Smanjene padavine u Ukrajini pomogle su ubrzanju žetve žitarica i povećanju izvoznih ponuda, što je donekle smirilo tržišta. Međutim, dugotrajne kiše su pogoršale kvalitet pšenice, što je dovelo do pada cena stočnog žita i rasta cena hrane.
Svetske cene pšenice su blago pale tokom nedelje, iako je potražnja za jeftinom američkom pšenicom porasla.
U Ukrajini, izvozne otkupne cene pšenice sa isporukom u luke Crnog mora
povećana za prehrambenu pšenicu za 100-200 UAH/t na 10700–10900 UAH/t ili 226–230 $/t,
smanjena za stočno pšenje za 200-300 UAH/t na 10.000–10.100 UAH/t ili 210–212 dolara/t.
Neke partije pšenice, posebno u zapadnim regionima, pokazuju povećan nivo gljivičnih oštećenja (alternarioza ili čađava plesan), pa trgovci očekuju nestašicu kvalitetne prehrambene pšenice.
Izvoz pšenice u 2025/26. godini (zaključno sa 4. avgustom) iznosio je 862 hiljade tona u poređenju sa 1,517 miliona tona pre godinu dana, ali je tempo izvoza povećan poslednjih nedelja.
Zaključno sa 31. julom 2025. godine, u Ukrajini je sa 3,05 miliona hektara (61% planirane površine) obrađeno 11,36 miliona tona pšenice sa prinosom od 3,72 tone/hektaru.
Kašnjenje u žetvi pšenice u Evropi i još jedno pogoršanje stanja useva prolećne pšenice u SAD, na pozadini naglog povećanja izvozne potražnje za pšenicom iz SAD, još uvek nisu pružili podršku kotacijama na berzi, a septembarski fjučersi su tokom nedelje pali:
za 4,2% na 189,9 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu,
za 1,7% na 190 dolara/t - za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju,
za 1,7% na 210,5 dolara/t - za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 1% na 197,25/t ili 228 dolara/t - za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Tokom perioda od 24. do 31. jula, izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država udvostručio se u odnosu na prethodnu nedelju na 599,6 hiljada tona, a ukupno od početka sezone 2025/26 (1. jun) iznosio je 3,91 milion tona, što je 8,8% ispred prošlogodišnjeg tempa.
Od 3. avgusta, ozima pšenica u SAD je ožnjevena na 86% površine (87% prošle godine i 87% u proseku za 5 godina), ali je broj useva jare pšenice u dobrom ili odličnom stanju ponovo smanjen za 1% na 48% nedeljno (74% prošle godine).
Prema podacima kompanije Rusagrotrans, tražnje za avgustovske isporuke ruske pšenice sa 12,5% proteina pale su za 3 dolara/t na 237 dolara/t FOB za nedelju dana nakon pada cena francuske pšenice za 2 dolara/t na 232 dolara/t, rumunske pšenice za 7 dolara/t na 238 dolara/t, australijske pšenice za 1 dolar/t na 255 dolara/t, američke pšenice za 3 dolara/t na 216 dolara/t, dok su cene argentinske pšenice ostale na 232 dolara/t.
Ubrzavanje žetve i povećanje ponude žitarica nove roda u odsustvu velikih tendera povećava pritisak na svetske cene, tako da će one ostati na istim nivoima u bliskoj budućnosti.
Projekti za povećanje kapaciteta za drobljenje u SAD su na pravom putu sledeće godine, što bi potencijalno moglo da poveća proizvodnju obnovljivih goriva, prema Argus Media, pozivajući se na severnoameričke proizvođače drobilica uljarica.
Nakon teškog početka godine za proizvođače biogoriva, kreatori politike u SAD sve jasnije stavljaju do znanja da žele da rafinerije povećaju proizvodnju i koriste više domaćih sirovina poput sojinog ulja, navodi se u izveštaju od 10. jula.
U izveštaju se navodi da, iako su neki mlinovi prošle godine odložili ili otkazali svoje planove zbog stagnacije potražnje, ova inicijativa bi mogla dovesti do većeg kapaciteta za mlevenje uljarica.
Kompanije su potvrdile za Argus Media da je planirano više od 620.000 bušela dnevno novih kapaciteta za drobljenje soje i uljane repice za Severnu Ameriku sledeće godine, dok druge koje nisu odgovorile na zahteve za komentar takođe planiraju da povećaju proizvodnju.
