Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Meteorolozi upozoravaju na veliku verovatnoću formiranja snažne „toplotne kupole“ nad Evropom tokom leta 2026. godine, što bi potencijalno moglo izazvati dugotrajne toplotne talase, rekordne temperature i široko rasprostranjenu sušu. Najveći rizici se očekuju u centralnoj, južnoj i istočnoj Evropi, gde bi temperature mogle značajno premašiti sezonske norme.
Prema međunarodnim meteorološkim modelima, jedan od ključnih pokretača potencijalne ekstremne vrućine mogao bi biti razvoj „Super El Ninja“, koji utiče na globalnu atmosfersku cirkulaciju. Meteorolozi ne isključuju nove temperaturne rekorde iznad 40°C u nekoliko delova Evrope, zajedno sa stalno visokim noćnim temperaturama.
Takvi vremenski uslovi mogli bi postati veliki izazov za poljoprivredni sektor. Očekivani deficit vlage može negativno uticati na prinose kukuruza, suncokreta, soje i drugih prolećnih useva, posebno na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Dodatni rizici uključuju pogoršanje stanja zemljišta i rast troškova navodnjavanja.
Na Balkanu, uključujući Bugarsku i susedne zemlje, očekuje se da će temperature iznad 35°C često biti već u junu. Nakon dužeg pregrevanja atmosfere, može se povećati i verovatnoća jakih letnjih oluja, lokalizovanog grada i oštrih vremenskih kontrasta, što će otežati razvoj useva i radove na polju.
Klimatolozi napominju da Evropa ostaje kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, dok ekstremni vremenski događaji postaju sve češći i intenzivniji. Ako se trenutne prognoze ostvare, leto 2026. godine moglo bi postati jedno od najtoplijih u istoriji, povećavajući pritisak na evropska poljoprivredna i prehrambena tržišta.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 18.05.2026. do 22.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Savet Evropske unije odlučio je da suspenduje tarife na uvoz azotnih đubriva na period od godinu dana. Cilj ove mere je rešavanje problema rasta cena i nestašice zaliha uzrokovanih nestabilnošću u Ormuskom moreuzu, koja je poremetila globalne lance snabdevanja đubrivima. Suspenzija se ne odnosi na Rusiju i Belorusiju, koje ostaju pod sankcijama EU zbog rata u Ukrajini.
Privremeno carinsko olakšanje će obuhvatiti i ključne sirovine koje se koriste u proizvodnji đubriva, uključujući ureu i amonijak. Evropska komisija je saopštila da je cilj smanjenje troškova za evropske poljoprivrednike i proizvođače đubriva usred povećanog pritiska na tržište.
Prema procenama, ova mera bi mogla da uštedi poljoprivrednom sektoru EU oko 60 miliona evra. Takođe je namenjena smanjenju zavisnosti od uvoza iz sankcionisanih zemalja, posebno Rusije i Belorusije, uz održavanje stabilnog pristupa osnovnim poljoprivrednim inputima.
Prema odluci, carine se neće primenjivati na uvoz iz zemalja sa statusom najpovlašćenije nacije (MFN). Međutim, izuzeće od carina biće ograničeno kvotama zasnovanim na nivoima uvoza iz 2024. godine, sa dodatnim dozvolom povezanim sa količinama koje su se ranije nabavljale iz Rusije i Belorusije.
Evropska komisija će pažljivo pratiti tržišne uslove i kasnije odlučiti da li će produžiti meru. EU je naglasila da đubriva ostaju neophodna za bezbednost hrane i poljoprivrednu proizvodnju širom bloka.
Glavna pažnja trgovaca sada je usmerena na vreme u SAD i regionu Crnog mora, gde su, nakon dugog deficita padavina, počele kiše, poboljšavajući stanje useva.
Na Srednjem zapadu, vremenski uslovi su povoljni za setvu i razvoj kukuruza, a očekuju se dodatne dobre padavine u američkom kukuruznom pojasu tokom narednih nekoliko dana. Stope setve kukuruza i soje su iznad proseka, tako da stvarna setva može biti veća od prognozirane zbog smanjene setve prolećne pšenice.
Usevi pšenice u ravnicama, posebno u ključnim oblastima uzgoja Kanzasa i Teksasa, su u lošem stanju zbog nedostatka prolećnih padavina. Međutim, količina padavina se povećala ove nedelje, a očekuje se još kiše sledeće nedelje. Analitičari sumnjaju da će kasne kiše poboljšati stanje useva ozime pšenice, koji bi trebalo da budu požnjeveni na jugu već 1. juna, ali će se usevi jare pšenice poboljšati.
