Egipat je potpisao ugovor sa kompanijom Al Dahra sa sedištem u UAE za isporuku uvozne pšenice u okviru petogodišnjeg programa finansiranja ukupne vrednosti 500 miliona dolara. Cilj sporazuma je obezbeđivanje stabilnih dugoročnih zaliha strateške robe.
Finansiranje će obezbediti Kancelarija za izvoz Abu Dabija. Program će godišnje dodeljivati oko 100 miliona dolara egipatskoj Generalnoj upravi za snabdevanje robom (GASC) za finansiranje kupovine pšenice od Al Dahre.
Egipatsko Ministarstvo snabdevanja i unutrašnje trgovine saopštilo je da je cilj sporazuma da ojača sposobnost zemlje da obezbedi adekvatne zalihe pšenice i održi stabilne zalihe žitarica na domaćem tržištu.
Petogodišnji program efikasno stvara dugoročni mehanizam finansiranja dela uvoza pšenice u Egipat, smanjujući oslanjanje isključivo na kratkoročne nabavke. Godišnje kupovine od Al Dahre biće finansirane u okviru dodeljenih 100 miliona dolara.
Egipat ostaje jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, sa značajnim udelom zaliha koje se koriste za proizvodnju subvencionisanog hleba. GASC je jedna od ključnih državnih agencija zemlje odgovornih za kupovinu pšenice i drugih strateških prehrambenih proizvoda.
Stručnjaci kompanije ASAP Agri analizirali su četiri scenarija za izvoz žitarica i uljarica iz Ukrajine u 2026/27. godine i zaključili da bi, u zavisnosti od rada luka Velike Odese i Dunava, izvoz mogao da iznosi od 13,8 do 45,8 miliona tona. Podatke iz studije objavio je latifundist.com .
Analitičari Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) su u svom avgustovskom izveštaju podigli prognozu proizvodnje glavnih poljoprivrednih kultura u Ukrajini na 85,7 miliona tona, a stručnjaci ASAP Agri su je podigli na 86,1 milion tona zbog prilagođavanja žetve pšenice. Istovremeno, USDA je snizio prognozu izvoza na 42,6 miliona tona, ASAP Agri na 45,8 miliona tona, a Ministarstvo ekonomije je procenjuje na 38-40 miliona tona. To znači da, uprkos dobroj žetvi, Ukrajina ima ograničene mogućnosti za njen izvoz, što bi moglo naglo smanjiti domaće cene ako se logistika ne poboljša u bliskoj budućnosti.
Prema rečima stručnjaka ASAP Agri, postoje sledeći scenariji izvoza žitarica:
1. Bez luka Velike Odese i Dunava. U ovom slučaju, izvoz će se obavljati samo železničkim i drumskim saobraćajem, a njegov obim će biti oko 1 milion tona mesečno i maksimalno 13,8 miliona tona po sezoni. Izvoz pšenice, kukuruza i ječma će se najviše smanjiti, pošto se isporuke soje i uljane repice preko granice bolje obrađuju. Suncokret će ići uglavnom na unutrašnju preradu.
2. Sa dunavskim lukama, ali bez Velike Odese. U ovom slučaju, obim izvoza će se povećati na 1,6-2,2 miliona tona mesečno i iznosiće 23,6 miliona tona po sezoni. Međutim, biće ograničen niskim vodostajem u Dunavu, visokim troškovima pretovara, rizicima granatiranja i zavisnošću od luke Konstanca.
3. Delimična restauracija luka Velike Odese. Ako u septembru luke budu radile na 30% predratnog nivoa, a od oktobra – na 50%, onda će preko njih biti moguće izvoziti još 1,5 miliona tona žitarica mesečno, što će zajedno sa lukama Dunava i kopnenih granica omogućiti ukupan izvoz 2,5-3,7 miliona tona žitarica mesečno ili 38,2 miliona tona po sezoni. Kukuruz će ostati najranjivija kultura, dok će se zalihe pšenice i ječma značajno povećati.
4. Potpuno obnavljanje luka Velike Odese. Ako dubokovodne luke budu radile sa 50% u septembru, 80% u oktobru i 100% od novembra, onda će ukupan izvoz dostići 4,5 miliona tona mesečno ili 45,8 miliona tona po sezoni, što je veoma optimističan scenario.
