Kazahstan je spreman da izvozi brašno, pšenicu, uljarice i visoko prerađene proizvode na crnogorsko tržište, javlja 24KZ. Pored toga, dve zemlje planiraju saradnju u proizvodnji semena, biotehnologiji i stočarstvu.
Olžas Bektenov i predsednik Crne Gore Jakov Milatović razgovarali su o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, posebno o sporazumima postignutim nakon razgovora između lidera dve zemlje. Dva lidera su takođe razgovarala o razvoju partnerstava u obrazovanju, digitalnim tehnologijama, turizmu, trgovini, transportu i logistici. U tom smislu, strane su razgovarale o povezivanju Transkaspijske rute sa lukom Bar. Ovo će stvoriti novi multimodalni koridor od kraja do kraja ka Južnoj i Centralnoj Evropi.
Na kraju sastanka, premijer je naglasio da će Kazahstan nadgledati sprovođenje svih sporazuma postignutih na najvišem nivou. Jakov Milatović je, sa svoje strane, istakao dostignuća Kazahstana u digitalnoj transformaciji i njegovu nameru da se ugleda na ovo iskustvo.
Nemački poljoprivrednici sve više preispituju uzgoj uljane repice, jer rizici u proizvodnji nastavljaju da rastu. Prema istraživanju koje je sproveo nemački poljoprivredni medij agrarheute, značajan deo poljoprivrednika bi radije prestao da uzgaja ovu kulturu, ali to nije u mogućnosti zbog nedostatka profitabilnih alternativa u plodoredu.
Glavni izazovi za proizvodnju uljane repice uključuju visok pritisak štetočina, ograničen pristup alatima za zaštitu useva i sve veće agronomske rizike. Ovi faktori čine usev manje predvidljivim i težim za upravljanje, posebno pod pooštrenim propisima o sredstvima za zaštitu bilja.
Istovremeno, mnogi poljoprivrednici ističu da uljana repica ostaje ekonomski važna u njihovim rotacijama. Kao rezultat toga, oni nastavljaju da je gaje uprkos velikim zabrinutostima, uglavnom zato što trenutno nijedna druga kultura ne nudi uporedivu ravnotežu profitabilnosti i agronomskih koristi.
U anketi u kojoj je učestvovalo 598 ispitanika, 56% je reklo da će nastaviti da gaji uljanu repicu. Međutim, oko 45% je naznačilo planove da ili potpuno napusti ovu kulturu ili značajno smanji površine pod njom. Najkritičnije raspoloženje zabeleženo je u istočnim i severnim regionima Nemačke.
Uprkos rastućoj neizvesnosti među poljoprivrednicima, površine pod uljanom repicom u Nemačkoj su se nedavno povećale na oko 1,5 miliona hektara. Međutim, istraživanje ističe strukturne izazove u sektoru i sugeriše da bi poljoprivrednici mogli postepeno smanjiti zavisnost od ove kulture ako se pojave stabilnije i profitabilnije alternative.
Povećani napadi na ukrajinske morske luke, brodove i logističku infrastrukturu mogli bi da smanje izvoz žita iz Ukrajine za skoro trećinu, kažu predstavnici industrije i operateri terminala za žito.
Prema rečima učesnika na tržištu, mesečni izvoz žitarica mogao bi da padne sa približno 6 miliona tona na 4 miliona tona. Najveći rizici su povezani sa radom luka Velike Odese, kroz koje prolazi najveći deo poljoprivrednog izvoza zemlje.
Alternativne rute preko dunavskih luka nisu u mogućnosti da u potpunosti nadoknade moguće smanjenje pretovara zbog visokih logističkih troškova i ograničenog kapaciteta.
Stručnjaci napominju da poljoprivredni sektor ostaje jedan od ključnih izvora deviznih prihoda za Ukrajinu. Stoga, svaki poremećaj u izvozu može negativno uticati i na poljoprivrednike i na ekonomiju zemlje u celini.
Dodatna posledica bi mogla biti povećanje domaćih zaliha žitarica pred novu žetvu. Prema rečima učesnika na tržištu, rezerve žitarica u Ukrajini bi mogle dostići 9,5 miliona tona do 1. jula, što značajno premašuje brojke iz prethodnih godina. Višak ponude na domaćem tržištu mogao bi povećati pritisak na otkupne cene tokom žetve.
