Cene pšenice su juče naglo porasle za 2,5-4,6% na najviši nivo u poslednjih 1-3 meseca usred informacija o nepovoljnim vremenskim uslovima u SAD, Kini i Ruskoj Federaciji i vesti o mogućem učešću SAD u ratu između Izraela i Irana.
U dva najveća regiona Ruske Federacije po proizvodnji pšenice (Krasnodar i Rostov), proglašeno je vanredno stanje u nekim područjima pogođenim sušom.
U Kini je u toku žetva pšenice, ali postoje informacije da će žetva biti manja nego što je predviđeno zbog suše.
U južnim ravnicama Sjedinjenih Država, dugotrajne kiše odlažu žetvu ozime crvene pšenice i dovode do nižih procena stanja pšenice u nekim područjima.
Zaključno sa 16. junom, samo 3% površine u Kanzasu je obrađeno (u poređenju sa 11% na petogodišnjem proseku), 30% (46%) u Oklahomi i 56% (57%) u Teksasu. Ove nedelje se prognozira vruće vreme, nakon čega će kasnije tokom nedelje uslediti još jedan talas kiše koji će pomoći prolećnim usevima, ali će ponovo odložiti žetvu ozime pšenice.
Julske fjučers cene pšenice u SAD su porasle juče:
za 4,6% na 211 dolara/t za SRW pšenicu u Čikagu,
za 4,3% na 209,9 dolara/t za HRW pšenicu u Kanzas Sitiju,
za 2,5% na 237,5 dolara/t za HRS pšenicu u Mineapolisu,
za 3% na 208 €/t ili 238,5 $/t - septembarski fjučersi za pšenicu na berzi Paris Euronext.
Izvoz meke pšenice iz EU u 2024/25. godini ostaje na niskom nivou od 19,76 miliona tona, što je 34% ispod prošlogodišnjeg tempa (29,91 milion tona), ali ovi podaci su i dalje nepotpuni jer informacije iz Francuske i Bugarske kasne.
Cene evropske pšenice podržane su rezultatima tendera u Alžiru, gde je državna kompanija OAIS 17. juna kupila 550-570 hiljada tona uglavnom crnomorske pšenice iz Rumunije, Bugarske i Ukrajine za isporuku od 10. do 30. avgusta po ceni od 244,5-245 dolara/tona C&F.
U Ukrajini je prva vršidba ječma i pšenice u Nikolajevskoj i Hersonskoj oblasti pokazala niske prinose, što povećava pritisak na tržišta, ali izvozne cene za novi rod ostaju na 207–210 dolara/t ili 9.600–9.800 grivni/t za prehrambenu pšenicu i 197–198 dolara/t ili 9.200–9.300 grivni/t za stočno pšenje.
Tržište pšenice će ostati pod pritiskom spekulacija o vremenskim vestima do kraja jula, i tek nakon što se pojave tačnije procene useva u glavnim zemljama izvoznicama biće moguće značajne fundamentalne promene.
Fjučersi sirove nafte marke Brent skočili su u petak na oko 76 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od februara, zbog strahova od poremećaja u snabdevanju nakon što je Izrael pokrenuo preventivni napad na Iran. Izrael je proglasio posebnu situaciju, sugerišući da bi Iran uskoro mogao da uzvrati protiv izraelskih meta, podstičući zabrinutost zbog eskalacije tenzija. Izgled šireg sukoba na Bliskom istoku preti da poremeti Ormuski moreuz, ključnu rutu za oko 20% globalnog toka nafte. Dodatne geopolitičke rizike dodaje i to što SAD pripremaju delimičnu evakuaciju osoblja iz regiona nakon što je Iran zapretio da će ciljati američke baze ako nuklearni pregovori propadnu. Podaci EIA koji dodatno podržavaju cene pokazali su da su zalihe sirove nafte u SAD pale više nego što se očekivalo prošle nedelje, signalizirajući snažnu potražnju, dok je blaža inflacija u SAD pojačala očekivanja smanjenja kamatnih stopa Feda do septembra, potencijalno podstičući ekonomski rast i potrošnju nafte. Za nedelju dana, nafta je na putu da ostvari najbolje rezultate od kraja februara 2022. godine.
Kina je produžila istragu o uvozu svinjetine iz Evropske unije za 6 meseci. Odluka je doneta ranije ove nedelje, nekoliko dana pre nego što je istraga trebalo da bude završena.
