Na prvom radnom danu nedelje došlo je do osetnog pada cena energenata usled pojačanog optimizma oko mogućeg sporazuma između SAD i Irana, koji bi omogućio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i normalizaciju pomorskih transportnih ruta.Nafta:
Fjučersi WTI sirove nafte pali su za skoro 6%, spustivši se ispod 91 dolara po barelu. Slično kretanje zabeležio je i Brent, koji je oslabio za gotovo 6% i trguje se ispod 98 dolara po barelu. Iako su obe strane poslale pomešane poruke – predsednik Trump je naglasio da sporazum mora biti „odličan i značajan ili ga neće biti“, dok Iran ističe postignuti konsenzus ali upozorava na preostale ključne nesuglasice – podaci o praćenju brodova pokazuju postepeno ublažavanje zastoja u regionu. U proteklim danima tri LNG tankera prošla su kroz Ormuski moreuz ka destinacijama u Aziji.Prirodni gas:
Evropske cene prirodnog gasa pale su za više od 4%, dostigavši oko 46,3 evra po megavat-satu, što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Tržište pozitivno reaguje na signale deeskalacije u Persijskom zalivu i nastavak LNG isporuka iz Katara i UAE uprkos ograničenjima plovnog puta.Urea:
Cena uree nastavila je silaznu putanju i 22. maja 2026. pala je na 502,50 USD po toni, što predstavlja dnevni pad od 7,37%. U poslednjih mesec dana zabeležen je kumulativni pad od 27,41%, iako je cena i dalje 9,54% viša nego pre godinu dana.Zaključak:
Tržište energenata i đubriva ušlo je u nedelju sa značajnim korekcijama naniže, vođeno geopolitičkim nadama. Ipak, velika neizvesnost i dalje postoji, jer ključna pitanja u pregovorima SAD–Iran još nisu rešena. Logistički operatori treba da prate dalji razvoj situacije u Ormuskom moreuzu, jer bi eventualni sporazum značajno uticao na troškove transporta i raspoloživost kapaciteta.
Meteorolozi upozoravaju na veliku verovatnoću formiranja snažne „toplotne kupole“ nad Evropom tokom leta 2026. godine, što bi potencijalno moglo izazvati dugotrajne toplotne talase, rekordne temperature i široko rasprostranjenu sušu. Najveći rizici se očekuju u centralnoj, južnoj i istočnoj Evropi, gde bi temperature mogle značajno premašiti sezonske norme.
Prema međunarodnim meteorološkim modelima, jedan od ključnih pokretača potencijalne ekstremne vrućine mogao bi biti razvoj „Super El Ninja“, koji utiče na globalnu atmosfersku cirkulaciju. Meteorolozi ne isključuju nove temperaturne rekorde iznad 40°C u nekoliko delova Evrope, zajedno sa stalno visokim noćnim temperaturama.
Takvi vremenski uslovi mogli bi postati veliki izazov za poljoprivredni sektor. Očekivani deficit vlage može negativno uticati na prinose kukuruza, suncokreta, soje i drugih prolećnih useva, posebno na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Dodatni rizici uključuju pogoršanje stanja zemljišta i rast troškova navodnjavanja.
Na Balkanu, uključujući Bugarsku i susedne zemlje, očekuje se da će temperature iznad 35°C često biti već u junu. Nakon dužeg pregrevanja atmosfere, može se povećati i verovatnoća jakih letnjih oluja, lokalizovanog grada i oštrih vremenskih kontrasta, što će otežati razvoj useva i radove na polju.
Klimatolozi napominju da Evropa ostaje kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, dok ekstremni vremenski događaji postaju sve češći i intenzivniji. Ako se trenutne prognoze ostvare, leto 2026. godine moglo bi postati jedno od najtoplijih u istoriji, povećavajući pritisak na evropska poljoprivredna i prehrambena tržišta.