U izveštaju se navodi da bi povećana ponuda biljnog ulja takođe mogla delimično da ublaži zabrinutost proizvođača nafte i biogoriva da bi protekcionistički pristup republikanaca biogorivima mogao dovesti do nestašice sirovina i naglog povećanja cena.
Generalni direktor kompanije za preradu soje iz Južne Dakote, Tom Kersting, rekao je za Argus Media da se očekuje da će postrojenje za preradu više vrsta zrna, koje je u izgradnji u Mičelu, u Južnoj Dakoti, kapaciteta do 96.000 bušela soje dnevno, biti operativno u oktobru ove godine.
Američki proizvođač soje, kompanija Ag Processing, saopštila je da će novi pogon za preradu soje kapaciteta 137.000 bušela dnevno u Dejvid Sitiju, Nebraska, biti otvoren „kasnije ove godine“.
U Kanadi, globalni agrobiznis gigant Kargil potvrdio je da je otvaranje fabrike uljane repice kapaciteta 121.000 bušela dnevno u Redžajni, Saskačevan, takođe planirano za 2025. godinu.
U međuvremenu, kompanija Luis Drajfus (LDC) saopštila je da planira da završi dva velika projekta u Severnoj Americi u prvoj polovini sledeće godine. Planovi kompanije uključuju izgradnju postrojenja za drobljenje soje kapaciteta 151.000 bušela dnevno u Aper Sandaskiju, Ohajo, i udvostručavanje kapaciteta postrojenja za proizvodnju uljane repice u Jorktonu, Saskačevan, na više od 240.000 bušela dnevno.
U izveštaju se navodi da su fjučersi sojinog ulja u SAD porasli za 12% u mesecu pre objavljivanja izveštaja nakon promena politike, uključujući predlog Agencije za zaštitu životne sredine za rekordno visoke zahteve za mešanje biogoriva za 2026. i 2027. godinu, što bi rafinerijama dalo veći podsticaj za proširenje proizvodnje.
Zakon o „velikom lepom zakonu“ američkog predsednika Donalda Trampa takođe je potpisan 4. jula, a uključuje produženje poreskog kredita za proizvodnju čistog goriva od 45Z na dve godine, ograničavanje kredita na sirovine iz SAD, Kanade i Meksika i ukidanje kazni za indirektnu promenu korišćenja zemljišta (ILUC).
„ProZerno“ je povećao prognozu prinosa žetve u Rusiji za 2025. godinu na 131,3 miliona tona
Kompanija „ProZerno“ je povećala prognozu prinosa žitarica i mahunarki u Rusiji za 2025. godinu na 131,3 miliona tona (bez novih regiona) sa 130,3 miliona tona po junskoj proceni.
Kako je „Interfaksu“ saopštio generalni direktor kompanije Vladimir Petrićenko, prognoza je povećana zbog visokog prinosa u nekim centralnim regionima i Povolžu. „Vidimo veoma značajne padove na jugu, posebno na Kubanju, u Krimu i Rostovskoj oblasti. Ali oni se kompenzuju rastom prinosa u Crnozemlju i Povolžu“, rekao je on.
Prognoza prinosa pšenice je povećana na 84,1 milion tona sa 83 miliona tona, ječma na 18,5 miliona tona sa 17,7 miliona tona po junskoj proceni. Prognoza prinosa kukuruza je ostala na nivou od 14 miliona tona.
„Žetva mahunarki ide ka rekordu. Biće u svakom slučaju. Najmanje 6,8-6,9 miliona tona, ali trenutno u proračunima je 7,17 miliona tona“, rekao je Petrićenko.
Ocenjujući prinos žitarica u novim regionima, rekao je da je tamo „takođe pad zbog suše, vrućina je jaka, kao na tiganju“. „Prvobitno je prinos procenjivan na 4,5 miliona tona, zatim na 4,2 miliona tona, a sada je 3,58 miliona tona“, rekao je on.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1,4% na 358,5 dolara/t (-3% za nedelju, -4,5% za mesec), a novembarski fjučersi su pali za 1,4% na 365,9 dolara/t (-2,7%, -3%) pod pritiskom neizvesnosti sa izvozom u Kinu i povoljnim uslovima za sadnju soje u SAD, ali nove prognoze rekordne žetve u Brazilu povećavaju pritisak na kotacije.