Istraga, pokrenuta sredinom juna 2024. godine, smatra se odmazdom za tarife EU na izvoz električnih vozila iz Kine i pogodila je preko 2 milijarde američkih dolara izvoza svinjetine. Izvoz svinjetine iz EU koncentrisan je na glavne proizvođače kao što su Španija, Holandija i Danska. Peking sumnja da evropski prerađivači mesa „dampinguju“ – prodaju proizvode od svinjetine na kineskom tržištu po veštački niskoj ceni.
Kina je najveći potrošač svinjetine na svetu. Odlučila je da produži period istrage do 16. decembra zbog „složenosti“ slučaja, saopštilo je Ministarstvo trgovine te zemlje u saopštenju na svojoj veb stranici. Odluka o odlaganju dolazi u trenutku kada se Kina i EU približavaju dogovoru o carinama na električna vozila. Evropske carine, koje iznose i do 35% za određene automobile, izazvale su trgovinski sukob. Peking je već produžio svoju antidampinšku istragu o rakiji iz EU.
Značajan deo isporuka svinjetine iz EU u Kinu čine iznutrice, poput svinjskih ušiju, nosa i stopala, koje su veoma cenjene u kineskoj kuhinji. Kina je 2024. godine uvezla svinjetinu, uključujući iznutrice, u vrednosti od 4,8 milijardi američkih dolara – više od polovine iz EU, pri čemu je Španija prednjačila u izvozu iz EU po obimu.
Produženje istrage su oprezno pozdravili predstavnici industrije u EU, koja je kolektivno najveći svetski izvoznik svinjetine.
Očekuje se da će cene kukuruza u crnomorskoj oblasti ostati niske dok se region priprema za ono što bi mogla biti bolja žetva, pri čemu procene proizvodnje značajno premašuju prošlogodišnje nivoe pogođene sušom u ključnim zemljama izvoznicama, rekli su izvori sa tržišta.
Optimistični izgledi proizilaze iz povoljnih uslova za setvu i proširenih površina kod glavnih proizvođača kukuruza u regionu. Prema analitičarima S&P Global Commodity Insights, očekuje se da će proizvodnja kukuruza u Rumuniji dostići 11,4 miliona tona za tržišnu 2025-26. godinu, što je povećanje od 76% u odnosu na 6,46 miliona tona pogođenih sušom u marketingovoj 2024-25. godini.
Očekuje se da će Bugarska proizvesti 3,3 miliona tona, što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na 1,6 miliona tona, dok se proizvodnja Ukrajine procenjuje na 31 milion tona, u odnosu na 25 miliona tona.
„Setva kukuruza je završena, a površina je ista kao i prethodnih godina“, rekao je predstavnik Udruženja proizvođača žita u Srpskoj. „Očekujemo veći prinos i proizvodnju nego prošle godine.“
Očekivani porast ponude već je počeo da utiče na terminske cene, a ponude kukuruza nove roda iz Ukrajine počinju po ceni od 216 dolara/mt FOB POC, što stvara značajan popust od 15-20 dolara/mt u poređenju sa cenama stare roda koje je Platts procenio na 236 dolara/mt FOB POC za utovar od 7. do 21. jula, zaključno sa 9. junom.
Novi rod bi trebalo da stigne na tržišta početkom oktobra, a trgovci na konferenciji o Balkanu i Crnom moru održanoj u Istanbulu 2. juna izrazili su optimizam u pogledu većih prinosa i povećane ponude. Za kukuruz koji se isporučuje iz lučkog kompleksa Konstanca-Varna-Burgas (CVB) koji opslužuje Rumuniju i Bugarsku, ponude su iznosile 215 dolara/ton, a ponude za utovar u oktobru i novembru 212 dolara/ton.
Razlika u cenama je već počela da menja obrasce trgovanja, pri čemu kupci odlažu kupovinu u očekivanju jeftinijih zaliha novih useva.
„Stara žetva kukuruza je mrtva u CVB-u, a nova žetva je postala veoma aktivna“, rekao je jedan učesnik na rumunskom tržištu, ističući da se potražnja za budućim proizvodom u potpunosti pomerila na predstojeću žetvu.
Tržište starih useva je prvenstveno svedeno na spot transakcije, a ne na forvard ugovore, pri čemu je Platts procenjivao ukrajinski kukuruz FOB CVB na 239 dolara/mt za utovar između 7. i 21. jula, zaključno sa 9. junom.
Međutim, neki trgovci ostaju oprezni jer je prerano u vegetacionoj sezoni. „U ovom trenutku prošle godine sve je bilo normalno, a onda je udario toplotni talas, koji je uništio usev“, rekao je jedan bugarski trgovac.