U kanadskim prerijama, kasno proleće je odložilo sadnju, ali je vreme omogućilo povećanje tempa sadnje, a periodične kiše ove i sledeće nedelje će nastaviti da poboljšavaju stanje useva.
Padavine na jugu Brazila, koje se šire ka centralnim regionima, ubrzavaju setvu ozime pšenice i poboljšavaju stanje drugog roda kukuruza. Centralne države su doživljavale vruće i suvo vreme bez padavina, ali su rezerve vlage i dalje dovoljne za drugi rod kukuruza.
U Argentini, suvo vreme pomaže da se završi žetva kukuruza i ubrza setva ozime pšenice, ali zbog nedostatka padavina, prognoze žetve pšenice su niže u poređenju sa prošlom sezonom.
Ove nedelje je u regionima Crnog mora uspostavilo se prilično hladno vreme sa aktivnim padavinama, što poboljšava stanje useva i povećava potencijal prinosa ozimih i prolećnih useva.
U Ukrajini se setva prolećnih useva ubrzala tokom protekle nedelje, a nedavne padavine su bile veoma povoljne za sadnice. Sledeće nedelje očekuje se ne vruće vreme sa umerenim kišama, povoljno za razvoj useva.
Dobre padavine se očekuju i na jugozapadu Ruske Federacije, što će pomoći povećanju potencijala prinosa ozime pšenice i jarih useva.
Nedavne obilne kiše su generalno bile povoljne za većinu useva pšenice i kukuruza u Evropi. Očekuje se da će temperature porasti ove i sledeće nedelje, što bi moglo izazvati stres za sadnice u odsustvu padavina, ali su ukupne rezerve vlage adekvatne.
Front je prošle nedelje doneo jake kiše istočnoj Australiji, poboljšavajući vlažnost zemljišta, omogućavajući rani početak setve ozime pšenice i uljane repice. Nekoliko frontova će doneti kišu zapadu i istoku tokom vikenda i sledeće nedelje, poboljšavajući potencijal useva. Ali količina padavina je i dalje znatno niža od prošle sezone.
Obilne kiše su pogodile severnu i centralnu Kinu ove nedelje, ali su poplave ograničene na područja van glavnih regiona uzgoja. Neka područja na severoistoku ostaju sušnija, što utiče na useve kukuruza i soje. Meteorolozi predviđaju još kiše u tim područjima u petak, tokom vikenda i sledeće nedelje. Južna područja uzgoja uljane repice su u mnogo boljem stanju ove godine.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 21.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Australija, treći najveći izvoznik pšenice na svetu, mogla bi da izveze 10 miliona tona manje ove sezone, što je oko 5% globalnog izvoza, zbog loših padavina i naglog rasta cena goriva i đubriva usled rata u Iranu, objavio je Rojters.
Manji rod u Australiji smanjio bi globalne zalihe pšenice i podigao cene koje su već počele da rastu.
Australija je prvi veliki izvoznik koji je počeo da seje pšenicu od rata sa Iranom, koji je smanjio isporuke goriva i đubriva iz Zaliva. I druge zemlje bi mogle da smanje proizvodnju, što bi dodatno smanjilo zalihe hrane.
Rojters je anketirao 18 poljoprivrednika širom Australije. U najsušnijim regionima, većina značajno smanjuje proizvodnju pšenice. Na nacionalnom nivou, mnogi prelaze na useve poput ječma ili uljane repice, kojima je potrebno manje đubriva ili koje imaju veći prinos.
Šest poljoprivrednih analitičara veruje da će površina pod pšenicom u Australiji pasti za 7-20% u poređenju sa prošlom godinom - što je ekvivalentno površini gotovo veličine Belgije.
Žetva koja će biti ubrana krajem godine mogla bi biti 16-41% niža — sa oko 36 miliona tona prošle godine na 21,3 miliona tona u najgorem slučaju.
Sledeći veliki izvoznici pšenice, Argentina i Kanada, takođe bi mogle smanjiti proizvodnju zbog visokih troškova i kašnjenja u setvi.
Očekuje se da će globalno tržište pšenice preći iz suficita u deficit, što će dovesti do smanjenja zaliha i daljeg rasta cena.
Australija bi mogla da požnje manje pšenice nego Ukrajina
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, u 2025/26. godine, Australija je požnjela 36 miliona tona pšenice i izvezla 26 miliona tona. Prognoza za novu 2025/26. godinu je 30 miliona tona, dok se za Ukrajinu predviđa 23 miliona tona.
Međutim, ako se pesimistične prognoze analitičara navedene u vestima Rojtersa ostvare i žetva pšenice u Australiji bude 21,3 miliona tona, onda bi mogla biti manja od ukrajinske.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Najveći svetski vlasnici poljoprivrednog zemljišta