U avgustovskom izveštaju, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD povećali su prognozu proizvodnje uljarica u 2026/27. godine, dodatno poboljšavajući globalni bilans, ali su cene soje i uljane repice nastavile da rastu usred još jednog povećanja cena nafte i ograničenja izvoza iz luka Crnog mora.
Ukupni svetski bilans uljarica je promenjen na sledeći način:
Prognoza za globalnu proizvodnju uljarica u 2026/27. godini povećana je za 1,05 miliona tona na rekordnih 721 milion tona, što će premašiti proizvodnju iz 2025/26. godine za 20,3 miliona tona - 700,6 miliona tona (686,65 miliona tona u 2024/25. godini, 657,5 miliona tona u 2023/24. godini), zbog povećanja prognoza proizvodnje uljane repice za 0,5 na rekordnih 98,09 miliona tona i soje - za 0,55 na 442,25 miliona tona.
Prognoza za globalnu preradu uljarica u 2026/27. godini povećana je za 1 milion tona na 609,54 miliona tona (590,5 miliona tona u 2025/26. godini, 568,9 miliona tona u 2024/25. godini i 543,74 miliona tona u 2023/24. godini) zbog povećane prerade soje i uljane repice.
Procena globalnih završnih zaliha uljarica u 2026/27. godine ostaje na 146,3 miliona tona (145,7 miliona tona u 2025/26. godini, 144,4 miliona tona u 2024/25. godini, 136,1 milion tona u 2023/24. godini).
Prognoza svetske proizvodnje soje povećana je za 0,55 miliona tona na rekordnih 442,25 miliona tona (429,5 miliona tona u 2025/26. i 428 miliona tona u 2024/25.), a svetski bilans je gotovo nepromenjen u odnosu na jul i jun. Istovremeno, prognoza proizvodnje za SAD povećana je za 1,2 miliona tona na 123 (116) miliona tona, a za Ukrajinu smanjena je za 0,2 miliona tona na 4,7 miliona tona (5,5 miliona tona u 2025/26. i 7,2 miliona tona u 2024/25.).
Procena površina pod sojom u SAD povećana je za 1,4 miliona hektara na 85,8 miliona hektara, dok je prognoza prinosa soje smanjena za 0,3 bušela/akru na 52,7 bušela/akru, tako da je prognoza proizvodnje soje povećana na 123 miliona tona.
Nakon objavljivanja izveštaja, fjučersi soje u novembru u Čikagu porasli su za 1,2% na 437,5 dolara/t, podržani zatvaranjem izvoza iz Crnog mora, ali su ukupno zatvoreni 0,6% ispod nivoa viđenog nakon julskog izveštaja.
Prognoza za globalnu proizvodnju uljane repice u 2026/27. godini povećana je za 0,5 miliona tona na rekordnih 99,08 miliona tona (95,68 miliona tona u 2025/26. godini i 86,29 miliona tona u 2024/25. godini), posebno za Kanadu - za 0,5 na 22,5 (22) miliona tona zbog povoljnih uslova i padavina u prerijama.
Juče su novembarske fjučers cene uljane repice u Parizu porasle za 0,9% na 536,75 evra/t ili 619 dolara/t (+1,7% na mesečnom nivou), a novembarske fjučers cene uljane repice na berzi u Vinipegu porasle su za 1,9% na 795 kanadskih dolara/t ili 570 dolara/t (+2,2% na mesečnom nivou) usred rasta cena nafte i ograničenja izvoza iz luka Crnog mora, ne uspevajući da odgovore na prognozu povećanja proizvodnje u Kanadi.
Prognoza svetske proizvodnje suncokreta ostavljena je na 62,62 miliona tona (55,05 miliona tona u 2025/26. i 53 miliona tona u 2024/25.), pri čemu je prognoza za EU smanjena za 0,3 miliona tona na 9,5 miliona tona (8,7 miliona tona i 8,6 miliona tona u prethodnim sezonama), što će biti nadoknađeno povećanjem prognoze za Argentinu na 8 (7,5) miliona tona. Prognoze za Rusku Federaciju ostavljene su nepromenjene na 20,7 miliona tona (17,5 miliona tona u 2025/26. i 16,9 miliona tona u 2024/25.) i za Ukrajinu -13 miliona tona (11 miliona tona i 13 miliona tona u prethodnim sezonama).