Tramp je juče najavio carinu od 50% na uvoz iz Brazila i carinu od 25% na uvoz iz Indije, i zapretio dodatnim carinama Kini ako nastavi da kupuje naftu i podržava Rusiju, koja odbija da zaustavi rat. To povećava rizike za izvoz soje iz SAD u Kinu, posebno na pozadini povećane proizvodnje u Brazilu.
Brazilska agencija Datagro prognozira da će žetva soje u Brazilu u sezoni 2025/26 dostići rekordnih 182,9 miliona tona, što će premašiti 173,5 miliona tona u sezoni 2024/25 i značajno premašiti prognozu Ministarstva poljoprivrede SAD od 175 miliona tona.
Još jedna brazilska agencija, Safras & Mercado, u svojoj prvoj prognozi za žetvu brazilske soje u 2025/26. godini, očekuje proizvodnju na rekordnom nivou od 179,87 miliona tona (u poređenju sa 171,9 miliona tona u 2024/25. godini) zahvaljujući povećanju površine od 1,2%. Očekuje se da će izvoz brazilske soje biti 104 miliona tona u 2024/25. godini i 108 miliona tona u 2025/26. godini (USDA procenjuje na 102 i 112 miliona tona, respektivno), dok se očekuje da će domaća prerada biti 57 miliona tona i 59 miliona tona.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, Kina će povećati uvoz soje na 112 miliona tona u novoj sezoni (106,5 miliona tona u 2024/25. godine), a Brazil će povećati izvoz na 112 miliona tona (102 miliona tona), dok će ga SAD smanjiti sa 50,8 na 47,5 miliona tona.
Smanjenje izvoza soje iz SAD u Kinu u novoj sezoni doprineće povećanju isporuka soje iz SAD u EU, Egipat i Tursku, što će povećati pritisak na ukrajinske cene soje.
Prema ažuriranoj prognozi APK-Informa, proizvodnja soje u Ukrajini 2025. godine može se smanjiti za više od milion tona zbog smanjenja površina za setvu. Prema podacima Državne službe za statistiku, površina zasejana sojom u Ukrajini 2025. godine iznosila je 2,08 miliona hektara, što je za 24% manje od rekordne cifre iz prošle godine, iako je Ministarstvo agrarne politike procenilo na 2,3 miliona hektara.
Prognoza APC-Informa u vezi sa površinama pod setvom soje je nešto optimističnija i iznosi oko 2,2-2,25 miliona hektara, a proizvodnja se procenjuje na 5,6-5,7 miliona tona, što će biti za 17% ili 1,1-1,2 miliona tona niže od prošlogodišnjeg rekorda od 6,8 miliona tona.
Uvođenje izvozne carine od 10% na soju iz Ukrajine, kao i smanjenje izvozne potražnje i cena na početku sezone zbog konkurencije soje iz SAD i Južne Amerike, smanjiće cene soje u septembru na 16.000-17.000 UAH/t sa isporukom do fabrike i luka.
Povoljni vremenski uslovi za setvu kukuruza u SAD i poboljšanje vremena u EU i Ukrajini nastavljaju da vrše pritisak na cene akcija kukuruza, od čega uvoznici imaju koristi.
Istovremeno, u Ukrajini su izvozne otkupne cene kukuruza porasle za 5-6 dolara/t nedeljno na 235-240 dolara/t ili 10.900-11.200 grivni/t, ali za ograničene količine uz uslov brze isporuke, jer trgovci kupuju dodatne partije za izvoz u julu.
Obilne padavine koje su pogodile Ukrajinu poboljšavaju stanje useva kukuruza i soje i ograničavaju rast terminskih cena kukuruza, koje ostaju na 206-210 dolara/t za isporuku u oktobru.
Novembarski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 2,8% na 194,5 evra/t ili 224 dolara/t tokom nedelje, uprkos naglom padu prognoze proizvodnje u EU.
Evropska komisija je snizila svoju prognozu proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji za 2025/2026. godinu sa 64,6 miliona tona na 60,1 milion tona (u poređenju sa 59,3 miliona tona prošle sezone), dok Ministarstvo poljoprivrede SAD procenjuje da će biti 60 miliona tona.
Potpisivanje sporazuma između EU i SAD, koji predviđa bescarinski uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda u EU, stvara snažan pritisak na cene u EU, što će zauzvrat povećati konkurenciju kukuruza iz Ukrajine u novoj sezoni.