Prema trenutnoj prognozi ProZerna, bruto žetva ruskog žitarica nove žetve 2025. godine može iznositi 130,3 miliona tona (bez novih regiona) žitarica i mahunarki, što je za +3,5% više nego prošle 2024. godine, iako je za -4,7% niže od proseka u proteklih 5 godina. Stoga smo povećali naše proračune u odnosu na prethodnu verziju za +0,92 miliona tona žitarica. Prognoze i dalje koriste podatke bez novih regiona Rusije, oni se izračunavaju odvojeno. U četiri nova regiona, žetva žitarica se prognozira na 4,47 miliona tona, i stoga, uzimajući u obzir nove regione, proizvodnja žitarica je 134,75 miliona tona, što je za +3,8% više nego prošle 2024. godine sa procenjenih - 129,767 miliona tona.
Karakteristična odlika nove sezone je kontinuirano smanjenje površine pod žitaricama na 45,01 milion hektara, što je za 1,07 miliona hektara manje nego 2024. godine.
Prosečan prinos žitarica u 2025. godini će se oporaviti na 28,9 c/ha, što je za +6% više nego u 2024. godini sa 27,3 c/ha posejane površine.
Prognozirana žetva pšenice mogla bi se oporaviti u 2025. godini za +0,7% na 83,2 miliona tona u odnosu na 82,588 miliona tona godinu dana ranije. Žetva ječma takođe bi mogla porasti za +8,7% na 18,1 milion tona u odnosu na 16,667 miliona tona u 2024. godini, a proizvodnja kukuruza za +5% na 14,65 miliona tona u odnosu na 13,95 miliona tona pre godinu dana. Pored toga, u 2025. godini može se očekivati rekordan rezultat za mahunarke od 6,54 miliona tona u odnosu na 5,37 miliona tona u 2024. godini.
Ukrajinski trgovci žele da povećaju izvoz žitarica na Bliski istok, jer im je istekao bescarinski pristup tržištu Evropske unije, rekao je izvršni direktor kompanije koja isporučuje žitarice Jordanu.
Malak Al Akieli, izvršni direktor kompanije Golden Wheat for Grain Trading, rekao je da su se u poslednjih mesec dana dve ukrajinske kompanije prijavile za učešće na tenderima za kupovinu žita iz Jordana, pri čemu jedna nije odobrena, a druga uspešno isporučuje pšenicu za mlevenje Jordanu.
Nikola Gorbačov, šef Ukrajinskog udruženja za žito, rekao je da ako Ukrajina više ne može da izvozi žito u Evropu uz razumnu dobit, izvoziće u druge zemlje „gde ćemo se takmičiti sa evropskim trgovcima“.
Malak je rekao da kada je u pitanju pšenica, Ukrajini može biti teško da se takmiči sa evropskim zemljama po ceni i/ili kvalitetu.
„Mislim da ćemo (nastaviti) da se snabdevamo uglavnom iz Rumunije“, rekao je Al Akili za Rojters na marginama konferencije Međunarodnog saveta za žitarice u Londonu, misleći na jordansku kupovinu pšenice za mlevenje.
Međutim, povećana konkurencija iz Ukrajine je uvek dobrodošla, jer će verovatno značiti niže cene.
Ukrajina, sedmi najveći izvoznik pšenice na svetu, isporučila je više od 4 miliona tona pšenice u EU od početka sezone 2024/25. prošlog jula.
Vraćanje kvota vraća bescarinsku kvotu od milion tona godišnje na isporuke pšenice iz Ukrajine u EU.
Uključujući preostalih sedam meseci 2025. godine, to bi iznosilo oko 583.000 tona pšenice, što je znatno ispod trenutnih nivoa isporuka Ukrajine i ističe hitnu potrebu za pronalaženjem novih izvoznih tržišta.
Prošle godine, poljoprivredni proizvodi su činili oko 60% ukupnog izvoza Ukrajine, koji je iznosio 41,6 milijardi dolara, pri čemu je Evropska unija kupila oko 60% ove robe.
Prisutni su ENSO-neutralni uslov (El ninjo - Al ninja)i. ENSO-neutralni uslovi su najverovatniji do oktobra 2025. (98 do 54 procenta šanse), prema prognozi CPC/IRI. Postoji ograničena dugoročna ENSO predvidljivost u ovo doba godine. Globalne temperature za april 2025. bile su druge najtoplije u istoriji, prema klimatskom biltenu Kopernikus službe za klimatske promene. Uticajni toplotni talasi nastavili su se u Indiji i Pakistanu tokom maja, a topliji i sušniji nego što je uobičajeno uslovi brzo su smanjili snežni pokrivač u Avganistanu. Prognoze temperature za jun ukazuju na potencijal za toplotne talase u južnoj Evropi i severozapadnoj Africi, kao i natprosečne temperature u istočnoj Evropi, zapadnoj Rusiji, zapadnim Sjedinjenim Državama, Kanadi, Centralnoj Americi i drugim regionima.