Savet Evropske unije odlučio je da suspenduje tarife na uvoz azotnih đubriva na period od godinu dana. Cilj ove mere je rešavanje problema rasta cena i nestašice zaliha uzrokovanih nestabilnošću u Ormuskom moreuzu, koja je poremetila globalne lance snabdevanja đubrivima. Suspenzija se ne odnosi na Rusiju i Belorusiju, koje ostaju pod sankcijama EU zbog rata u Ukrajini.
Privremeno carinsko olakšanje će obuhvatiti i ključne sirovine koje se koriste u proizvodnji đubriva, uključujući ureu i amonijak. Evropska komisija je saopštila da je cilj smanjenje troškova za evropske poljoprivrednike i proizvođače đubriva usred povećanog pritiska na tržište.
Prema procenama, ova mera bi mogla da uštedi poljoprivrednom sektoru EU oko 60 miliona evra. Takođe je namenjena smanjenju zavisnosti od uvoza iz sankcionisanih zemalja, posebno Rusije i Belorusije, uz održavanje stabilnog pristupa osnovnim poljoprivrednim inputima.
Prema odluci, carine se neće primenjivati na uvoz iz zemalja sa statusom najpovlašćenije nacije (MFN). Međutim, izuzeće od carina biće ograničeno kvotama zasnovanim na nivoima uvoza iz 2024. godine, sa dodatnim dozvolom povezanim sa količinama koje su se ranije nabavljale iz Rusije i Belorusije.
Evropska komisija će pažljivo pratiti tržišne uslove i kasnije odlučiti da li će produžiti meru. EU je naglasila da đubriva ostaju neophodna za bezbednost hrane i poljoprivrednu proizvodnju širom bloka.
Glavna pažnja trgovaca sada je usmerena na vreme u SAD i regionu Crnog mora, gde su, nakon dugog deficita padavina, počele kiše, poboljšavajući stanje useva.
Na Srednjem zapadu, vremenski uslovi su povoljni za setvu i razvoj kukuruza, a očekuju se dodatne dobre padavine u američkom kukuruznom pojasu tokom narednih nekoliko dana. Stope setve kukuruza i soje su iznad proseka, tako da stvarna setva može biti veća od prognozirane zbog smanjene setve prolećne pšenice.
Usevi pšenice u ravnicama, posebno u ključnim oblastima uzgoja Kanzasa i Teksasa, su u lošem stanju zbog nedostatka prolećnih padavina. Međutim, količina padavina se povećala ove nedelje, a očekuje se još kiše sledeće nedelje. Analitičari sumnjaju da će kasne kiše poboljšati stanje useva ozime pšenice, koji bi trebalo da budu požnjeveni na jugu već 1. juna, ali će se usevi jare pšenice poboljšati.
U kanadskim prerijama, kasno proleće je odložilo sadnju, ali je vreme omogućilo povećanje tempa sadnje, a periodične kiše ove i sledeće nedelje će nastaviti da poboljšavaju stanje useva.
Padavine na jugu Brazila, koje se šire ka centralnim regionima, ubrzavaju setvu ozime pšenice i poboljšavaju stanje drugog roda kukuruza. Centralne države su doživljavale vruće i suvo vreme bez padavina, ali su rezerve vlage i dalje dovoljne za drugi rod kukuruza.
U Argentini, suvo vreme pomaže da se završi žetva kukuruza i ubrza setva ozime pšenice, ali zbog nedostatka padavina, prognoze žetve pšenice su niže u poređenju sa prošlom sezonom.
Ove nedelje je u regionima Crnog mora uspostavilo se prilično hladno vreme sa aktivnim padavinama, što poboljšava stanje useva i povećava potencijal prinosa ozimih i prolećnih useva.
U Ukrajini se setva prolećnih useva ubrzala tokom protekle nedelje, a nedavne padavine su bile veoma povoljne za sadnice. Sledeće nedelje očekuje se ne vruće vreme sa umerenim kišama, povoljno za razvoj useva.
Dobre padavine se očekuju i na jugozapadu Ruske Federacije, što će pomoći povećanju potencijala prinosa ozime pšenice i jarih useva.