U Ukrajini su cene suncokreta pale za 7.000-8.000 UAH/t na 25.000-27.000 UAH/t sa isporukom fabrici za mesec dana, a cene za novi rod su deklarisane na 19.000-20.000 UAH/t zbog obustave izvoza mora i južnih fabrika usled granatiranja.
Međusobni napadi na lučku infrastrukturu Ukrajine i Ruske Federacije praktično su zaustavili izvoz žitarica i uljarica iz crnomorskih luka, što održava visoke cene biljnih ulja i uljarica, a svaki korak koji zaustavlja granatiranje luka i brodova može značajno prilagoditi svetske cene na fonu prilično dobrih svetskih bilansa.
- U julu je površina pod uljaricom u EU blago revidirana naviše na 12,2 miliona hektara. Povećanje površina zasejanih uljanom repicom i suncokretom više je nego nadoknadilo pad površine pod sojom u Rumuniji, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj. Površina pod sojom u EU sada se procenjuje na 0,96 miliona hektara, što je 6% manje nego u prethodnoj sezoni.
- Ukupna proizvodnja uljarica u EU projektovana je na 32,0 miliona tona. Ovomesečne perspektive odražavaju reviziju nadole za glavne uljarice, uključujući smanjenje od 0,6 miliona tona za suncokret i 0,2 miliona tona za soju, prvenstveno zbog uticaja dugotrajnih vrućih i suvih vremenskih uslova širom EU.
Prema najnovijim projekcijama Evropske komisije za tržišnu godinu 2026/27, očekivana proizvodnja ključnih uljarica u EU-27 pokazuje stabilne, ali diferencirane trendove. Važno je napomenuti da se radi o projekcijama, a ne o konačnim rezultatima prinosa.
Uljana repica ostaje dominantna kultura sa očekivanom ukupnom proizvodnjom od 19.774 hiljade tona. Projektovana površina pod usevom iznosi 6.338 hiljada hektara, uz očekivani prosečan prinos od 3,12 t/ha. Najveći proizvođači bi trebalo da budu:
Francuska (4.637 hiljada tona, površina 1.422 hiljada ha, prinos 3,26 t/ha),
Nemačka (4.132 hiljada tona, 1.148 hiljada ha, 3,60 t/ha) i
Poljska (3.246 hiljada tona, 1.093 hiljada ha, 2,97 t/ha).
Ove tri zemlje zajedno bi trebalo da čine preko 60 % ukupne očekivane EU proizvodnje.
Suncokret se projektuje na proizvodnju od 9.533 hiljade tona na površini od 4.880 hiljada hektara, sa očekivanim prosečnim prinosom od 1,95 t/ha.
Vodeće pozicije bi trebalo da drže:
Rumunija (2.174 hiljada tona, 1.138 hiljada ha, prinos 1,91 t/ha),
Bugarska (2.081 hiljada tona, 950 hiljada ha, 2,19 t/ha) i
Mađarska (1.645 hiljada tona, 784 hiljada ha, 2,10 t/ha).
Crnomorski region i dalje ostaje ključni.
Soja se očekuje kao manja, ali značajna kultura sa 2.600 hiljada tona ukupne proizvodnje. Projektovana površina iznosi 959 hiljada hektara, a očekivani prosečan prinos 2,71 t/ha. Italija bi trebalo da bude jasno dominantan proizvođač sa 1.030 hiljada tona (302 hiljada ha, prinos 3,41 t/ha), ispred Francuske (364 hiljade tona, 158 hiljada ha, 2,31 t/ha) i Austrije (245 hiljada tona, 85 hiljada ha, 2,90 t/ha).
Ukupno posmatrano, tri kulture pokazuju solidnu očekivanu proizvodnu bazu u EU na prošlogodišnjem nivou, sa Francuskom, Nemačkom i zemljama jugoistočne Evrope kao ključnim stubovima. Očekivani prinosi su u okviru uobičajenih raspona ali za 0,8 miliona tona niži nego u junskoj proceni, a regionalne razlike u produktivnosti ostaju izražene. Konačni rezultati zavisiće od daljeg razvoja vremenskih uslova uz očekivano smanjenje prinose usled toplotnog talasa koji je zahvatio ključne zemlje proivođače.