Između 2000. i 2020. godine, sezona rasta kukuruza u mnogim delovima sveta bila je izuzetno vruća i suva. Takvi uslovi mogu dovesti ne samo do smanjenja prosečnih prinosa useva, već i do ekstremnije godišnje volatilnosti prinosa useva. Temperature toplije od prosečnih su najvažnije kada pogoršavaju vruću i suvu situaciju u proizvodnom sistemu koji nije u stanju da ublaži efekte tih stresova. Da bi se procenili klimatski rizici za varijacije prinosa, važno je pratiti područja u kojima (1) su prinosi kukuruza već nestabilni, (2) klima je postala toplija i sušnija u poslednje dve decenije i (3) trendovi u klimi su bili najštetniji za stabilnost prinosa kukuruza.
Ispitivanje postojeće varijabilnosti prinosa iz godine u godinu pruža korisnu polaznu tačku za razumevanje gde sistemi proizvodnje kukuruza mogu biti najmanje stabilni. Od 1980. do 2020. godine, prinosi kukuruza bili su najmanje stabilni u odnosu na prosečne prinose u delovima istočne Evrope, Indije i južne Afrike. Ovi regioni su zabeležili koeficijente varijacije prinosa kukuruza od preko 20 procenata. Zapadna Evropa i Južna Amerika imale su relativno stabilnije prinose, sa koeficijentima varijacije od oko 15 procenata. Prinosi kukuruza bili su najstabilniji u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, gde su koeficijenti varijacije samo oko 10 procenata. Uočena varijabilnost prinosa odražava kombinovani uticaj biljne genetike, vremena i inputa u proizvodni sistem kao što su navodnjavanje i đubriva. Od njih, vreme je jedini istinski egzogeni uticaj.
Prelaz vekova doneo je i toplije i sušnije klime tokom vegetacije kukuruza u mnoge delove sveta. Ovi trendovi su najjači u delovima Argentine, Brazila i Evrope, koji su zajedno činili preko 20 procenata globalne proizvodnje kukuruza u 2023. godini. S druge strane, Kina i Sjedinjene Države, koje su zajedno činile preko 50 procenata proizvodnje u 2023. godini, doživele su manje izraženo zagrevanje i malo sušenje. Razlozi za to su donekle diskutovani, ali u budućnosti se većina klimatskih modela slaže da će glavni regioni Kine i Sjedinjenih Država, koji proizvode kukuruz, nastaviti da doživljavaju relativno malo sušenja, iako će se nastaviti zagrevati. Međutim, Kina i Sjedinjene Američke Države su istorijski dominirale varijacijama u proizvodnji na globalnom nivou. Bilo kakva promena u varijansi prinosa u ovim regionima imaće ogroman uticaj na varijaciju prinosa na globalnom nivou i stoga zahteva pažljivo praćenje.
Mnogi regioni gde su prinosi bili najvarijabilniji su oni gde je klima tokom vegetacionog perioda najosetljivija na sušu i zagrevanje. Delovi istočne Evrope su posebno podložni povećanju toplote i aridifikaciji. Promenljivi vremenski obrasci verovatno su smanjili prosečne prinose u Evropi za jedan procenat u periodu 2000-2020. Ovo je veće od uticaja koji je imalo u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Ali efekti toplijih temperatura nisu ograničeni samo na smanjenje prosečnih prinosa. U mnogim vlažnijim klimatskim uslovima, toplije temperature su imale samo skroman uticaj na prinose kukuruza u godinama kada je dostupna odgovarajuća vlaga, ali su značajno pogoršale uticaj suša u drugim godinama. Pogoršavajući nepovoljne godine, toplije temperature povećavaju očekivanu godišnju volatilnost prinosa. U stvari, varijansa prinosa kukuruza povećala se za skoro 50 procenata u Evropi, Latinskoj Americi i Severnoj Americi zbog toplijih temperatura u periodu 2000-2020. Azija je, u međuvremenu, zabeležila relativno sporiji porast varijanse u periodu 2000-2020 kao rezultat toplijih temperatura
Za ceo tekst morate biti ulogovani