Ukrajina ostaje jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, sa oko 6% učešća u svetskoj trgovini pšenicom i 11% u svetskoj trgovini kukuruzom. Stoga, svaki problem sa ukrajinskim izvozom mogao bi da utiče ne samo na domaće već i na svetsko tržište žitarica.
Globalna poljoprivreda ulazi u fazu strukturne transformacije, gde rast produktivnosti nadmašuje povećanje potražnje za hranom. To stvara rizike od prekomerne ponude žitarica, uljarica i vlakanastih useva, što je delimično nadoknađeno potražnjom iz sektora biogoriva. Istovremeno, usporavanje rasta stanovništva i potrošnje po glavi stanovnika povećavaju dugoročni pritisak na poljoprivredne prihode. U ovom okruženju, biogoriva se sve više vide kao jedna od retkih stabilizujućih sila u potražnji za poljoprivrednim robama, iako njihov udeo u globalnoj potrošnji tečnih goriva ostaje oko 3,2%.
Međutim, tržište etanola je pod sve većim pritiskom zbog širenja električnih vozila, poboljšanja efikasnosti goriva i stagnacije u politikama obaveznog mešanja. Pod trenutnim tržišnim uslovima, potražnja za etanolom u SAD mogla bi da opadne za skoro 50% do 2050. godine, na oko 6,6 milijardi galona. Ovo bi direktno uticalo na sektor kukuruza, gde se značajan deo proizvodnje koristi za etanol, što bi potencijalno moglo da promeni strukturu domaće potražnje za žitaricama.
Implikacije po poljoprivredno zemljište su značajne: oko jedne trećine američkih površina pod kukuruzom posvećenih proizvodnji etanola moglo bi da izgubi svoju trenutnu namenu. To bi predstavljalo povlačenje zemljišta iz proizvodnje velikih razmera i moglo bi da intenzivira strukturne viškove žitarica, dodatno dodatno pritiskajući cene na dugi rok.
Istovremeno, politika obnovljivog dizela nastavlja da podržava potražnju za uljaricama, posebno sojom. Kapacitet prerade u SAD povećan je za oko 20% od 2022. godine, jačajući ulogu sojinog ulja u formiranju vrednosti i pomerajući ravnotežu između proteinskih i uljnih komponenti u cenama soje. Očekuje se da će dalje širenje biodizela delimično nadoknaditi slabost u segmentu etanola.
Dodatni potencijal rasta pojavljuje se u održivom avionskom gorivu (SAF) i brodskim gorivima, koja trenutno drže mali udeo na globalnom tržištu, ali se smatraju dugoročnim pokretačima potražnje za poljoprivrednim sirovinama. Ovi segmenti bi mogli postati glavni novi kanali za potrošnju biomase usred dekarbonizacije transportnog sektora.
U optimističnom scenariju vođenom političkom podrškom, tehnološkim napretkom i povećanjem efikasnosti, globalna proizvodnja biogoriva mogla bi se višestruko povećati do 2050. godine. To uključuje etanol, biodizel i nova avionska i brodska goriva, značajno proširujući tržišta poljoprivrednih sirovina.
Realizacija ovog potencijala u velikoj meri zavisi od tehnološkog napretka u poljoprivredi, uključujući oplemenjivanje useva, preciznu poljoprivredu i digitalizaciju. Međutim, nivoi usvajanja ostaju neujednačeni, što ograničava rast produktivnosti u određenim regionima i segmentima.
Stoga, biogoriva postepeno postaju strukturna komponenta globalne poljoprivredne ravnoteže, istovremeno ograničavajući prekomernu ponudu i stvarajući nove centre potražnje. Istovremeno, oslanjanje na određene segmente – posebno na etanol – uvodi rizike strukturnih pomeranja u dugoročnoj potražnji za žitaricama.
