April su obeležila dva snažna talasa mraza, među najozbiljnijima u poslednjim decenijama, prema rečima Tetjane Adamenko, šefice odeljenja za agrometeorologiju ukrajinskog Hidrometeorološkog centra.
Mrazevi su bili opasni ne samo zbog niskih temperatura već i zbog njihovog dugotrajnog uticaja.
„Tokom prvog talasa, koji se dogodio u uslovima veoma niskih prosečnih dnevnih temperatura, dnevne temperature u nekim regionima nisu se podizale iznad nule dva dana“, rekao je Adamenko.
Drugi talas je počeo 26. aprila. Dok su dnevne temperature bile toplije, noćne su pale na kritične nivoe. Na primer, meteorološka stanica u Barišivki, Kijevska oblast, zabeležila je -11°C na visini od 2 cm.
„Mrazevi su bili široko rasprostranjeni širom Ukrajine. U Rovenskoj i Dnjeprovskoj oblasti trajali su 10-12 dana; na jugu do 14 dana. U Odeskoj oblasti oko 10 dana, gde su oštećeni usevi povrća i jagodičastog voća. Prvi talas je pogodio kajsije, dok je drugi pogodio ostalo koštunjavo voće koje još nije cvetalo“, napomenuo je Adamenko.
Obim štete zavisio je od rasporeda polja i voćnjaka, blizine vodenih površina koje su ublažile uticaj mraza i upotrebe zaštitnih mera.
Što se tiče ozimih žitarica, Adamenko je prijavio izvesnu štetu, ali ne kritičnu. Praćenje koje je sproveo agrometeorološki odeljak Hidrometeorološkog centra zabeležilo je izbeljivanje listova i oštećenje vrhova, ali biljke bi se mogle oporaviti ako uslovi ostanu hladni i vlažni.
„Hladno je, ali nažalost, nema vlage. Gornji sloj zemlje je suv, a vazduh ima veoma nisku relativnu vlažnost, što značajno povećava stres za useve“, rekao je Adamenko.
Uljana repica, u svojoj ranjivoj fazi cvetanja, najviše je stradala, dodala je. „Međutim, ozimi usevi nisu bili u kritičnim fazama poput klasenja ili cvetanja tokom mrazeva, tako da verujem da će biti dobro“, zaključila je Adamenko.
FAO je neznatno snizio svoju procenu globalne proizvodnje žitarica u 2024. godini za 1,1 milion tona u poređenju sa aprilskom cifrom. Globalna proizvodnja žitarica sada se procenjuje na 2.848 miliona tona, što je i dalje neznatno niže u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog smanjenog svetskog prinosa kukuruza. FAO-ove prognoze proizvodnje pirinča za 2024/25. godinu su se promenile samo neznatno od aprila. Kao rezultat toga, i uglavnom zbog snažnog širenja zasađenih površina, prognozira se da će se globalna proizvodnja pirinča povećati za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu u 2024/25. godini i dostići rekordnih 543,6 miliona tona (na osnovu mlevenja).
Svetska potrošnja žitarica za 2024/25. godinu prognozira se na 2.870 miliona tona, što je povećanje od 1,9 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 28,2 miliona tona (1,0 odsto) iznad nivoa iz 2023/24. Globalna potrošnja pšenice za 2024/25. godinu povećana je za 1,8 miliona tona, prvenstveno odražavajući veću očekivanu potrošnju u Argentini i Evropskoj uniji, čime je prognoza dovedena do 797 miliona tona, što je neznatno više (0,1 odsto) u odnosu na prethodnu sezonu. Projekcija FAO-a za globalnu potrošnju krupnog zrna u 2024/25. godini ostaje gotovo nepromenjena na 1.534 miliona tona, što ukazuje na rast od 1,1 odsto u odnosu na nivo iz 2023/24. godine. Očekivani porast je uglavnom vođen većom potrošnjom kukuruza za stočnu hranu, posebno u Kini i Ruskoj Federaciji. Uglavnom odražavajući očekivanja veće potrošnje za razne zemlje koje se nalaze u Africi, FAO-ova prognoza svetske potrošnje pirinča povećana je za 0,4 miliona tona od aprila na 539,4 miliona tona. Na tom nivou, svetska potrošnja pirinča bi dostigla novi vrhunac i premašila bi procenu iz prethodne sezone za 2,0 procenta.
Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2025. godine dodatno je smanjena ovog meseca za 5,1 milion tona, čime je prognoza dovedena na 868,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 16,6 miliona tona (1,9 odsto) ispod početnog nivoa. Najnovije prognoze ukazuju da će odnos svetskih zaliha žitarica i upotrebe u 2024/25. godini iznositi 29,9 odsto, u odnosu na 30,8 odsto u 2023/24. godini, ali i dalje na relativno povoljnom nivou. Globalne zalihe pšenice revidirane su naniže za 1,9 miliona tona ovog meseca, što uglavnom odražava niže procene zaliha u Evropskoj uniji i Turskoj. Uprkos reviziji naniže, prognozira se da će globalne zalihe pšenice i dalje neznatno porasti iznad početnog nivoa, za 0,6 odsto, na 318 miliona tona u 2024/25. godini. Globalne zalihe krupnog žita takođe su smanjene ovog meseca za 3,1 milion tona, zbog nižih zaliha kukuruza, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog najvećeg izvoza. Revizija naniže ovog meseca dodatno smanjuje prognozu globalnih zaliha krupnog žita na kraju sezone 2024/25. na 344,5 miliona tona, što predstavlja pad od 6,7 odsto u odnosu na početne nivoe, pri čemu se najveći deo pada pripisuje smanjenju globalnih zaliha kukuruza. FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju tržišne sezone 2024/25. malo se promenila od aprila, i dalje ukazujući na rast globalnih rezervi od 3,1 odsto iznad njihovog već obilnog početnog nivoa i dostignuvši rekordnih 205,7 miliona tona. Na nivou zemalja, Kina, Indija, Indonezija i Filipini se smatraju predvodnicima prognoze širenja zaliha, što bi, zajedno sa povećanjem zaliha u drugim zemljama, moglo da zaseni očekivano smanjenje rezervi, naime u Japanu, Republici Koreji i Mjanmaru.
Skoro nepromenjena ovog meseca, svetska trgovina žitaricama u 2024/25. godini se i dalje prognozira na 478,6 miliona tona i očekuje se da će pasti za 6,8 procenata u odnosu na nivo iz 2023/24. Globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) je neznatno smanjena ovog meseca, za skoro 1,0 milion tona, što uglavnom odražava još jedno smanjenje obima izvoza Ruske Federacije i manje kupovine od strane Turske. Sa ovom daljom revizijom naniže, prognozira se da će se globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) smanjiti za 7,4 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. na 194,0 miliona tona. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2024/25. godini (jul/jun) i dalje iznosi 224,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 8,2 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. Nagli pad proizilazi iz očekivanog smanjenja obima trgovine svim glavnim krupnim žitaricama (ječmom, kukuruzom i sirkom). Ovi padovi su uglavnom uzrokovani manjom potražnjom iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika krupnog žita, kao i manjim izvoznim zalihama kod nekih od glavnih izvoznika, uključujući kukuruz u Brazilu i ječam u Ruskoj Federaciji. Međunarodna trgovina pirinčem sada se očekuje da će dostići 60,4 miliona tona u 2025. godini (januar-decembar), što je povećanje od 1,2 procenta u odnosu na rekordni nivo iz 2024. godine i malo promenjeno u odnosu na aprilska očekivanja.
Pogled unapred na 2025. godinu
Globalni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodni mesec, uz samo manje korekcije zbog vremenskih prilika. Najnovija prognoza FAO-a za proizvodnju pšenice u 2025. godini iznosi 795 miliona tona, što je na nivou proizvodnje iz prethodne godine.