Zaključno sa 27. julom, 73% useva kukuruza u SAD bilo je u dobrom ili odličnom stanju (68% pre godinu dana), što povećava pritisak na cene i omogućava uvoznicima da aktivno kupuju jeftin američki kukuruz.
Septembarski fjučersi kukuruza na CBOT berzi juče su pali za 1,2% na 153,1 dolara/t (–5,4% na mesečnom nivou), a decembarski fjučersi su pali za 0,7% na 161,8 dolara/t (–3,4%), uprkos povećanju cena nafte od 6%.
Vodeći južnokorejski proizvođač stočne hrane FLC kupio je oko 132.000 tona kukuruza za stočnu hranu (dvostruko više nego što je planirano) na međunarodnom tenderu 29. jula za isporuku do 20. novembra 2025. godine po ceni od 234,05 dolara/tona C&F i 233,8 dolara/tona C&F (plus 1-1,25 dolara/tona za dodatni istovar u luci), što je znatno niže nego pre nedelju dana, kada su drugi uvoznici kupovali kukuruz po ceni od 234,83-235,22 dolara/tona C&F.
Brazil je već obrao 68% svog drugog roda kukuruza, tako da povećava izvozne pošiljke. ANEC je povećao svoju prognozu izvoza kukuruza iz Brazila u julu na 4,18 miliona tona, što će značajno premašiti cifru za jul prošle godine (3,55 miliona tona).
Cene soje su i dalje pod pritiskom zbog poboljšanih uslova useva u SAD i povećanja ponude iz Brazila i Argentine.
Argentinski predsednik Milej najavio je smanjenje izvoznih carina na neke vrste poljoprivrednih proizvoda kako bi stimulisao poljoprivredni sektor (što je obećao tokom predizborne kampanje 2023. godine i već je smanjio carine, koje su potom ponovo povećane).
Posebno se planira smanjenje carina:
za soju – od 33% do 26%,
živina i govedina — od 6,75% do 5%,
suncokret — od 7,5% do 5,5%,
kukuruz i sirak - od 12% do 9,5%,
sojino brašno i ulje — od 31% do 24,5%.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1% na 360,5 dolara/t (-1,5% na mesečnom nivou) pod pritiskom neizvesnosti oko izvoza u novoj sezoni zbog nepotpisanog trgovinskog sporazuma sa Kinom.
Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD, tokom perioda od 22. do 27. jula, broj useva soje u SAD u dobrom ili odličnom stanju povećan je za 2% na 70% (67% pre godinu dana). Izvoz soje iz SAD u periodu od 18. do 24. jula povećan je za 8,7% u odnosu na prethodnu nedelju na 409,7 hiljada tona, a ukupno u 2024/25. godine iznosio je 47,2 miliona tona, što je 10,4% ispred tempa prošle sezone.
SAD i EU su objavile okvir za trgovinski sporazum koji uključuje američku carinu od 15% na većinu robe iz EU, smanjenje carina EU na neke američke poljoprivredne proizvode i kupovinu američkih energetskih proizvoda u vrednosti od 750 milijardi dolara tokom 3 godine. Međutim, evropska potražnja za američkom sojom neće zameniti potražnju iz Kine, tako da sporazum neće uticati na američka tržišta.
Prema prognozi Brazilskog nacionalnog udruženja izvoznika žitarica (ANEC), izvoz soje u julu će iznositi 12,11 miliona tona, što će premašiti cifru iz jula 2024. (9,6 miliona tona) za 26%, a stopa izvoza će ostati visoka zbog rekordne proizvodnje soje u Brazilu u sezoni 2024/25 i planova za povećanje površine setve za 2-3% u novoj sezoni.
U Ukrajini, na kraju sezone, izvozne cene soje ostaju na nivou od 18.200-18.400 UAH/t ili 385-390 dolara/t, ali uz uslov brze isporuke u luku zbog očekivanja uvođenja izvoznih carina od 1. avgusta ili 1. septembra.
Padavine poboljšavaju stanje useva i izglede za žetvu soje u Ukrajini, pa će pod pritiskom svetskih kotacija i carina cene na početku sezone pasti na 360-370 dolara/t sa isporukom u luke.
Nekoliko godina niskih cena žitarica i rastući troškovi proizvodnje, uključujući visoke kamatne stope, doveli su do krize među malim američkim poljoprivrednicima, koju su pogoršali trgovinski ratovi i nagli pad potražnje iz Kine.