Prema analitičkom centru „Rusid“, cene suncokreta u junu kretaće se u rasponu od 35.000 do 35.500 rubalja po toni, što je blagi rast u odnosu na trenutni nivo od 34.600 rubalja po toni (cena proizvođača, bez PDV-a, EXW).Smanjenje izvozne carine na suncokretovo ulje moglo bi pružiti umerenu podršku domaćem tržištu. Međutim, velike zalihe i očekivanja dobre žetve verovatno će ograničiti značajniji rast cena. Za poređenje, prošlog juna cena suncokreta premašila je 36.300 rubalja po toni.Setva suncokreta teče sa zakašnjenjem zbog hladnog proleća, ali je glavna površina već zasejana. Ove godine suncokret zauzima 12,3 miliona hektara, što je za 10% više nego prošle godine. Proširenje setvenih površina podstiče očekivanja jake ponude u novoj sezoni.Uljana repica je u maju prosečno koštala oko 32.900 rubalja po toni, što predstavlja pad od 14% u odnosu na isti period prošle godine, pod pritiskom rekordne žetve 2025. Analitičari „Rusid“-a očekuju umereni rast u junu na 33.000–33.500 rubalja po toni. Prošlog juna cena je iznosila 39.300 rubalja po toni.Do kraja prvih deset dana juna zasejano je 2,8 miliona hektara prolećne uljane repice, što je 22% više u odnosu na prošlu godinu. Ovo proširenje setvenih površina nastaviće da vrši pritisak na cene tokom juna i druge polovine sezone.Soja i dalje trpi pritisak zbog prošlogodišnje rekordne žetve od 9 miliona tona i važeće izvozne carine. Jaka rublja dodatno ograničava izvozne marže, pa velike količine ostaju na domaćem tržištu. Prosečna cena u maju iznosila je oko 25.700 rubalja po toni (-24,5% u odnosu na maj prošle godine).Za jun se prognozira raspon od 25.900 do 26.500 rubalja po toni. Prošlog juna soja je koštala blizu 33.500 rubalja po toni. Usporavanje setve ove godine moglo bi pružiti umerenu podršku cenama u drugoj polovini sezone.„Sve u svemu, dalja dinamika cena uljarica u velikoj meri zavisiće od napretka setve i vremenskih uslova tokom vegetacionog perioda. Ako se setva normalno završi i potvrdi visok rod, pritisak nove ponude na tržištu mogao bi da se pojača do početka jeseni 2026.“, navode analitičari „Rusid“-a.
Izraelski rat sa Iranom doveo je do značajnih poremećaja u snabdevanju i rasta cena đubriva i žitarica. Međutim, rizici nestabilnih zaliha sada se smanjuju, što doprinosi snižavanju cena.
Cene glavnog azotnog đubriva, uree, pale su za više od 30% za dva meseca, potpuno brišući rast izazvan ratom. Kao rezultat toga, cene kukuruza, pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda su naglo pale. Blumbergov indeks poljoprivrede, koji prati cene 10 glavnih svetskih useva, pao je u petak na najniži nivo od 5. marta (-10% za mesec dana).
Blokada Ormuskog moreuza u prvim nedeljama rata ugrozila je skoro trećinu svetskih zaliha uree. U tom kontekstu, cene đubriva su naglo porasle i poljoprivrednici su počeli da traže alternativne izvore snabdevanja.
Uprkos činjenici da pretnja nije potpuno nestala, premije ratnog rizika su značajno smanjene.
Pad cena uree je posledica više faktora:
Kineska vlada je ublažila ograničenja na izvoz đubriva.
Neki proizvođači u Južnoj Aziji su povećali proizvodnju nakon što je smanjena na početku sukoba.
Tržište je još jednom uzelo u obzir količine proizvoda koje nisu bile dostupne zbog blokade Ormuskog moreuza.
Pad globalne potražnje za žitaricama ograničava potražnju poljoprivrednika za đubrivima.
Tržište đubriva trenutno doživljava sezonski pad potražnje, jer je setva sada završena u većini zemalja severne hemisfere, a Brazil je smanjio uvoz u poređenju sa prošlom godinom. Tržište sada nije zabrinuto koliko još cene mogu da porastu, već koliko mogu da padnu.
Uz cene đubriva, postepeno padaju i cene poljoprivrednih proizvoda. Tržišta su pod pritiskom dobrih izgleda za useve u SAD i žetve na severnoj hemisferi, što povećava ponudu žitarica.
Međutim, svaka eskalacija na Bliskom istoku mogla bi dovesti do novog skoka cena energije i đubriva. Cene đubriva bi takođe mogao biti podržan oporavkom potražnje u drugoj polovini godine iz Brazila, jednog od najvećih svetskih uvoznika đubriva. Međutim, stručnjaci smatraju da je vrhunac cena uree u 2026. godini već prošao.
Dinamika cena đubriva biće važna tokom leta i jeseni, kada poljoprivrednici počnu kupovinu za žetvu 2027. godine. Ako se rat završi i prekid vatre bude na snazi, cene đubriva će se stabilizovati, iako će rizici od inflacije i dalje ostati visoki.
Dobre produktivne padavine dogodile su se krajem maja i početkom juna u skoro svim regionima Sjedinjenih Država, Kanade, Evrope i Australije. Kotacije žitarica i uljarica na berzi izgubile su spekulativnu podršku i počele da opadaju.