Nedavne obilne kiše su generalno bile povoljne za većinu useva pšenice i kukuruza u Evropi. Očekuje se da će temperature porasti ove i sledeće nedelje, što bi moglo izazvati stres za sadnice u odsustvu padavina, ali su ukupne rezerve vlage adekvatne.
Front je prošle nedelje doneo jake kiše istočnoj Australiji, poboljšavajući vlažnost zemljišta, omogućavajući rani početak setve ozime pšenice i uljane repice. Nekoliko frontova će doneti kišu zapadu i istoku tokom vikenda i sledeće nedelje, poboljšavajući potencijal useva. Ali količina padavina je i dalje znatno niža od prošle sezone.
Obilne kiše su pogodile severnu i centralnu Kinu ove nedelje, ali su poplave ograničene na područja van glavnih regiona uzgoja. Neka područja na severoistoku ostaju sušnija, što utiče na useve kukuruza i soje. Meteorolozi predviđaju još kiše u tim područjima u petak, tokom vikenda i sledeće nedelje. Južna područja uzgoja uljane repice su u mnogo boljem stanju ove godine.
Australija, treći najveći izvoznik pšenice na svetu, mogla bi da izveze 10 miliona tona manje ove sezone, što je oko 5% globalnog izvoza, zbog loših padavina i naglog rasta cena goriva i đubriva usled rata u Iranu, objavio je Rojters.
Manji rod u Australiji smanjio bi globalne zalihe pšenice i podigao cene koje su već počele da rastu.
Australija je prvi veliki izvoznik koji je počeo da seje pšenicu od rata sa Iranom, koji je smanjio isporuke goriva i đubriva iz Zaliva. I druge zemlje bi mogle da smanje proizvodnju, što bi dodatno smanjilo zalihe hrane.
Rojters je anketirao 18 poljoprivrednika širom Australije. U najsušnijim regionima, većina značajno smanjuje proizvodnju pšenice. Na nacionalnom nivou, mnogi prelaze na useve poput ječma ili uljane repice, kojima je potrebno manje đubriva ili koje imaju veći prinos.
Šest poljoprivrednih analitičara veruje da će površina pod pšenicom u Australiji pasti za 7-20% u poređenju sa prošlom godinom - što je ekvivalentno površini gotovo veličine Belgije.
Žetva koja će biti ubrana krajem godine mogla bi biti 16-41% niža — sa oko 36 miliona tona prošle godine na 21,3 miliona tona u najgorem slučaju.
Sledeći veliki izvoznici pšenice, Argentina i Kanada, takođe bi mogle smanjiti proizvodnju zbog visokih troškova i kašnjenja u setvi.
Očekuje se da će globalno tržište pšenice preći iz suficita u deficit, što će dovesti do smanjenja zaliha i daljeg rasta cena.
Australija bi mogla da požnje manje pšenice nego Ukrajina
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, u 2025/26. godine, Australija je požnjela 36 miliona tona pšenice i izvezla 26 miliona tona. Prognoza za novu 2025/26. godinu je 30 miliona tona, dok se za Ukrajinu predviđa 23 miliona tona.
Međutim, ako se pesimistične prognoze analitičara navedene u vestima Rojtersa ostvare i žetva pšenice u Australiji bude 21,3 miliona tona, onda bi mogla biti manja od ukrajinske.
U prvoj prognozi žetve pšenice za 2026/27. godinu, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) su uveliko iznenadili tržište pesimističkim procenama žetve pšenice u SAD, što je dovelo do naglog rasta cena akcija pšenice.
Nakon objavljivanja izveštaja, fjučersi pšenice za jul su porasli:
za 7% na 249,5 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu (+18,2% nakon objavljivanja aprilskog izveštaja i +31,8% za godinu),
za 6,6% na 268,7 dolara/t – za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (+23,8%, +44%),
za 5,5% na 266 dolara/t – za HRS pšenicu u Mineapolisu (+17%, +24%),
za 3,9% na 216,5 €/t ili 265 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu (+11%, -3%).