U Evropi, prognoza proizvodnje pšenice za Evropsku uniju je ovog meseca malo revidirana naviše, jer su poboljšani vremenski uslovi u južnim zemljama podstakli ukupna očekivanja prinosa, pojačavajući izglede za snažan oporavak proizvodnje u 2025. godini nakon najnižeg nivoa iz 2024. godine. Međutim, razvoj suše u severnim oblastima, obeležen nedostatkom padavina i temperaturama višim nego obično, predstavlja blagi rizik od pada. U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, površina pod pšenicom veća od očekivane podigla je prognozu proizvodnje naviše i približila je petogodišnjem proseku, ali kao i u nekim drugim severnim zemljama Evropske unije, neuobičajeno tople temperature u aprilu izazvale su izvesnu zabrinutost u pogledu potencijala prinosa. Prognoza za Rusku Federaciju ostaje nepromenjena, a očekuje se da će nepovoljni vremenski uslovi i smanjena površina rezultirati nižim međugodišnjim prinosom. U Ukrajini su aprilske padavine pomogle u poboljšanju stanja useva u delovima zemlje nakon ranije suše, ali izgledi za pšenicu i dalje ukazuju na ispodprosečan prinos, što u velikoj meri odražava uticaj sukoba. U Severnoj Americi, glavna prolećna setva pšenice u Kanadi je u toku, a izgledi za proizvodnju i dalje ukazuju na prinos na nivou prošle godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, zabrinutost zbog suše i dalje postoji, što verovatno drži ukupnu proizvodnju pšenice nešto ispod nivoa iz 2024. godine. U Aziji, topli i suvi vremenski uslovi u Indiji doveli su do smanjenja nacionalne prognoze proizvodnje. Međutim, široko rasprostranjena upotreba navodnjavanja ograničila je uticaj, a rekordna žetva pšenice se i dalje predviđa za 2025. godinu. Prognoza proizvodnje za Pakistan je ovog meseca blago povećana, što odražava veću površinu od očekivane; predviđa se da će proizvodnja pšenice malo premašiti petogodišnji prosek. Na Bliskom istoku, veće količine padavina u aprilu nisu bile dovoljne da nadoknade ranije deficite padavina i toplije nego obično temperature, pa su posledično očekivanja proizvodnje pšenice u Iranu (Islamskoj Republici) i Turskoj ostala ispod proseka. U severnoj Africi, izgledi su pomešani: Maroko se suočava sa žetvom ispod proseka, predviđa se da će Alžir ubrati skoro prosečan rod pšenice, a očekuje se da će Egipat i Tunis (gde se navodnjavanje intenzivno koristi) imati prosečne do iznadprosečne prinose. Na južnoj hemisferi, gde je setva pšenice u toku, izgledi za proizvodnju u Argentini su ojačani predviđanjima boljih od očekivanih padavina, što je osnova za malu reviziju prognoze proizvodnje naviše, koja ostaje iznad petogodišnjeg proseka. U Australiji se prognozira pad proizvodnje pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali će ostati iznad 30 miliona tona.
Žetva krupnih žitarica za 2025. godinu počinje u zemljama južne hemisfere. U Brazilu, dobri izgledi cena podržali su procenjeno povećanje površine, dok će generalno povoljni vremenski uslovi verovatno dovesti do malog povećanja prinosa. Generalno, ukupna proizvodnja kukuruza u 2025. godini je iznad prošlogodišnjeg rezultata i petogodišnjeg proseka. Prognoza proizvodnje kukuruza za Argentinu ostaje nepromenjena ovog meseca i ispod petogodišnjeg proseka, uglavnom zbog smanjenja posejanih površina, uglavnom zbog straha od bolesti zakržljalosti kukuruza, koju šire insekti skakavci. U Južnoj Africi, ukupna proizvodnja kukuruza je revidirana blago naviše u maju, što odražava kontinuirano povoljne vremenske uslove od početka godine, a prognozira se oporavak žetve za 2025. godinu nakon smanjenja proizvodnje usled sušnog vremena u 2024. godini. Setva krupnih žitarica je u toku u zemljama severne hemisfere, a rana očekivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, vodećem svetskom proizvođaču, ukazuju na povećanje zasada od 5 procenata, što podržava očekivanja značajnog povećanja proizvodnje u 2025. godini.
Brazilska industrija kukuruznog etanola, koja je u procvatu, dovodi do naglog porasta proizvodnje sušenih žitarica za destilaciju sa rastvorljivim proizvodima, a proizvođači - posebno u državi Mato Groso - udružuju se sa lokalnim vlastima kako bi otvorili nova međunarodna tržišta, uz veliki napor da se obezbedi pristup izvozu u Kinu.
Brazil trenutno izvozi u 18 zemalja - od kojih je 14 nedavno otvorilo svoja tržišta, uključujući Meksiko, Veliku Britaniju, Kanadu i Vijetnam.