Glavno tržište žitarica trenutno karakteriše nekoliko faktora. Ali najvažniji su najviši nivo neizvesnosti i rizika na ključnim poljoprivrednim tržištima zbog sukoba u Iranu i Azovsko-crnomorskom basenu, kao i El Ninjo. Ovo je izjavio izvršni direktor Instituta za studije poljoprivrednog tržišta ( IKAR) na konferenciji „Gde je margina“.) Dmitrij Riljko.
Pad globalne žetve „kompenzuje“ snažna žetva žitarica i uljarica u regionu Crnog mora, uključujući i evropski deo Rusije. Istovremeno, prema Rilkovim rečima, očekuju se velike žetve u glavnim zemljama uvoznicama ruskog žita (Turska i cela Severna Afrika, sa kombinovanim povećanjem od 11,5 miliona tona žita za pet najvećih kupaca). Još jedan faktor je povratak „Velikog Juga“ (Južni i Severnokavkaski federalni okrug) na izvozno tržište. Kao rezultat toga, udeo regiona u isporuci pšenice stranim tržištima povećaće se sa rekordno niskih 57% u sezoni 2025/26. na procenjenih 72% u tekućoj poljoprivrednoj godini. „Kada je ogromna žetva na jugu, manje je interesovanja za uzimanje dodatnih količina iz regiona Volge, Centralne Azije, Urala ili Sibira“, rekao je Rilko. Istovremeno, Institut za poljoprivredni razvoj ( IKAR)primećuje probleme sa žetvom na Uralu, u Sibiru i Kazahstanu.
Tokom svog izveštaja, Rilko je takođe naveo da profitabilnost ključnih žitarica i dalje „ostavlja mnogo toga da se poželi“. „Kukuruz se ponaša hirovito, iako je profitabilnost u centru dostigla veoma respektabilan nivo u poljoprivrednoj godini 2025/26. Verujemo da je to bilo zbog pojave izvozne potražnje iz Irana i Kazahstana, što je značajno podržalo cene“, primetio je Rilko. Profitabilnost tri glavne uljarice – suncokreta, soje i uljane repice – i dalje premašuje profitabilnost žitarica, ali je soja prošle godine opala, što je takođe negativno uticalo na površinu posejanu njima ove godine.
Prema trenutnoj proceni ICAR-aRuska proizvodnja žitarica u sezoni 2026/27. iznosiće 139 miliona tona, uključujući procenjenih 90 miliona tona proizvodnje pšenice. Njen izvozni potencijal trenutno se procenjuje na 44,6 miliona tona, ali bi mogao da dostigne 46 miliona tona. Rilko je takođe izvestio da su periodi rasta cena pšenice ove kalendarske godine povezani sa problemima sa brodarstvom u Ormuskom moreuzu i Azovsko-crnomorskom basenu. Buduće trendove je teško predvideti upravo zbog neizvesnosti ovih faktora. Prema Rilkovim rečima, intenziviranje vojnih i političkih sukoba odmah pokreće popust na rusku pšenicu u odnosu na njene crnomorske konkurente - rumunsku i bugarsku pšenicu. Popust je nekada dostigao 40 dolara po toni, a sada je ponovo visok - oko 25 dolara po toni. U međuvremenu, u luci Klajpeda (Litvanija), tona pšenice košta 275 dolara. „Ovo ukazuje na to da mogućnosti postoje i da će se verovatno nastaviti otvarati u ruskim lukama koje se nalaze na Baltiku“, smatra stručnjak
Afrička svinjska kuga je prvi put otkrivena u Finskoj, a virus je identifikovan kod divljih svinja pronađenih na jugoistoku zemlje. Vlasti su uspostavile ograničenu zonu.
Finska je prvi put otkrila virus afričke svinjske kuge (ASK) na svojoj teritoriji nakon što je identifikovao virusni genom PCR-om kod nekoliko divljih svinja pronađenih mrtvih u opštini Virolahti, na jugoistoku zemlje, blizu ruske granice.
Iako rezultat još uvek treba da potvrdi Referentna laboratorija EU za ASK u Španiji, finske vlasti su odlučile da odmah primene mere kontrole utvrđene za suzbijanje bolesti.
Do otkrića je došlo nakon što je lokalni stanovnik otkrio ostatke tri uginula praseta divlje svinje u oblasti Valimaa i predao ih Finskoj agenciji za hranu (Ruokavirasto), gde su preliminarne analize otkrile prisustvo virusa.
Kao početnu meru, Ruokavirasto je uspostavio ograničenu zonu koja pokriva cele opštine Virolahti i Miehikala , kao i južni deo opštine Lapenranta.