Ministarstvo poljoprivrede SAD, u svom majskom izveštaju WASDE, procenilo je proizvodnju pšenice u SAD u 2026. godini na 42,48 miliona tona, što je 5 miliona tona niže od prosečne procene analitičara, posebno ozime pšenice - na 27,5 miliona tona, dok je očekivanje bilo 33 miliona tona. To je dovelo do panike na berzama i naglog rasta kotacija.
Procena stanja useva u glavnim državama proizvođačima pšenice u SAD je 227 poena, što je najniži pokazatelj za ovu nedelju od 2000. godine.
U poređenju sa aprilskim procenama, svetski bilans pšenice za 2025/26. godinu je pretrpeo sledeće promene:
Prognoza globalne proizvodnje pšenice smanjena je za 0,31 milion tona na 843,84 miliona tona, a prognoza globalne potrošnje pšenice povećana je za 3,42 miliona tona na 823,52 miliona tona, usled čega je procena završnih zaliha smanjena za 3,9 miliona tona na 279,21 (258,9) miliona tona, što povećava pesimizam uoči nove sezone.
Stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD predviđaju da će se u 2026/27. godine svetska proizvodnja pšenice smanjiti za 24,78 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu na 819,06 miliona tona, posebno u SAD – za 11,5 miliona tona na 42,49 miliona tona, u EU – za 9,1 na 136 miliona tona, u Argentini – za 6,9 na 21 milion tona, u Australiji – za 6 na 30 miliona tona, u Kanadi – za 5 na 35 miliona tona, u Ruskoj Federaciji – za 4,3 na 86 miliona tona, u Kazahstanu – za 4,8 na 14,5 miliona tona, u Ukrajini – za 1,1 na 23 miliona tona, što će delimično biti nadoknađeno povećanjem proizvodnje u Indiji za 3 na 121 milion tona i u Kini – za 1 na 141 milion tona. Treba napomenuti da će se žetva pšenice u glavnim zemljama izvoznicama smanjiti za 32 miliona tona u poređenju sa sezonom 2025/26.
Očekuje se da će globalna potrošnja pšenice u 2026/27. godine ostati na nivou iz prethodne sezone od 823,2 miliona tona, ali će se globalni uvoz pšenice povećati za 17 miliona tona na 218,3 miliona tona, a izvoz za 13 miliona tona na 223,7 miliona tona.
Zbog smanjenja početnih zaliha i proizvodnje pšenice, svetske krajnje zalihe pšenice u 2026/27. godine smanjiće se na 275,04 miliona tona, što će biti 4 miliona tona niže od nivoa u 2025/26. godini, ali 16 miliona tona više od nivoa u 2024/25. godini.
Globalni bilans pšenice za 2026/27. godinu izgleda prilično dobro u celini, uprkos nižoj prognozi žetve u SAD. Važno je podsetiti da je u maju 2025. godine Ministarstvo poljoprivrede SAD procenilo globalnu žetvu pšenice na 808,5 miliona tona (u poređenju sa današnjih 819 miliona tona), a zatim je povećavalo procenu tokom sezone zbog povoljnih vremenskih uslova u raznim zemljama.
U svom majskom izveštaju, stručnjaci USDA FAS nisu napravili gotovo nikakve izmene u svetskom bilansu uljarica za motornu sezonu 2025/26, a glavni fokus je bio na proceni prve žetve za sezonu 2026/27.
Prognoza za globalnu proizvodnju uljarica u 2026/27. godini povećana je na rekordnih 718,1 milion tona, što će premašiti proizvodnju iz 2025/26. godine za 19,6 miliona tona (686,65 miliona tona u 2024/25. godini i 657,5 miliona tona u 2023/24. godini), posebno soje - za 13,9 na 441,54 miliona tona, suncokreta - za 7 na 61,78 miliona tona, uljane repice - za 1,4 na 96,89 miliona tona, što nadoknađuje smanjenje žetve pamuka za 3 miliona tona na 39,25 miliona tona
Prognozira se da će globalna prerada uljarica porasti za 4% na 606 miliona tona u 2026/27. godini (585,5 miliona tona u 2025/26, 568,8 miliona tona u 2024/25. i 543,74 miliona tona u 2023/24. godini) zbog povećane prerade soje u SAD, Brazilu, Kini i Argentini, prerade suncokreta u Ukrajini, EU, Ruskoj Federaciji i Argentini, i povećane prerade uljane repice u Kanadi.