Regioni Srednjeg zapada pogođeni sušom ove nedelje su zabeležili pljuskove i grmljavinu, što je poboljšalo zdravlje useva kukuruza i soje. U nekim državama, poput Misurija, padavine su bile prekomerne, što je dovelo do poplava na poljima.
Julski fjučersi soje na čikaškoj SWOT berzi pali su za 5,8% tokom nedelje na 415 dolara/t (-7% za mesec dana).
Kišni frontovi su se pomerili iz severnih u centralne i južne ravnice Sjedinjenih Država, poboljšavajući rod prolećne pšenice. Prognoze najavljuju dodatne pljuskove u većem delu regiona tokom sledeće nedelje.
Fjučersi za prolećnu pšenicu u julu na berzi u Mineapolisu pali su tokom nedelje za 10% na 234,8 dolara/t, a durum pšenica u Kanzasu pala je za 7,3% na 227,8 dolara/t.
Kanadske prerije ove nedelje uživaju u povoljnom vremenu za setvu sa povremenim pljuskovima, jer poljoprivrednici završavaju setvu uljane repice i prolećnih useva. Očekuje se da će obilne kiše pogoditi poljoprivredne regione počev od ovog vikenda, obezbeđujući dobre rezerve vlage i pomažući razvoju useva. Međutim, neke provincije, posebno Alberta, neće imati vremena da završe setvu do tada.
Julski fjučersi kanole na berzi u Vinipegu pali su juče za 1,8% na 784 kanadska dolara po toni.
U poslednje vreme, veći deo Brazila doživljava suvo vreme, što je nepovoljno za useve kukuruza i pšenice, ali sledeće nedelje se očekuju padavine čak i u centralnim regionima i u državi Mato Groso, što će pozitivno uticati na useve kukuruza nakon perioda suše u maju.
Julske fjučers cene kukuruza na Čikaškoj berzi pale su za 7% tokom nedelje na 167,3 dolara po toni.
Kiša se očekuje širom Evrope početkom sledeće nedelje, uključujući i Srbiju, što će doprineti povećanju vlažnosti, posebno nakon što su vrući i suvi uslovi prošle nedelje opteretili useve u zapadnoj Evropi.
Cikloni koji se kreću iz Evrope doneće pljuskove u Ukrajinu sledeće nedelje, a temperature vazduha će porasti, što će pozitivno uticati na useve nakon prilično vlažnog i hladnog proleća.
Još jedan front je prošao kroz istočnu Australiju ove nedelje, a kiše će se nastaviti sledeće nedelje, pomažući ozimoj pšenici i uljanoj repici da napreduju.
Veći deo Kine ima dobru vlažnost zemljišta, ali neka područja na jugu su dobila previše kiše za ozime useve, pa je žetva ozime pšenice počela pod nepovoljnim uslovima. Dodatne kiše se očekuju u bliskoj budućnosti u glavnim područjima uzgoja kukuruza i soje.
Ažurirani kratkoročni izgledi Evropske komisije predviđaju pad proizvodnje svinjetine od 1% u poređenju sa 2025. godinom, sa smanjenim izvozom i stabilizacijom potrošnje po glavi stanovnika na oko 32,6 kg.
Evropska komisija je objavila ažuriranje svojih kratkoročnih izgleda za poljoprivredna tržišta EU za 2026. godinu. Ovo prilagođavanje dolazi u kontekstu makroekonomskog okruženja oslabljenog produženom geopolitičkom nestabilnošću na Bliskom istoku, što povećava troškove energije, transporta i đubriva – a samim tim i cenu stočne hrane – sa odgovarajućim uticajem na troškove proizvodnje.
Proizvodnja: Još jedna revizija naniže
Prema prognozama, očekuje se da će neto proizvodnja svinjetine pasti za približno 1% u odnosu na prethodnu godinu, padajući sa 21,98 miliona metričkih tona (Mt) procenjenih za 2025. godinu na 21,76 Mt projektovanih za 2026. godinu.
Istorijski podaci o ravnoteži ponude i potražnje u EU potvrđuju da sektor već nekoliko godina traži novu ravnotežu. Nakon vrhunca bruto proizvodnje 2021. godine, kada je neto proizvodnja premašila 23,6 miliona tona, sektor je pretrpeo dvostruki udarac od pada kineske potražnje i ciklusa smanjenja stada, dostigavši dno 2023. godine na 20,8 miliona tona. Oporavak 2024. i 2025. godine (21,3 i 22,0 miliona tona bruto, respektivno) sada je prekinut 2026. godine novom revizijom naniže.