„Ali nastavljamo da idemo napred sa glavnim ciljem: otvaranjem kineskog tržišta, obezbeđivanjem još veće održivosti za ovaj sektor“, rekao je ministar poljoprivrede i stočarstva Karlos Favaro na događaju industrije kukuruznog etanola u Mato Grosu početkom aprila.
Iako je Kina glavna destinacija za međunarodnu trgovinu DDGS-om, ona još uvek nije uvezla proizvod iz Brazila zbog nedostatka bilateralnog sanitarnog sporazuma.
Potencijalni sporazum je deo šireg napora brazilske vlade da produbi trgovinske veze sa Kinom, što takođe uključuje tekuće pregovore o izvozu ribe i proširenje liste brazilskih fabrika mesa kojima je ovlašćen izvoz na kinesko tržište.
Prema zvaničnom dnevnom redu brazilske vlade, sporazum o DDGS-u bio je deo bilateralnog sastanka održanog 22. aprila između sekretara za trgovinu i međunarodne odnose Ministarstva, Luisa Rue, i zamenika ministra Generalne uprave carina Kine, Ljua Veihonga.
Da bi podržalo međunarodnu prodaju, brazilsko Ministarstvo poljoprivrede takođe radi na novim propisima o kvalitetu za izvoz DDGS-a. „Javne konsultacije će uskoro biti otvorene i kada postignemo konsenzus, propisi će biti objavljeni“, rekao je Ugo Karuzo, direktor Odeljenja za inspekciju proizvoda biljnog porekla. Standardizacija kvaliteta DDGS-a se smatra ključnom za pristup tržištima koja zahtevaju rigoroznu sertifikaciju.
Sa eskalacijom tenzija između SAD i Kine, brazilski zvaničnici vide ovaj potencijalni sporazum kao strateško otvaranje na tržištu kojim tradicionalno dominiraju američki dobavljači.
Učesnici u američkoj industriji takođe vide posledice širom Azije. „Ovo je zapravo dobra stvar“, rekao je jedan učesnik na tržištu sa sedištem u SAD. Izvor je dodao da Brazil isporučuje proizvode po konkurentnim cenama na tržišta poput Južne Koreje i Vijetnama, dodajući da bi, ako Kina počne da apsorbuje deo te količine, to moglo da ublaži pritisak i ponovo otvori mogućnosti u tim regionima za američke izvoznike.
Ako bude finalizovan, sporazum bi označio ključni korak u naporima Brazila da proširi svoju ulogu u globalnim lancima snabdevanja stočnom hranom, nudeći nove tržišne opcije za izvoznike i preoblikovanje trgovinskih tokova na celom tržištu DDGS-a.
Projektovano je da će proizvodnja zemlje dostići oko 4 miliona tona u sezoni 2024-25, u odnosu na 3,04 miliona tona godinu dana ranije. Moglo bi se izvesti između 800.000 i 1 milion tona, što odražava rastuću ulogu Brazila kao proizvođača etanola i globalnog dobavljača sastojaka za stočnu hranu.
Mato Groso predvodi inicijativu na državnom nivou
Na državnom nivou, Mato Groso — dom velikog dela brazilske industrije kukuruznog etanola — vodi paralelne napore za izgradnju bilateralnih partnerstava. Primetno je da kineski agrobiznis gigant Donlink razmatra uvoz DDGS-a i drugih mahunarki poput susama i pasulja.
Delegacija kompanije Donlink posetila je Mato Groso 13. aprila kako bi obišla proizvodne pogone i potpisala tri memoranduma o razumevanju sa državnim Sekretarijatom za ekonomski razvoj, udruženjem proizvođača žitarica ACEMAT i udruženjem proizvođača bioenergije BIOIND.
Sporazum sa BIOIND-om je posebno strateški, jer bi mogao pomoći kompaniji Donlink da ubedi kineske vlasti da otvore tržište DDGS-a.
„Radeći na otvaranju tržišta DDG-a, jačamo ceo lanac vrednosti kukuruznog etanola. Pokazujemo investitorima da Mato Groso ima tržišni potencijal i konkurentnost i da DDGS može biti prednost“, rekao je izvršni direktor BIOIND-a Đuzepe Lobo.
Bum kukuruznog etanola u Brazilu
Ovi napori dolaze u trenutku kada kukuruzni etanol nastavlja da dobija na značaju u energetskom miksu Brazila, uglavnom zahvaljujući rastućim proizvodnim kapacitetima u centralno-zapadnom delu zemlje - posebno u Mato Grosu i Gojasu.
