe se očekuje prosečan prinos u Crnozemlju, uprkos povećanju površina setve“, istakao je ekspert. „U Povolžju se prinos suncokreta procenjuje na srednjem nivou, iako su očekivanja bila visoka i prelazila 8 miliona tona. Sada se može govoriti o 7,7 miliona tona.“ U novim regionima, usled suše, žetva će se u najboljem slučaju smanjiti na 670 hiljada tona, iako su u prethodnim godinama tamo ubirane količine od 1,3 do 1,7 miliona tona, dodao je Petrićenko. Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede, žetva suncokreta ove godine se očekuje nešto manja nego prošle godine – 17,5 miliona tona u odnosu na 18,3 miliona tona.
Ukrajina i Evropska unija su se dogovorile da ukinu deo carina i prošire kvote za izvoz poljoprivrednih proizvoda, objavio je na svojoj Fejsbuk stranici zamenik premijera za evropske i evroatlantske integracije Taras Kačka.
Odluka Komiteta za pridruživanje u trgovinskom sastavu br. 3/2025, usvojena 14. oktobra 2025. godine, stupiće na snagu 29. oktobra, tako da će ukrajinski izvoznici moći da iskoriste prednosti novog trgovinskog režima već ove godine.
Pristup tržištu za najosetljivije proizvode, kao što su šećer, živina, jaja, pšenica, kukuruz i med, ostaće ograničen i postepen. Potpuna liberalizacija biće razmotrena samo za neke neosetljive proizvode, kao što su mleko i mlečni proizvodi, saopštio je Savet EU.
Prema navedenoj odluci, izvozne kvote za ukrajinske proizvode će se povećati na sledeći način:
med - za 483% sa 6 hiljada tona na 35 hiljada tona;
šećer - za 400% sa 20 hiljada tona na 100 hiljada tona;
obrano mleko u prahu - za 208% sa 5 hiljada tona na 15,4 hiljade tona;
jaja - za 200% sa 6 hiljada tona na 18 hiljada tona;
živinsko meso - za 33% sa 90 hiljada tona na 120 hiljada tona;
mekinje i njihovi ostaci - za 405% sa 21 hiljade tona na 85 hiljada tona;
ječmena griznica i griz — za 423% sa 7,8 hiljada tona na 33,2 hiljade tona;
kukuruz - od 0,65 do 1 milion tona,
pšenica - od 1 do 1,3 miliona tona.
Brašno je stavljeno u posebnu kategoriju, a Ukrajina će moći da isporuči do 30 hiljada tona pšeničnog brašna, što odgovara rekordnim količinama tokom bankomatskog perioda.
Ukrajina će, sa svoje strane, povećati obim kvota za evropsku robu, posebno za svinjetinu (sa 20 hiljada tona na 45 hiljada tona), živinsko meso (sa 20 hiljada tona na 120 hiljada tona) i šećer (sa 40 hiljada tona na 100 hiljada tona), što će doprineti produbljivanju međusobnih trgovinskih odnosa.
Dokument je bilateran i neodređen, a sledeći pregled uslova za pristup ukrajinske robe tržištu EU zakazan je za 2028. godinu. Potpis sa ukrajinske strane stavila je Aleksandra Nečiporenko, sekretarka Komiteta za pridruživanje Ukrajina-EU u trgovini. Odluka je zasnovana na sporazumima postignutim 30. juna 2025. godine između Ukrajine i Evropske komisije u okviru pregleda Sporazuma o dubokoj i sveobuhvatnoj slobodnoj trgovini (DCFTA).
Ova odluka otvara nove mogućnosti za ukrajinske poljoprivrednike i izvoznike, jača ekonomsku saradnju sa EU i doprinosi daljoj integraciji Ukrajine u evropsko tržište.
Podsetimo se da je Sporazum o pridruživanju između EU i Ukrajine potpisan 2014. godine i stupio je na snagu 1. septembra 2017. godine. Nakon potpune invazije Ruske Federacije na Ukrajinu, EU je Ukrajini pružila olakšanje trgovine i izuzetne instrumente visoke jednostrane liberalizacije u obliku autonomnih trgovinskih mera (ATM), koje su produžene 2023. i 2024. godine i istekle 6. juna 2025. godine.