Svetske krajnje zalihe uljarica u 2026/27. procenjuju se na 146,7 miliona tona (146 miliona tona u 2025/26., 144,3 miliona tona u 2024/25. i 136,1 milion tona u 2023/24.), što će obuzdati dalji rast cena.
Očekuje se da će globalna proizvodnja soje u 2026/27. marketingovoj sezoni porasti na 441,5 miliona tona, posebno u SAD - za 4,7 na 120,7 miliona tona, u Brazilu - za 6 na 186 miliona tona zbog povećanih površina setve, kao i u Paragvaju, Ruskoj Federaciji i Kini, dok će se proizvodnja smanjiti u Kanadi, Argentini, Ukrajini i Urugvaju.
Julske fjučers cene soje u Čikagu porasle su za 1,1% na 450,8 dolara/t nakon objavljivanja izveštaja (+5,3% nakon aprilskog izveštaja), dok su novembarske fjučers cene trgovane 8 dolara/t jeftinije.
Prognoza za globalnu proizvodnju suncokreta povećana je na 61,78 miliona tona (54,74 miliona tona u 2025/26. i 53 miliona tona u 2024/25.), posebno za Rusku Federaciju - do 19,2 (17,5 i 16,9) miliona tona, Ukrajinu - do 13,5 (11 i 13) miliona tona, EU - do 9,9 (8,7 i 8,7) miliona tona i Argentinu - do 8 (7 i 5,6) miliona tona.
U Ukrajini su cene suncokreta, nakon što su dostigle maksimalni nivo sezone od 33.500-34.000 UAH/t sa isporukom u biljku sa 50% sadržajem ulja (što je 2.500 UAH/t više nego prošlog meseca), sada pale na 31.600-32.500 UAH/t pod pritiskom pada cena nafte.
Prognoza svetske proizvodnje uljane repice u 2026/27. godini povećana je na 96,89 (95,5 u 2025/26. i 86,25 u 2024/25. godini) miliona tona, posebno za EU – do 20,7 (20,5 i 17) miliona tona, Kanadu – 22 (22 i 19,2) miliona tona, Kinu – 16,2 (16 i 15,8) miliona tona, Indiju – 12,4 (12 i 11,5) miliona tona, Australiju – 6,2 (7,68 i 8,5) miliona tona, Ukrajinu – do 4 (3,5 i 3,8) miliona tona.
U Ukrajini se prognozira povećanje obima prerade uljane repice sa 1,1 na 2 miliona tona i smanjenje obima izvoza sa 2,2 na 2 miliona tona, u uslovima povećane prerade.
Juče su avgustovske fjučers cene uljane repice u Parizu porasle za 1,4% na 522 evra/t ili 615 dolara/t (+5% na mesečnom nivou), dok su julske fjučers cene kanole u Vinipegu porasle za 1,3% na 754 kanadska dolara/t ili 550 dolara/t (+5% na mesečnom nivou), podržane još jednim rastom cena nafte.
Tržišta uljarica i dalje su pod pritiskom zbog rasta cena nafte, što održava visoke cene palminog i sojinog ulja, iako fizička tržišta beleže povećanu ponudu, a uvoznici snižavaju cene u očekivanju veće žetve sledeće sezone.