Iako je šećerna trska tradicionalno bila glavna sirovina za etanol u Brazilu, novi projekti za proizvodnju etanola od kukuruza niču širom zemlje. Lideri industrije ostaju optimistični u pogledu jake ponude i rastuće potražnje kako za gorivom, tako i za njegovim nusproizvodima, posebno za DDGS. Poboljšana logistika, uključujući proširene železničke pruge i poseban cevovod za etanol, odigrala je ključnu ulogu u povezivanju proizvodnog lanca sa glavnim potrošačkim tržištima.
Proizvodnja etanola od kukuruza se takođe širi u netradicionalne regione, kao što su Rio Grande do Sul na jugu i delovi severoistoka, gde je istorijski dominirao etanol od šećerne trske. Prema podacima UNEM-a, Brazil je proizveo 8,25 milijardi litara etanola od kukuruza u sezoni 2024-25, sa projekcijama koje se približavaju 10 milijardi litara za 2025-26.
Plats, deo S&P Global Commodity Insights, procenio je CIF cenu hidrogenizovanog etanola u Pauliniji na 3.300 reala/kubni metr 24. aprila, što je povećanje od 10 reala u odnosu na prethodnu sesiju. Ova CIF cena odražava količine van države isporučene Pauliniji, ključnom čvorištu u širem području Sao Paola, kamionima, cevovodima i železnicom, kao i prenose između rezervoara. Transakcije franko-mil su isključene kako bi se sprečilo izobličenje referentne vrednosti.
U SAD, Platts je 24. aprila procenio cenu sušenih žitarica sa rastvorljivim proizvodima za isporuku u aprilu na 206 dolara po stotini, dok je tržište kamiona sa DDGS-om u Čikagu za period isporuke u maju procenjeno na 164 dolara po stotini, 24. aprila.
CME Group će u junu pokrenuti novi fjučers ugovor za pšenicu iz Crnog mora koji će pratiti izvozne cene u Rumuniji i Bugarskoj, saopštio je u utorak operater finansijskih tržišta.
Ova objava, koja potvrđuje planove za ugovore o kojima je Rojters izvestio u martu, označava najnoviji pokušaj kompanije CME da razvije ugovore o žitaricama u ključnoj izvoznoj zoni Crnog mora.
Novi proizvod, koji podleže regulatornom odobrenju, biće povezan sa indeksom izvoznih cena Argus Media za pšenicu sa 12,5% proteina u zoni „CVB“ koja obuhvata rumunsku luku Konstanca i bugarske luke Varna i Burgas, navodi se u tržišnom saopštenju CME.
Trgovanje će početi 2. juna, navodi se u obaveštenju.
Grupa je suspendovala svoje prethodne fjučerse ugovore za pšenicu iz Crnog mora na osnovu ruskog indeksa cena nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Prema navodima kompanije, novi ugovor će biti izmiren u gotovini, cena će biti u američkim dolarima i trgovaće se u partijama od 50 tona, u skladu sa informacijama koje je ranije objavio Rojters.
Prema kompaniji, ugovor će uključivati i fjučerse i opcije.
Stručnjaci holandske Rabobanke, koja je specijalizovana za poljoprivredu, očekuju da će globalne cene đubriva porasti 2025. godine, što će smanjiti njihovu dostupnost i kupovnu moć poljoprivrednika, izveštava World Grain.
„Indeks RaboResearch, koji određuje dostupnost đubriva, postao je negativan, što ukazuje na prelazak iz perioda relativne dostupnosti u ciklus niske dostupnosti, i ovaj nepovoljan scenario za tržište će se nastaviti tokom cele godine“, napominju analitičari.
Pored toga, tržište đubriva očekuje problem smanjene kupovne moći, posebno za proizvode na bazi azota i fosfata, što će značajno smanjiti potražnju za njima u 2025. godini.
U regionima kao što su Afrika, Australija, Južna Amerika, Evropa i SAD, potražnja za đubrivima je prilično stabilna, uprkos geopolitičkoj neizvesnosti. Indija je bila i ostala glavni kupac, iako je sezonska potražnja tamo opala, a zalihe đubriva su ponestale. Ali generalno, tržišna aktivnost se smanjuje i kupci zauzimaju stav „sačekaj i vidi“.