Izvoz: Novo smanjenje na pomolu
Izgledi za trgovinu su najmračniji. Izvoz svinjetine, koji je 2020. godine premašio 4,9 miliona metričkih tona, vođen potražnjom iz Kine, nastavlja da se strukturno prilagođava. Nakon što je 2024. godinu završio na 2,94 miliona tona i blago se oporavio 2025. godine na procenjenih 2,98 miliona tona, prognoza za 2026. godinu ukazuje na dalji pad od 3% na 2,89 miliona tona. Komisija upozorava da bi visoke cene i slabljenje ekonomskog okruženja mogli smanjiti konkurentnost evropske svinjetine na međunarodnim tržištima, iako bi sektor zadržao svoj pozitivan trgovinski bilans.
Potrošnja po glavi stanovnika: Stabilnost uprkos visokim cenama
Ažuriranje Komisije ističe da će potrošnja mesa po glavi stanovnika u EU ostati stabilna u 2026. godini, sa snažnom potražnjom uprkos visokim cenama na gotovo svim tržištima. Za svinjetinu se očekuje da će ta brojka biti oko 32,6 kg po glavi stanovnika, što je nešto ispod 32,9 kg procenjenih za 2025. godinu, što predstavlja stabilizaciju nakon najnižih nivoa iz 2023. godine (31,0 kg).
Održana samodovoljnost, ali u opadanju
EU održava stopu samodovoljnosti od preko 115% u prognoziranom periodu, što potvrđuje da blok konstantno proizvodi više nego što troši. Međutim, trend je očigledno silazni: sa 126% u 2020. godini, pao je na 115,7% u 2024. godini, a dalji pad na 115,1% se projektuje za 2026. godinu.
Rusija je od 1. do 20. maja izvezla 2,4 miliona tona glavnih vrsta žita - 1,9 puta više nego u istom periodu prošle godine, piše „Interfaks“ pozivajući se na monitoring Ruskog zrnovnog saveza (RZS). Među time, isporuke pšenice su povećane 1,8 puta, skoro do 2,3 miliona tona. Izvezeno je 97 hiljada tona kukuruza (rast 2,8 puta), 33,3 hiljade tona ječma (10 puta više nego prethodne godine). Takođe je isporučeno 100 hiljada tona graška – 1,7 puta više nego u prvih dvadeset dana maja 2025. godine.
Pšenica je isporučivana u 20 zemalja, dok je u istom periodu prošle godine kupaca bilo 16 država. Tradicionalni lider je Egipat, u koji je isporučeno 447 hiljada tona poljoprivrednih kultura u odnosu na 261 hiljadu tona prethodne godine. Kukuruz je isporučivan samo u dve zemlje: Iran je kupio 61,3 hiljade tona, Turska 35,6 hiljada tona. Pre godinu dana nije bilo izvoza u ove zemlje. Ječam je isporučivan samo u Iran.
Broj kompanija-izvoznika nastavlja da se smanjuje, ali sporije nego prošle godine. „Može se reći da je izvozno tržište ruskog žita dostiglo optimalan broj trgovaca. Ukupno je pšenicu isporučivalo 24 kompanije, dok je u prošloj sezoni u ovom periodu bilo 36“, uporedila je direktorka analitičkog odeljenja RZS Jelena Tjurina.
Prema prognozama Ministarstva poljoprivrede, na kraju poljoprivredne godine 2025/26 izvoz žita može dostići 60 miliona tona, trenutno je isporučeno oko 52 miliona tona. Ovo je rekla šefica ministarstva Oksana Lut na Svenarodnom zrnovnom forumu. Dobar rod od prošle godine od 144,6 miliona tona omogućio je obezbeđenje unutrašnje prehrambene bezbednosti i dostojne količine isporuka na spoljna tržišta, podsetila je ona. Do kraja sezone može se izvoziti još 7,5-8 miliona tona, procenila je ministarka. „To omogućava kvota koja je postavljena na 25 miliona tona. To omogućava potražnju na svetskom tržištu“, – istakla je, dodajući da obim isporuka može približiti i 62 miliona tona – ranije su takvu procenu dali analitičari „Rusagrotransa“. Istovremeno, Lut je ukazala da je najvažnije za tržište konjunktura, a ona trenutno nije baš pozitivna.