Unutar ove zone, kretanje svinja je ograničeno i pojačane su mere biološke bezbednosti na farmama svinja. Lov na divlje svinje i sve ostale vrste divljači je takođe zabranjen, osim operacija koje organizuju veterinarske vlasti radi kontrole populacije divljih svinja. Hranjenje divljih svinja i druge aktivnosti koje bi mogle olakšati širenje virusa takođe su zabranjene. Pored toga, sve divlje svinje pronađene mrtve ili odstreljene unutar ograničene zone moraju biti testirane na AKS, a njihovi leševi moraju biti bezbedno uklonjeni.
Povoljne padavine se nastavljaju u SAD i Kini, kao i u regionu Crnog mora, a samo novi toplotni talas u Evropi izaziva zabrinutost za žetvu kasnih useva.
Američki kukuruzni pojas beleži jedan ili dva fronta padavina svake nedelje, što, čak i uz toplije temperature, daje prilično dobar rod kukuruza i soje. Obilne kiše padaju širom Srednjeg zapada ove nedelje, vraćajući temperature u normalu, a još kiše i normalnih temperatura očekuje se tokom vikenda i sledeće nedelje.
Južni regioni američkih ravnica dobijaju manje padavina, sa vrućim i suvim vremenom koje se zadržava, što pogoršava stanje useva, ali je vreme generalno povoljno i padavine će tamo proći sledeće nedelje, posebno u severnim ravnicama, gde su preovladavali suvlji uslovi
Toplo, suvo vreme se uspostavilo širom Kanadskih prerija tokom proteklih nekoliko nedelja, što je pomoglo ubrzanju razvoja useva i nalivanja zrna nakon dugotrajnih kiša i hladnog vremena. Međutim, područja na jugozapadu ostaju previše vruća i suva, tako da će količina padavina prognozirana za sledeću nedelju biti ključna za smanjenje stresa biljaka.
Još jedan toplotni talas pogodio je zapadnu Evropu ove nedelje, krećući se od zapada ka istoku, uzrokujući dalju štetu usevima kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Ograničene padavine se očekuju sledeće nedelje, što bi trebalo da smanji temperature i stres za biljke, ali delovi zapadne Evrope neće dobiti dovoljno padavina, smanjujući potencijal žetve, upozorava MARS .
Front koji je doneo padavine i hladno vreme Ukrajini kreće se ka istoku i poboljšava uslove za uzgoj soje, kukuruza i suncokreta. Očekuje se da će temperature porasti na 30-33 stepena sledeće nedelje bez padavina, što bi moglo izazvati stres za useve kukuruza u regionima koji nisu primili padavine i imaju male rezerve vlage. Generalno, Ukrajina planira da ubere dobar rod kukuruza, pod uslovom da u avgustu ne bude abnormalnih vrućina.
Crnomorski regioni Ruske Federacije žanju visok rod pšenice i spremaju se za dobar rod kukuruza i suncokreta, dok istočni regioni Ruske Federacije i neki regioni Kazahstana pate od deficita vlage.
Kiše su se vratile u južnu i zapadnu Australiju, a uslovi su i dalje normalni za ozimu pšenicu i uljanu repicu, ali se očekuje jači El Ninjo i sušnije vreme.
Povremene kiše će se nastaviti u centralnoj i severoistočnoj Kini ove i sledeće nedelje, što će pomoći razvoju dobrog roda kukuruza i soje čak i dok temperature rastu.
Od 22. jula, brodovi su praktično prestali da ulaze u ukrajinske luke radi utovara, dok Ruska Federacija nastavlja da napada Odesku oblast dronovima i raketama, uništavajući lučku infrastrukturu i civilne objekte, što je zaustavilo rad terminala za žito i trgovačku aktivnost trgovaca.
Tokom prošle nedelje, zvanično je potvrđeno da je pogođeno 5 brodova, iako je ukupno napadnuto više od 10 brodova, ali su neki uspeli da nastave da napuštaju Ukrajinu nakon što su ih pogodili dronovi.
Cene ječma, koji je već kupovalo samo nekoliko trgovaca, najviše su pogođene obustavom kupovine. Tražnja za stočno ječmeno je pala za dodatnih 1.000 UAH/t na 6.700-7.000 UAH/t ili 130-140 dolara/t sa isporukom u luke Crnog mora.