U prvoj polovini godine, bankrotstva među malim poljoprivrednicima i ribarima dostigla su najviši nivo od 2020. godine. Prema podacima Američkog biroa za statistiku rada, dug poljoprivrednih gazdinstava će ove godine dostići rekordnih 561,8 milijardi dolara.
Prema podacima Blumberga, proizvođači soje, kukuruza i svinjetine su najteže pogođeni poslednjih godina, jer je Kina počela da kupuje ove proizvode od konkurenata u Brazilu i drugim latinoameričkim zemljama, iako su pre Trampovog prvog predsedničkog mandata 2017. godine američki proizvodi dominirali kineskim uvozom.
Istovremeno, američka IFA predviđa povećanje neto profita poljoprivrednih gazdinstava u 2025. godini, ali će to biti uglavnom posledica državne podrške, dok će profitabilnost uzgoja soje i kukuruza nastaviti da pada.
Podsetimo se da je Brazil u maju postavio rekord u isporukama soje Kini. U drugoj polovini godine očekuje se da će izvoz soje iz Brazila porasti za 85% i dostići 64,95 miliona tona.
Fjučersi kukuruza na Čikaškoj berzi (CBOT) pali su ispod 157,5 dolara po toni, dostigavši najniži nivo od kraja avgusta 2024, pod uticajem neizvesnosti u trgovini i očekivanja snažne žetve na američkom tržištu. Investitori su oprezni zbog predstojećeg roka za uvođenje carina 1. avgusta, koji je najavio Tramp, dok prate pregovore SAD sa ključnim izvoznim partnerima. Tokom vikenda, SAD i EU dogovorile su osnovnu carinu od 15% na uvoz iz EU, ali mnogi detalji ostaju nerazjašnjeni. Istovremeno, američki i kineski zvaničnici pripremaju se za nastavak trgovinskih pregovora u Stokholmu. Kina, kao glavni kupac američkih poljoprivrednih proizvoda, ključna je za tržište, koje se nada novom 90-dnevnom produženju kako bi se izbegla eskalacija carinskog sukoba.Na američkom tržištu, cene kukuruza su dodatno opterećene povoljnim vremenskim prognozama. Očekivane niže noćne temperature na Srednjem zapadu u avgustu mogle bi unaprediti uslove useva tokom ključne faze nalivanja zrna.
Cene amonijum nitrata u lukama su već dostigle 27.000 UAH/t (645 USD/t) u odnosu na 21.000 UAH/t, po kojoj se prodavao pre zabrane uvoza preko ukrajinskih morskih luka. Ovo je izjavio direktor kompanije Infoindustrija Dmitro Gordejčuk.
Cena drugog đubriva na bazi amonijaka, ali sa većim sadržajem amonijaka – uree, dostigla je 29.000 UAH po toni u odnosu na 27.000 UAH/t pre uvođenja ograničenja, iako ovo đubrivo nije eksplozivno i nije predmet zabrane uvoza. Sve zbog njegove male ponude na ukrajinskom tržištu, tvrdi Gordejčuk.
„Trenutno imamo najskuplji amonijum nitrat u Evropi. Jedina uporediva cena je u Rumuniji. Imamo psihološki „plafon“ cena koji je tržište dostiglo. Nema smisla kupovati nitrat skuplje za sledeću setvenu sezonu, baš kao što neće biti nikoga da odredi cenu proizvoda koja će biti jednaka ceni uree. Moramo pronaći načine da rešimo ove logističke poteškoće“, kaže Gordejčuk.
Gordejčuk izveštava da su aktivne kupovine amonijum nitrata i uree trenutno obustavljene dok se situacija u lukama ne „reši“. Uvoz morem je omogućio uvoz nitrata po cenama 10-20 evra/t jeftinijim nego kopnenim koridorima. Situacija bi mogla da se stabilizuje u roku od mesec dana, smatra stručnjak.
OSTCHEM takođe ne predviđa dalje cenovne šokove.
„Trenutno, ograničenja uvoza amonijum nitrata preko luka ne utiču ni na dostupnost đubriva ni na nivo cena u Ukrajini. Šalitra je slobodno dostupna u dovoljnim količinama. Glavni obim uvoza dolazi kopnenim putevima preko Poljske, koji nisu podložni ograničenjima“, komentarisala je kompanija.