Zalihe azotnih i fosfatnih đubriva ostaju ograničene zbog promena u globalnoj dinamici glavnih igrača i smanjenog izvoza iz Kine, koja bi mogla da nastavi izvoz đubriva u drugoj polovini 2025. godine ako domaća potražnja opadne nakon završetka đubrenja novih zasada.
Tržišta su trenutno neizvesna zbog pretnje carinama. Trgovinski sukobi i carine će uticati na cene poljoprivrednih proizvoda, koje su bile prilično niske u protekle dve godine. Analitičari smatraju da će najveći uticaj od uvođenja carina imati proizvođači u Sjedinjenim Državama, gde su političke promene u protekloj godini dovele do nestašice đubriva i rasta cena, što je trend koji bi se mogao nastaviti.
Očekuje se da će globalna potražnja za đubrivima porasti za 11% do 2030. godine, prvenstveno zahvaljujući zemljama Južne Amerike i Južne Azije.
Cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usred nedostatka ponude i potrebe trgovaca da ispune ugovore i već su premašile cene stočnog žita za 15-16 dolara/t, ali tržište je pokazalo prve znake pada pregrejanih cena.
Tokom nedelje, izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama su porasle za 4-5 dolara/t na 238-241 dolar/t ili 11.100-11.200 grivni/t, ali za velike količine ili brzu isporuku trgovci su plaćali 243 dolara/t, dok su za prehrambenu pšenicu druge klase nudili ne više od 237 dolara/t, a za stočno pšenje - 228 dolara/t.
Neki međunarodni trgovci su već prestali da kupuju ukrajinski kukuruz jer ga ne mogu prodati na svetskom tržištu zbog visoke cene. Stoga, kukuruz kupuju samo one kompanije koje treba da ispune ugovore za isporuku Turskoj, gde se završava bescarinski uvoz milion tona žitarica.
Prerađivači u Ukrajini takođe napuštaju skupi kukuruz u korist mnogo jeftinije stočnog kukuruza.
Južnokorejsko udruženje proizvođača kukuruza (KOCOPIA) je prošle nedelje kupilo oko 60.000 tona kukuruza bez GMO za isporuku početkom avgusta 2025. godine po ceni od 257,3 dolara po toni C&F.
Zaključno sa 24. aprilom, u Ukrajini je zbog mraza i nedostatka padavina kukuruzom bilo zasejano samo 705.000 hektara ili 18% planirane površine (30% prošle godine). Kašnjenje u setvi primorava poljoprivrednike da odlože prodaju kukuruza, što utiče na cene.
Izvoz kukuruza iz Ukrajine u periodu od 1. do 28. aprila iznosio je samo 1,37 miliona tona (3,732 miliona tona za isti period prošle godine), a ukupno za sezonu dostigao je 18,34 miliona tona (od projektovanih 22 miliona tona), što je za 22,7% niže od odgovarajuće cifre za prethodnu sezonu (22,5 miliona tona).
Na Čikaškoj berzi, fjučersi kukuruza za jul pali su juče za 0,5% na 190,3 dolara/t (-1,4% za nedelju dana), a fjučersi za decembar pali su za 1,2% na 177,3 dolara/t (-3,2% za nedelju dana) usred ubrzane setve i izjava Kine o njenom nezainteresovanosti za poljoprivredne proizvode SAD.
Izvoz kukuruza iz SAD smanjen je za 4% na 1,65 miliona tona od 18. do 24. aprila, a ukupno za sezonu dostigao je 40,9 miliona tona, što je 29% ispred prošlogodišnjeg tempa zbog aktivnih isporuka u EU i Meksiko.
Prema izveštaju o usevima Ministarstva poljoprivrede SAD, zaključno sa 27. aprilom, u Sjedinjenim Državama je kukuruzom zasejano 24% planirane površine, što je 2% više od petogodišnjeg proseka (22%).
Junski fjučersi kukuruza na berzi Euronext u Parizu pali su za 0,9% na 201,25 evra/t ili 229 dolara/t (-5% na mesečnom nivou) tokom nedelje usred značajnih zaliha pšenice i kukuruza i pada potražnje od strane prerađivača, što vrši pritisak na cene u Ukrajini.
Prema podacima FranceAgriMer-a, zaključno sa 21. aprilom, u Francuskoj je kukuruzom zasejano 50% planirane površine (24% prošle godine, 42% u proseku tokom 5 godina).