Nakon oštećenja broda koji je napuštao Crno more iz dunavskih luka, otkupne cene stočnog ječma i tamo su pale na 7.500-8.000 UAH/t sa isporukom u dunavske luke.
Treba napomenuti da međunarodni trgovci još uvek nisu bili u mogućnosti da organizuju kupovinu ukrajinskog ječma sa isporukom vagonima ili kamionima do rumunske luke Konstanca.
Tražene cene ječma sa isporukom do rumunske granice su 125 dolara/t DAP Vadul Siret, a sa isporukom do zapadne granice - 130 dolara/t DAP Mostiska.
Na domaćim silosima cene su pale na nivoe od 6.000-6.500 UAH/t EXW, ali je broj trgovaca koji kupuju ječam na silosima naglo opao zbog nedostatka jasnoće u vezi sa daljom logistikom izvoza iz Ukrajine.
Istovremeno, Ruska Federacija nastavlja da izvozi svoje žito preko crnomorskih luka Novorosijsk i Taman, pa su cene na svetskim berzama donekle pale, što je snizilo cene ruskog žita za 6-8 dolara/t FOB.
Sladari u Ukrajini još nisu počeli sa kupovinom pivarskog ječma nove žetve, jer još uvek imaju dovoljne zalihe stare žetve do kraja avgusta i očekuju stabilizaciju cena stočnog ječma.
Prema podacima kompanije Agritel, fizičke cene francuskog stočnog ječma pale su prošle nedelje za 8,9% na 203 evra/t ili 234 dolara/t FOB Ruan, a za jari pivarski ječam za 4,2% na 238 evra/t FOB Krej, potpuno gubeći povećanje od pretprošle nedelje.
Očekivana eskalacija ukrajinskih udara na rusku lučku infrastrukturu u Crnom moru mogla bi dovesti do daljeg rasta svetskih cena i primorati terorističku rusku državu, pod pritiskom međunarodnih partnera (uključujući Kinu), da započne pregovore o okončanju vazdušnih udara na civilne gradove, luke i brodove, ali ovo je previše optimističan scenario.
Rumunska kompanija za špediterske usluge Transport Trade Services SA (TTS) saopštila je da je završen projekat proširenja skladištenja i rukovanja žitaricama vredan 23 miliona evra (26,2 miliona dolara) na terminalu Canopus Constanța u luci Konstanca, čime je kapacitet skladištenja povećan na 180.000 tona.
Izgradnja je obuhvatala šest silosa za skladištenje, svaki kapaciteta 11.000 tona; pet tampon silosa, svaki kapaciteta skladištenja 825 tona; novu stanicu za prijem tereta za rečne barže; opremu za jednu od dve nove stanice za istovar kamiona; transportnu opremu (trakaste transportere i kofiste elevatore) potrebnu za rukovanje teretnim tokovima i povezivanje novih objekata sa postojećim terminalom; i tri stanice za merenje na liniji za utovar brodova.
Novi terminal će primati teret sa barži i kamiona preko dve istovarne stanice, svaka sa kapacitetom rukovanja od 400 tona na sat, saopštio je TTS. Teret će se utovarivati na morske brodove koristeći dva postojeća utovarivača brodova, od kojih svaki obezbeđuje brzinu utovara od 800 t/h.
Izgradnja projekta je počela 20. januara 2025. godine, a završetak radova je objavila kompanija TTS u izveštaju podnetom sistemu za objavljivanje informacija investitorima Bukureštanske berze 20. jula.
Kanopus Star SRL Konstanca, jedan od tri lučka operatera TTS grupe u luci Konstanca, je zajedničko preduzeće u vlasništvu TTS-a i Kargil Agrikultura SRL, rumunske operativne podružnice američkog Kargila, koja je specijalizovana za rukovanje poljoprivrednom robom.
TTS, sa sedištem u Bukureštu, u Rumuniji, je matična kompanija TTS grupe, pružaoca integrisanih logističkih usluga sa lučkim terminalima u Konstanci i sedam luka na Dunavu.
Luka Konstanca, smeštena na rumunskoj obali Crnog mora, važna je kapija za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Evropu. Ona služi kao glavni pomorski izlaz za žitarice i uljarice proizvedene ne samo u Rumuniji, već i u nekoliko zemalja bez izlaza na more u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