Rezime
Statistika
Prognoza
Upozorenja
Izvoz
Fjučersi pšenice skočili su za više od 5% na 6,57 dolara po bušelu, što je najviše od juna 2024. godine, nakon što su prognoze američke vlade ukazale na strože izglede za ponudu za predstojeću sezonu. Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) projektovalo je proizvodnju ukupne pšenice na 1.561 milion bušela, što je pad od 424 miliona u odnosu na prošlu godinu zbog manjih površina i slabijih prinosa. Prva procena zasnovana na anketi za proizvodnju ozime pšenice od 2026. do 2027. godine takođe je pokazala oštar pad od 25%, uglavnom zbog smanjene proizvodnje tvrde crvene zimske pšenice. Stanje useva se takođe neočekivano pogoršalo, pri čemu je USDA ocenio 28% ozime pšenice kao dobre do odlične, u odnosu na 31% prethodne nedelje i ispod očekivanja analitičara. Ovo je najslabije očitavanje za ovo doba godine od 2022. godine, što pojačava zabrinutost da nedavne padavine nisu bile dovoljne da ublaže stres izazvan sušom u regionima američkih ravnica. Dodatna podrška došla je sa energetskih tržišta, gde su cene nafte porasle nakon komentara predsednika SAD Donalda Trampa da je iranski prekid vatre i dalje krhak
Suncokret je posejan na 1,23 miliona hektara – 10,2% od plana, saopštio je analitički centar kompanije Ruseed, ističući da je zaostajanje u odnosu na tempo prošle godine još uvek primetno. Razlog je hladan i vlažan april. SKFO je jedina zona bez zaostajanja. Zapravo, to je jedini okrug gde su uslovi bili povoljni i setvena kampanja se odvija normalno, gde je suncokret posejan na 3% više nego na odgovarajući datum prošle godine, uporedili su analitičari.
Po tempu setve prednjači Krasnodarski kraj, gde je plan izvršen 82%. Prema proceni Ruseed, ovo je jedna od najstabilnijih sezona za region. U Stavropoljskom kraju tempo setve je siguran, malo iznad prošlogodišnjeg nivoa, trenutno je plan izvršen 60%. Visoka intenzitet rada u Čečeniji, gde je suncokret posejan na 69% plana. U Hersonskoj oblasti plan je izvršen 58,7%, radovi se aktivno odvijaju uprkos vremenskim rizicima.
Sporije nego prošle godine ide setva suncokreta u Rostovskoj oblasti (17% plana), Krimu (24%), Voronješkoj (9%) i Kurskoj (8%) oblasti. Istovremeno, glavne zone proizvodnje suncokreta – Centralni federalni okrug i Povolžje – faktički još nisu počele setvenu kampanju. Ukupno u CFO je izvršeno oko 5% plana setve, radovi su pomereni za dve-tri nedelje. Povolžje, gde agrokultura treba da zauzme preko 5 miliona hektara, faktički nije počelo setvu. Ural i Sibir su u početnoj fazi setve, što trenutno odgovara kalendarskim rokovima.
Nakon hladnog aprila, početkom maja očekuju se kiše iznad norme, što će ometati izlazak tehnike na polje, upozoravaju analitičari Ruseed. To znači da će setva ići neravnomerno – sa pauzama između „prozora“. Pri zagrevanju u drugoj polovini maja tempo će naglo porasti, i glavni deo radova će se odvijati u periodu od 10. do 25. maja, prognoziraju oni. Tako će zaostajanje u tempu setve biti delimično nadoknađeno u maju, ali zbog neravnomernih vremenskih uslova deo setve će biti pomeren na kasnije agrotehničke rokove. „U ovim uslovima upravo vremenska dinamika maja–juna u velikoj meri će odrediti konačni rezultat sezone“, rezimira Ruseed.
Početkom marta analitičari Ruseed su prognozirali da će površina setve suncokreta ove godine iznositi oko 10,9 miliona hektara, što je otprilike 2% manje od nivoa 2025. godine, ali ostaje značajno iznad pokazatelja prethodnih godina. U odnosu na period 2023-2025, rast setve će iznositi oko 6%. Prošle godine, prema podacima Rosstata, suncokret je posejan na 11,08 miliona hektara (bez novih regiona). Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede, ove godine agrokultura će zauzeti 11,99 miliona hektara, uključujući 1,1 milion hektara u novim regionima. Prošle nedelje zamenik ministra poljoprivrede Andrej Razin je u kuloarima Kavkazkog investicionog foruma rekao da agrovedomstvo ne namerava da menja strukturu setvenih površina uprkos nepogodama u nekim regionima.