Argentina je ove nedelje značajno ubrzala žetvu kukuruza nakon kašnjenja izazvanog prekomernom vlažnošću zemljišta, što će uskoro povećati ponudu novog useva na svetskom tržištu.
Prema prognozama analitičkog odeljenja zemljoradničke zadruge PUSK, stvorenog u okviru Sveukrajinskog agrarnog saveta, cene uljane repice u Ukrajini na bazi CPT-porta u julu - septembru biće 540-560 dolara/t. Očekuje se da će napadača biti malo, jer se poljoprivrednici plaše rizika, pa će se glavna trgovina obavljati na licu mesta.
Stručnjaci primećuju da se u Ukrajini trenutno formira oskudno tržište za nove useve uljane repice, pošto trgovci i prerađivači povećavaju kupovinu u pozadini ograničene ponude i stabilne tražnje iz EU.
Cene novog useva uljane repice su 475–480 €/t, ali mogu porasti na 500–510 €/t.
U Ukrajini, uslovne cene za isporuke uljane repice u crnomorske luke u julu-avgustu su 510-515 dolara/t bez PDV-a, dok prerađivači nude 535-545 dolara/t, a ponekad i 550-560 dolara/t bez PDV-a.
Uprkos niskoj aktivnosti na evropskim berzama, cene u Ukrajini rastu zbog neravnoteže između obima već sklopljenih izvoznih ugovora (za 1,7-1,8 miliona tona) i stvarnih nabavki (1,3 miliona tona).
Dakle, tržište za novu žetvu ostaje u deficitu, a trgovci treba da pokriju još najmanje 100.000–500.000 tona“, smatra PUSK.
Ovakva nestašica uljane repice će održati visoke cene i doprineti njihovom daljem rastu. Zbog toga poljoprivrednici ne žure da sklapaju terminske ugovore, posebno s obzirom na teške vremenske uslove, uključujući mraz.
Analitički centar SovEkon povećao je prognozu bruto žetve pšenice u Rusiji za 1,1 milion tona, na 79,7 miliona tona. Konkretno, procena za žetvu ozime pšenice povećana je sa 50,7 miliona tona na 52,2 miliona tona, a za prolećnu pšenicu smanjena je sa 27,9 miliona tona na 27,5 miliona tona. Prognoza je revidirana zbog dobrog prezimljavanja useva, kažu analitičari. "Biljke su dobro preživele zimu i njihovo stanje se poboljšalo. Prema Roshidrometu, u martu je udeo useva u lošem stanju u Rusiji bio 5%, u poređenju sa rekordnih 37,1% u novembru", navodi se u saopštenju SovEcon-a.
Generalno, stanje useva, prema Roshidrometu, obično se poboljšava tokom zime, dok se u godinama sa izuzetno lošim stanjem ozimih useva (na primer, 2015, 2021.) obično primetno poboljšava, primećuju analitičari. „Istovremeno, optimizam poslednjih nedelja u pogledu buduće ruske žetve čini nam se preuranjenim“, primećuje SovEcon. „Uprkos povoljnim vremenskim uslovima u martu, stanje useva je i dalje gore od proseka.
S obzirom na tekući deficit vlage u zemljištu u mnogim regionima i „sušnu“ prognozu za naredne nedelje, analitičari centra još ne očekuju dalje značajno poboljšanje stanja useva. „Uprkos povećanju prognoze, očekuje se da će žetva biti najniža od 2021. godine, kada je požnjevo 76 miliona tona pšenice. „U 2024. godini u Rusiji je požnjevo 82,6 miliona tona“, poredi SovEcon.
U međuvremenu, potpredsednik vlade Dmitrij Patrušev rekao je Interfaksu da je prerano za predviđanje žetve žitarica. "Kada to sredimo, kada shvatimo u kakvom je stanju naš ozimi usev i kako je protekla setva, onda možemo da pravimo neke prognoze. "To još nije moguće", rekao je on, citira agencija.
Prema prognozi Banke Rusije, citiranoj u pregledu „Regionalna ekonomija: komentari državne uprave“, na osnovu ozime setve i planova za prolećnu setvu, očekuje se da će žetva žitarica i mahunarki ove godine biti veća od prošlogodišnjeg i proseka za poslednjih 10 godina, pisao je ranije Agroinvestor. Dokument ne daje konkretne procene, ali precizira da se prognoze stručnjaka industrije kreću od 124 miliona tona do 132,4 miliona tona žitarica, uključujući 78,5-86,5 miliona tona pšenice.
Američki izvoz žitarica do sada u 2024-25. bio je snažan uprkos smanjenju ukupnih vrednosti u Kinu, prema najnovijem Izveštaju o transportu žitarica (GTR) Ministarstva poljoprivrede SAD.
Snažan izvoz povećao je potražnju za transportom žitarica i ubrzao tempo američkih isporuka žitarica, navodi se u izveštaju.
Isporuke od početka godine do 3. aprila porasle su za 18% u poređenju sa istim periodom prošle godine, a neizvršena prodaja porasla je za 20%.
Iako je Kina smanjila kupovinu kukuruza, američki izvoz kukuruza je ojačan cenama koje su konkurentnije od svih drugih velikih zemalja izvoznica, navodi GTR. Niska izvozna ponuda velikih izvoznika i velika potražnja takođe pomažu izvozu SAD.
Američki izvoz kukuruza se procenjuje na 64,8 miliona tona, što bi bio najveći obim od 2021-22. Od 3. aprila, ukupne obaveze su porasle za 25% u odnosu na prethodnu godinu, a neotpremljeni obim je povećan za 19%.
Tri najveća kupca bili su Meksiko (34%), Japan (19%) i Kolumbija (12%). Meksiko je i dalje snažan kupac zbog dve uzastopne godine suše, a kolumbijski uvoz se povećao kako je domaća proizvodnja opala.
Dok je Kina bila među prvih pet uvoznika od 2021-22 do 2023-24, izvoz ove godine praktično ne postoji, navodi GTR.
Očekuje se da će američki kukuruz ostati veoma konkurentan do juna kada se na tržište pojavi drugi brazilski usev kukuruza Safrina, navodi se u saopštenju.
Ukupne obaveze SAD za soju i akumulirani izvoz porasli su za 14%, odnosno 12%, u odnosu na isto vreme 2023-24. Od 3. aprila, 84% američkog projektovanog izvoza soje već je bilo isporučeno — u odnosu na 81% u istom periodu prošle godine. Izuzetna izvozna prodaja soje u SAD porasla je za 30% u odnosu na isto vreme 2023-24.
Ukupne obaveze za američku pšenicu porasle su za 13 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a akumulirani izvoz je takođe porastao za 13 odsto, navodi GTR.
„Ovo povećanje je uglavnom posledica kupovine Meksika i (Južne) Koreje — više od 24% i 76%, respektivno, u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u saopštenju.
Međutim, otkup pšenice u Kini je naglo opao — za 94% u odnosu na isto vreme prošle godine. Ipak, znatno smanjene kupovine Kine nisu bile dovoljne da izbrišu dobitke u izvozu SAD u druge zemlje.
Od 3. aprila, inspekcije pšenice u SAD porasle su za 19%. Sa osam nedelja do kraja marketinške godine za pšenicu, Svetske procene ponude i potražnje u poljoprivredi (VASDE) predviđaju da je isporučeno 77% izvoza pšenice, 2% manje u odnosu na isto vreme prošle godine.
Veći izvoz kukuruza i pšenice povećao je potražnju za transportom barža, navodi GTR.
Kretanje teglenica kroz brane reke Misisipi poraslo je za 16% za kukuruz od 7. septembra 2024. do 5. aprila. Što se tiče pšenice, kretanje barže je takođe poraslo za 16% u periodu od 1. juna 2024. do 5. aprila. Kretanje barže soje je smanjeno za 5%.
„Pad može biti posledica više faktora, uključujući smanjeni izvoz soje u Kinu, neizvesnost u vezi sa trgovinskom politikom SAD i raspoložive zalihe soje u elevatorima za zrno“, navodi GTR.
Porast izvoza pšenice u Meksiko takođe je povećao potražnju za železničkim prevozom. Od 1. juna 2024. do 3. aprila, inspekcije pšenice u Meksiko železnicom porasle su za 21% u odnosu na prethodnu godinu (GTR sl. 4). Inspekcija soje u Meksiko željeznicom smanjena je za 2% u odnosu na prethodnu godinu, što odražava nižu prodaju u Meksiko.
